Naravno. Ja nemam problem dokle god se djacima ostavlja mogucnost i manevarski prostor da u do 5-7 odabranih predmeta budu odlikasi, na ustrb toga da u drugima imaju 2, 3 ili ponekad 4. Imam problem kada se neki profesor ponasa kao da je njegov predmet najvazniji i jedini, pa makar oterao decu na popravne iz ostalih predmeta dok savladaju njegov.
Takodje imam problem kada se napravi sistem u kome si bez diplome fakulteta niko i nista (ja je imam, ali bonus od nje mi je mizeran, i imam oko sebe jos bar tri osobe u istoj situaciji), a u srednjoj skoli ne moz' da imas vise od mlitavog proseka. A onda te na faksu stave na rang listu s koje mozes da ljosnes jer jbg, ko te sljivi sto si imao ludaka na Likovnom koji nikad nikome nije dao 3, dok su ostali imali normalne i prosecne predavace, pa si se sa svojim okrnjenim prosekom izazvanog necijim hirem ili nelecenom.dijagnozom, nasao 5 mesta ispod crte za prijem na zeljeni faks. E to je vec malo smradovski.
Problem je i sto postoje profesori koji zive ubedjeni da ucenik moze da - objektivno, dakle bez poklanjanja - bude prosek 5.0 a da opet bude maher iz svake nauke i discipline koju izucava. A to je prosto nerealno,neostvarivo. Ali jbg, postoje ljudi, nastavni kadrovi, odrasli i skolovani u doba kada je Periodni sistem imao 90 elemenata, Biologija imala upola manje registrovanih vrsta, programiranje i informatika deset komandi na jednom te istom jeziku a znanje Ruskog se smatralo dovoljnim sto se izucavanja spoljnog sveta tice. A broj predmeta po razredu brojao tipa 12-13. A onda takvi kadrovi ocekuju od danasnjih ucenika da znaju to + jos sve sto se u medjuvremenu otkrilo i prosirilo iz datih predmeta + gradivo ostalih dodatih modernijih predmeta, kao sto su Ustav, drugi strani jezik, Gradjansko i Veronuka. I jos da (pokusaju da) idu sa strane na neku muziku, sport, hobi, odnosno da budu mali naucnici a da opet imaju zivot i pored skole. Ain't gonna happen.
Ljudski mozak i njegove mogucnosti su ogranicene. Koliko god neki ljudi voleli da se ubedjuju da nisu. Kao sto danasnji racunar moze da ima petabajte skladisne memorije ali samo gigabajte radne, tako isto i ljudski mozak moze svasta nesto da uskladisti u dugorocnu memoriju, ali kolicina kojom moze da barata i drzi "na gotovs" je vrlo, vrlo ogranicena. To je ono sto generacije odrasle i skolovane u doba kad se pola stvari pravilo i opravljalo cekicem i srafcigerom, ne mogu da razumeju.
I to je donekle i razumljivo. Samo, onda uzme covek pa sedne malo pa razmisli, pa poprica sa drugima, pa koriguje nesto, pa se nadje kompromis. Ali ne. To bi onda znacilo slabost i otkrilo nesavrsenstvo. A za mnoge tikve u prosveti, to je najveca sramota i zent. Mnogi od njih sebe smatraju vlascu, a na faksevima cak i faraonima.