....
Тек се Петар бјеше одморио,
Цар Николај већ одговорио:
"Петре драги примио сам писмо
И помоћ Ти отказали нисмо,
Од Бизмарка до данашњег данка
Вазда Немци за Азијом луде.
Ал' не могу успјет да дожуде.
Прилика је удари ће на Те,
Ал' ће прије Руси на Карпате,
Неће моћи у Србију ући
Јер се треба с' Козацима тући."
Петар оком преко књиге прође,
А друга му из Париза дође:
"Знади Петре да Французи памте,
Добро памте оће да ти врате,
Кад си своју жртвовао снагу
За Француску нашу земљу драгу.
Француска ће сад за Те ратити,
Правда ће нас у боју пратити.
Клонут мора сва њемачка снага,
Неће доћи до Архипелага.
Француска Те сад поздравља цјела,
Као свога негда колонела!"
Ево краљу весеља већега,
Кад он виђе из писма трећега,
Краљ Енглеске рано поранио
Српског краља писмом поздравио:
"Српски краљу све сам разумио,
Беч и Берлии што је наумио,
Мисле Њемци да ће проћи сјајно,
Јер се за рат припремају тајпо,
Има близу половина вјека
И сада су у највећег јека,
Мисле прво Србију да стуку,
Кроз Балкан се Азији привуку.
А не знају да свијетске Кључе
Наша ратна морнарица вуче!
Горчаков је реко' ријеч славну:
"Гроб Њемачке биће на Балкану"
Чини ми се та је ријеч света,
У гроб пада Њемачка планета.
А и ја ћу на погреб јој доћи,
То не може наоколо проћи!"
Уто књига с Црне Горе дође:
"Драги Петре ствар ми је позната,
Домовина дража је од злата,
Црногорци препали се нису,
Већ чувају на свакоме вису.
Но ти дижи браћу Србијанце
На Нијемце и Аустријанце,
Дунав, Сава, Дрина Твоја страна,
А од Дрине моја до Јадрана!
Ми смо слаби ал' ратни србаби
Треба добро да нас памте Шваби."
...
Цар Николај Александровићу
Николају Николајевићу,
Изрекао у побједу наду
И над војском цијелу команду.
Од Русије и од Сибирије
За слободу земље Илирије.
Цар Николај крену војске јаке
И пред војском на коњим' Козаке,
Да сједини Русе и Пољаке,
Ослободи Чехе и Словаке,
Да помогне Србе браћу драгу,
Потегнуше са Србије снагу.
Фраицуз борбе отпоче на гласу,
На Шампањи и још на Елзасу.
Рат Нијемцу до невоље дође,
Пријеваром ратовати пође,
Па удари на Белгију малу,
Да изађе ка Ла Маш каналу,
И Француској иза леђа зађе
Да се прије пред Паризом нађе
То виђеше са мора Енглези
Јер све мудро држе на опрези
Па кренуше на мору крсташе,
У портове збише кајзераше,
Па не смију главе помолити,
Нити куда по мору пловити,
Јер гдје бију енглески бродови,
Пропадају у море градови.
Гдје Французи бију битке славне,
Ту се брда и долине равне.
Гдје се Немци и Руси сијеку,
Ту стварају крваву ријеку.
Гдје с' армије аустријске млате,
Кожом Њемци и Мађари плате.
Сад дозволтс да се гуслар врне
До Србије и до Горе Црне;
Да видимо шта се тамо ради,
Како бију српски лави млади,
Од Карпата и Дунавских врата,
Све уз Дунав обалом Баната,
До тврђаве Петроварадина
И до мјеста гдје пристаје Дрина,
Све притисле швапске регименте.
Светлуцају оштре бајонете,
Три стотине хиљада солдата
Кевешева армија позната.
А топови калибара разног
У хиљаду ни једнога празног,
На Србију стално зијевају,
Из њих живе муње сијевају,
Руше Швабе Смедерево пале
И махале на Дунаву мале,
А Београд на обали славни
Хоће Швабо да се земљом сравни.
...