stf":15oh6vgj je napisao(la):
Братство и јединство је присутно у већини великих европских држава. Италија је настала уједињењем латинских држава, Немачка је настала уједињењем германских грофовија, Француска исто, Шпанија исто ... шта тек рећи за Велику Британију?
Само су луди Југословени себи дозволили да се међусобно покољу и уместо моћне и независне југословенске државе данас имају 6 вазалних кнежевина ... вратили смо се 400 година уназад. Браво за нас!
Stf, то није братство-јединство о коме смо говорили, али кад смо већ ту, познато вам је сигурно да уједињење Немачке није било уједињење германских грофовија, већ уједињење германских (микро)држава под притиском растућег немачког национализма, националне самосвести и жеље за уједињењем у једну националну државу. Овде се радило о уједињењу етнички и културно хомогеног света, уз, за то доба посве мање битним, елементом верских разлика.
Уједињење Француске је био феудални процес проширења краљевских поседа, који је резултирао у стварању унитарне француске државе, и постепеној етногенези народа у савремене Французе. Наравно, овај процес се доста разликовао од оног у Немачкој, што је и разлог за различите теорије о националности заступате од стране интелектуалаца двеју земаља. Код Немаца је тај концепт био сличнији нашем, по коме је народ-нација базирана на етничкој припадности - зато ми данас (чешће) говоримо о свом народу као Србима, а не Србијанцима, чиме се везујемо и за Србе изван саме Србије - док су Францизи, сходно потребама свог друштва, заступали теорију да су државе извор националне самосвести, што свакако и јесте случај код њих. Та два схватања су само део једног ширег спектра који указује на комплексност националних идентитета и идеја о идентитетима, па тиме и чињеницу да се наш концепт 'братства-јединства' не може тек тако олако прикачити на све и свашта.
Да се вратим наведеним примерима. Уједињење Шпаније је такође био један феудални процес, а за разлику од Француске, тамо су локални идентитети остали јаки, па је тамошња ситуација у многоме слична југословенској - мада не треба претеривати у поређењима.
Италија је скроз друга прича. Процес савремене етногенезе и стварања националне државе, који је био у пуном јеку за време уједињења Италије, је тамошњим бројним државама поставио питања на која је само уједињење могло дати одговор. Чињеница је да нису сви народи Европе исти. Неки су етничке целине, неки су чисто продукти својих држава - то јест, они су постали народ, током времена, тиме што су били грађани/поданици исте државе -, неки заиста немају јасних разлика од околних народа, ван чисто феудалних подела. Све је то тако компликовано, да ваш коментар постаје бесмислен - посебну у светлу погрешних предрасуда на којима базиране последњи пасус. Чињеница је да Југославија никада није требала постати, јер је створена и одржавана на начин који је био осуђен на пропаст.
За крај ћу додати и то да сте вероватно свесни шта се дешава у земљама које сте навели. Наиме, сепаратистичким тенденцијама и вековним тензијама.
