Spomenici

[Влада]

http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1267471

Четвртак, 08. март 2007.
Спомен-табле јунацима Првог српског устанка на 49 локација

Јавно комунално предузеће „Београд-пут“ ових дана приводи крају постављање спомен-табли јунацима Првог српског устанка у београдским улицама које носе имена ових личности. Кратком информацијом натписи на таблама подсећају на то ко су биле особе из знаменитих година српске историје које су заслужиле да добију своје улице у престоници.

„Београд-пут“ је подржао инцијативу Задужбинског друштва „Први српски устанак“, чувара сећања на овај историјски догађај, која има за циљ да се не заборави ко су били устаници и чиме су задужили будућа покољења. Као главни спонзор, ово предузеће је финансијском потпором за израду текста и табли у вредности од око 400 хиљада динара и постављањем обележја, реализовало читаву идеју. Иницијативу је подржао и Град Београд.

У Београду има укупно 49 улица које носе имена личности из периода Првог српског устанка: Проте Матеје, Алексе Ненадовића, Васе Чарапића, Хајдук Вељка, Станоја Главаша, Танаска Рајића, Узун Мирка Апостоловића, Лазара Мутапа, Петра Николајевића Молера, Вука Караџића, Доситеја Обрадовића и других знаменитих Срба који су обележили почетак деветнаестог века и стварање модерне српске државе.

Прву таблу с кратком биографијом вожда устанка радници „Београд-пута“ поставили су у Карађорђевој улици децембра 2005. године, поводом двеста година од ослобођења Београда од вишевековне турске власти. Емајлиране спомен-табле визуелно се уклапају у изглед табли са називом улица и имају вишедеценијску трајност материјала.

 

[vrachar]

Super su, vidjam ih svuda po Vracaru Bilo bi dobro da naprave takve table za svaku ulicu, jer ovako ljudi cesto nemaju pojma ko je nosilac njihove adrese.

 

[Nenad]

I ne samo to, ako se Beograd orijentise prema turizmu, morale bi da se postave iste table, ali na engleskom jeziku!

 

[dedinje]

Niko da se seti da postavi pitanje (mozda mi je promaklo) kako da na Novom Beogradu, gradu od 300.000 stanovnika nema ni jednog jedinog spomenika. U stvari postoji manji modernisticki spomenik na starom sajmistu na obali Save. To je spomenik Jevrejima zrtvama fasizma. Znam da se mnogi nece sloziti sa mnom ali sam cvrsto uveren da sam u pravu. U nasoj najnovijoj istoriji mi imamo dve grandiozne licnosti inace medjusobno sasvim razlicite da ne kazem suprotne. Zajednicko im je da su obojica bili izuzetno hrabri ljudi i veliki i iskreni patrioti koji su bili za Jugoslaviju. Sto se tice Jugoslavije tu su pogresili ali to ne umanjuje njihovu velicinu i hrabrost. Nazalost, Beograd nema spomenik ni jednog ni drugog. Greska se uvek moze ispraviti. Kralj Aleksandar ima veliki spomenik u Parizu i (nisam siguran) Marseju dok Tito ima takodje veliki spomenik (cela figura u partizanskoj uniformi) u Siudad Meksiku, glavnom gradu Meksika. Da, na njih dvojicu sam mislio, toliko izvanredne i toliko razlicite ljude. Sramota je NASA da nemaju svoje spomenike u Beogradu u kome su proveli najveci deo zivota, i cijem su oslobodjenju izuzetno doprineli (ne kao borci vec kao organizatori borbe) Aleksandar u WWI i Tito u WWII.

 

[dziggy]

^^ U pravu si. Titu i Kralju Aleksandru bi trebali spomenike da izgrade

 

[dragan]

Zavetni Krst u Zemunu, između Gospodske ul., Magistartskog trga i pijace.

Sličan krst je 'Crveni krst' na 'krstu' u Bgd..........a, pošto sam prvi put 'ovde', malo sličica.









Preko puta opštine u parkiću, spomenik palima 1991-99god.





Ikar na bivšoj Komandi vazduhoplovstva









Iz ugla, spomenik palim pilotima u agresiji, bombardovanju NATO







Spomenik u malom parku "Palim u narodnoj revoluciji 1941-1945god. Građani Zemuna"





Spomenik se neodržava i propada.





U Gradskom parku, između katoličke i pravoslavne crkve, zaštićen žbunovima je Stub-obelisk u spomen Alfonsu Lamartinu, tj. njegovom boravku u Zemunu 1833god.
Na vrhu nedostaje bista, ali negde postoji slika kako je izgledala.









U Grad.parku spomenici 1941-45god.







Na samom ulazu u Grad.park od Glavne ul., kod gimnazije, spomenik-bista Branku Radičeviću, koji se školovao u Zemunu pre odlaska u Sremske Karlovce.







Toliko za sada, a imamo u Zemunu još spomenika, bista i ploča sa spomen natpisima.

 

[Nenad]

@dragan

prvo, moram da primetim da su svi spomenici u prilicno losem stanju! Na zalost, u nasoj zemlji treba oko tih spomenika postaviti zicu pod visokim naponom, pa neka onda svrlja ko izvoli!!! Bruka!

drugo, sta je sa Gospodskom ulicom? Arhitektura je predivna, ali oni svi automobili i satori i tezge?? Jel to pesacka zona? Hoce li se to malo sredjivati? Mislim da zemun treba da se konzervira u jednu starogradsku celinu i pretvori u pesacku zonu! Kao staro jezgro Novog Sada.

trece, sta se desava sa zgradom Komande Vazduhoplovstva - nju verovatno Vojska treba da proda, ili?

Pozdrav!!

 

[dragan]

Spomenik Ikar je održavan, renoviran i očišćen, sa noćnim osvetlenjem i 4. žondinjera ispod.
I spomenik Branku Radičeviću je čist, bez škrabanja i spreja, iako je u blizini Gimnazije.

Gospodska je zvanično pešačka zona, ali samo zvanično......trenutno je sajam meda, a svakog vikenda je puna raznih tezgi....niko ih nejuri.
Nije baš kao na Zelenom vencu, tako je na pijaci....ima i interesantnih prodaja i svirača, mali vašar.
A moraš da vodiš računa da te našto nezgazi u pešačkoj zoni....od auta.

Komnda RV ima ceo blok zgrada u samom centru Zemuna, još ništa se ne govori o njima, to će valda Vojska da prodaje.....ona novija u Štrosmajerovoj bi mogla za hotel, jer Central je zvanično 'Konačište', nije ni 'C' kategorija, a unutra je strava po sobama .

 

[Влада]

Први споменик Карађорђу је постављен на Калемегдану али су га Аустријанци уклонили током окупације

 

[relja]

Niko da se seti da postavi pitanje (mozda mi je promaklo) kako da na Novom Beogradu, gradu od 300.000 stanovnika nema ni jednog jedinog spomenika. U stvari postoji manji modernisticki spomenik na starom sajmistu na obali Save. To je spomenik Jevrejima zrtvama fasizma. Znam da se mnogi nece sloziti sa mnom ali sam cvrsto uveren da sam u pravu.

Spomenik na Sajmistu je spomenik svim logorasima Logora Sajmiste. Takodje tu postoji i jedan stariji manji spomenik koji je potpuno zapusten i za koji malo ko zna.
Kod hotela Jugoslavija je spomenik pilotima braniocima Beograda 1941 - na pogresnom mestu kao da je gurnut negde u stranu gde ne moze da smeta, a "umetnicka vizija " je skroz bez veze - piloti koji svojim telima probijaju granitni blok !?
Blizu su sacuvani subovi i pragovi bivse zeleznicke stanice koja se nalazila na tom mestu.
U bloku 44 je bista Nehrua, u dvoristu X beogradske - Mihajla Pupina.
Najavljeno je i postavljanje spomenika Gandiju u ulici koja nosi njegovo ime.
Tu je naravno i Slobin "Vecni plamen" na Uscu koji vise nije vecan.

Interesantno je da su svi ovi spomenici podignuti tek 90-ih, sem ovog malog na Sajmistu.
Verovatno ima jos negde neki manji spomenik, ovo je onako na brzinu.

 

[dedinje]

Mala ispravka - zeleznicka stanica se nikad nije nalazila na mestu gde je, kao spomenik, postavljeno nekoliko metara koloseka. Bilo bi mnogo bolje da su sacuvali kompletnu zeleznicku stanicu Zemun. To je bila solidna i velika zgrada, nikome nije smetala, i u njoj je mogao biti zeleznicki muzej. Ona se nalazila sa druge strane ulice otprilike preko puta hotela Jugoslavija. Spomenik na Sajmistu je naravno podignut svim logorasima ali prvenstveno Jevrejima kojih je bilo oko 80%. Medju njima je bio i cuveni knjizar Geca Kon ciju knjizaru, na pocetku Knez Mihajlove zna danas ceo kulturni Beograd. Za ostale spomenike koje si pomenuo nisam znao. Bez obzira kakvi su treba da se cuvaju i treba da se grade i novi i veci. Sama necija bista po meni nije spomenik. Spomenik je Knez Mihajlu na Trgu Republike. Inace i vecnu vatru treba cuvati bez obzira na Slobu. Vecnu vatru imaju mnogi gradovi u svetu i to je lep obicaj. Vatra je simbol zivota.

 

[dragan]

Mala ispravka : bivši hotel YU, a sada 'Alpe-adrija', je na opštini Zemun....kojoj pripadaju i blokovi zgrada između bul.N.Tesle i ul.Klare Cetkin.

Želj.stanica se nalazila preko puta hotela i mogla je da bude bilo šta, osim gomele šuta.
Da su onda bili malo pametniji, mogla je i da se pripoji hotelu, kao ekskluzivni aneks.
Danas bi u njoj možda bio 'Casino' kojeg sada rade u hotelu prema Dunavu.

Zemunci su podigli spomen obeležje sa originalnim stubovima perona i 20-tak met. pruge.

 

[relja]

Spomenik na Sajmistu je naravno podignut svim logorasima ali prvenstveno Jevrejima kojih je bilo oko 80%.

Prosle godine je u Narodnom muzeju bila veoma pocna izlozba o Sajmistu. Procenjuje se da je u logoru Sajmiste bilo zatotecno oko 100.000 ljudi. Zbog unistenih arhiva se takodje procenjuje da je tu smrt naslo 40-50.000 ljudi. Jevreja je bil oko 8.000, i samo nekoliko je uspelo da prezivi. To su uglavnom bili zene, deca, stari i bolesni, ubijani su izgladnjivanjem i nemogucim uslovima za zivot, a mnogi su uguseni u specijalnom kamionu-gasnoj komori. Kada su sa njima zavrsili u martu 1942, nemci su u logor poceli da dovode sve ostale "kategorije" (njihov "termin").

Treba da se pamti, ali je 50 godina drugacijeg "plana i programa" ucinilo svoje, zato je i Sajmiste u takvom stanju. Neznanje i sramota.

 

[No1]

Pored ostalih, u logor su dovođene žene, deca i starci sa Kozare i Podkozorja; čitave jevrejske porodice iz Beograda i drugih gradova, romske porodice i živalj čitavih sela iz Srema. Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača u saopštenju br. 87. od 11.1946. godine pod naslovom SAJMIŠTE MUČILIŠTE NARODA JUGOSLAVIJE. U saopštenju se navodi da je kroz logor Sajmište u navedenom periodu, prošlo oko 100.000 zatočenika, a da je na zvrski način u samom logoru i stratištima u okolini Beograda pobijeno i streljano oko 17.000 Srbijanaca, preko 10.000 Ličana, Banijaca, Kordunaša i Bosanaca, bez sumnje isto toliko Sremaca, 7.000 Jevreja (kasnije utvrđeno od 10.000 do 11.000), što je oko 48.000 žrtava ovog zaločinačkog bezumlja.

 

[dedinje]

Izgleda da sam pogresio kada sam napisao da je 80% zatocenika logora Sajmiste bilo Jevreja. Ali kao pouzdanu istorisku cinjenicu znam da je pre rata u Jugoslaviji zivelo oko 80.000 Jevreja. Kraj rata je docekalo svega 20.000. Od tog broja oko 10.000 je otislo u drzavu izrael koja je stvorena 1948. Drugih 10.000 je ostalo da zivi u novoj Jugoslaviji. Inace ne verujem da su u logor Sajmiste dovodjene zene.deca i starci sa Kozare. To je suvise geografski daleko. Narod sa Kozare je zlocinacki pobijen u Jasenovcu i Staroj Gradiski, mestima gde su bili logori i koja su bllzu Kozare. Inace o stradanju naroda i logorima postoji ogromna literatura i, sto je posebno interesantno, ima dosta zabelezenih secanja samih logorasa koji su uspeli da prezive. Ali, naravno, to nije tema Beobuild-a.

 

[Steva]

Zamolio bi vas da se vratite na temu spomenika, ovo je već malo hevi za ovaj forum.

 

[relja]

Udaljili smo se od teme jer smo se dotakli spomenika koji ne odgovara mestu, ljudima i dogadjajima kojima treba da je posvecen. Sajmiste ne zasluzuje da je u ovakvom stanju, niti zasluzuje ovu apstraktnu skulpturu. Garantujem da 80% danasnjih Beogradjana ne zna nista o Sajmistu osim da je tu bio “neki logor”, a prolaze pored njega svaki dan. A nije ni cudo jer iza spomenika je - fudbalski teren

 

[dedinje]

Skulptura jeste apstraktna ali je uspela i uklapa se u okolinu. Ne mora sve apstraktno biti loše. Što se tiče današnjih Beogradjana, nazalost 80% njih ne zna mnogo toga o svom gradu. Otprilike taj procenat ne zna ni ko je bio Knez Mihajlo. Znaju samo za ulicu.

 

[relja]

Skulptura jeste apstraktna ali je uspela i uklapa se u okolinu.

Kako se uklopila, u šta, sa čim? U okolini su samo tužni ostaci Sajmišta na kojim je niklo divlje naselje i fudbalski teren Kada se jednom godišnje polažu venci na tom mestu niko od snimatelja i fotografa ne slika "spomenik" jer jednostavno ne privlači pažnju, neće ga ni oko ni kamera, prosto nije zanimljiv, da nije tih dimenzija ne bi se uopšte primećivao. Niko ne zna šta treba da predstavlja, može da bude bilo šta, takav "spomenik" može da se posveti bilo čemu, može da bude i samo skulptura za ukras eksterijera. Neko uzeo lepe pare, kao i obično.

 

[Milance]

Одржавање јавних споменика и спомен-обележја

За одржавање јавних споменика и спомен-обележја на ужем подручју града за период од шест месеци из градског буџета биће издвојено 3.500.000 динара. Радови подразумевају чишћење, заштиту и редовно техничко одржавање 178 споменика, с тим што је за 37 предвиђено чишћење и заштита, док је за осталих 141, који су протеклих година већ чишћени, предвиђено само редовно техничко одржавање. За надзор и контролу, као и технички опис и предмер радова задужен је Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu

 

[dedinje]

Oko spomenika je velika zatravljena površina a staro sajmište je malo dalje. Odmah pored spomenika je i Sava što čini uspelu celinu. Spomenik nikako ne mora da verno reprodukuje ono što pretstavlja. Nije valjda da misliš da je spomenik trebao da bude u vidu figure Nemačkog vojnika kako ubija logoraša. Spomenik svojim polozajem, odnosno lokacijom, obelezava neko mesto na kome se nešto dešavalo. Sasvim druga vrsta su realistički spomenici kao onaj Vuku, Knezu Mihajlu. na Čukur česmi itd. Seti se kako je Pikaso prikazao bombardovanje Gernike na svojoj čuvenoj slici "Gernika".

 

[relja]

Oko spomenika je velika zatravljena površina a staro sajmište je malo dalje. Odmah pored spomenika je i Sava što čini uspelu celinu. Spomenik nikako ne mora da verno reprodukuje ono što pretstavlja. Nije valjda da misliš da je spomenik trebao da bude u vidu figure Nemačkog vojnika kako ubija logoraša. Spomenik svojim polozajem, odnosno lokacijom, obelezava neko mesto na kome se nešto dešavalo. Sasvim druga vrsta su realistički spomenici kao onaj Vuku, Knezu Mihajlu. na Čukur česmi itd. Seti se kako je Pikaso prikazao bombardovanje Gernike na svojoj čuvenoj slici "Gernika".

Celina je tako dobro uspela da vrlo mali broj ljudi uopste zna cemu je ta celina posvecena.
Ovo za nemackog vojnika koji ubija logorasa je tvoja zamisao, ne moja. Spomenik u Parku u Jajincima je sasvim ok.
Ne bih poredio Pikasa i autora ove skulpture, ali zapitajmo se - da se slika Gernika ne zove Gernika da li bi iko sa prosecnom opstom kulturom znao sta je bila Pikasova inspiracija? A za razliku od slike, ova skulptura ni ne moze da navede coveka da se zamisli...Uostalom, procitaj jos jednom moj prethodni post od pre mesec i po dana.

 

[dedinje]

Mislim da si delom u pravu. Prema postojećem spomeniku se zaista ne vidi kome je on posvećen i zašto je podignut baš na tom mestu. Ja sam prvenstveno mislio da obale Save treba ukrasiti (ne preterano) sa raznim, pa makar i apstraktnim figurama. Mislim da, ne na spomeniku već negde na samom sajmištu, treba postaviti natpis da je tu bio nacistički logor za vreme rata i dati osnovne informacije o njemu. Treba i predvideti prostor za polaganje venaca i cveća. Inače, samo sajmište treba obnoviti kako je bilo pre rata. Neće moći da se obnovi celo već samo deo. Ne znam zašto odmah ne obnove centralnu kulu to nebi bilo skupo.

 

[Влада]

Ево шта ми је Ђорђе Бобић одговорио на питање о Старом сајмишту на свом блогу

Poštvani Staro sajmište je u proceduri tendera za izbor projektanta. Prostor je zakonom zaštićen kao spomenik kulture i po planu koji je urađen pre nekoliko godina treba da bude vraćen u prvobitno stanje. Namera je da se centralna kula i okolina urede ove ili sledeće godine i da se po izradi projekta (mnogo toga je uništeno i promenjeno u proteklim godinama, o imovinskim problemima da i ne govorim) odredi strategija daljih akcija.

http://blog.b92.net/text/85/Park prijateljstva i obale reka/#k2907

 

[relja]

Konacno da se dedinje i ja slozimo oko necega. Nemam nista protiv da se Novi Beograd kultivise postavljanjem modernih skupltura.

Video sam pre neki dan na B92 Vladino pitanje i Bobicev odgovor i samo saznanje da se ipak malo razmislja o uredjenju Sajmista me je veoma obradovalo. Ne stigoh da odreagujem i zapitam Bobica gde moze da se nadje taj tender, a sad vidim da ga nema ni na sajtu Skupstine grada. Ma moze to Sajmiste da se lepo i brzo sredi, ali mislim da ljudi koji se kod nas bave politikom ne zele da resavaju te tzv. imovinske probleme. Kako neko moze da bude vlasnik bilo cega na prostoru Starog sajmista? - Ne moze nikako, sem na mufte kao Spasicev paviljnon, tzv Posejdon. Treba raseliti negde sve one ljude koji tamo zive, one tehnicke preglede, auto-perionice, parkinge za autobuse i ostalo prosto udaljiti odatle. Sve ove probleme treba hteti i umeti resiti, a mislim da nasi politicari nisu ljudi koji mogu da pocnu i zavrse taj posao. Barem neka za sada sacuvaju ovo malo sto je ostalo da i to ne nestane.