Srbija - crna strana medalje
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
Duleja
Advanced
Antiprevejanovic
Novice
- Učlanjen(a)
- 25.12.2021.
- Poruke
- 21
- Pohvaljen
- 44
дуга рука Службе.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.698
- Pohvaljen
- 49.461
Ono kad Julin sve više počinje da liči na lika koji se koristi u parodijama na njegov račun. 
Ovde u ovom intervjuu i govoru (na Pinku) zaista zvuči i izgleda kao onaj iz Dnevnjaka.
„Još ovaj put“: Nišvil odlazi iz Srbije?
Na Nišvil džez festivalu, čiji je slogan "Još ovaj put", nastupiće 850 muzičara na 15 scena od 5. do 14. avgusta, ali nažalost, kako je danas izjavio direktor Ivan Blagojević, ovo će možda biti poslednja godina kada će manifestacija biti održana u ovom gradu.
Od 3. do 14. avgusta biće održan i Nišvil džez teatar, a organizatori kažu da će ga obeležiti njujorška trupa „La Mama“, kao i da će biti bogatog programa za decu.
Kako je ranije najavljeno, festival će trajati od 5. do 14. avgusta, a glavni program počinje 11. avgusta. Slogan je nastao, ističe Blagojević, jer je neizvesno da li će Nišvil naredne godine biti održan u Nišu zbog nedostatka novca. Nišvil produkcija vodi pregovore „u četiri zemlje, od čega su dve evropske“, da od naredne godine taj džez festival preseli u neku od njih „zbog nedovoljne finansijske podrške“, rekao je u Nišu Blagojević, piše „N1“.
– Ovogodišnji slogan festivala „Još ovaj put“, dosta je vezan za finansije. Imamo trećinu budžeta manje, a trećinu troškova više. Prosto, festival više nije ekonomski održiv da bi opstao u ovom obliku sa ovoliko izvođača i dešavanja. Trenutno ne postoje ni elementarni uslovi da mi nastavimo „Nišvil“ u Nišu. Mi ne možemo zaraditi ni za minimace svojih zaposlenih, a kamoli isfinansirati 850 izvođača, sačekati ih u Skoplju, Sofiji i Beogradu, smestiti u hotele. U odnosu na prošlu godinu, ovo je skok avio letova od 30 do 50 odsto, hotela takođe. Čak su izvođači najmanje poskupeli. Nažalost, umetnost je najjeftinija – rekao je Blagojević na konferenciji za novinare na kojoj je najavljen program ovogodišnjeg Nišvila.
Ipak, najavljuje zanimljiv program - nekoliko orkestra i big bendova, zvuke iz Južne Koreje, Poljske, Argentine, Brazila, Tajlanda i drugih zemalja, pišu "Južne vesti".
- Apostrofirao bih veliki događaj prvog dana, a to je dolazak Al McKay's Earth, Wind & Fire-a, 19 ljudi na sceni, tri vokala, čoveka koji je komponovao velike hitove 80-tih godina. Dolaze Kurt Rosenwinkel, Julian Marley, Natacha Atlas, koja će doneti arapske zvuke - kaže Blagojević.
I ove godine će festival, dodaje, promovisati multikulturalnost i džez. Obaveznog testiranja i potvrda o vakcinaciji, za razliku od prošle godine, neće biti, osim ako se do početka festivala nešto ne promeni, navodi direktor.
Mlada muzičarka Zlata Marinković je među osmoro izvođača koji će otvoriti Nišvil, nakon što su ga na svojevrstan način najavili koncertima u Francuskoj i Belgiji u okviru programa "Creative Europe".
Umetnička direktorka Nišvil džez teatra Maja Mitić navodi da će komad Balkan Bordelo čuvene trupe "La Mama" obeležiti taj segment festivala, ali da će, tradicionalno, na binu izaći i lokalni umetnici. Biće i predstava iz Švajcarske, Severne Makedonije, Amerike i drugih zemalja, kao i onih za najmlađu publiku.
Inače, na glavnoj bini, prve večeri nastupaju Al McKay's Earth, Wind & Fire, Kurt Rosenwinkel, Beti Đorđević i prijatelji, Koh Mr. Saxman, La Malbec Orchestra i Nišvil Rojaze Band.
Druge večeri publici će se predstaviti Kirk Lightsey & Piero Odorici Quartet, Magnifico, Jungsu Choi Tiny Orchestra, Gyass Style - Kurina trio, Mattan Klein Quartet i Vladimir Kostadinović, dok će 13. avgusta nastupati Natacha Atlas, Nikola Kolodziejczyk Band, Montuno, kvartet Milana Petrovića i Sašo Popovski, kao i Igor Willcox Quartet.
Poslednje večeri koncerte će održati Julian Marley, Yellow Jackets, I Think You Are Awesome, Corn Maiz i Unleashed Cooperation, a festival zatvara Nenad Cvetičanin sa bendom Numismatica.
Neki od muzičara koji će nastupiti na ostalim binama su Mateja Jezdić, Cotton Pickers, Angsters, Loup Garou, Treća smena, Voodoo, TNT, Humanitarni bend Kolege, Jambalaya i Moon, kao i Južni Petar, Kendi, Smoki Mardeljand na Hip-hop bini.
nova.rs
Od 3. do 14. avgusta biće održan i Nišvil džez teatar, a organizatori kažu da će ga obeležiti njujorška trupa „La Mama“, kao i da će biti bogatog programa za decu.
Kako je ranije najavljeno, festival će trajati od 5. do 14. avgusta, a glavni program počinje 11. avgusta. Slogan je nastao, ističe Blagojević, jer je neizvesno da li će Nišvil naredne godine biti održan u Nišu zbog nedostatka novca. Nišvil produkcija vodi pregovore „u četiri zemlje, od čega su dve evropske“, da od naredne godine taj džez festival preseli u neku od njih „zbog nedovoljne finansijske podrške“, rekao je u Nišu Blagojević, piše „N1“.
– Ovogodišnji slogan festivala „Još ovaj put“, dosta je vezan za finansije. Imamo trećinu budžeta manje, a trećinu troškova više. Prosto, festival više nije ekonomski održiv da bi opstao u ovom obliku sa ovoliko izvođača i dešavanja. Trenutno ne postoje ni elementarni uslovi da mi nastavimo „Nišvil“ u Nišu. Mi ne možemo zaraditi ni za minimace svojih zaposlenih, a kamoli isfinansirati 850 izvođača, sačekati ih u Skoplju, Sofiji i Beogradu, smestiti u hotele. U odnosu na prošlu godinu, ovo je skok avio letova od 30 do 50 odsto, hotela takođe. Čak su izvođači najmanje poskupeli. Nažalost, umetnost je najjeftinija – rekao je Blagojević na konferenciji za novinare na kojoj je najavljen program ovogodišnjeg Nišvila.
Ipak, najavljuje zanimljiv program - nekoliko orkestra i big bendova, zvuke iz Južne Koreje, Poljske, Argentine, Brazila, Tajlanda i drugih zemalja, pišu "Južne vesti".
- Apostrofirao bih veliki događaj prvog dana, a to je dolazak Al McKay's Earth, Wind & Fire-a, 19 ljudi na sceni, tri vokala, čoveka koji je komponovao velike hitove 80-tih godina. Dolaze Kurt Rosenwinkel, Julian Marley, Natacha Atlas, koja će doneti arapske zvuke - kaže Blagojević.
I ove godine će festival, dodaje, promovisati multikulturalnost i džez. Obaveznog testiranja i potvrda o vakcinaciji, za razliku od prošle godine, neće biti, osim ako se do početka festivala nešto ne promeni, navodi direktor.
Mlada muzičarka Zlata Marinković je među osmoro izvođača koji će otvoriti Nišvil, nakon što su ga na svojevrstan način najavili koncertima u Francuskoj i Belgiji u okviru programa "Creative Europe".
Umetnička direktorka Nišvil džez teatra Maja Mitić navodi da će komad Balkan Bordelo čuvene trupe "La Mama" obeležiti taj segment festivala, ali da će, tradicionalno, na binu izaći i lokalni umetnici. Biće i predstava iz Švajcarske, Severne Makedonije, Amerike i drugih zemalja, kao i onih za najmlađu publiku.
Inače, na glavnoj bini, prve večeri nastupaju Al McKay's Earth, Wind & Fire, Kurt Rosenwinkel, Beti Đorđević i prijatelji, Koh Mr. Saxman, La Malbec Orchestra i Nišvil Rojaze Band.
Druge večeri publici će se predstaviti Kirk Lightsey & Piero Odorici Quartet, Magnifico, Jungsu Choi Tiny Orchestra, Gyass Style - Kurina trio, Mattan Klein Quartet i Vladimir Kostadinović, dok će 13. avgusta nastupati Natacha Atlas, Nikola Kolodziejczyk Band, Montuno, kvartet Milana Petrovića i Sašo Popovski, kao i Igor Willcox Quartet.
Poslednje večeri koncerte će održati Julian Marley, Yellow Jackets, I Think You Are Awesome, Corn Maiz i Unleashed Cooperation, a festival zatvara Nenad Cvetičanin sa bendom Numismatica.
Neki od muzičara koji će nastupiti na ostalim binama su Mateja Jezdić, Cotton Pickers, Angsters, Loup Garou, Treća smena, Voodoo, TNT, Humanitarni bend Kolege, Jambalaya i Moon, kao i Južni Petar, Kendi, Smoki Mardeljand na Hip-hop bini.
"Još ovaj put": Nišvil odlazi iz Srbije?
Na Nišvil džez festivalu, čiji je slogan "Još ovaj put", nastupiće 850 muzičara na 15 scena od 5. do 14. avgusta, ali nažalost, kako je danas izjavio direktor Ivan Blagojević, ovo će možda biti poslednja godina kada će manifestacija biti održana u ovom gradu.
nova.rs
Noki
Expert
- Učlanjen(a)
- 15.05.2018.
- Poruke
- 5.090
- Pohvaljen
- 7.339
Nemanja Radojković (1297) - Humanitarna fondacija Budi human - Aleksandar Šapić
Humanitarna fondacija BUDI HUMAN - Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Nemanju Radojkovića (1996) Nemanji je prošle godine u januaru otkriven najagresivniji maligni tumor (glioblastom) koji je u istom mesecu uspešno operisan u Nišu. Nakon zavidnog oporavka, tumor se u junu ove godine...
Gledam "korisnike" organizacije Budi human i duša me boli što nema nekog sistemskog odgovora za ove ljude nego moraju da mole za pomoć...
Recimo Nemanja Radojković je sakupio 9% od
30000000 rsd koliko ga ukupno deli od operacije u Turskoj a sa progresivnim tumorom na mozgu koji ima ostalo mu je još 2 meseca života...
Podsetilo me na onaj film In Time sa Džastinom Timberlejkom.. Ima kao i grafika na 9% života je i ima još 2 meseca...
Ne zna se čija je sudbina gora, a još odrasli ljudi pa nema ni prostora u nekom Dnevniku ili negde da ga uglave između AV svakodnevnih beseda...
Na 9% života je Nemanja Radojković....... Kao da mu već čitulju gledaš...... Tuga jbt
Duleja
Advanced
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.083
To je istinska Srbija, narod koji obozava svoje krvnike.
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.083
Deca koju su pojeli skakavci
Piše: Ljubinka Boba Nedić
30. 09. 2016
Već neko vreme, tačnije nekoliko poslednjih godina, borim se sa prihvatanjem činjenice da saznajne sposobnosti mojih đaka opadaju iz generacije u generaciju, da raste ravnodušnost, nezainteresovanost, otupelost. Koncentracija se meri sekundama, interesovanja svode na dva-tri, i to obično dva-tri površna, za njihove godine pogrešna. Naravno, govorim o proseku i znam da ima sjajnih izuzetaka, ali znam i da ih je iz godine u godinu sve manje.
Pomislim – možda su ona drugačija deca sva otišla u gimnaziju!
Onda se setim da u srednjoj stručnoj školi radim već 22 godine, da nikada nisam radila u gimnaziji i da svoje đake sve vreme upoređujem sa đacima koji su prošli baš kroz moju školu, tu istu srednju stručnu.
Pomislim – promenilo se društvo, ambijent je drugačiji, vrednosti su drugačije.
Onda se setim da je priroda ipak jača od društva. Dete do desetak godina po prirodi svojih godina mora da bude radoznalo, iskričavo, da ga sve i svašta zanima, da ne zna gde će pre. Tinejdžer mora da bude buntovan, pun velikih snova, rešen da promeni svet, ubeđen da će istorija zapamtiti njegovo ime. Mislim, kada, ako ne tada, kada ima 15, 17 godina?
Pomislim – možda je do roditelja? Razmislim kada su im i kako roditelji odrastali, da li je tada načinjena greška koju prenose na svoju decu, da li je napravljena neka šteta koja će se tek u narednim generacijama ispraviti.
Onda shvatim da su roditelji mojih đaka tek nekoliko godina mlađi od mene, da su odrastajući možda zakačili par godina života u onoj spokojnijoj zemlji, da su onda prolazili kroz hiperinflaciju, nemaštinu, rasturanje brakova, odavanje alkoholu nekog od roditelja, ratove koje nismo vodili, povratnike s ratišta sa ugaslim očima, bombardovanje, satanizaciju našeg naroda, nastanak turbo-folka, dizelaše kao glavne face, Pink (ne)kulturu, “opasne momke”, kajle i utoke, benzin u flašama, prazne samoposluge, paštete i viršle, 5. oktobar, velike nade, srušene nade, tunel bez svetla na kraju.
U međuvremenu su oni postali roditelji, najbolji što umeju da budu, generacija roditelja koja ne zna za bolje, koja ne zna za normalno, koja je poražena u najboljim godinama svog života.
Da li je to razlog što su nam deca ovako otupela?
Želim da se izvinim roditeljima što ovako pišem. Znam da zvuči strašno i nečovečno, ali vi imate to jedno ili dvoje dece, a meni ih je kroz učionicu prošlo verovatno preko hiljadu, i ja ne mogu da ne vidim promenu koja mi se odvija pred očima. U poslednje vreme se odvija toliko brzo, da je bukvalno svaka nova generacija ubedljivo lošija od prethodne. Više ne treba da prođe pet-šest godina da bi se razlika primetila. Sada je opipljiva i strašna.
I nemojte misliti da samo o vama razmišljam kada tražim uzrok tome. Naprotiv! Znam da je i do škole od koje neko uporno pokušava da napravi ne zabavište, nego zezalište. Znam da je i do društva poremećenih vrednosti. Međutim, i jedno i drugo su na snazi bar desetak godina, a deca nisu ostala na nivou od pre deset godina. Sramežljivo i uz mnogo neprijatnosti proveravam sa kolegama da li i oni imaju takav utisak, nadajući se da je možda problem u mojim nerealnim očekivanjima. Šapućemo o tome, svesni činjenice koliko naše reči užasno zvuče. Nažalost, svi sa kojima sam razgovarala vide i osećaju tu promenu kod đaka.
Teško mi je da započnem ovaj tekst jer mi je teško da napišem da su nam učenici sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan prosvetni radnik, roditelj, čovek to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina.
Pre dve godine osećala sam se jadno kada sam iz operativnih planova izbacila sve dugačke tekstove. Te iste tekstove su đaci pre desetak godina savlađivali kao od šale. Danas to mogu da urade tri do četiri učenika u odeljenju. Pre 15 godina, kada se moj predmet izučavao od petog, a ne od prvog razreda kao sada, moji đaci, učenici srednje stručne škole, uz malo napora mogli su da prate gimnazijski tempo. Istina, imali su tri časa stranog jezika nedeljno, a ne dva kao ovi sada. Međutim, i kolege koje predaju ostale predmete primećuju da današnjim generacijama gradivo jednostavno ne ulazi u glavu. Đaci te gledaju belo, ne umeju da ponove šta si rekao, na kraju časa se ne sećaju onoga što je bilo na početku.
Najgore je kada ih pitaš za mišljenje.
Trgnu se i zbunjeno te pogledaju. Nije im jasno zbog čega ih smaraš zahtevom da imaju mišljenje na neku temu, i to temu njihovom uzrastu blisku, a može i na srpskom ako je problem da govore na stranom jeziku.
Pre neki dan sam ih pitala šta bi bio njihov posao snova, kada im novac ne bi bio problem.
Saznala sam jedino da nemaju snove.
Trend se nastavlja jezivom brzinom. Strmoglavljujemo se u ponor, ili smo skuvane žabe. Nešto jeste.
To nešto ignorišemo i tolerišemo. Tu i tamo promrmljamo sebi u bradu, zgranemo se nad tim kakve nam generacije dolaze, nije nam dobro posle inicijalnih testova, kukamo što moramo da predajemo gradivo iz osnovne škole čak i kada znamo da su naše kolege u osnovnoj to odlično uradile.
Sistem je smislio izlaz – IOP 1. Ako dete ima iz bilo kog razloga poteškoće u usvajanju gradiva, napravi mu plan po njegovoj meri, skrati gradivo, snizi kriterijum, ostavi mu više vremena za splavove, folkoteke, turske serije. Ne masiraj ga zahtevima! Ne teraj ga da stiče znanje. Pravi od sebe i škole budalu čak i kada vidiš da ono jednostavno ne želi da uči. Nije do njega, do tebe je. Tako kaže sistem. Ušareni mu učionicu, pevaj mu pesmice, uči ga kroz igru, čak i ako ima 18 godina. Zabavljaj ga, budi pun optimizma i elana, stalno se osmehuj na času i strogo pazi da ne povrediš njegova nežna osećanja. Nemoj slučajno da podigneš glas! Nemoj slučajno da ga zatrpavaš domaćim zadacima! I da se nisi usudio da mu daš jedinicu, jer nije do njega – do tebe je.
Može i tako.
Sve može.
Samo ne znam čemu to vodi.
Ne sviđa mi se rezultat.
Posledice su pogubne, a od mene se očekuje da im doprinesem.
Pošto sam ja iz generacije onih koji su imali snove i navikli da ciljeve postavljaju visoko, a ne tamo gde je najlakše, sanjam o tome da se udružimo: mi, prosvetni radnici, i vi, roditelji. Da ustanemo složno protiv ovog zaglupljivanja naše dece, protiv propadanja mladosti, protiv odgajanja zombi generacija, koje ne zanima ništa, koje su već sada spremne na to da “odbleje” život i sačekaju kraj u blaženoj otupelosti.
Uzeli su nam fabrike, uzimaju nam rudnike, čak i izvore vode. Sami su odlučili da su naši organi državni. Oberučke prihvatamo sve zapadne trendove. Pomislio bi čovek da smo baš moderni. Sada nam nekako uzimaju i decu.
Hajde da se osvestimo svi zajedno.
Hajde da bar decu ne damo.
Hajde da pomognemo deci.
Nadam se da nije kasno.
Piše: Ljubinka Boba Nedić
30. 09. 2016
Već neko vreme, tačnije nekoliko poslednjih godina, borim se sa prihvatanjem činjenice da saznajne sposobnosti mojih đaka opadaju iz generacije u generaciju, da raste ravnodušnost, nezainteresovanost, otupelost. Koncentracija se meri sekundama, interesovanja svode na dva-tri, i to obično dva-tri površna, za njihove godine pogrešna. Naravno, govorim o proseku i znam da ima sjajnih izuzetaka, ali znam i da ih je iz godine u godinu sve manje.
Pomislim – možda su ona drugačija deca sva otišla u gimnaziju!
Onda se setim da u srednjoj stručnoj školi radim već 22 godine, da nikada nisam radila u gimnaziji i da svoje đake sve vreme upoređujem sa đacima koji su prošli baš kroz moju školu, tu istu srednju stručnu.
Pomislim – promenilo se društvo, ambijent je drugačiji, vrednosti su drugačije.
Onda se setim da je priroda ipak jača od društva. Dete do desetak godina po prirodi svojih godina mora da bude radoznalo, iskričavo, da ga sve i svašta zanima, da ne zna gde će pre. Tinejdžer mora da bude buntovan, pun velikih snova, rešen da promeni svet, ubeđen da će istorija zapamtiti njegovo ime. Mislim, kada, ako ne tada, kada ima 15, 17 godina?
Pomislim – možda je do roditelja? Razmislim kada su im i kako roditelji odrastali, da li je tada načinjena greška koju prenose na svoju decu, da li je napravljena neka šteta koja će se tek u narednim generacijama ispraviti.
Onda shvatim da su roditelji mojih đaka tek nekoliko godina mlađi od mene, da su odrastajući možda zakačili par godina života u onoj spokojnijoj zemlji, da su onda prolazili kroz hiperinflaciju, nemaštinu, rasturanje brakova, odavanje alkoholu nekog od roditelja, ratove koje nismo vodili, povratnike s ratišta sa ugaslim očima, bombardovanje, satanizaciju našeg naroda, nastanak turbo-folka, dizelaše kao glavne face, Pink (ne)kulturu, “opasne momke”, kajle i utoke, benzin u flašama, prazne samoposluge, paštete i viršle, 5. oktobar, velike nade, srušene nade, tunel bez svetla na kraju.
U međuvremenu su oni postali roditelji, najbolji što umeju da budu, generacija roditelja koja ne zna za bolje, koja ne zna za normalno, koja je poražena u najboljim godinama svog života.
Da li je to razlog što su nam deca ovako otupela?
Želim da se izvinim roditeljima što ovako pišem. Znam da zvuči strašno i nečovečno, ali vi imate to jedno ili dvoje dece, a meni ih je kroz učionicu prošlo verovatno preko hiljadu, i ja ne mogu da ne vidim promenu koja mi se odvija pred očima. U poslednje vreme se odvija toliko brzo, da je bukvalno svaka nova generacija ubedljivo lošija od prethodne. Više ne treba da prođe pet-šest godina da bi se razlika primetila. Sada je opipljiva i strašna.
I nemojte misliti da samo o vama razmišljam kada tražim uzrok tome. Naprotiv! Znam da je i do škole od koje neko uporno pokušava da napravi ne zabavište, nego zezalište. Znam da je i do društva poremećenih vrednosti. Međutim, i jedno i drugo su na snazi bar desetak godina, a deca nisu ostala na nivou od pre deset godina. Sramežljivo i uz mnogo neprijatnosti proveravam sa kolegama da li i oni imaju takav utisak, nadajući se da je možda problem u mojim nerealnim očekivanjima. Šapućemo o tome, svesni činjenice koliko naše reči užasno zvuče. Nažalost, svi sa kojima sam razgovarala vide i osećaju tu promenu kod đaka.
Teško mi je da započnem ovaj tekst jer mi je teško da napišem da su nam učenici sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan prosvetni radnik, roditelj, čovek to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina.
Pre dve godine osećala sam se jadno kada sam iz operativnih planova izbacila sve dugačke tekstove. Te iste tekstove su đaci pre desetak godina savlađivali kao od šale. Danas to mogu da urade tri do četiri učenika u odeljenju. Pre 15 godina, kada se moj predmet izučavao od petog, a ne od prvog razreda kao sada, moji đaci, učenici srednje stručne škole, uz malo napora mogli su da prate gimnazijski tempo. Istina, imali su tri časa stranog jezika nedeljno, a ne dva kao ovi sada. Međutim, i kolege koje predaju ostale predmete primećuju da današnjim generacijama gradivo jednostavno ne ulazi u glavu. Đaci te gledaju belo, ne umeju da ponove šta si rekao, na kraju časa se ne sećaju onoga što je bilo na početku.
Najgore je kada ih pitaš za mišljenje.
Trgnu se i zbunjeno te pogledaju. Nije im jasno zbog čega ih smaraš zahtevom da imaju mišljenje na neku temu, i to temu njihovom uzrastu blisku, a može i na srpskom ako je problem da govore na stranom jeziku.
Pre neki dan sam ih pitala šta bi bio njihov posao snova, kada im novac ne bi bio problem.
Saznala sam jedino da nemaju snove.
Trend se nastavlja jezivom brzinom. Strmoglavljujemo se u ponor, ili smo skuvane žabe. Nešto jeste.
To nešto ignorišemo i tolerišemo. Tu i tamo promrmljamo sebi u bradu, zgranemo se nad tim kakve nam generacije dolaze, nije nam dobro posle inicijalnih testova, kukamo što moramo da predajemo gradivo iz osnovne škole čak i kada znamo da su naše kolege u osnovnoj to odlično uradile.
Sistem je smislio izlaz – IOP 1. Ako dete ima iz bilo kog razloga poteškoće u usvajanju gradiva, napravi mu plan po njegovoj meri, skrati gradivo, snizi kriterijum, ostavi mu više vremena za splavove, folkoteke, turske serije. Ne masiraj ga zahtevima! Ne teraj ga da stiče znanje. Pravi od sebe i škole budalu čak i kada vidiš da ono jednostavno ne želi da uči. Nije do njega, do tebe je. Tako kaže sistem. Ušareni mu učionicu, pevaj mu pesmice, uči ga kroz igru, čak i ako ima 18 godina. Zabavljaj ga, budi pun optimizma i elana, stalno se osmehuj na času i strogo pazi da ne povrediš njegova nežna osećanja. Nemoj slučajno da podigneš glas! Nemoj slučajno da ga zatrpavaš domaćim zadacima! I da se nisi usudio da mu daš jedinicu, jer nije do njega – do tebe je.
Može i tako.
Sve može.
Samo ne znam čemu to vodi.
Ne sviđa mi se rezultat.
Posledice su pogubne, a od mene se očekuje da im doprinesem.
Pošto sam ja iz generacije onih koji su imali snove i navikli da ciljeve postavljaju visoko, a ne tamo gde je najlakše, sanjam o tome da se udružimo: mi, prosvetni radnici, i vi, roditelji. Da ustanemo složno protiv ovog zaglupljivanja naše dece, protiv propadanja mladosti, protiv odgajanja zombi generacija, koje ne zanima ništa, koje su već sada spremne na to da “odbleje” život i sačekaju kraj u blaženoj otupelosti.
Uzeli su nam fabrike, uzimaju nam rudnike, čak i izvore vode. Sami su odlučili da su naši organi državni. Oberučke prihvatamo sve zapadne trendove. Pomislio bi čovek da smo baš moderni. Sada nam nekako uzimaju i decu.
Hajde da se osvestimo svi zajedno.
Hajde da bar decu ne damo.
Hajde da pomognemo deci.
Nadam se da nije kasno.
Noki
Expert
- Učlanjen(a)
- 15.05.2018.
- Poruke
- 5.090
- Pohvaljen
- 7.339
Ima puno istine u tome ali se čini da to ne kreće od trenutka koji je aktuelan... Generacijama se provlači ta priča da su prethodne generacije bile bolje, a vidi ove sada... Ove sada imaju drugačija interesovanja i teško im je pridobiti pažnju... Možda dobro multitaskuju ali im je nemoguće da izdrže mirno da odgledaju klasican film iz 60tih godina prošlog veka sa sporom radnjom... Rečnik im jeste osiromašen, interesovanja sužena a dostupna i jeftina tehnologija radi svoje + dodaj tu online nastavu, skraćene časove, maske da ni kao prvak ne vidiš lice svom drugaru... Puno smo i sami odgovorni što nam stasavaju ovakve falične generacije...
Ali evo kad se setim sebe kao srednjoškolca, početak 2000tih... Išao sam u gimnaziju Sv. Sava... Bilo nas je 50 u razredu. Okruglo 50. Od toga je 25 ušlo tako što su položili prijemni a druga polovina je gurana preko veze baš u naše odeljenje... Deca nekakvih uticajnih ljudi koja po inteligenciji, intresovanjima i sklonostima ne da nisu bila za gimnaziju nego zanat ne bi savladali... Muka ih je bilo gledati koliko kradu bogu dane...
Od nas 50, na časove je išlo 20tak, i to povremeno... Recimo ja koji sam kao bio bolji đak sam minimim 5 časova nedeljno blejao u kafićima okolo i to je bilo neuporedivo manje od drugih... Neki su imali po preko 300 neopravdanih koje razredna na kraju godine svede na 2 ili 3 neopravdana...
Sećam se, samo se kod razredne na času iz logike/ filozofije pojave svi, ali nemaju gde da sednu, nema ni dovoljno stolova, ni stolica za svih 50
Zanimljivost mog odeljenja da jedina dvojica koja nisu uspela da završe takvu školu su na kraju postali donekle poznatiji, dok se za druge nigde nije čulo...
Jedan od te dvojice je postao reper u jednom trenutku poznat, a drugi vrlo poznata rijaliti zvezda...
Znači dvojica koja nisu uspela ni takvu školu da završe su postala nešto, a od nas 48 ostalih, nema nas nigde, u javnosti barem...
Tako da sve je to odavno krenulo, a 90te su najviše tome doprinele...
Jedan mamlaz je donosio pištolj u skolu, mlatarao za vreme odmora, ali ko će da ga prijavi, danas bi to bila vest po portalima, nosi pištolj u školu... Njegova mama je uvaženi psiholog i ujedno bila dobra sa razrednom, tako da bi bilo kakva prijava mogla samo tebi da napravi problem jer bi te mamlaz sačekao posle časova i premlatio od batina (umeo je i za vreme odmora, da ne čeka toliko) a on bi svakako i dalje išao u isti razred...
A kakvi su nam zidovi po učionici bili... Znači šaranje po BG vozu je nista
Eto, takvi smo bili, ja bih rekao i gori od ovih klinaca danas...
Ali evo kad se setim sebe kao srednjoškolca, početak 2000tih... Išao sam u gimnaziju Sv. Sava... Bilo nas je 50 u razredu. Okruglo 50. Od toga je 25 ušlo tako što su položili prijemni a druga polovina je gurana preko veze baš u naše odeljenje... Deca nekakvih uticajnih ljudi koja po inteligenciji, intresovanjima i sklonostima ne da nisu bila za gimnaziju nego zanat ne bi savladali... Muka ih je bilo gledati koliko kradu bogu dane...
Od nas 50, na časove je išlo 20tak, i to povremeno... Recimo ja koji sam kao bio bolji đak sam minimim 5 časova nedeljno blejao u kafićima okolo i to je bilo neuporedivo manje od drugih... Neki su imali po preko 300 neopravdanih koje razredna na kraju godine svede na 2 ili 3 neopravdana...
Sećam se, samo se kod razredne na času iz logike/ filozofije pojave svi, ali nemaju gde da sednu, nema ni dovoljno stolova, ni stolica za svih 50
Zanimljivost mog odeljenja da jedina dvojica koja nisu uspela da završe takvu školu su na kraju postali donekle poznatiji, dok se za druge nigde nije čulo...
Jedan od te dvojice je postao reper u jednom trenutku poznat, a drugi vrlo poznata rijaliti zvezda...
Znači dvojica koja nisu uspela ni takvu školu da završe su postala nešto, a od nas 48 ostalih, nema nas nigde, u javnosti barem...
Tako da sve je to odavno krenulo, a 90te su najviše tome doprinele...
Jedan mamlaz je donosio pištolj u skolu, mlatarao za vreme odmora, ali ko će da ga prijavi, danas bi to bila vest po portalima, nosi pištolj u školu... Njegova mama je uvaženi psiholog i ujedno bila dobra sa razrednom, tako da bi bilo kakva prijava mogla samo tebi da napravi problem jer bi te mamlaz sačekao posle časova i premlatio od batina (umeo je i za vreme odmora, da ne čeka toliko) a on bi svakako i dalje išao u isti razred...
A kakvi su nam zidovi po učionici bili... Znači šaranje po BG vozu je nista
Eto, takvi smo bili, ja bih rekao i gori od ovih klinaca danas...
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.458
- Pohvaljen
- 49.254
Mojne to iz sećanja, pusti da te ubede da je sad sve gore nego ikad. Recimo, gimnazije koje su bile čista kaubojština kad sam ja išao - četrnaesta, šesta... - da su sad još gore, a da jedanaesta nije ukinuta jer je bila najgora od svih. A stručne škole bile ko internati za britansko plemstvo. Recimo - grafička. Tu se, bre, nekad znao red!
Jbg, važno je da se kuka i bogorada, to je ovde znak muževnosti, takav je i predsednik.
Jbg, važno je da se kuka i bogorada, to je ovde znak muževnosti, takav je i predsednik.
LeninVaskrse
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 20.10.2021.
- Poruke
- 203
- Pohvaljen
- 307
Predsednik podskupa gradjana. Toliko!
rs.n1info.com
Vučić najavio - Evroprajd će biti otkazan
U dogovoru sa većinom članova Vlade i premijerkom, biće otkazana ili odložena Parada ponosa (Evroprajd) zakazana za septembar mesec, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
rs.n1info.com
Vox91
Expert
- Učlanjen(a)
- 17.08.2017.
- Poruke
- 5.555
- Pohvaljen
- 12.360
Noki, u tekstu ove profesorke se ne poredi disciplina današnjih učenika, ili išaranost i sređenost današnjih školskih objekata i onih pre, nego se govori o tome da današnje generacije ne mogu da isprate gradivo koje su prethodne generacije uspevale.. nemaju pažnju, nezainteresovani su, žive na društvenim mrežama itd.
Sama kaže da predaje preko 20 godina i primećuje pogoršanje situacije iz generacije u generaciju... Da, niko ne kaže da je to počelo danas, ili da su kriva deca, nego upravo to što ti naglašavaš-krivi smo mi odrasli, odnosno roditelji i odgovorni u školstvu, koji zaglupljuju decu servirajući im nekvalitetan sadržaj i potcenjujući ih, u fazonu-ne mogu oni to da skapiraju, izbacuj iz udžbenika ovo, izbacuj ono.. i šta će da bude za 10 godina? Je l' to možda postoji neka agenda, da se stvaraju zombiji i ljudi koji ne umeju da misle da ne bi sutra smetali "elitama", ili su to teorije zavere?
Evo primer, moj udžbenik iz istorije za 8. razred 2005/6. je bio 20% detaljniji od mog udžbenika za 4. razred gimnazije, društveni smer, 2009/10...i to znam zato što sam išao na takmičenja..
Isto tako, mi nismo radili ni Derviš i smrt, ni Rat i mir..ni u osnovnoj, ni u gimnaziji...mislim da su bili u programu, ali su valjda nastavnice mislile da mi to ne bismo mogli da obradimo... a prethodne generacije jesu..
Eto, moja drugarica sada predaje u gimnaziji, i sama kaže da ona ni u ludilu današnjoj deci ne bi mogla da daje kontrolne slične težine koje smo mi dobijali pre 12,13 godina.. Oni danas stanu pred kartu i ne znaju da pokažu gde je sever, gde je jug.. na karti Evrope ne znaju da pokažu gde je Pariz.. u gimnaziji!?
Ne kažem da nije trebalo iz udžbenika izbaciti neke nepotrebne stvari, ali kad ti konstantno smanjuješ obim materije, ubacuješ slike u knjige, praviš bojanke i slikovnice od školskih udžbenika, pa čemu da se nadaš?
Mislim, džabe što su škole danas mnogo sređenije, i što učionice nisu okrečene u bolničku zelenu kao moja u osnovnoj, nego je sad sve lepo, šareno, i deca imaju i nove sprave za fizičko itd... kad smo mi mogli da preskačemo pocepani i odrpani kozlić i ostanemo čitavi, a današnja deca bi slomila vrat koliko su kilava.. pa im sad novi kozlić stoji u ćošku i skuplja prašinu.
O tome se ovde govori.. iz generacije u generaciju zaglupljuju decu, roditelji im ne poklanjaju pažnju nego im tutnu tablet ili puste crtani i oni su mirni.. deca opčinjena, roditelji kuliraju, a posle trči kod logopeda kad dete ne progovara sa 3 godine..
Pa kako da progovori kad ti druže nisi pričao s njim, nego si mu kupio milion igračaka i puštao crtane na kompu, misleći da si tako kul otac.
A da li danas šaraju učionice i tuku se po školi.. pa verovatno mnogo manje.. mrzi ih čak i to da rade.. nasilje je sad na mrežama, ismevanje ko je šta obukao, da li i ko ima para za bahaćenje itd.
Spolja je sve lepše, mirnije i šarenije nego pre, a zapravo polako i konstantno, iz generacije u generaciju truli iznutra..
Sama kaže da predaje preko 20 godina i primećuje pogoršanje situacije iz generacije u generaciju... Da, niko ne kaže da je to počelo danas, ili da su kriva deca, nego upravo to što ti naglašavaš-krivi smo mi odrasli, odnosno roditelji i odgovorni u školstvu, koji zaglupljuju decu servirajući im nekvalitetan sadržaj i potcenjujući ih, u fazonu-ne mogu oni to da skapiraju, izbacuj iz udžbenika ovo, izbacuj ono.. i šta će da bude za 10 godina? Je l' to možda postoji neka agenda, da se stvaraju zombiji i ljudi koji ne umeju da misle da ne bi sutra smetali "elitama", ili su to teorije zavere?
Evo primer, moj udžbenik iz istorije za 8. razred 2005/6. je bio 20% detaljniji od mog udžbenika za 4. razred gimnazije, društveni smer, 2009/10...i to znam zato što sam išao na takmičenja..
Isto tako, mi nismo radili ni Derviš i smrt, ni Rat i mir..ni u osnovnoj, ni u gimnaziji...mislim da su bili u programu, ali su valjda nastavnice mislile da mi to ne bismo mogli da obradimo... a prethodne generacije jesu..
Eto, moja drugarica sada predaje u gimnaziji, i sama kaže da ona ni u ludilu današnjoj deci ne bi mogla da daje kontrolne slične težine koje smo mi dobijali pre 12,13 godina.. Oni danas stanu pred kartu i ne znaju da pokažu gde je sever, gde je jug.. na karti Evrope ne znaju da pokažu gde je Pariz.. u gimnaziji!?
Ne kažem da nije trebalo iz udžbenika izbaciti neke nepotrebne stvari, ali kad ti konstantno smanjuješ obim materije, ubacuješ slike u knjige, praviš bojanke i slikovnice od školskih udžbenika, pa čemu da se nadaš?
Mislim, džabe što su škole danas mnogo sređenije, i što učionice nisu okrečene u bolničku zelenu kao moja u osnovnoj, nego je sad sve lepo, šareno, i deca imaju i nove sprave za fizičko itd... kad smo mi mogli da preskačemo pocepani i odrpani kozlić i ostanemo čitavi, a današnja deca bi slomila vrat koliko su kilava.. pa im sad novi kozlić stoji u ćošku i skuplja prašinu.
O tome se ovde govori.. iz generacije u generaciju zaglupljuju decu, roditelji im ne poklanjaju pažnju nego im tutnu tablet ili puste crtani i oni su mirni.. deca opčinjena, roditelji kuliraju, a posle trči kod logopeda kad dete ne progovara sa 3 godine..
Pa kako da progovori kad ti druže nisi pričao s njim, nego si mu kupio milion igračaka i puštao crtane na kompu, misleći da si tako kul otac.
A da li danas šaraju učionice i tuku se po školi.. pa verovatno mnogo manje.. mrzi ih čak i to da rade.. nasilje je sad na mrežama, ismevanje ko je šta obukao, da li i ko ima para za bahaćenje itd.
Spolja je sve lepše, mirnije i šarenije nego pre, a zapravo polako i konstantno, iz generacije u generaciju truli iznutra..
Noki
Expert
- Učlanjen(a)
- 15.05.2018.
- Poruke
- 5.090
- Pohvaljen
- 7.339
Pa dobro ja sam malo proširio Voxe, šta je problem
osvrnuo sam se i na taj deo isprekidane pažnje, osiromašenog rečnika i jeftine i dostupne tehnologije... a onda uporedio sa vremenom kad sam ja išao u srednju...Činjenica je da su nam udžbenici bili prenatrpani beskorisnim informacijama o svemu, a profesori su nas malo podsticali da koristimo sopstveni mozak, čast izuzecima...
Urađeno je prvo, redukovan sadržaj ali na ovom drugom planu ne ide najbolje...
Mi bogami jesmo, ali više pro forme, čitao je koliko je ko hteo i malo ko bi dovršio te ruske klasike do kraja...
Ali glavni problem dolazi sa vama bolonjcima
na fakultetu i ne znam zašto si se zaustavio samo na osnovnoj i srednjoj školi...Reci ti meni je l' normalno da Krivično pravo spoje opšti i poseban deo i tutnu vam u jedan semestar? Mi smo to radili 3 semestra... Poseban deo = poseban ispit... A vi jedno pitanje odatle i ako te ubode, ćao... Čitave glave krivičnih dela si mogao da preskočiš i ideš na sreću...
I vidim ja posle rupe u znanju, ne kod tebe nego generalno, protutnjali ste kroz fakultet koji smo mi studirali temeljno i po 10 godina
Imam jednog druga lekara, isto bolonjac, on je takav fah id***, on ništa nema pojma van te svoje struke medicine, nikakva širina... Politika, društvo, jezivo...
I sa onim dualnim obrazovanjem će uništiti decu jer ih ne uče da razmišljaju... Lepo je imati nešto u rukama, ali si ti večito u rukama drugih ako ti fali širina u razmišljanju, percepcija stvarnosti iz različitih uglova, svestranost itd.
Druže moj, evo ne bih opet da posmisliš da te lažem... Jedna školska drugarica Sanja, 3-ći razred gimnazije, lepa k'o lutka, stoji ispred karte sveta na času geografije a ja ni dan danas neću zaboraviti da ne zna da pokaže kontinente... Kao Azija, Azija, ovo je Azija, a ne nije... pa gleda u Afriku pa u nas ostale da joj pomognemo... Treći razred gimnazije pre ravno 20 godina...
Slažem se ja s tim, ja sam baš i rekao da ta degradacija traje generacijama ali samo poprima različite oblike, pa sam onda opisao kako je u moje vreme bilo...
Tako da se dosta slažemo...
Vox91
Expert
- Učlanjen(a)
- 17.08.2017.
- Poruke
- 5.555
- Pohvaljen
- 12.360
Noki, problem u tvom proširivanju teme je što onda zlonamerni koriste to da bi, po običaju i u svom starom maniru, izvrtali suštinu ruglu.
Ova pametna žena i profesorka, koja 20 godina predaje u školi i svedoči degradaciji obrazovanja, je u svom tekstu tako secirala to žalosno stanje da nikakvom podsmevanju ovde nema mesta... ali nisi ti kriv za to...ako hoćeš pročitaj i druge njene tekstove na netu, još su bolji.
Nego, vidiš, vi ste radili neke klasike koje mi pola decenije kasnije već nismo, a ovi danas ne rade ni to što smo mi..To je suština, ne u izbacivanju nepotrebnog, nego izbacivanju bitnog zato što se misli da je to prevaziđeno, ili da nove generacije s tim ne bi mogle da izađu na kraj.
Što se tiče ove sa kartom i kontinentima, šta da ti kažem osim da je propadanje ranije počelo u prestonici.... Mi, koji smo išli u gimnaziju u manjem gradu u blizini smo odolevali još neko vreme.. moja generacija je bila poprilično mirna i štreberska, većina nas je mnogo učila, a škola je bila na visokom nivou, sređena i gotovo u potpunosti bez problematičnih đaka... barem ih se ja ne sećam, na društvenom smeru ih nije bilo.
A što se tiče faxa i bolonje, tj. tvog mišljenja da je nama bilo lakše što smo u jednom ispitu polagali kr opšti i posebni deo-tu se ne slažem.. Pa čista logika ti kaže-vi ste krivično polagali iz 2 dela, a mi oba udžbenika odjednom i to posle samo jednog semestra obrade... Dakle, mi smo na jednom ispitu, koji smo spremali samo 3 meseca i pored drugih ispita, morali u glavi da držimo kompletno gradivo.. dok ste vi išli lagano, prvo polagali opšti deo, pa onda spremali posebni deo.. da ste iz takvog laganog spremanja mogli više da naučite i da su možda kriterijumi na ispitu bili viši-verujem, ali da je nama bilo 3 puta stresnije i teže, i to je tačno.. pogotovu što se ne sećam da su nam izbacivali neke delove gradiva, nego se učilo sve...
Ali, što se tiče Pravnog faxa, nas je čekao i pravosudni i novo polaganje istih, najtežih ispita, što ne postoji ni u jednoj drugoj struci.. Većina onih koji su završili druge fakultete bi se verovatno šlogirala da 2 ili 3 godine posle završetka faxa mora nanovo da polaže 12 najtežih ispita i da prolazi kroz stres kakav se ne može uporediti ni sa jednim ispitom na faxu.
Tako da, što se tiče prava, bolonje i svega drugog.. ništa nama nije lakše, mi moramo da prođemo nešto što niko drugi ne mora, 5 krugova pakla..
Ova pametna žena i profesorka, koja 20 godina predaje u školi i svedoči degradaciji obrazovanja, je u svom tekstu tako secirala to žalosno stanje da nikakvom podsmevanju ovde nema mesta... ali nisi ti kriv za to...ako hoćeš pročitaj i druge njene tekstove na netu, još su bolji.
Nego, vidiš, vi ste radili neke klasike koje mi pola decenije kasnije već nismo, a ovi danas ne rade ni to što smo mi..To je suština, ne u izbacivanju nepotrebnog, nego izbacivanju bitnog zato što se misli da je to prevaziđeno, ili da nove generacije s tim ne bi mogle da izađu na kraj.
Što se tiče ove sa kartom i kontinentima, šta da ti kažem osim da je propadanje ranije počelo u prestonici..
.. Mi, koji smo išli u gimnaziju u manjem gradu u blizini smo odolevali još neko vreme.. moja generacija je bila poprilično mirna i štreberska, većina nas je mnogo učila, a škola je bila na visokom nivou, sređena i gotovo u potpunosti bez problematičnih đaka... barem ih se ja ne sećam, na društvenom smeru ih nije bilo. A što se tiče faxa i bolonje, tj. tvog mišljenja da je nama bilo lakše što smo u jednom ispitu polagali kr opšti i posebni deo-tu se ne slažem.. Pa čista logika ti kaže-vi ste krivično polagali iz 2 dela, a mi oba udžbenika odjednom i to posle samo jednog semestra obrade... Dakle, mi smo na jednom ispitu, koji smo spremali samo 3 meseca i pored drugih ispita, morali u glavi da držimo kompletno gradivo.. dok ste vi išli lagano, prvo polagali opšti deo, pa onda spremali posebni deo.. da ste iz takvog laganog spremanja mogli više da naučite i da su možda kriterijumi na ispitu bili viši-verujem, ali da je nama bilo 3 puta stresnije i teže, i to je tačno.. pogotovu što se ne sećam da su nam izbacivali neke delove gradiva, nego se učilo sve...
Ali, što se tiče Pravnog faxa, nas je čekao i pravosudni i novo polaganje istih, najtežih ispita, što ne postoji ni u jednoj drugoj struci.. Većina onih koji su završili druge fakultete bi se verovatno šlogirala da 2 ili 3 godine posle završetka faxa mora nanovo da polaže 12 najtežih ispita i da prolazi kroz stres kakav se ne može uporediti ni sa jednim ispitom na faxu.
Tako da, što se tiče prava, bolonje i svega drugog.. ništa nama nije lakše, mi moramo da prođemo nešto što niko drugi ne mora, 5 krugova pakla..
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.698
- Pohvaljen
- 49.461
Ja ovde vidim dve odvojene rasprave odnosno teme. 1) Kriterijumi u ocenjivanju i 2) ponašanje samih učenika.
Kriterijumi i kvalitet se srozavaju, deca jesu sve gluplja i primitivnija, tu nema šta da se polemiše. Ljudi ovde na temi izgleda nisu u stanju da razlikuju priču o (ne)disciplini od priče o koncentraciji, ponašanju i učenju. Što se nediscipline tiče, tu je manje više bilo i ostalo isto, bar po onome što ja primećujem. Ali što se tiče učenja, koncentracije i generalnog ponašanja, naravno da je svaka generacija sve gora.
Mislim ja i za svoju generaciju, milenijalce, mislim da je promašena i propala, a kako tek onda da ne mislim za ove novije, Zoomere iliti Zombije.
Pitajte bilo kog profesora kakve zadatke je davao pre 20, kakve pre 10 a kakve zadatke daje danas i kakvi su mu kriterijumi u odnosu na pre.
Isto tako, pitajte profesore na državnim fakultetima kako su izgledala predavanja krajem 2000ih. Koliko ih je unosilo samo flašu vode u amfiteatar. A koliko ih danas unosi čitave obroke, pucaju balonima, tresu se jer ne mogu bez cigarštine 45 minuta i ne skidaju se s telefona. Znam jer sam ja tad bio u amfiteatrima, i gledao sam tu tranziciju i fakulteta i studenata iz 2000ih u 2010te.
Ali tu se onda rađa i treća rasprava - zbog čega je tako.
Pa i četvrta rasprava - da li izbacivanje viška gradiva i predmeta doprinosi rešavanju tog problema ili ga samo pogoršava.
Što se ovog četvrtog tiče, ja sam još od 20 i neke godine pa do danas bio i ostao pri stavu da se u Srbiji od osnovne škole pa do fakulteta forsira ideja da treba da se uči od svega ponešto, a u stvari ništa konkretno. I onda tako izađeš iz srednje škole ili gimnazije nesposoban da popuniš uplatnicu, ili izađeš sa faksa nesposoban da se snađeš u radnom okruženju i radnim mehanizmima, nego ti treba praksa od najmanje 6 meseci gde ćeš da učiš sve ono što nisi na faksu.
Još sa ovim presmešnim obaveznim predškolskim... 1+8+4+5... čovek provede minimum 18 godina u klupi drveći k...c sa raznim glupostima i raznim degenericima oko sebe i ispred table, da bi izašao sa titulom akademskog građanina a opet nesposoban i nespreman za bilo kakav konkretan posao. U skladu sa time, naravno da mislim da gomila gluposti treba da se izbaci iz programa i zameni smislenim i konkretnim stvarima.
P.S.
Bolonja u pravom obliku postoji samo na privatnim fakultetima, a ima nekih privatnih kod kojih bi i ona bila pod znakom pitanja. U realnosti, svaki fakultet Bolonju tumači kako hoće, posebno državni. I većina ne primenjuje onu stavku da student može da položi predmet preko kolokvijuma. Takođe, koliko je meni poznato, i dalje ima opičenih fakulteta gde postoje višesemestralni predmeti, što je debilizam i iživljavanje.
Kriterijumi i kvalitet se srozavaju, deca jesu sve gluplja i primitivnija, tu nema šta da se polemiše. Ljudi ovde na temi izgleda nisu u stanju da razlikuju priču o (ne)disciplini od priče o koncentraciji, ponašanju i učenju. Što se nediscipline tiče, tu je manje više bilo i ostalo isto, bar po onome što ja primećujem. Ali što se tiče učenja, koncentracije i generalnog ponašanja, naravno da je svaka generacija sve gora.
Mislim ja i za svoju generaciju, milenijalce, mislim da je promašena i propala, a kako tek onda da ne mislim za ove novije, Zoomere iliti Zombije.
Pitajte bilo kog profesora kakve zadatke je davao pre 20, kakve pre 10 a kakve zadatke daje danas i kakvi su mu kriterijumi u odnosu na pre.
Isto tako, pitajte profesore na državnim fakultetima kako su izgledala predavanja krajem 2000ih. Koliko ih je unosilo samo flašu vode u amfiteatar. A koliko ih danas unosi čitave obroke, pucaju balonima, tresu se jer ne mogu bez cigarštine 45 minuta i ne skidaju se s telefona. Znam jer sam ja tad bio u amfiteatrima, i gledao sam tu tranziciju i fakulteta i studenata iz 2000ih u 2010te.
Ali tu se onda rađa i treća rasprava - zbog čega je tako.
Pa i četvrta rasprava - da li izbacivanje viška gradiva i predmeta doprinosi rešavanju tog problema ili ga samo pogoršava.
Što se ovog četvrtog tiče, ja sam još od 20 i neke godine pa do danas bio i ostao pri stavu da se u Srbiji od osnovne škole pa do fakulteta forsira ideja da treba da se uči od svega ponešto, a u stvari ništa konkretno. I onda tako izađeš iz srednje škole ili gimnazije nesposoban da popuniš uplatnicu, ili izađeš sa faksa nesposoban da se snađeš u radnom okruženju i radnim mehanizmima, nego ti treba praksa od najmanje 6 meseci gde ćeš da učiš sve ono što nisi na faksu.
Još sa ovim presmešnim obaveznim predškolskim... 1+8+4+5... čovek provede minimum 18 godina u klupi drveći k...c sa raznim glupostima i raznim degenericima oko sebe i ispred table, da bi izašao sa titulom akademskog građanina a opet nesposoban i nespreman za bilo kakav konkretan posao. U skladu sa time, naravno da mislim da gomila gluposti treba da se izbaci iz programa i zameni smislenim i konkretnim stvarima.
P.S.
Bolonja u pravom obliku postoji samo na privatnim fakultetima, a ima nekih privatnih kod kojih bi i ona bila pod znakom pitanja. U realnosti, svaki fakultet Bolonju tumači kako hoće, posebno državni. I većina ne primenjuje onu stavku da student može da položi predmet preko kolokvijuma. Takođe, koliko je meni poznato, i dalje ima opičenih fakulteta gde postoje višesemestralni predmeti, što je debilizam i iživljavanje.
Poslednja izmena:
Vox91
Expert
- Učlanjen(a)
- 17.08.2017.
- Poruke
- 5.555
- Pohvaljen
- 12.360
Pa, kao što rekoh gore, tekst ove profesorke se ne bavi nedisciplinom današnjih đaka, niti se oni krive za stanje kakvo je danas, nego se bavi njihovom sposobnošću da (ne)usvoje gradivo, njihovom nesposobnošću da prate predavanja i opštom nezainteresovanošću i letargijom... smisao života su im društvene mreže.
A da li se biju, ili švrljaju zidove, to ovde nije tema.
A da li se biju, ili švrljaju zidove, to ovde nije tema.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.698
- Pohvaljen
- 49.461
Inače, jednog dana kada moje dete bude završavalo osnovnu, najpre ću da se postaram da u tim ključnim godinama sazrevanja, paralelno sa srednjom školom jednom mesečno ode da vidi (makar i kao posmatrač) kako izgledaju razni poslovi u raznim okruženjima. I onda da, ako već do 15. nije bilo nekog usmerenja, da makar do 19. godine zna konkretno čime bi se bavilo i koje veštine mu leže. I da radi na PRAKTIČNIM aspektima tog polja. Pa da sa 21-22 već ima neko opipljivo praktično znanje koje može da naplati.
A ne da sa 24-25 posle minimum 18 godina u klupi izađe sa fakulteta sa titulom MASTER BEJBE (kojom može samo dupe da obriše), natovareno glupostima a kad otvori 100 strana raznih oglasa za posao bez ikakvih filtera osim za lokaciju, da nigde ne može da se pronađe ako nema vezu. Jer ili mu fali radno iskustvo ili mu fali neko znanje ili mu fali neka veština ili mu fali neki certifikat. Nego lepo do 21-22. godine da ima neku veštinu i neko iskustvo, čak i ako skupa nije 6 meseci, ali je npr 3 (što je svakako bolje od 0).
A Anu Karenjinu, Bibliju (ja sam bio na veronauci, 4 godine protraćrenog vremena, isto kao i Građansko), Mitohondrije, Mondrijanove slike, Filozofiju, pa čak i Psihologiju kao školski predmet (koja je btw zastarela u onome što se predaje po školama)... to sve može da pročita i nauči bilo kad u toku ostatka života.
Ja sam npr ceo život bio i ostao duduk za slikarstvo i za lektire, za beletristiku generalno. Ni sam se ne sećam kako sam položio Srpske jezike, jer bez lektire nisi mogao da prođeš predmet. Pa ne vidim da mi je išta izostalo ili propalo zbog toga. Ali ono što mi jeste x puta izostalo ili propalo, jeste to što bih iz gomile sfera i polja rada imao NEŠTO teorijskog znanja ali nula ili nedovoljno prakse ili iskustva. To danas može da bude sjajno jedino ako hoćeš da budeš novinar. A opet, sve i da pišeš bolje nego 95% ''''novinara'''', neće te zaposliti bez diplome FPN ili Pravnog ili eventualno Filologije. Mora čovek već od ranih 20ih da ima ili neko konkretno usmereno znanje, ili neku praktičnu veštinu. Od svega pomalo teorije, to ništa ne vredi. A naše školstvo, pogotovu državno, jako voli da forsira baš to. U redu je ići u širinu, ali mora da se zna neka mera. I neki smisao. Jer ni ljudski mozak nije neograničen i svemoguć. A i takvo je vreme da se sve sužava i specijalizuje. Poslodavac ne želi novog Arhimeda ili Da Vinčija, nego želi usko specijalizovanog radnika koji zna da uradi nešto konkretno. Jbg, tako je.
A ne da sa 24-25 posle minimum 18 godina u klupi izađe sa fakulteta sa titulom MASTER BEJBE (kojom može samo dupe da obriše), natovareno glupostima a kad otvori 100 strana raznih oglasa za posao bez ikakvih filtera osim za lokaciju, da nigde ne može da se pronađe ako nema vezu. Jer ili mu fali radno iskustvo ili mu fali neko znanje ili mu fali neka veština ili mu fali neki certifikat. Nego lepo do 21-22. godine da ima neku veštinu i neko iskustvo, čak i ako skupa nije 6 meseci, ali je npr 3 (što je svakako bolje od 0).
A Anu Karenjinu, Bibliju (ja sam bio na veronauci, 4 godine protraćrenog vremena, isto kao i Građansko), Mitohondrije, Mondrijanove slike, Filozofiju, pa čak i Psihologiju kao školski predmet (koja je btw zastarela u onome što se predaje po školama)... to sve može da pročita i nauči bilo kad u toku ostatka života.
Ja sam npr ceo život bio i ostao duduk za slikarstvo i za lektire, za beletristiku generalno. Ni sam se ne sećam kako sam položio Srpske jezike, jer bez lektire nisi mogao da prođeš predmet. Pa ne vidim da mi je išta izostalo ili propalo zbog toga. Ali ono što mi jeste x puta izostalo ili propalo, jeste to što bih iz gomile sfera i polja rada imao NEŠTO teorijskog znanja ali nula ili nedovoljno prakse ili iskustva. To danas može da bude sjajno jedino ako hoćeš da budeš novinar. A opet, sve i da pišeš bolje nego 95% ''''novinara'''', neće te zaposliti bez diplome FPN ili Pravnog ili eventualno Filologije. Mora čovek već od ranih 20ih da ima ili neko konkretno usmereno znanje, ili neku praktičnu veštinu. Od svega pomalo teorije, to ništa ne vredi. A naše školstvo, pogotovu državno, jako voli da forsira baš to. U redu je ići u širinu, ali mora da se zna neka mera. I neki smisao. Jer ni ljudski mozak nije neograničen i svemoguć. A i takvo je vreme da se sve sužava i specijalizuje. Poslodavac ne želi novog Arhimeda ili Da Vinčija, nego želi usko specijalizovanog radnika koji zna da uradi nešto konkretno. Jbg, tako je.
Poslednja izmena:
Noki
Expert
- Učlanjen(a)
- 15.05.2018.
- Poruke
- 5.090
- Pohvaljen
- 7.339
Tema je sve što neko spomene i što neko doda na osnovni tekst... Ja sam se osvrnuo kako je bilo u moje vreme i koje je negativne posledice to nosilo... Ponoviću ukratko na šta sam se sve osvrnuo pre toga a što nikako ne kontrira inicijalnom tekstu i viđenju: smanjena pažnja, osakaćen rečnik, redukovano gradivo, a ne i edukovan kadar da ih nauči da misle, a ne samo da bubače, online nastava, skraćeni časovi, dostupna i jeftina tehnologija... Ne znam zašto me teraš da se ponavljam... Naravno da je i nedisciplina kao i kompletno odsustvo sa nastave povezano sa slabijim usvajanjem gradiva i dođe na isto imaš nesposobne mlade ljude, koji ne umeju da se izraze, gde im je fond reči slab, koji nemaju dovoljno pažnje za određene sadržaje...
Sve je to bilo u mojoj gimnaziji tako. Sistem je bio loš i tada, samo uz osobenosti tog vremena. U tvojoj gimnaziji nije bilo tako, objasnio si, u mojoj jeste...
To što smo žvrljali sam napisao kao deo atmosfere tog vremema i nema veze sa tim da li smo bili gluplji ili pametniji...
Ne znam šta je nekim ljudima problem u životu pa moraju da kontriraju svuda umesto da se komplementarno izraze
Bolonjcima su skratili gradivo i poizbacivali puno toga...
U državnoj firmi gde sam radio su VII-1 po starom bili ekvivalent sa masterom po novom, znači za konkretno radno mesto stoji master ili osnovne akademske studije do stupanja na snagu zakona o bla bla zaboravio sam...
Recimo ja sam mogao da budem savetnik ti si mogao samo stručni saradnik, za savetnika ti je trebao master, a meni ništa...
Tako da to jasno govori... Ako ja iz posebnog dela dobijem 3 pitanja, a ti jedno jasno je da ja ne mogu da ispreskačem gradivo i idem na sreću koliko i ti, a tebi je svakako teže da sve držiš u glavi zajedno sa opštim delom i tu se slažem, da je to teže... Zato mnogi i nisu držali u glavi...
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.458
- Pohvaljen
- 49.254
Prošli vek, 9. beogradska gimnazija, jedna od najtežih, i zaista, oni što su padali na popravne, sada su advokati, tužioci, finansijski direktori (CFO). Legendarnog Bujoševića na mestu prof. zemljopisa smenio car iz Mojkovca po imenu Savo Minić. Kažeš 'Nisam spreman', dobiješ 2-. Nema keca. Al drugar baš hoće da odgovara... Ko zna zašto, jer - ne zna ništa. I pita ga Savo, da izvuče išta iz njegove plave glavice: Gdje su Alpi? Ovaj kaže: U Severnoj Americi. Savo se uhvati za sopstvenu glavu. Pokaži Kanadu. Ovaj gleda oko Kube. Još dva takva blama i reče Savo: 'Ovo je skandàl. Izvini, ali ja tebi moram dat jedan'. I tako pade jedini kec na geografiji.
Drugarice koje nisu umele da pokažu Zaječar ili Užice na mapi SRJ nisu dobile keca.
Ili, došla mlada prof. Snežana Polugić na predmet Logika. Fina i dobra. Odložiteeeee kontrolniiii, profesooorkaaaa... pliiiiizzzz... Kad ona da učini, reče: 'Dobro, radite kontrolni sa sveskom'. Silogizmi i to, znači, zaključuješ po analogiji iz onoga śto imaš u svesci. Ali proooofesooorkaaaa... I ne popusti devojče, i nije logično, jer, dala je mnogo veći ustupak nego da je samo odložila... Razočaranje. Moj drug dobi 5, ja 5- (znam, bedno, ali dekoncentrisani klinac), poneka četvorka, uglavnom trojke, pa i dvojke... Taj moj drug što dobi čisto 5, imao prosek 5,0 u poslednja tri razreda, bio ozbiljan maneken gimnazijskog sistema i - ne završi fakultet, kao jedan od retkih: spržilo ga uglavu.
Mogu ovako do sutra. Samo ne mogu da slušam lovačke priče o izgubljenom raju, prikakiće mi se