en.wikipedia.org
The
bystander effect, or
bystander apathy, is a
social psychological theory that states that
individuals are less likely to offer help to a victim when there are other people present.
Teoriju je dugo vremena pratio urbani mit da je devojka 1964. u Kvinsu napastvovana, izbodena i ubijena pred nekoliko desetina očevidaca na ulici, od kojih niko nije zvao policiju jer su svi mislili ''da će sigurno neko drugi već zvati''. Posle je ustanovljeno da je priča malo prenaduvana, i da policija ipak jeste pozvana i da je bilo manje ljudi nego što se mislilo.
Ali... je započet i zabeležen taj termin i taj fenomen kao predmet izučavanja u psihologiji i sociologiji. I u narednim decenijama su se dešavale slične situacije, širom sveta, gde bi neka žrtva ostala uskraćena za pomoć jer se svako vodio logikom ''zvaće već neko hitne službe''.
Glupo bi bilo tek tako olako osuditi ljude što to rade, jer to jeste deo psihologije, i u takvim situacijama većina uđe u neki trans i šok jer prisustvuje nečemu nadrealnom ili nesvakidašnjem i još ako ima drugih ljudi, očekivano je pomisliti u sebi ''ima puno ljudi => svi vide da se dešava nešto loše => sigurno, ali sigurno je neko već obavestio hitne službe''. Ali baš zato imamo arhive, spise, psihologe, kriminologe, novinare, beleške... da nam pokažu da
nije uvek tako i da nas nauče iz tih prethodnih grešaka da sutra kada vidimo nešto urgentno na ulici da se dešava, da se ne tešimo sa ''zvaće već neko'' nego da sami uradimo ono što možemo, makar samo prijavili slučaj.
Kad god sam prisustvovao nekim opasnim događajima - teško povređen motociklista na raskrsnici, ubadanje nožem, pucnjava, pijana dalabu koja stoji nasred ulice i zaleće se u kola u pokretu, masovna tuča, navijački majmuni sa bakljama koji lome i divljaju, zapaljen kontejner... uvek sam zvao i prijavljivao.
Poslednji put sam imao takvu situaciju sad nedavno kad su rovarili nešto u Višnjičkoj i ostavili raskrsnicu sa Micka Krstića sa blokiranim semaforima na crvenom. Nagomilane kolone na obe strane stoje i trube onima na zaustavnim trakama da krenu. Deo putnika u autobusu ne kapira šta se dešava, ali deo kapira. Isto je i sa vozačima - deo njih shvata da je semafor blokirao. I umesto da gluperde uzmu telefon, pozovu 192, kažu dajte mi Saobraćajne bumbare, i prijave problem...
jok, Srbende naopake (čast izuzecima) uzmu pa psuju, pa se isčuđavaju, pa se nerviraju, pa prekrste prste pa zevaju u plafon... Jer bože moj, uzeti jbni telefon i okrenuti broj i reći šta je problem je izgleda izvor neke anksioznosti, ili sramote, ili možda misle da će time ispasti neke drukare ili prosto ne mogu da shvate da 192, 193 i 194 brojevi postoje upravo zbog takvih situacija. Čak bi i nečiji izlazak iz automobila, odlazak do vozača na zaustavnoj traci i obrazloženje im da su semafori blokirali, bilo pametnije i konstruktivnije rešenje nego RASPALI PO SIRENI...
Zato mislim da bi u školama ubuduće u okviru nekog od predmeta (npr Građansko ili Ustav i prava građana) trebalo u nekoj lekciji samo dodati par rečenica da je dužnost svakog čoveka da kada vidi nešto opasno ili vanredno, da prijavi. I DA NE UMUJE da li je već neko drugi to uradio, nego da obavi svoj deo dužnosti i samo okrene jbni broj i to je to. Ništa posebno, nikakva nauka ili razglabanje, samo jedan pasus na nekoj strani gde se učeniku objašnjava šta je jedna od njegovih OBAVEZA i ZAŠTO je bitno da on uradi to i to, jer ako niko ništa ne uradi, neko bukvano može da izgubi život. Naravno, verovatno M Prosvete to nikad neće uvrstiti ni u jedan predmet, jer jbg, mrzi ih...