Šta je novo?
Od:
Filteri

Spomenici

O spomen obelisku Prvoj konferenciji vanblokovskih zemalja, koja je odrzana u Beogradu od 1 do 6 septembra 1961, već je pisano na ovom forumu i to opširno. Ponovo se javljaju poluobrazovani, nekulturni adolescenti koji, trazeći rušenje obeliska pokazuju svoj primitivizam i vređaju sve građane Beograda koji pamte te septembarske dane 1961. Jugoslavija, koja je već tada imala veliki ugled u svetu, nakon konferencije postala je još uvazavnija. Ali o tome je već sve rečeno i pisano. Kome dalje objašnjavati - Vračaru!? S kakvim pravom je taj individum uzeo ime jednog od najlepših delova Beograda. Srušen je spomenik Borisu Kidriču u ulici Kneza Miloša i tamo je postavljena ona karikatura. Ceo svet zna kako se zovu oni koji ruše spomenike. Ako niste znali to su VANDALI.
 
dedinje":2jb91wox je napisao(la):
O spomen obelisku Prvoj konferenciji vanblokovskih zemalja, koja je odrzana u Beogradu od 1 do 6 septembra 1961, već je pisano na ovom forumu i to opširno. Ponovo se javljaju poluobrazovani, nekulturni adolescenti koji, trazeći rušenje obeliska pokazuju svoj primitivizam i vređaju sve građane Beograda koji pamte te septembarske dane 1961. Jugoslavija, koja je već tada imala veliki ugled u svetu, nakon konferencije postala je još uvazavnija. Ali o tome je već sve rečeno i pisano. Kome dalje objašnjavati - Vračaru!? S kakvim pravom je taj individum uzeo ime jednog od najlepših delova Beograda. Srušen je spomenik Borisu Kidriču u ulici Kneza Miloša i tamo je postavljena ona karikatura. Ceo svet zna kako se zovu oni koji ruše spomenike. Ako niste znali to su VANDALI.
Kliknite za proširenje...
Dobro de, nema zaista potrebe za ovako oštar ton. Jednostavno smetaju materijali na spomen obeliksu koji već rđa, nemam ništa protiv da bude obeliks tu gde jeste, ali imam protiv izbora materijala, da ga renoviraju (nerđajuči čelik, kamen..) bi bio prvi korak čuvanja ovog spomenika od samoraspadanja.
 
Druže Dedinje, ničija nije do zore gorela, ko je bio gori sada je doli, došla su druga vremena, sada postoji sloboda govora i izražavanja, nema više verbalnog delikta, napada na lik i delo, na tekovine naše revolucije koja teče. I svaki individuum ima pravo da na internetu uzme nadimak koji mu se sviđa, pa ko pre Dedinju, njemu Dedinje...kao da je '44.

Ovo me podseti na učiteljicu u osnovnoj školi davne '84 koja je totalno odlepila, histerisala zato što je kod drugara pronašla knjižicu sa pesmama o Svetom Savi ... dobio je goru "karakteristiku" od onoga kod koga je našla špil karata sa golim tetama :D
Bajdvej, moram da napomenem, čuvarka morala mi je '86 oduzela album sa mundijala u Mexicu, taman što sam u dve kesice izvukao i zalepio sličice 1,2 i 3 - i odnela ga kući svom sinu :rolleyes:


A što ovaj Van Der Sar ima sreće...

Edit - U stvari nema 1-0 za Ruse
 
Ja jesam pogrešio ali kako da se ne naljutim kad g. Vračar obelisk naziva "odvratnim" i "artefaktom prošlosti" ( kao da svaki spomenik ne pripada prošlosti). Mogao je jednostavno da napiše da mu se ne sviđa a iz slike se vidi da su obelisk unakazili grafiti. Spomenik čak moze biti i ruzan ali ne moze biti odvratan.
 
Meni nije jasno kako mozete da se naljutite. Pa nije Vam obelisk dete pa da ga je neko nazvao odvratnim. Ovo je prijateljski forum, razmenjujemo misljenja i ideje, pa nije to on Vama rekao. :) :chill:
 
U redu, prijateljski forum, ali tu se onda ne upotrebljavaju ekstremne reči kao: odvratno, jezivo, grozno, uzasno. Te reči se inače, koliko ja znam, u svakodnevnom zivotu retko upotrebljavaju. Izvinjavam se gospodinu Vračaru jer on se samo drzao uobičajene prakse koju ja niti hoću niti mogu da izmenim.
 
Ti epiteti priliče jedino Slaviji. Zgrade u III bulevaru jesu nedopustivo i neproporcionalno niske u odnosu na širinu bulevara ali on je ipak tek počeo da se gradi. Ima još vremena da se situacija popravi.
 
kosutnjak na slici deluje kao neka dzungla iz filmova o tarzanu
 
Dobro dosao na forum Andreja. Zbog ovakvih spomenika mi je zao sto Srbija nikada nije bila mocna kraljevina.
 
Hvala na dobrodoslici.Ja sam uvek zastupao teoriju da je najbolje i najlepse u Beogradu iz doba kraljevine.Mada mislim da bi ovaj spomenik, ako se vlast daj Boze seti ,trebalo postaviti negde blize centru.Cisto estetski
 
Nenad":23ea0jj4 je napisao(la):
Dobro dosao na forum Andreja. Zbog ovakvih spomenika mi je zao sto Srbija nikada nije bila mocna kraljevina.
Kliknite za proširenje...
Mislim da za lepo nikad nije kasno. Inace u svoje vreme Kosutnjak je bio zaista lep park, koji mozda nije obilovao u raskosi, ali je za tadasnje uslove bio sjajno uredjen da sluzi svojoj svrsi i tadasnjoj eliti. Ovaj park koji danas tamo imamo je jako mali deo njegove prethodne slave. Mislim da bi se svi prijatno iznenadili kada bi se samo doveo u red da lici na onaj iz onog vremena, a ako bi pri tome dobio jos nesto kao spomenik tog ruskog umetnika, ponovo bismo "otkrili" to mesto. Naravno ako je moguce bez one Obrenoviceve statue na vrhu :p
Inace taj spomenik jeste parkovskog karaktera i mislim da mu je bas i mesto u Kosutnjaku.
btw dobrodosao andreja, sjajna slika :kk:
 
U košutnjaku je pedesetih godina izgrađena "pionirska pruga" - zeleznica uskog koloseka dugačka oko 5 km. Išla je otprilike od Banovog Brda pa tamo prema sadašnjem vidikovcu. Zamišljeno je da sluzi za zabavu dece ali i za izvesno tehničko obrazovanje. Lokomotive su bile naravno parne a osoblje voza su bili pioniri od 10 do 15 godina. Bile su i tri zelezničke stanice, jedna se zvala "Kosmaj". Sve je bilo kao pravo (čekaonice, blagajne, skretnice, otpravnik vozova sa pištaljkom i crvenim barjakom) samo umanjeno. Prosto je neverovatno da se u to vreme teškog siromaštva i nemaštine našlo sredstava za "pionirsku prugu". I, na kraju, ono što liči na nas - pruga jr trajala svega oko 3 godine. Ukinuta je, sve je razvaljeno, odnešeno i uništeno. Tragovi šina su se mogli videti na nekim mestima još dvadesetak godina nakon ukidanja. Imam i fotografije pa ću probati da ih postavim.
 
KiD":w29x4a8s je napisao(la):
Nenad":w29x4a8s je napisao(la):
Dobro dosao na forum Andreja. Zbog ovakvih spomenika mi je zao sto Srbija nikada nije bila mocna kraljevina.
Kliknite za proširenje...
Mislim da za lepo nikad nije kasno. Inace u svoje vreme Kosutnjak je bio zaista lep park, koji mozda nije obilovao u raskosi, ali je za tadasnje uslove bio sjajno uredjen da sluzi svojoj svrsi i tadasnjoj eliti. Ovaj park koji danas tamo imamo je jako mali deo njegove prethodne slave. Mislim da bi se svi prijatno iznenadili kada bi se samo doveo u red da lici na onaj iz onog vremena, a ako bi pri tome dobio jos nesto kao spomenik tog ruskog umetnika, ponovo bismo "otkrili" to mesto. Naravno ako je moguce bez one Obrenoviceve statue na vrhu :p
Inace taj spomenik jeste parkovskog karaktera i mislim da mu je bas i mesto u Kosutnjaku.
btw dobrodosao andreja, sjajna slika :kk:
Kliknite za proširenje...
Hvala na dobrodislici:D.A sto se Kosutnjaka tice tu se slazem sa tobom.Meni je statua bas super:grand:.Ajde da pisemo peticiju da se postavi spomenik.:dil:
 
Ово лагано постаје спрдња

Bista Tupaka Šakura u Marinkovoj bari
M. Bulatović |||| - 27.10.2008. - 23:16
Obožavaoci iz Beograda žele da mladim Romima ponude mesto za okupljanje ...

Poput Banatskog Sokolca u kome je podignut spomenik Bobu Marliju ili Žitišta gde s nalazi spomenik Rokiju Balboi, Marinkova bara mogla bi da postane nadaleko čuvena po spomeniku Tupaku Šakuru. Ovu inicijativu pokrenulo je Udruženje obožavalaca hip-hop muzike „Rad i vizija”.
bgtupak.jpg

INICIJATIVA - Podizanjem spomenika Tupak Šakuru želimo da promovišemo romsku populaciju koja pretežno nastanjuje Marinkovu baru. Želimo da se mladi Romi koji ovde žive osete kao građani Beograda. U Marinkovoj bari nema ni trga, ni parka, a deca su svake večeri na ulici. Oni vole da plešu, ali misle da žive u getu koji su videli na filmovima, a koji u stvari ne postoji. Želimo da im omogućimo osvetljeno mesto gde će da igraju i gde ih policajci neće legimitisati zato što su im sumnjivi - kaže za „24 sata” Igor Andrić, predsednik Odbora za pokretanje inicijative.

U Udruženju „Rad i vizija” kažu da je većina omladine koja živi u Marinkovoj naklonjena rep muzici i da spomenik Tupaku, koji je ubijen u obračunu kriminalaca, treba da utiče na njihovu svest i skrene pažnju na nedostatke u njihovom odrastanju.
- Smatramo da spomenik Tupaku može da bude opomena kako ulični život ima malu cenu. Želja nam je da napravimo mali trg sa spomenikom i klupicom. Još ne znamo gde bi on bio, ali postoje dve-tri potencijalne lokacije - napominje Andrić.

U planu je i dobrotvorni koncert za prikupljanje potrebnog novca.
- Romi u Marinkovoj bari imaju hip-hop grupe koje će tada nastupiti zajedno sa domaćim reperima. Planiramo i da spomenik izradi neko od studenata sa Likovne akademije, čime bismo promovisali i mlade umetnike, što i jeste cilj - kaže Andrić.
Kliknite za proširenje...
извор 24 сата
линк http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=36749
 
A zasto bi 2Pac bio manje zasluzan za spomenik od nekih drugih kvazi-idola? Nek ljudi postave sta im odgovara, to je njihovo pravo :D
 
Stvarno sprdnja. S druge strane, a za sta uopste znaju mladje generacije osim za Cecu ili njenu drugu krajnost? :bash:
 
Назовите ме како хоћете, али дуго се нисам слађе насмејао него током читања овог чланка

02.11.2008
ZAŠTO DA MU GA MI DIŽEMO?
Inicijativa mladih Roma da se podigne spomenik američkom reperu Tupaku Šakuru podelila je Marinkovu baru. Jedni su za, drugi protiv, a treći bi da voždovački Bronks dobije bistu Majkla Džeksona

image.jpg

Zaravan kod Dušanovačkog mosta... Mesto planirano za spomenik Tupaku

Dušanovac varošica mala, centar joj je Marinkova bara! A u centru već nekoliko dana vlada opsadno stanje. Kuda god da krenete, ulicom Đakona Avakuma, Peke Pavlovića ili Jaše Ignjatovića, svejedno, naletećete barem na jednu novinarsku ekipu. Doduše, Bara je i dosad bila omiljena tema ljudi od pera, ali se povod naše vizite prilično razlikuje od ranijih. Nije, dakle, reč o rušenju kuća, izlivanju septičkih jama, pucanju dotrajalih cevi ili komšijskih glava. Ne, bogami. Reč je o kulturi, ali ovde kao da ništa ne prolazi bez jakih emocija i uzavrelih strasti.

image.jpg

Tupak Šakur
Šakur ubijen u uličnom obračunu
Marinkova bara se podelila u vezi s čovekom za kojeg, po svemu sudeći, većina naših ljudi nije ni čula. Zato valja podsetiti da je Tupak Amaru Šakur (1971-1996) bio poznati američki reper, pesnik i filmski glumac. Reč je o muzičaru s najviše prodatih ploča u istoriji rep muzike, a tema većine njegovih pesama je odrastanje u nasilju, siromaštvu, rasizmu i uličnim bandama. U jednom od takvih okršaja je i sam stradao, pa upravo to protivnici postavljanja spomenika posebno ističu. S druge strane, oni koji misle drugačije kažu da je njegova tragična sudbina primer mladima kako se u životu ne valja ponašati i da je suština u muzici, a ne u tuči i nasilju.
Kliknite za proširenje...
Inicijativa Udruženja ljubitelja hip-hop muzike „Radivizije" da se baš ovde, tačnije kod Dušanovačkog mosta, podigne spomenik Tupaku Šakuru, poznatom američkom reperu stradalom u jednom od uličnih okršaja, podelilo je meštane voždovačkog Bronksa, popularnog naziva za Marinkovu baru. Jedni su za, drugi su, naravno, protiv, a treći hoće spomenik - ali neće Tupaka. I ko će sada sve to da razmrsi?

- A bre, novinari, je l' ste vi normalan čovek? - ljuti se Sandokan Jovanović, koji očigledno teško podnosi nenadanu medijsku slavu. - Već treći dan svi pitaju me isto, k'o da se pa ja za nešto pitam. Čuo sam za tog Tupana, kažu i da je američki Rom, al' zašto, bre, da mu ga mi dižemo? Nek' mu dižu njegovi Cigani. A mi da dižemo nekom našem Romu ili nekom bratskom ruskom Romu, to je u redu. Al' plašim se da će politika i ovde da se umeša.

Na Dušanovcu je, zapravo, došlo do generacijske podele. Mlađi podržavaju ideju jer veruju da će dobiti prostor gde će moći da se okupljaju, sviraju, repuju i pokažu šta znaju.

- Svuda na zapadu postoje mesta rezervisana za mlade, samo smo mi ovde u Bari prepušteni ulici - žali se Stevan Stojanović, koji se nedavno doselio iz Nemačke i odmah postao menadžer mlade romske grupe „Kendi kru", kojoj su upravo rep i hip-hop omiljena muzika. - Već smo nastupali na nekoj svečanosti povodom izbora, ali nam je najveći problem prostor za vežbanje. Sada brejk-dens vežbamo na ulici pa se često dešava da zaustavimo saobraćaj - kaže Stevan i poziva nas da uživo odgledamo njihov ulični šou.

image.jpg

Vidi, brate, u kakvim mi uslovima radimo... Mladi brejkuju na ulici, uz pesmu Sinana Sakića iz komšiluka

I doista, klinci repuju, brejkuju, dube na glavi, čine prave akrobacije u vazduhu, a sve to uz muzičku pratnju Sinana Sakića, koji neplanirano i neprilagođeno muzičkom programu, odzvanja s komšijskog radija.
- Eto, čujete - žali se mladi menadžer - kako da čovek u ovakvim uslovima stekne slavu jednog Šakura ili Majkla Džeksona?

Inicijativu da popularni muzičar dobije spomenik u Beogradu podržavaju i meštani Marinkove bare za koje se teško može reći da su ikada čuli za kontroverznog repera.

- Ma nema veze ko je čovek, važno je samo da je kulturno - tvrdi Salih Eminović. - Važno je i da se odmah postavi pravi spomenik, onaj od kamena, k'o na groblju! Jer, bude li od bronzu ili metal, neće dugo da se zadrži, pa će opet Cigani da ispadnu nekulturni.

image.jpg

Naselje kontrasta... Prepuni kontejneri i jahta u dvorištu

Starosedeoci Marinkove bare, međutim, smatraju da imaju toliko komunalnih problema da su priče o spomeniku zapravo ironija sudbine. Najbolje je, kažu, da im se svima unapred podigne spomenik jer, kada već nisu živeli kao ljudi, barem da za života vide trag sopstvenog bivstvovanja.

image.jpg

Teški dani za kulturu... Menadžer Stevan (desno) s članom grupe „Kendi kru"

- Više od četvrt veka pričaju da će da nas ruše - kaže Zorica Nikolić. - I sada, umesto stanovi sa parket, grejanje, balkoni i terase, nude nam neki spomenik. Pa je l' to pošteno? Kontejneri nose tek kada se od smeća više i ne vide, kanalizacija se zapuši, pa ulicom idemo k'o kroz Veneciju. Zovu nas Bronks k'o da smo, bogati, u Švajcarsku, a nema se ništa. Pa koj'će nam onda i taj spomenik?

Marinkova bara doista izgleda skučeno i zapušteno. Iako je od centra Beograda udaljena na puškomet, vreme kao da je ovde odavno stalo. S jedne strane je pritiska brdo, s druge niški autoput, pa su se nekako i ulice suzile. Suzila se, rekli bismo, i ljudska duša.

- Ovaj svet baš ništa ne razume - kaže Stevan. - Niko nama ništa ne nudi, niti ovo ima veze s bilo čim što čekaju godinama. Ovo je možda samo jedna epizoda koja može barem na trenutak da razdrma sivilo, ali kao da se plašimo bilo kakvih promena. Čak i ako se spomenik ne postavi, a ja bih najviše želeo da on bude posvećen Majklu Džeksonu, nikom ništa. Bićemo nekoliko dana medijska atrakcija, pa opet dobro. Do sledeće akcije i sledećeg događaja.
Kliknite za proširenje...
извор Прес
линк http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=50378&sectionId=43
 
Понедељак, 03. новембар 2008.
Откривена спомен-плоча на споменику Франшеу Д’Епереу

Спомен-плоча на споменику Франшеу Д’Епереу, на платоу код Аутокоманде (Булевар ослобођења 18), данас је свечано откривена у оквиру обележавања деведесетогодишњице ослобођења Београда у Првом светском рату. Спомен-плочу је открио Жан Франсоа Терал, амбасадор Републике Француске у Србији, после чега су венце и цвеће положили Радмила Хрустановић, помоћник градоначелника Београда, и представници Министарства рада и социјалне политике, Удружења ратника Првог светског рата и породице француског генерала и почасног српског војводе.

Франше Д’Епере, главнокомандујући генерал савезничким снагама на Балкану, успео је да аргументе српске Врховне команде пренесе савезничким заповедницима. Под његовим вођством српски војници су за 45 дана прешли пут од 900 километара, раме уз раме са својим француски саборцима. Франше Д’Епере је у знак вечите захвалности добио звање почасног војводе српске војске.

– Француска је пријатељ Србије, а Београд је један од пет градова који је добио признање Француске легије части. Данас на плочи постављеној на споменик Франшеу Д’Епереу, команданту и војсковођи под чијом заставом су се на Солунском фронту борили и храбри српски војници, видимо да је ово име и буквално златним словима уписано у историју Београда и Србије. Тако му одајемо и почаст и велику захвалност – рекла је Радмила Хрустановић.

Жан Франсоа Терал је прочитао речи чувене заповести Франшеа Д’Епереа прочитане 22. октобра 1918. године француској, српској и грчкој војсци и најавио да ће се 11. новембра у Вердену, месту где се одиграла највећа битка на Западном фронту, одржати велика свечаност поводом деведесетогодишњице победе савезничких снага у Првом светском рату.

Споменик Франшеу Д’Епереу је за ову прилику делимично обновљен, а идуће године ће у потпуности бити уређени и споменик и плато на ком се налази.
1329606_Polaganje_venaca.jpg
Kliknite za proširenje...
извор Беоинфо
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1329602
 
Петак, 13. март 2009.
Обновљено Јеврејско гробље на Лединама

У сарадњи општине Нови Београд, Министарства рада и социјалне политике, ЈКП „Зеленило Београд” и Завода за заштиту споменика културе града Београда, обновљено је спомен-обележје које се налази на Лединама.

Јеврејско гробље на Новом Београду је меморијални локалитет на коме је током Другог светског рата погубљено око 250 грађана Новог Београда јеврејске и ромске националности. Пијетет и сећање на невино страдале жртве били су разлози за изградњу и обележавање места страдања.
Нажалост, због нередовног одржавања и небриге у претходном периоду, ово стратиште било је запуштено и у извесној мери девастирано. Ове године, Министарство рада и социјалне политике је, у сарадњи са општином Нови Београд, Заводом за заштиту споменика културе града Београда и ЈКП „Зеленило Београд”, реализовало акцију његовог уређења и ревитализације.

Председник општине Ненад Миленковић је, имајући у виду историјски, политички, етички, психолошки, едукативни и дипломатски аспект очувања и редовног одржавања локалитета Јеврејског гробља на Лединама, предложио Заводу за заштиту споменка културе града Београда да се овај локалитет сврста у категорију културних добара. На тај начин ће бити истакнута потреба његовог трајног постојања и неговања као споменичког комплекса
Kliknite za proširenje...
извор Беоинфо
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1339232
 
Питајте: Драган Ђилас, градоначелник

Зашто већ годинама не гори вечни пламен на Ушћу?

Марко Јањић,

Палмира Тољатија 66,

Земун

Овај споменик у новобеоградском Парку пријатељства и мира,постављен је 2000. године без регулисаног статуса, јер никада није прошао стандардну законску процедуру предвиђену одлуком о подизању и одржавању споменика и скулптуралних дела на територији града. Да би се ретроактивно решио статус овог споменика потребно је да се Комисији за споменике и називе тргова и улица, која је независно скупштинско тело, достави неопходна законом тражена документација у вези са спомеником, коју ће комисија затим детаљно прегледати и, уколико процени да су се стекли одговарајући услови, сачинити предлог одлуке и проследити га у даљу скупштинску процедуру.
Kliknite za proširenje...
извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Skupshtine-stanara-pod-kontrolom-vlasnika-stanova.sr.html
 
BTW, taj obelisk je bio išaran grafitima ali ga je neko (a zaista se pitam ko) nedavno okrečio.

Spomenik je Mirino čedo koje je nama ostavljeno na staranje.Svojom nezrapnošću me čak malo podseća na svoju duhovnu "majku" :D

Ja ga ne bih rušio, ali bih taj betonski stub zamenio nečim vitkijim i elegantnijim, od kamena, ovako izgleda kao bandera u Altini (bez namere da nekoga vređam).

A stihove Branka Miljkovića neko tumači kako ko hoće....
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh