Brod burne istorije kao muzej na ušću Dunava
Izvor: Tanjug
Austrougarski brod "Bodrog", sa kojeg su 1914. godine ispaljene prve topovske granate na Beograd, i koji je tokom duge istorije tri puta bio potopljen, trebalo bi da bude preuređen u muzejski prostor koji bi se nalazio na ušću Dunava, kazao je ministar odbrane Nebojša Rodić.
Pitanje sudbine broda bogate istorije, pokrenuo je u Skupštini Srbije poslanik SPO Žika Gojković, a Rodić je odgovorio da je ideja da se brod, koji se nalazi na Adi huji gde služi kao pristan, izvuče iz vode i preuredi u muzjeski prostor gde će moći da se pogledaju zbivanja u Srbiji od 1914. do 1918. godine i da bude spreman za obeležavanje kraja Prvog svetskog rata.
Naš plan je da se brod izvuče na kopno i da bude lociran na ušću Dunava kao što je bilo 1914. godine na početku Velikog rata, rekao je Rodić, u delu sednice kada poslanici postavljaju pitanja članovima vlade.
Kako je naveo, nema sredstava da se taj brod vrati u plovidbu, što je šteta, dodaje, budući da je samo 10 takvih brodova napravljeno u svetu.
Podsećajući na njegovu burnu istoriju, ministar je ukazao da je korito broda napravljeno 1904. godine, a da je 10 godina kasnije korišćen za ispaljivanje prvih granata na Beograd, da bi ga 1918. godine prvi put potopili Austrijanci, a da je nakon tri godine izvađen iz Dunava.
Ista sudbina ga je zatekla 1941. godine kada je ponovo potopljen, ali je tada to učinila Vojska kraljevine Jugoslavije, da bi ga 1944. potopili domobrani Hrvatske.
Taj brod, koji nosi ime po reci "Bodrog" koja izvire u Slovačkoj, a uvire u Mađarskoj, sada je deo naše istorije, ukazao je Rodić.
Plan je i, kako je rekao ministar odbrane, da se na istoj lokaciji koja je planirana za brod “Bodrog” postavi mini-podmornica koja je pripala Vojsci Srbije kako bi se na tom prostoru koji koristi rečna flotila Vojske Srbije napravio izložbeni prostor.
direktor":1kggwdhc je napisao(la):Moras na kombinezone radnika nabaciti ime firme da se drugi nekite tudjim radom Jeli venzelos u parkicu kod stare hercegovine ostao samo postament
četvrtak, 21. nov 2013, 18:53 -> 20:08
Rešenje za spomen-obeležje u Aberdarevoj
Projekat autora studije "Neoarhitekti" izabrano za najbolje idejno rešenje spomen-obeležja radnicima RTS-a poginulim u NATO bombardovanju 1999. godine. Spomen-obeležje biće na mestu porušenog objekta RTS-a u Aberdarevoj ulici.
Na konkursu za idejno rešenje spomen-obeležja radnicima RTS-a poginulim u NATO bombardovanju 1999. godine prvo mesto osvojio je projekat autora studija "Neoarhitekti".
Autori studije su Snežana Vesnić, Vladimir Milenković i Tatjana Stratimirović.
Odluka je doneta jednoglasno, u konkurenciji više od 40 radova.
Žiri, koji su činili arhitekte i predstavnici porodica stradalih, odabrali su rad koji, po njihovom mišljenju, u svojoj celovitosti i poetičnosti, najbolje označava mesto velike tragedije.
Spomen-obeležje biće na mestu porušenog objekta RTS-a u Aberdarevoj ulici.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=EECWk4Acg7o[/youtube]
Мени је очување зграде баш добра идеја, јер је симбом агресије и треба ту да стоји да нас подсећа на нешто што не би требало да се понови. То нормално важи за једну зграде, не и за железничку или генералштаб. Ево и доказа да то може лепо да изгледаrelja":26fr1wz3 je napisao(la):U vezi spomen obeležja ubijenim radnicima RTS-a:
zaista ne mogu da razumem očuvanje ruševine kao bilo kakav simbol.
A pošto je lako moglo da se dogodi da i ja nekoga izgubim te noći, tu zebnju ne mogu da zaboravim i neću koristiti teške reči za ovu konkretnu ideju.
Pomislite samo koliko ljudi je poginulo 6. aprila 1941 godine na železničkoj stanici čekajući vozove da pobegnu iz Beograda i pogledajte tu zgradu danas.
Čuvanje ruševina samo pokazuje da ne umemo na pravi način da se suočimo sa gubitkom i sa zločinom, da ne umemo na pravi način da odamo poštu i ostavimo trajno sećanje na poginule, a uz to da pokušamo da nastavimo normalan život.