"Na ta predavanja odlaze potpuno nezainteresovano, jer im neko već po deseti put objašnjava šta se mota i puši, šta šmrče, šta ubrizgava u venu, kako se posle čega osećaš i koliko brzo od čega možeš da stradaš. Nema inovativnih pristupa. Samo na papiru ostane evidencija da su predavanja održana. Rezultata nema. U stvari, ima ih i toliko su poražavajući da čak i ovaj letargični narod počinje da shvata da od države i njihovih institucija nema mnogo vajde."
Evo isto i u moje vreme... samo što su u moje vreme bila i predavanja o sektama, to se danas možda na veronauci obrađuje...
"Zabranjeno je tući dete. Jeste. I time je oduzet autoritet? Stvarno? Dete roditelja poštuje i sluša zbog batina? Neće biti. Batine su izraz nemoći roditelja i pokazatelj broja propuštenih prilika da sa detetom radi i da ga vaspitava. Ovo nijedan roditelj ne želi da čuje. S ovim se teško miri, ali to ne umanjuje istinitost tvrdnje."
Ja ne mogu više da se složim Vox, ne mogu više da se složim, čitam dalje...
"Definitivno se ne vaspitava kad mu uvalite telefon sa godinu dana (čak i manje!) da gleda Pepa Prase i da bude mirno."
Samo da ne krene da gleda Baka Praseta u tim godinama, a ovo još i nekako...
Šalu na stranu, slažem se i tu...
"Potrči da mu skine zvezde s neba da se dete slučajno ne bi dosađivalo, a ne zna da nema kreativnosti bez “dosadno mi je”, nema snalažljivosti, nema ideja, rešavanja problema, samostalnosti… I tu uleti univerzalni terminator dečje dosade – mobilni telefon ili tablet.
Dete mirno ko bubica, frejmovi lete, pikseli lude, oko vidi više nego što mozak može da obradi. Od svega toga, roditelj samo vidi da detetu više nije dosadno, pa ni roditelju ne dosađuje. Blažena idila."
Sve se slažem, kad sam ja bio klinac imao sam game boy i PC igrice, uglavnom neke 2D platforme tipa Lion king i Aladin, Super Mario...
Play station, sega, ali nije bilo toliko dostupno kao tableti i igrice danas, o tome sam isto nešto rekao... Ali da game boy nisam ispuštao iz ruku, čim dođem kući prvo je to bilo za šta se hvatam...
"Za koju godinu, roditelj će se pretvoriti u taksi-službu, razvozeći dete na treninge, probe, školice ovog i onog, i biće ponosan na sebe jer je mrtav umoran ipak uspeo svuda da ga odveze na vreme"
Gde za koju godinu, to je već uveliko tako, vikednom na tenis, tokom nedelje na košarku...
I bio je dobro razvijen socijalni život, danas vidim da je to sve bila predstava i farsa, barem u mojoj porodici, ali gledano spolja je izgledalo srećno...
Toliko sam mrzeo sva ta socijalna dešavanja na koja sam morao da idem, rođendane, slave i slično... Baš me je trebalo naterati
Radio bih ostao kod kuće igrao Splinter Cell 2 i posle blejao po netu... Al dosta o meni...
"Instagramu sutra pući polugola, izbačene zadnjice i grudi, dok joj je jedini smisao života da dobije što više pratilaca, što više komentara, što više “prelepotice, najlepša si”."
Društvene mreže su jedina bitnija razlika u odnosu na vreme kad sam ja bio klinac i to je stvarno jezivo, ali se zapravo prenelo ono kako kako su se neke devojčice doživljavale, kao da su zvezde neke tinejdž serije, to se samo prenelo online sada uz neke nove izazove koje vrituelni život nosi, naravno...
"Za to vreme, sinovi će se slikati sa nečijim pištoljima, pored flaša skupog viskija, naslonjeni na tuđe skupe automobile, i biće glavni, i biće moćni, i svi će videti da su opasni momci – a vi o tome nećete imati pojma."
O pištoljima sam već govorio... da sad sam se setio da je bilo likova u srednjoj koji su kolima išli u skolu i parkirali u dvorištu... Pajseri
Sve dalje što piše stoji i površnost i popularnost i droge i da je teško u društvu reći NE jer ne mogu da podnesu neprihvatanje, jer neprihvatanje vodi u nepopularnost...
Zaboravila je samo još da se osvrne na povećanu fizičku neaktivnost i gojaznost...
I da u svojim seksualnim počecima dečaci imaju očekivanja porno glumca, jer su se tu edukovali, pošto je sex i dalje taboo tema, ako mora da se priča o tome onda je to radi redi...
Tako da eto, nema neslaganja, sve što žena priča stoji...