Spomenici

[Milance]

Свечано откривање споменика Десанки Максимовић

У четвртак, 23. августа, у 12 сати у Великом ташмајданском парку биће свечано откривен споменик великој српској песникињи Десанки Максимовић. Споменик, ауторке Светлане Каровић-Деранић, откриће заменица градоначелника Београда Радмила Хрустановић.

Градска управа позива грађане да присуствују овом чину.

Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu

 

[Nenad]

^^

 

[Nenad]

Obnova spomenika kulture:

Уређење школа у Старом граду

Улепшавање финансирју СО Стари град и Скупштина града

(Фото Ј. Миловановић)

Споменици културе, зграде Електротехничке школе „Никола Тесла” и Основне школе „Вук Караџић”, како кажу надлежни, коначно ће бити обновљени. Електротехничка школа, којој су због изградње суседне зграде две године тонули темељи и пуцали зидови, требало би поново да буде безбедна. Очекује се да радници засуку рукаве ове јесени, па ће почетком следеће године ђаци и професори, без страха по сопствени живот, моћи да користе све просторије у овој установи. Као што смо већ писали, грађевинска инспекција је забранила коришћење једног дела школе, а подземне воде су плавиле подруме школе.

Осим обнављања темеља, биће планирана и замена прозора и врата обезбедиће се квалитетније грејање и бољи услови за рад ученика и наставног особља. Овај посао ће финансирати Скупштина општине Стари град у сарадњи са Скупштином града, која је за ову школу већ издвојила 25 милиона динара. Здање Електротехничке школе, бивше Друге женске гимназије, под заштитом је државе као споменик културе. Због очувања аутентичног изгледа, само за нову столарију локална власт обезбедила је 35 милиона динара.

– Нови дрвени прозори и врата направљени су по оригиналној конструкцији за коју је добијена сагласност од Завода за заштиту споменика културе. До сада је општина за ову школу обезбедила нов намештај, тракасте завесе за све учионице, а потребним алатом опремљена је и домарска служба. Замена фасадне столарије, уколико све буде ишло по плану, требало би да буде завршена на почетку идуће школске године – рекла је Мирјана Божидаревић, председница општине Стари град, нагласивши да ће убудуће помагати овој школи и у другим пројектима.

Такође, биће уређена и мала зграда ОШ „Вук Караџић”, у самом центру града у којој бораве најмлађи ђаци, а у којима су учионице и тоалети били у веома руинираном стању. За овај посао градска власт је издвојила 30 милиона динара, а општина још око десет милиона. Осим водовода и канализације, у овој школи ће бити изведени архитектонско-грађевински, електро и машински радови. У згради ове установе, некада се налазила Палилулска основна школа.

Осим ове две образовне установе, ове године ће почети уређење ОШ „Михаило Петровић Алас”, у којој ће бити изведени занатски радови и обнова инсталација за грејање. Такође, у Електротехничкој школи „Стари град” биће набављени намештај и опрема за радионице практичне наставе. Општина Стари град помоћи ће и ОШ „Јанко Јовичевић” из Гораждевца којој ће обезбедити агрегат, па ће ђаци, без обзира на нестанке електричне енергије, током целе године бити мирни. Остатак новца ће бити потрошен за опремање лабораторије за хемију и биологију и куповину хемијских средстава за коришћење базена у кругу школе. У ове сврхе издвојено је 1.350.000 динара.
Ј. Кисин
[објављено: 27.08.2007.]

 

[Nenad]

Završena rekonstrukcija Univerzitetske biblioteke

BEOGRAD, 3. septembra 2007. - Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković je nakon obnove i uređenja enterijera, od danas zvanično počela sa radom, rekao je Beti direktor Biblioteke Bogoljub Mazić.

U Biblioteci je kompletno zamenjen parket u najvažnijim prostorijama biblioteke, centralnoj studentskoj čitaonici, ulaznom foajeu, kao i galeriji studentske čitaonice.

U okviru rekonstrukcije Biblioteke urađeno je i krečenje prostorija, uređenje plafona, dekoracija ulaznog hola, uređenje instalacije, odnosno kompletna obnova glavnog ulaznog hola, velike sale, studentske čitaonice i galerije, kao i hola na prvom spratu.

Prema rečima direktora Univerzitetske biblioteke, u toku rekonstrukcije se vodilo računa o očuvnju autentičnosti enterijera te zgrade, koja zbog svoje kulturno istorijske vrednosti, ima status spomenika kulture.

Izvor: Beta
Link: http://www2.beta.co.yu/default.asp?m=Kultura,kul&j=sr&h=Home,sr&prikaz=1692244

 

[Homer Jay]

^^^

Nisam jos usao unutra (eh, kakav sam ja student), ali spolja su dva glupa detalja vec ucinila da Biblioteka deluje zivlje... Postavljene su dve one zavesa-zastave (sto inace stoje na svim muzejimja i kulturnim institucijama u svim gradovima, bla, bla, bla) i stavili su dve table na kapiji Biblioteke.... I kao sto rekoh vec izgleda zivlje, nekako pristupacnije, otvorenije.... Ne sumnjam da je unutra odlicno, jer ako pogledam rekonstrukcije citaonica na Pravnom i FPN-u, koje su sad cista perverzija, mogu samo da zamislim kako je u Univerzitetskoj.

 

[KiD]

univerzitetska je rekonstruisana u pravom smislu te reci. vracen joj je izgled koji je imala kad je izgradjena 20-ih godina proslg veka. Sve starine unutra su obnovljene i po komentaru prijatelja koji je danas bio tamo kaze da jeste perverzija, ali stilska.

 

[Nenad]

Ajde studenti! Slike vamo!

 

[Homer Jay]

Nece biti samo "stilska" kada dodju studetkinje u letnjim majicicama da spremaju ispite

 

[KiD]

Da...zato ako zelis da zaista polozis ispit, spremaj ga kuci :lol:

 

[Homer Jay]

Provirite unutra: http://www.unilib.bg.ac.yu/vesti/renoviranje_biblioteke.php

 

[Nenad]

E, pa lepo izgleda.. Kao u onim americkim filmovima o bratstvima na Harvard i Yale

 

[Ambassador]

Super je, ali bi mogli da stave u hodnike neke slike, ili zatvorene police (Kako se zovu, kabineti?) sa starim knjigama, i možda neku biljku, onda bi bilo totalno wow...

 

[KiD]

Da da...mislim da nisu uneli sve, a i renoviranje je zavrseno tek pre nekoliko dana. Jos ljudi nisu ostavili svoj trag unutra :lol:

 

[Nenad]

„Велика душа” на Савском кеју

Спомен-биста Махатме Гандија, свечано је откривена јуче у новобеоградском Блоку 70 на Савском кеју на крају Гандијеве улице. Биста је поклон Индијског савета за културну сарадњу из Њу Делхија, а открили су је Радмила Хрустановић, заменица градоначелника Београда и Ананд Шарма, министар спољних послова Индије.

– Посебна ми је част и задовољство што се споменик представља овде, у овом дивном граду, на изузетном месту поред реке, где свакодневно пролазе хиљаде Београђана – изјавио је индијски министар.

Свечаности су присуствовали представници дипломатског кора у Београду, представници министарстава Србије и многи грађани. Посебан гост био је Шри Шри Рави Шанкар, оснивач хуманитарне организације „Уметност живљења”.

Махатма Ганди је био политички и духовни вођа Индије и Индијског покрета за независност. Његова покретачка филозофија заснивала се на ненасилном отпору тиранији, путем масовне грађанске непослушности и мирних протеста широм земље. У својој земљи, као и широм света познат је под надимком „велика душа”, а у Индији се сматра оцем нације, док се његов рођендан други октобар, обележава као државни празник.

Генерална скупштина Уједињених нација, ове године је једногласно усвојила резолуцију којом се други октобар проглашава „Међународним даном ненасиља”.
Б. Р.
[објављено: 18.09.2007.]

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=41310

 

[Nenad]

Prijatelji prestonice

M. MRĐEN, 20. septembar 2007
U BEOGRADU postoji oko 400 javnih spomenika i skulptura, a samo desetak podignuto je u čast stranih državljana. Mnogi su prethodnih decenija, uglavnom po političkoj osnovi, stekli titulu počasnih građana Beograda, ali je malo onih čiji su spomenici "pustili korene" u srpskoj prestonici.
Poslednji državnik koji je zaslužio mesto pod beogradskim nebom je Mahatma Gandi, indijski duhovni lider i borac za nezavisnost. Gandijeva bista nedavno je otkrivena na Savskom keju, na kraju ulice koja nosi njegovo ime u Bloku 70.
Prijateljstvo naše zemlje i Indije potvrđuje i spomenik Džavaharlalu Nehruu, jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, koji se nalazi u neposrednoj blizini. Bronzana bista postavljena je sedamdesetih godina prošlog veka takođe u ulici koja nosi njegovo ime. Pre dve godine bista je restaurirana i vraćena na svoje mesto.
Topčiderski park krasi spomenik, verovatno najvećeg prijatelja Srba, dr Arčibalda Rajsa. Poznati stručnjak za kriminalistiku i profesor univerziteta u Lozani, upoznao je svetsku javnost sa zverstvima nanetim srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata, a kao dobrovoljac je sa srpskom vojskom prešao preko Albanije.
- Posle rata živeo je u Beogradu gde je i umro 1929. godine i sahranjen je po njegovoj želji na Topčiderskom groblju - govore podaci gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. - U znak zahvalnosti, Udruženje rezervnih oficira i ratnika podiglo mu je spomenik 1931. godine. Skulpturu je izradio vajar Marko Brežanin, istaknuti portretista čiji je ovo jedini javni spomenik.
Pet godina kasnije, Beograd se odužio i Franše d` Epereu, čuvenom francuskom maršalu i počasnom vojvodi srpske vojske. Nalazi se na raskrsnici bulevara koji nosi njegovo ime i Bulevara Oslobođenja, na platou iznad Autokomande. Spomenik se sastoji iz postamenta i bronzanog poprsja d` Epera u vojničkoj odeći, koji je uradio čuveni vajar Rista Stijović.
U neposrednoj blizini u Karađorđevom parku, uz glavnu parkovsku aleju, na šetače motri i Alfons Lamartin. Francuski romantičarski pesnik, putopisac i političar, takođe veliki prijatelj Srba. Lamartin je predskazao neke od istorijskih događaja, između ostalog i ujedinjenje jugoslovenskih naroda, a spomenik mu je podignut 1933. godine prema zamisli slovenačkog vajara Lojza Dolinara. Iste godine i u Zemunu je podignut spomenik u njegovu čast, a na inicijativu Društva prijatelja Francuske. Nalazi se u Gradskom parku, u vidu obeliska manjih dimenzija.


FLEMING

ZEMUNCI su se odužili i Aleksandru Flemingu, čuvenom engleskom bakteriologu i patologu, koji je otkrio penicilin 1928. godine, a dobitnik je i Nobelove nagrade za medicinu 1945.
- Spomenik mu je podignut 1969. ispred pogona Galenike u Zemunu i sastoji se od postolja visine dva metra i bronzanog poprsja visine 60 centimetara, koji je izradio vajar Oskar Barbelja - objašnjavaju u Zavodu.

RIGA OD FERE

OSIM ulice, grčki revolucionar i pesnik Riga od Fere, takođe ima spomenik u Beogradu. Otkriven je 1994. godine, a nalazi se u neposrednoj blizini Kalemegdana.

ZAHVALNOST FRANCUSKOJ

SPOMENIK zahvalnosti Francuskoj, rad Ivana Meštrovića, podignut je 11. novembra 1931. godine u znak prijateljstva, uzajamne pomoći Srbije i Francuske tokom Prvog svetskog rata. Podignut je dobrovoljnim prilozima Društva prijatelja Francuske. Bronzana skulptura žene sa mačem simbolizuje Francusku koja juriša u pomoć Srbiji.

Izvor: Vecernje Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=108880&datum=2007-09-21

 

[Nenad]

Спомен-плоча Смиљани Мандукић

Спомен-плоча Смиљани Мандукић, чувеној играчици, педагогу и кореографу модерног балета, јуче је откривена на згради где је живела, на Тргу Николе Пашића 12.
Спомен-обележје свечано је, у присуству ученика и поштовалаца Смиљане Мандукић, открила Дубравка Малетић, кореограф. Плоча је рад Риста Михића, академског вајара.
Удружење балетских уметника Србије покренуло је иницијативу за постављање овог белега у част Смиљане Мандукић и, како су објаснили, ово неће бити једина акција да на исти начин захвале истакнутим уметницима из историје игре.

- Смиља је била наша учитељица и родитељ. Кроз њену личност и игру израсли смо у уметнике и естете. Тај индивидуализам и осећање креативности ми данас преносимо на млађа покољења - истакла је Дубравка Малетић, кореограф и идејни творац ове активности.

Смиљана Мандукић (1908-1992) рођена је у Бечу, а детињство је провела у Вршцу где је упознала уметничку игру на часовима класичног балета. Похађала је најбољу балетску школу у Бечу коју је водила Цецилија Чери, бивша примабалерина Бечке опере. Међутим, класику је заменила ритмиком и модерним балетом. Била је студент Грете Визентал, следбенице Исидоре Данкан. Београдској публици први пут се представила 1928. године у сали „Луксор”, где је играла у Балету Народног позоришта. Ипак, остала је упамћена као пионир модерне игре код нас коју је развијала у својој приватној школи. Радила је и као педагог, наступала у „Атељеу 212”. Добитник је многих награда и аутор књиге „Говор тела - искуство модерног балета”.

Д. М.

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=42280

 

[Ambassador]

Jedna od zanimljivijih ploča se nalazi na uglu Simine i Višnjićeve. Zaista nemam blage ideje o čemu je, tj tu je neka žena sa detetom poginula, ali ne znamo razlog (ne piše)...

//opet glupi mobitel :grrr:

 

[Nenad]

Spomenici u magacinu

S. B., 3. oktobar 2007
Na opštini Savski venac ima oko 80 spomenika kulture od izuztenog i velikog značaja, kao i dobara koja uživaju status prethodne zaštite. Toliko stoji u popisu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Beograđani pored većine proleze svakodnevno, a ne znaju njihovu istoriju, niti značaj. Opština Savski venac, u okviiru Dana evropske baštine, pripremila je i štampala brošuru o kulturnoj baštini na svojoj teritoriji.
- Pripremajući ovu publikaciju naišao sam na nekoliko paradoksa - napomenuo je Dušan Antonić, autor i urednik brošure. - Amam, za koji se ne zna sigurno da li je Milošev ili Mihailov, danas je magacin kafića "Monument". To je jedini ostatak nekadašnjeg dvora u kome je živeo knez Mihailo. "Doktorova kula" je neobeležena i neobezbeđena. U njoj je danas neka štamparija. Na uglu ulica Svetozara Markovića i Vojvode Milenka je bila prva atronomska opservatorija i hidrometeorološka stanaica, a za nju ne znaju ni u Hidrometeorološkom zavodu, kome pripada.
Sugrađani će prelistavajući publikaciju saznati kako je nastala Savamala, gde je Krst nenznanom junaku, ko je bio Manojlo Manak, čija se kuća nalazi u Ulici Gavrila Principa, gde je bila Jatagan mala... Brošura je već deljena sugrađanima, a Opština će štampati još 15.000 primeraka. Oni će stići do sandučića stanovnika Savskog venca.
OD PUSTARE DO CENTRA

KADA je lični lekar kneza Miloša, Italijan Bartolomeo Kuniberg, sagradio svoju kuću na padini iznad današnje zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova, srpski knez se silno iznenadio. "Šta ti bi da dižeš dom u toj pustari", upitao ga je Miloš Obrenović. Italijan je bez kolebanja odgovrio: "To će jednog dana biti centar grada". Doktor je bio u pravu, ali nije slutio da će Beograđani za vek i po zaboraviti "Doktorovu kulu", kako su je brzo nazvali, odakle je počeo da niče današnji kompleks Kliničkog centra Srbije.

INTERNET

TVORCI turističkog sajta, koji je još u pripremi, www.globerate.net, planiraju da na ovu internet stranicu postave najlepše i najznačajnije slike i priče o Beogradu i Srbiji. Tu će se naći i fotografije kulturne baštine Savskog venca, ali su pozvani i ostali da dostave materijal koji bi naš grad predstavio u što boljem svetlu.

Izvor: Vecernje Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=109397&datum=2007-10-04

 

[Nenad]

Od kulture - pepeo

M. MRĐEN - S. BULATOVIĆ, 10. oktobar 2007
NA spisku Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, među kulturnim dobrima, spomenicima kulture Savskog venca, na prvom mestu upisane su Abadžijske kuće u Ulici kraljice Natalije, brojevi 8, 10 i 12. Na mestu skoro najstarijih građevina prestonice, poslednjih tragova prvog trgovačko-zanatskog centra Beograda iz vremena Miloša Obrenovića, danas je gomila šuta i đubreta. Od zaštićenih kuća, spomenika kulture - nema ni traga. Srušene su, a da skoro niko nije potpuno siguran ni kada.
Rukom ispisana beleška, pohranjena u ovom predmetu u Zavodu za zaštitu spomenika, kaže da je to rađeno marta i aprila 1993. godine. Ono što znaju svi posao je obavljen mimo propisa.
Opština Savski venac lokaciju je 1987. godine dodelila preduzeću "Progres" iz Slovenije. Od njega se 1992. izdvojila jedinica "Progres - Pančevo" u čije je vlasništvo prešla i lokacija. Ovo preduzeće je trebalo da ih, po strogo utvrđenim konzervatorskim uslovima, koje je izdao Zavod za zaštitu spomenika, restaurira i pretvori u poslovni prostor. Oni su ih za početak - srušili do temelja.
- One su tada već bile u jako lošem stanju i trebalo je uraditi demontažu i rekonstrukciju - čuli smo u Zavodu za zaštitu spomenika. - Firma je morala uz naš nadzor da pažljivo demontira objekte i sačuva svaki deo koji se mogao ponovo upotrebiti. Svaku ciglu, svaku dasku. Onda bi se praktično ponovo sazidale identične kuće. Umesto toga, oni su ih bez našeg nadzora srušili. Najveći problem je što nisu sačuvali originalne delove. Sa kuća, međutim, nikada nije skinuta zaštita, tako da ko god bude ponovo ušao na tu lokaciju, moraće da napravi identične objekte po našem projektu.
Sudbina Abadžijskih kuća nije potpuno jasna ni nadležnima u Savskom vencu. Poznato im je da je lokacija nekada bila dodeljena, najpre "Invest birou", pa potom njegovom nasledniku "Progresu". Imali su, objašnjavaju u Opštini, imovinsko rešenje i neka planska dokumenta, ali im je dozvola stvaljena van snage još 1989. godine.
- Izvršni odbor Grada je kasnije ovu lokaciju ponovo ustupio Savskom vencu na privremeno korišćenje - objašnjava Leposava Petrović, načelnik inspekcije Savskog venca. - U vreme renoviranja Zelenog venca, tu je trebalo da postavimo tezge. Nama je, međutim, bilo preskupo da sređujemo plac samo za te svrhe. Nije nam se isplatilo i od toga smo odustali. U međuvremenu, tu se polako stvaralo pravo smetlište. Već smo ga čistili prošle godine. Ono je opet postalo nehigijensko i mi smo rešili da ga uredimo. Samo će se odneti smeće i podrezati granje.
Radnici "Zelenila Beograd" za koji dan će zaći iza ograde koja krije poslednje ostatke prvog privrednog jezgrada, tada novog, srpskog, Beograda. Umesto starinskih dućana, osvanuće zelena površina.


ISTORIJA

REČNO pristanište je nekada bilo na Dunavu, gde je košava duvala svom snagom, pa je knez Miloš rešio da ga preseli na savsku obalu i tu razvije trgovački, abadžijski, deo grada. Propisao je i da oni koji žele da se bave trgovinom, moraju tu i da se nastane. Abadžijsku čaršiju zamislio je na potezu današnje Ulice kraljice Natalije. Stanarima tadašnje Savamale ponudio je da tu sazidaju nove kuće i za te potrebe besplatno poseku drvenu građu. Kako niko nije pristao, on je naredio da se čitav kraj preseli u Palilulu. Selidba je završena za jedan dan. O državnom trošku tu je podignuto 46 dućana, koji su bespltano ponuđeni trgovcima. Abadžije se ni za njih nisu mnogo nadmetale, pa je 17 dugo zvrjalo prazno.

SELIDBA

TOKOM nekoliko godina pregovora "Progresa", Zavoda za zaštitu spomenika i Opštine Savski venac, javila se ideja da se Abadžijske kuće premeste. Prema jednom idejnom rešenju Terazijske terase tuda je trasiran metro. "Progres" je trbalo da ih pažljivo demontira i ponovo sastavi na novoj lokjaciji - Narodnog fronta 50, 52 i 54. Zavod je smatrao da to ne treba raditi jer bi se onda rušli objekti na drigom placu koji su, takođe, deo ambijentalne celine. Beleške sa sastanaka otkrivaju da je bilo problema i oko imovinskih odnosa na drugoj lokacija, pa su, čini se, svi odustali od te ideje.

Izvor: Vecernje Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=109693&datum=2007-10-11

 

[vrachar]

Jos jedan zaboravljeni spomen na uglu 29. Novembra i Cetinjske.

 

[Ambassador]

Zaštititi antifašističke spomenike
7. oktobar 2007. | 10:23 | Izvor: B92

Beograd -- Relativizovanjem uloge partizana i njihove borbe protiv fašizma, na meti vandala sve češće spomenici posvećeni herojima NOB-a.

Heroji Drugog svetskog rata su marginalizovani, a zbog ideoloških sporova u kolektivnom pamćenju ostaju samo delovi istorije. Ista sudbina zadesila je i spomenike i spomen-obeležja iz vremena borbe protiv fašizma. Nekada su bili mesta za okupljanje i obeležavanje važnih datuma, danas se nekažnjeno oštećuju ili sklanjaju.

Posle Drugog svetskog rata spomenike i spomen-obeležja dobijali su ne samo Josip Broz Tito i istaknuti komunistički funkcioneri, već i ljudi koji su se junaštvom istakli u borbi protiv fašizma, a za mnoge od njih više nema mesta u javnom prostoru.

Sa početkom raspada socijalističke Jugoslavije ti spomenici su masovno uklanjani i uništavani, a među njima i oni posvećeni ljudima koji su hapšeni, odvođeni u logore, mučeni, streljani ili koji su poginuli u borbi za slobodu.

"Smisla naravno nema. Zato što se radi o univerzalnim idealima koje se ti ljudi predstavljali. Upravo razlog njihovog uklanjanja je ta jasna poptreba da se sve što pripadalo prethodnom režimu izbriše gumicom kao da nije postojalo", kaže istoričarka Olga Manojlović.

Svaki javni spomenik nije i spomenik kulture, pa samim tim ne uživa zaštitu države ili grada. Spomenika kulture vezanih za period antifašističke borbe u Beogradu ima 13 i za njih je zadužen Gradski Zavod za zaštitu spomenika.

Zavod međutim radi više od onoga što je propisano pa osim vođenja evidencija, vrši uvid stanja na terenu, za svih 640 preostalih javnih spomenika i spomen-obeležja iz ovog perioda. Ova institucija ne sprovodi fizičku već zakonsku zaštitu.

"Nama se ljudi vrlo često obraćaju i mi se trudimo da bez obzira na to što nas zakon ne obavezuje da pomognemo koliko možemo. Pokrećemo nekada i postupke protiv NN počinioca, odnosno ne pokrećemo ih mi nego se obraćamo nadležnoj sluđbi sa dopisom da nam se obratio taj i taj, da je nestalo to i to i da oni pokrenu postupak", kaže Nada Živković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda

Danas su u Srbiji spomenici koji svedoče o periodu borbe protiv fašizma uglavnom prepušteni vremenu ili zaboravu, a neki su i nestali. U centru Beograda stajala je bista Nadežde Purić koju je Gestapo streljao 1941, a samo par stotina metara niže je ulica Vukice Mitrović. Ulica je zadržala naziv, ali je iz nje nestalo spomen-obeležje koje je podsećalo da je Vukica mučena i ubijena boreći se protiv fašizma.

"Naravno mi uvek možemo da govorimo da se radi o vandalizmu i o potrebi određene društvene grupe da uništi simbol koji im ne odgovara , ali nije bitan njihov vandalizam nego reakcija političke i državne elite . ukoliko vandalizam nije sankcionisan na pravi način onda je on zapravo poželjan", kaže Manojlovićeva.

Ratovanje sa partizanskom prošlošću i antifašističkom borbom pa i kroz rušenje, uklanjanje ili skrnavljenje spomenika i spomen-obeležja karakteristično je za sve države bivše SFRJ.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=10&dd=07&nav_id=266733

 

[Ambassador]

18. oktobra 2007, u četvrtak, u Beogradskoj ulici predsednik Republike, Boris Tadić, će otkriti spomen-ploču Dušanu Jovanoviću. Dušan Jovanović je trinaestogodišnji romski dečak, koji je pre deset godina pretučen na smrt u Beogradskoj ulici od strane skinhedsa (kako je policija rekla).

Stanari zgrade, ispred koje je Dušan Jovanović ubijen, su se protivili da se spomen-ploča postavi na njihovu zgradu. Predložen je trg Republike, međutim pošto će tu biti gradska galerija, odustalo se, i ploča će ipak biti podignuta u Beogradskoj ulici.

Izvor: Rajko Đurić, narodni poslanik u emisiji Peščanik, 12. oktobra 2007.
Link: još ne postoji transkript emisije, ali biće na www.pescanik.net.

Spomen obeležje romskom dečaku, žrtvi skinhedsa

Unija Roma Srbije najavila je danas da će, zajedno sa Fondacijom holokausta Roma i Romskim PEN centrom, postaviti spomen obeležje na mesto ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića, koga su pre 10 godina na smrt pretukli skinhedsi.Dušan Jovanović je imao 13 godina kada ga je, u beogradskoj ulici br 33, na ulazu u zgradu u kojoj je živeo, 18. oktobra 1997. godine, oko 21.30 sati, napala i ubila grupa "skinhedsa". Spomen-obeležje, kako je saopšteno, biće postavljeno na 10. godišnjicu ubistva (18.oktobra) kao znak sećanja, ali i opomene koja poziva na borbu protiv šovinističke mržnje i rasizma. Unija Roma ukazuje da iz ove tragedije nisu izvučene pouke, jer "skinhedsi" i druge organizacije krajnje desnice i dalje napadaju Rome. Romi, takođe, traže da što pre bude donet antidiskriminacioni zakon. Romi pozivaju predstavnike državnih institucija, organizacija za zaštitu ljudskih prava i građane da prisustvuju obeležavanju godišnjice ubistva romskog dečaka.
Izvor: Blic
Datum: 08.09.2007

Izvor: Centar za prava manjina
Link: http://www.mrc.org.yu/?mod=prikaz&jezik=srpski&sta=vesti&id_tekst=2210

 

[Ambassador]

Boris Tadić otkrio spomen-ploču Dušanu Jovanoviću

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić otkrio je danas u Beogradskoj 33 spomen-ploču romskom dečaku Dušanu Jovanoviću, koji je na tom mestu ubijen pre 10 godina. Njega su 18. oktobra 1997. godine na smrt pretukli pripadnici ultradesničarskog pokreta „Skinheds” Milan Ćujić i Ištvan Fendrik. Postavljanje ploče organizovala je Unija Roma Srbije, a njenom otkrivanju prisustvovala je i porodica ubijenog dečaka, kao i vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić, poslanici u Skupštini Srbije Miloš Aligrudić, Žarko Korać, Esad Džudžević, Bajram Omeragić i predsednik Romske partije Srđan Šain.

– Kada je Dušan Jovanović ubijen građani su formirali protestnu povorku ulicama Beograda, ali je i njegova žrtva sama po sebi bila ogroman protest protiv nasilja. Ono je u to vreme bilo svakodnevica, ali preti i danas. Prisećajući se tog događaja, Beograd i Srbija upućuju poruku da nikada neće pristati na nasilje. Oni će uvek ustati protiv atmosfere nasilništva u kojoj se samo traži pogodna žrtva. Čitava ideja ovoga grada i ove zemlje je spremnost da se živi na način na koji to dolikuje Evropi. Ne jedni pored drugih, nego jedni sa drugima, bez obzira na verske ili druge razlike koje nosimo u sebi. Ovde se ne radi o politici, već o elementarnoj ljudskosti – kazao je Tadić.

Predsednik Unije Roma Srbije Rajko Đurić rekao je da ubice Dušana Jovanovića kao čovek žali, ali kao otac osuđuje. Spomen-ploča u Beogradskoj 33 je simbol saosećanja, razumevanja i ljubavi, a njeno postavljanje je polaganje zrna vere u čovečnost kao preduslov svih prava čoveka, rekao je Đurić.

Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1294892

(...)
Dušana su ubili skinhedi, tada maloletni Milan Ćujić i Ištvan Fendrik iz Zemuna. Osuđeni su na po 10 godina maloletničkog zatvora. Kazna je godinama smanjivana, a u proleće 2004. su pušteni na uslovnu slobodu uz obrazloženje da su se u zatvoru dobro vladali i da su se pokajali. Ta odluka je potresla roditelje Dušana Jovanovića.

"Kada su osuđeni nisu imali pravo žalbe Vrhovnom sudu. Međutim, vlast se menjala, oni se smenjivali i ispalo je da su izašli pre tri godine. Mislim da takva pravda nije u redu, ne slažem se s tim. Čoveka nekoga ubiti, ili dete, nije bitno koga. Ubio, a sada je dobar u zatvoru, na šta to liči", kaže otac.

"Država nije uradila kako treba, pustila ih je ranije. Navodno je bilo bez prava na žalbu i bez ijdenog dana pomilovanja, a zbog dobrog vladanja su tri godine ranije izašli. Znači, zakona nema", kaže majka.

O puštanju ubica Dušana Jovanovića na slobodu u Kažiprstu Radija B92 svoje viđenje je dao predsednik Centra YUROM Osman Balić.

"Nisam ljut što su oni sada na slobodi. Prosto naša kultura, kultura Roma, kultura nenasilja, ne dozvoljava nam da budemo osvetoljubivi. Dakle, radi se o maloletnim licima koja jesu počinila strašan zločin, ali istovremeno ta decu su žrtve sistema u kom živimo. Dakle, mislim da ubice jesu krive za to što su učinile, ali da mnogo veću odgovornost nosi društvo", kaže on.

Iznad ploče koje je otkrivena danas, stoji i ploča koju su pre nekoliko godina postavili roditelji Dušana Jovanovića. Njegova majka kaže da su za tu ploču novac sakupili prijatelji njihovog sina, koji na to mesto dolaze svakog 18. oktobra.
(...)

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=10&dd=18&nav_id=268338

 

[Ambassador]

Veliko uređenje Spomenika neznanom junaku na Avali
Ministarstvo rada i socijalne politike odobrilo 21 milion dinara za radove predviđene u sledeće dve godine

Kompleks koji je već nagrizao zub vremena (Foto D. Jevremović)

Na platou isred Spomenika neznanom junaku na Avali pre nekoliko dana osvanula je ljubavna poruka nekog mladića ispisana crvenim sprejom i tako dodatno naružila kompleks koji je već nagrizao zub vremena. Vidljiva oštećenja u crnom jablaničkom granitu potiču još od artiljerijskih granata prilikom borbi za oslobođenje Beograda 1944. godine, a na spomeniku, monumentalnom delu Ivana Meštrovića, jednog od najvećih jugoslovenskih vajara, sagrađenom pre 70 godina, zbog neodržavanja pukotine u kamenu se stalno šire. Osim površinskog uređenja zemljišta, sađenja cveća i košenja trave, godinama ništa nije preduzeto da se obnovi ovo kulturno dobro od nacionalnog značaja.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije izradio je 2004. godine projekat sveobuhvatne obnove i konzervacije, a zahvaljujući sredstvima koju je za ovu godinu odobrilo Ministarstvo rada i socijalne politike već krajem ovog meseca ili početkom aprila počeće obnova.

Prema rečima Mira Čavaljuge, pomoćnika ministra rada i socijalne politike zaduženog za oblast boračke i invalidske zaštite, za prvu fazu sanacije, koja će obuhvatiti obnovu kompletne kišne kanalizacije, velikog stepeništa i platoa oko spomenika, odobren je 21.000.000 dinara, ali ukoliko se ukaže potreba Ministarstvo je spremno da za ovu namenu izdvoji još novca.

– Po zakonu, sektor boračke i invalidske zaštite je zadužen za negovanje oslobodilačkih tradicija Srbije kao i za održavanje oslobodilačkih spomenika u zemlji u inostranstvu. U svim zemljama spomenici Neznanom junaku imaju poseban tretman.

Odluku o njegovoj obnovi donelo je vladino telo Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, na čijem čelu se kao predsednik nalazi Vojislav Brajović, ministar kulture – objasnio je Čavaljuga, koji izvršava naloge ovog odbora.

U toku je proces dobijanja neophodnih administrativnih dozvola i saglasnosti koje bi trebalo da izda Ministarstvo za infrastrukturu, izvođača radova izabraće Zavod za zaštitu spomenika, a Čavaljuga ističe da će celokupna sanacija trajati dve godine.

Projekat obnove Spomenika neznanom junaku na Avali još 2004. godine su, prema Čavaljuginim rečima, uradile arhitekte Marija Jovin i Siniša Temerinski iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Marija Jovin, arhitekta, ističe da predstoji kompletna obnova ovog monumentalnog zdanja.

Jovinova predlaže i da se obnovedve prostorije, koje se nalaze sa južne i severne strane ispod platoa gde je spomenik, nekad namenjene boravku stražara i čuvara, i budu sređene za izlaganje lenti koje su donošene na vencima kao i za knjige utisaka.

– Potrebno je da se ceo gornji plato presloži, a nadam se da će to raditi majstori iz Jablanice, koji bi trebalo da obrade i unutrašnjost spomenika. Kada su zastakljena vrata, došlo je do kondenzacije i smrzavanja unutar prostora, pa je polirani granit oštećen. Nadam sa da će biti urađen i kružni put oko spomenika, jer ima dosta ulegnuća koja skupljaju vodu i dovode do propadanja kolovoza – ističe Jovinova.

Avala obuhvata površinu od 489 hektara i 24. decembra prošle godine Skupština grada ju je proglasila zaštićenim prirodnim dobrom od izuzetnog značaja. Sem Spomenika neznanom junaku od kulturno istorijskih znamenitosti ovde se nalazi i Spomenik ruskoj delegaciji u obliku slomljenog krila, podignut njima u spomen jer je njihov avion 19. oktobra 1964. godine pao na Avali.

Za očuvanje i održavanje higijene i zelenila zaduženo je JP „Srbijašume” i šumska uprava Avala.

– Uz saglasnost Skupštine grada, koja finansira radove u izletničkoj šumi, obnovili smo uzlazna i silazna stepeništa koja su bila potpuno rasklimatana. Potrebno je još da obnovimo osvetljenje jer je godinama mrkli mrak svuda uokolo. Oko spomenika se nalazi staza dužine oko 1.300 metara koja je idealna za šetnju jer se tu ukrštaju šume četinara i lišćara i veoma su dobre za disajne organe. Mnogi se, s pravom, pitaju – ako je Avala tridesetih godina prošlog veka imala rasvetu, zašto je sad na početku 21. veka nema – ističe Rajković.

I Jovinova naglašava da je nedopustivo što je spomenik na Avali u potpunom mraku i što je postao stecište huligana.

– Prilikom gradnje Meštrović je više od 3,5 kilometara električnih kablova ukopao pod zemlju da bi osvetlio spomenik. Jedino što tada nije uspeo jeste da baklje, koje su gotovo sve pokradene, budu na plin, jer tada nije bilo mogućnosti za gasno osvetljenje – objašnjava Jovinova.
-----------------------------------------------------------
Jelena Lucić
[objavljeno: 16/03/2008]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/rubrike/B...je-Spomenika-neznanom-junaku-na-Avali.lt.html

Nastavak priče o Avali i nastanku spomenika Neznanom junaku na: http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=21587#p21587 (Ima i jedna zanimljiva slika...)

 

[Влада]

Уторак, 01. април 2008.
Спомен-плоча Милошу Црњанском у Мaкензијевој 81

На згради у Макензијевој 81 сутра у 12 часова председник градске општине Врачар Бранимир Кузмановић откриће спомен-плочу писцу Милошу Црњанском. Постављање овог обележја иницирала је општина Врачар, како би се трајно обележила успомена на великог писца, који је по повратку из емиграције живео у згради у Макензијевој 81.
Спомен-плоча је ауторски рад вајара Зорана Малеша...

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1311141