Šta je novo?
Od:
Filteri

Srbija - crna strana medalje

Noki je napisao(la):
Tu se slažem...


I zato me to i ne nervira. Jer nisam protivnik ćirilice.
Kliknite za proširenje...
Ја не кажем да си ти противник, нити да је ово било упућено теби. Оно што је важно да се напомене јесте да ја никада никоме нисам бранио да пише латиницом, али да су се многи гнушали када виде сам ја писао ћирилицом. "Јао, боже, што је ово одвратно" и сл. реченице.

Што се саме употребе тиче, када добијем латинични формулар, попуњавам га латиницом, а када добијем ћирилични, онда пишем ћирилицом. Други људи пишу и користе само једно писмо, без обзира какав формулар су добили.

Такође бих истакао да је и сам форум писан латиницом, а да је то случај са готово 99% свих сајтова за комуникацију на српском језику.
 
overdrive je napisao(la):
Што се саме употребе тиче, када добијем латинични формулар, попуњавам га латиницом, а када добијем ћирилични, онда пишем ћирилицом.
Kliknite za proširenje...
Pa evo i ja isto. Juče sam popunio nekoliko uplatnica u pošti ćirilicom, jer mi je bezveze da na istom papiru iznad stoji na ćirilici ''Уплатилац'' a odmah ispod da bude latinica. Problem je samo što nisu svi razumni i spremni na kompromis kao ti, što se može videti na temi posvećenoj upravo ćirilici, gde glavni poglavar naziva sve koji pišu latinicom - izdajnicima i konvertitima.
 
Није проблем писати на латиници, колики је проблем рећи да је латиница хрватско или нечије треће писмо. Резултат тога је да Гугл, као и остали, сматрају да све писано латиницом, не припада српском језику.

Ако већ говоримо о томе, треба поменути да је у Хрватској, пре појаве наше латинице, писано на три различита начина:

1) тамо где су Аустријанци или Немци владали, односно где је њихов утицај био најјачи, писало се немачком латиницом (нпр. презимена Drach, Steiner);
2) где је био италијански утицај, писало се италијанском латиницом;
3) где је био мађарски утицај, писали су мађарском латиницом.

Тек касније, долази латиница коју му данас користимо. Хрватски језик има другачије речи, као и граматику и не може се рећи да све што је писано латиницом је хрватско. Уместо да Србија гледа да заштити оба писма, онда једно препушта другима, а ово преостало не зна да користи и брани на прави начин, већ дозвољава да дође до сукоба унутар самог народа ко је исправнији.

Оно што је непобитно јесте да је ћирилица угрожена због савременог начина живота, као и због једне лоше кампање да се иста очува, те због присвајања исте од стране неких којима ту није место. Постоји исто и дебата везано за сам српски књижевни језик, да ли уопште овако треба да пишемо, пошто смо пре тога имали меке и тврде знакове, као и двогласе у једном слову, али је то већ нешто друго.
 
overdrive je napisao(la):
да су се многи гнушали када виде сам ја писао ћирилицом. "Јао, боже, што је ово одвратно" и сл. реченице.
Kliknite za proširenje...

Ako zaista ima ljudi koji bi se gnušali samo jer pišeš ćirilicom, ne znam sta bih rekao na to... Nikada nisam smatrao da je pisati ćirilicom nešto nazadno.

Slažem se i u delu kad govoriš o potrebi za boljom zaštitom latinice kao srpskog pisma...

Takođe, i sam se trudim da formulare popunim pismom kojim su sačinjeni...
 
Noki je napisao(la):
Jedino na taj način može nastavnicima da se
U vreme kad sam ja išao u osnovnu i srednju jedni drugima jesmo izvlačili stolice, između ostalog, ali nastavnicima ne... To je stvarno bilo NE.

Bilo je i vršnjačkog nasilja od skidanja patika do upucavanja, i šta ste sve pričali... kako i ne bi bilo 90tih na Voždovcu, ali makar je prema nastavnicima postojao respekt, toliko daleko se nije išlo...
Kliknite za proširenje...
Septembar 1992, 9. beogradska gimnazija - elitna obrazovna ustanova - čas geografije kod prof. Momčila Bujoševića, legende škole, sa obe noge praktično već u penziji. Dvojica dripaca, na poziv jednoga od učenika, otvaraju vrata i viču: 'Izađi, p...' Čovek izađe i zatvori vrata. Vrati se, iako star i poguren, veoma dugačak dinarski tip, sa kracima koji stvaraju veliki moment sile, i kaže: 'Udarili su me, ali i ja sam njih'.

Na sreću, ti što su zvali takve 'u goste' pootpadali su iz gimnazije zaključno sa krajem prvog razreda - mahom komično slabi likovi, glumci u apsurdnim komedijama od mladih života - i završili u 'muškim' srednjim stručnim školama (gde su uglavnom njih maltretirali). I ovo govance iz Trstenika treba divertovati u npr. Kruševac, gde bi lokalne bitange najpre mogle da ga 'vaspitaju'.
 
@Пантограф Ti si nešto stariji pa te više zakačilo to ludilo 90tih... 😊

Baš je elitna, u najgoroj zabiti Harlema ne verujem da učenici premlaćuju svoje profesore... 😄

Ja sam išao u Veselin Masleša 90tih, to je ipak osnovna skola i u nju su išli i neki budući kriminalci ali prema nastavnicima nasilja prosto nije bilo, učeničkog je bilo ali smo mi kao i u Bekijevom slučaju bili super zlatno odeljenje, tako da mi ništa nije falilo, čak sam bio i jedan od omiljenijih likova u razredu... Niko nije imao problem sa mnom, niti ja sa nekim...

Samo smo jednom svi kolektivno pobegli sa časa... i niko ali niko nije pušio cigarete...

I onda u gimnaziji totalni obrt u svakom smislu...

Tu sam upao u odeljenje gde su samo gomilali one preko veze koji nisu položoli prijemni... Umesto da ih lepo rasporede na sva odeljenja, oni su trpali u moje... Bilo nas je 50 u razredu od toga 20 regularno upisanih + 30tak uglavnom probisveta, ali opet ne prema profesorima...

Većina tih bu**** nije ni dolazila u školu...

Jedan od tih mentola je nosio pištolj u školu. Bio je toliko glup da je to jezivo... ali je imao mamu uvaženog psihologa koja je bila dobra sa razrednom pa su mu sve opraštali i pravdali po 250 izostanaka u polugodištu svedu na 3... To nije bilo fer prema ostalima ali eto...

Posle je i on pokušao da upiše prava...

Na pravima su tada primali 700 na budžet (ja sam imao sreće, bukvalno za pola poena sam upao na budžet) čini mi se 800 kao samofinansirajuće, zatim su spustili crtu da prime još skoro pa sve koji su konkurisali, a onda je ostalo njih 20tak ispod tri debele linije gde je velikim slovima pisalo BEZ PRAVA NA UPIS među kojima je bio i taj nesretnik iz mog odeljenja...

Drago mi je bilo tada, da ga je neka prva pravda dočekala već tada, da mu nije više bilo mame da mu rešava stvari... Posle mu je i splav na Adi ceo izgoreo u požaru... I to mu je neko namerno podmetnuo... Jbg... kad si u takvom društvu izigravaš neku mafiju, uvek strepiš da će nešto da krene po zlu i po mnoge mnoge i krene... Bolje je naoružati se znanjem, možda nećeš imati toliko para ali lakše ćeš da spavaš 😉
 
Пантограф je napisao(la):
Septembar 1992, 9. beogradska gimnazija - elitna obrazovna ustanova - čas geografije kod prof. Momčila Bujoševića, legende škole, sa obe noge praktično već u penziji. Dvojica dripaca, na poziv jednoga od učenika, otvaraju vrata i viču: 'Izađi, p...' Čovek izađe i zatvori vrata. Vrati se, iako star i poguren, veoma dugačak dinarski tip, sa kracima koji stvaraju veliki moment sile, i kaže: 'Udarili su me, ali i ja sam njih'.

Na sreću, ti što su zvali takve 'u goste' pootpadali su iz gimnazije zaključno sa krajem prvog razreda - mahom komično slabi likovi, glumci u apsurdnim komedijama od mladih života - i završili u 'muškim' srednjim stručnim školama (gde su uglavnom njih maltretirali). I ovo govance iz Trstenika treba divertovati u npr. Kruševac, gde bi lokalne bitange najpre mogle da ga 'vaspitaju'.
Kliknite za proširenje...
Зашто би ико био "васпитаван" на улици од стране битанги? Ваљда је боље да ти људи не иду у школу и да их нико не приморава да се тамо појављују или треба на силу да иду и да буде још више проблема?

Занимљиво је како нико не размишља на овај начин, већ сви, почев од родитеља, преко школе, државе, социјалне службе и осталих људи, мисле и тврде како неко ко једноставно не може да издржи на часу, мора да иде у школу.
 
Не. Ван школе се дешава нешто друго.

Када затвориш више људи, против њихове воље, у једну зграду или неки ограничен простор, долази до проблема. Ако не жели да буде ту или ако не може да поштује "правила" која су ту одређена, треба га пустити да иде. Врло просто.

Проблем је што то не одговара систему. Немају други начин да контролишу људе у том узрасту и да их држе на једном месту. Још горе је то што сви размишљају на исти начин и што мисле да је школа једино решење за младе људе и децу и да само тамо морају и могу да буду.

Друга ствар, зашто школа дозвољава да се неколико људи, који не могу да издрже да седе у школи или су агресивни, праве проблем другима, који седе ту послушно? Колико пута се догодило да неко некога испребија из чиста мира или као у овом случају да ударе на професора? Зашто школа држи људе који желе да се туку, ломе или да праве проблем? Да ли је то поштено према онима који су ту дошли да уче или да подучавају? Да ли је то поштено према онима који су мирни и послушни? Није. Није добро ни за ове који су насилни/немирни, није добро ни за наставни кадар, а није добро ни за ове који седе и слушају.
 
Ne, to što ti pričaš nema veze sa slobodom. U tvom slučaju 95% dece ne bi isšlo u školu. Ako neko sedi poslušno, on sedi jer se boji kazne ili nečega drugoga. Da ima izbora svakako ne bi sedeo tu. Samo mi nisi odgovorio na pitanja šta onda? Šta kada ne budemo imali više školovane ljude? Slažem se da ne treba nepopravljive nasilnike držati u školi ali to je druga tema.

Drugo, to nije sloboda. Sloboda se ne postiže neobrazovanjem niti ukidanjem škole. Sloboda se postiže nezavisnošču. A nezavistan čovek može biti i neobrazovan seljak koji živi od svog rada i obrazovan akademik koji takodje živi od svog rada van sistema. Dakle sve dok ne zavisi od drugoga on je slobodan.
 
mariks je napisao(la):
Ne, to što ti pričaš nema veze sa slobodom. U tvom slučaju 95% dece ne bi isšlo u školu. Ako neko sedi poslušno, on sedi jer se boji kazne ili nečega drugoga. Da ima izbora svakako ne bi sedeo tu. Samo mi nisi odgovorio na pitanja šta onda? Šta kada ne budemo imali više školovane ljude? Slažem se da ne treba nepopravljive nasilnike držati u školi ali to je druga tema.

Drugo, to nije sloboda. Sloboda se ne postiže neobrazovanjem niti ukidanjem škole. Sloboda se postiže nezavisnošču. A nezavistan čovek može biti i neobrazovan seljak koji živi od svog rada i obrazovan akademik koji takodje živi od svog rada van sistema. Dakle sve dok ne zavisi od drugoga on je slobodan.
Kliknite za proširenje...
Сад имамо прегршт школованих људи и знамо мање него када смо имали велики број неписмених или само са основном школом. Данас смо мање способни него пре 40 или 50 година. Мање знамо, слабије разумемо, а и то што смо наводно научили или не знамо или не можемо да применимо нигде.

У Србији није никада било више економиста, неких инжењера, правника, социолога, педагога,... Свега. Сада постоји на стотине и стотине факултета свуда и сви су пуни. Више школе, академије, специјалистичке струкове студије и остало. Резултат свега тога је да више ништа сами не можемо да произведемо или направимо, а да постојеће нисмо у стању да одржавамо.

Парадокс је у томе да смо повећањем броја образованих дошли у ситуацију да ништа не знамо и ништа не можемо.
 
Образован академик зависи од система јер је академија део система.
 
Može da bude i van sistema. Zavisi čime se bavi.

Сад имамо прегршт школованих људи и знамо мање него када смо имали велики број неписмених или само са основном школом. Данас смо мање способни него пре 40 или 50 година. Мање знамо, слабије разумемо, а и то што смо наводно научили или не знамо или не можемо да применимо нигде.
Kliknite za proširenje...
Tako je svuda, ne samo kod nas. Ali ne bih se složio. Uvek predhodna generacija kuka na trenutnu ili buduću kako je lošija. To se zove starenje, Deca danas znaju mnogo više nego što smo mi znali u njihovim godinama, prioriteti i interesovanja se generacijama menjaju, to je modernizacija. A to što više ništa sami ne možemo da proizvedemo nije samo naša greška. Tako su nam rekli. Dodatno tome fabrike nisu propale u ovoj generaciji već u predhodnim kada su ljudi bili "pametniji".
 
mariks je napisao(la):
Može da bude i van sistema. Zavisi čime se bavi.


Tako je svuda, ne samo kod nas. Ali ne bih se složio. Uvek predhodna generacija kuka na trenutnu ili buduću kako je lošija. To se zove starenje, Deca danas znaju mnogo više nego što smo mi znali u njihovim godinama, prioriteti i interesovanja se generacijama menjaju, to je modernizacija. A to što više ništa sami ne možemo da proizvedemo nije samo naša greška. Tako su nam rekli. Dodatno tome fabrike nisu propale u ovoj generaciji već u predhodnim kada su ljudi bili "pametniji".
Kliknite za proširenje...
Академија некога проглашава за академика. Не проглашава се сам за себе. Самим тим није независан.

То није старење већ чињеница. Људи не могу да живе без помоћних уређаја. Нису у стању да се снађу у времену и простору без навигације, не могу да возе без навигационих уређаја, не могу да се сете нечег важног без помоћи Гугла, не знају да рачунају, не знају да ураде неке просте ствари. Када се покрене нека расправа, сви ваде телефоне и крећу да траже чињенице везано за расправу, које врло брзо након тога забораве. Википедија мења све и сви је цитирају. Програмери програмирају тако што преписују читаве кодове или њихове делове итд. Настаје паника када нестане мобилни телефон. Не знају ниједан број телефона, па чак ни својих најближих.

Људи не знају ништа да поправе у кући, не знају да кувају или кувају нешто што може да се скува за 10 минута, ништа се не поправља, већ се све баца.

Овде постоји привид знања. Сви све знају јер имају Гугл и Јутјуб, а без тога не могу никуда.
 
Da, upravo se to zove starenje :)

Kaži mi znaš li ti da pucaš, postavljaš mine, da predješ peške preko Albanije tokom zime, da zasadiš voće i povrće od koga ćeš da živiš, da imaš stoku koju odgajaš, da napraviš kuću od slame i blata, da ideš u lov, da živiš mesecima na hlebu i vodi...?

Svaka generacija ima svoje naredne "glupake". Nije to ništa novo. Možda sledeća generacija kolonizuje Mars. Ne možemo da znamo. Pa čak i ako kolonizuje naćiće se neko ko će da kaže "eto toliko su glupi da su morali da odu na mars". Pa će njihova generacija da kuka na sledeću "eto, mi smo kolonizovali Mars, ukrotili tajne svemira, a šta znaju ovi danas? Ništa, bulje u transportere, putuju na druge planete, glupiraju se...". Tako da, iako se generalno slažem sa tim što si rekao opet sam realan jer ne znam šta će naredna generacija uraditi i šta će biti u trendu.
 
Sutra Vucic (a mozda i poneki ovde):

Nije tacno. Ljudi su nikad deblji, sigurno nemaju stomake od jedenja boranije i kacamaka. Jede sve u sesnaest, pogledajte samo kakve su gozbe bile za slave. O hodanju po kuci u gacama da ne pricam, pogledajte ih samo, svi su raspusteni, odvrnuli grejanje, krka se divljac umesto kupusa, gore sijalice umesto da se koristi sunceva svetlost, gleda se TV umesto da se cita knjiga... narod je kriv, da vam ja kazem. Mnogo je razmazen i mnogo trazi.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Nije tacno. Ljudi su nikad deblji, sigurno nemaju stomake od jedenja boranije i kacamaka.
Kliknite za proširenje...

A boranije ima na zalihama onoliko... Gledali smo slajdove i slajdove robnih rezervi na konferencijama za štampu... A ima i kolača i torti u izlozima pekara i poslastičarnica... Šoping molovi krcati, svi kupuju... Nego ona "presuda" međ. suda pravde na pitanje Vuka Jeremića (pravno neobavezujuće savetodovano mišljenje) e to nam je, to nas je... (pa krene da se grize za usnu) (pa dramska pauza) (pa prekine rečenicu na pola.) Bolje da ne pričam ništa... Ajde ako ima još neko pitanje pa da završavamo... Oooo N1 ajde N1...

Najzabavnije kod njega mi je kad krene da gleda okolo "A gde je onaj..." Pa traži direktora nekog javnog preduzeća kojem se obraća kao da je neki klinac, uličar, rasipnik, muvator... Nešto od toga sigurno i jeste, pa je barem iskreno ne foliraju se da su neki nivo... Nego burazerski odnosi 😄

DOKLE?!? 😄
 
mariks je napisao(la):
Da, upravo se to zove starenje :)

Kaži mi znaš li ti da pucaš, postavljaš mine, da predješ peške preko Albanije tokom zime, da zasadiš voće i povrće od koga ćeš da živiš, da imaš stoku koju odgajaš, da napraviš kuću od slame i blata, da ideš u lov, da živiš mesecima na hlebu i vodi...?

Svaka generacija ima svoje naredne "glupake". Nije to ništa novo. Možda sledeća generacija kolonizuje Mars. Ne možemo da znamo. Pa čak i ako kolonizuje naćiće se neko ko će da kaže "eto toliko su glupi da su morali da odu na mars". Pa će njihova generacija da kuka na sledeću "eto, mi smo kolonizovali Mars, ukrotili tajne svemira, a šta znaju ovi danas? Ništa, bulje u transportere, putuju na druge planete, glupiraju se...". Tako da, iako se generalno slažem sa tim što si rekao opet sam realan jer ne znam šta će naredna generacija uraditi i šta će biti u trendu.
Kliknite za proširenje...
Ако је тако, онда је мени драго што сам остарио...
 
Doka_1 je napisao(la):
Anketa pokazala: Veliki broj građana zbog inflacije i skupoće preskače obroke
Kliknite za proširenje...
Naravno, hrana je najskuplja i na njoj se stedi. Mada veci broj nasih gradjana ne izgleda neuhranjeno, nego ce da jede jeftino, ali da jede. Poraz je stvarno da za 5000 dinara ne mozete da napunite dve kese i Maksiju, osim ako u tim kesama nisu flase kisele vode, jogurta, mleka ili nesto slicno, a kupujete najjeftinije artikle.

Ima neobrazovanih ljudi, ali glupih vise skoro nema. I ovaj sa fakultetom i ovaj sa Osnovnom skolom, zna da se bori za sebe i zna koliko vredi. I gleda kako ce da iskrivinari i jedan i drugi. U sustini, osim obrazovanja, isti su. Obrazovanje nema veze sa time da li je neko glup ili nije, da li je seljak(ponasanjem) ili nije i da li je vaspitan ili ne. Upoznao sam mnogo seljaka i nekulturnih ljudi, a visoko obrazovanih.

Opet kazem, sada sve moze da se prati, sve se snima. Ucenici moraju da postuju profesore i u skoli se ponasaju kako treba, ali ne moze ni svako da bude profesor ko je zavrsio odredjenu skolu za to. Za profesora treba mnogo vise od toga da se za to obrazuje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh