izvor Novosti
Izvor: Politika Online
И Беоинфо је пренео ту вест али им није било битно сликати саму бисту већ званичнике :|CrazySerb":22aqffd5 je napisao(la):
извор БеоинфоНедеља, 08. јул 2007.
Зоран Алимпић открио споменик словеначком пилоту
Заменик председника Скупштине града Зоран Алимпић и амбасадор Републике Словеније Мирослав Луци открили су данас на Новом гробљу споменик словеначком авијатичару и конструктору авиона Едварду Русијану, погинулом 9. јануара 1911. године на Калемегдану приликом извођења егзибиционог лета. Нови споменик Едварду Русијану подигнут је на иницијативу Савеза словеначких официра и Ваздухопловног савеза Србије, уз помоћ Града Београда, Амбасаде Словеније и Завода за заштиту споменика културе.
– Едвард Русијан био је један од првих пилота у Европи. Погинувши под Калемегданом постао је део историје Београда. Наш град ће умети да чува успомену на овог великог човека – рекао је Алимпић.
Русијан је у Београд стигао 5. јануара 1911. године, а на железничкој станици га је дочекао велики број одушевљених грађана. Примио га је и краљ Петар Први Карађорђевић. Иако је тог 9. јануара било веома лоше време одлучено је да Русијан ипак полети и Београђанима прикаже своје авијатичарско умеће. Нажалост, приликом снажног удара ветра крило његовог авиона се откинуло и он је погинуо, поставши тако прва жртва југословенског ваздухопловства. Његовој сахрани присуствовало је око 14 хиљада Београђана, у то време сваки пет становник престонице.
Амбасадор Словеније Мирослав Луци захвалио је Скупштини града на помоћи при обнови Русијановог споменика.
– Надам се да ће данашњи догађај учврстити српско-словеначко пријатељство и вратити га на ниво какво је било почетком 20. века – рекао амбасадор Луци.
У тренутку откривања споменика Едварду Русијану Ново гробље су надлетела два авиона аеро клуба „Галеб” из Сурчина.
Izvor: B92
Ja bih voleo ako bi se ona vratila na svoje staro mesto, i ako bi se bandere zamenile malo drugacijim, koje bi se uklapale bolje. Medjutim, realno posmatrajuci nasu politicku scenu, tako nesto je prakticno nemoguce. Te mislim da bi najbolje bilo samo pomeriti spomenik (u Topcider?), i ostaviti trg da zvrji prazan (u tom slucaju bandere su sasvim OK.) ) i oko nje se nalazi mozaik, koji je dosta unisten, na kojem pise da je tu bio logor gestapa, i nesto vezano za kosti, da ne miruju ili tako nesto, ali ne mogu da se setim. Jedna takva petokraka se nalazi na groblju u Solunu, nalazi se na starom spomeniku na starom sajmistu, i ne znam na kojim jos mestima., i da se cirilica ne pise iskljucivo miroslavljem!! Fontovi koji su bili u upotrebi osamdesetih, narodna bibiloteka, grada beograda, BU, svi ti fontovi su savrseni, onda ima super font, mada malo decji, Dusko Radovic. Onda font koji je koriscen dole na spomeniku braniocima Beograda u I sv. ratu. I naravno na engleskom fali, i trebalo bi da bude za sve ulice u centru grada. Ja ne znam sta je tim ljudima. I da, treba mermer ispod Njegosa na Stud. trgu promeniti, pod hitno. :/ Мислиш на споменик деспоту Стефану?Ambassador":qr6bfaka je napisao(la):
Та чесма тренутно не ради, више пута је вандализована, а чекића и наковња и ако је било више немаAmbassador":qr6bfaka je napisao(la):
Споменик св. Сави се ни мени баш не дојми али како је поклон аутора из Русије (на жалост не знам име) вероватно није смео бити одбијен.Ambassador":qr6bfaka je napisao(la):Medjutim, na prvu loptu mi padaju tri katastrofalne realizacije spomenika (ako zaboravimo 2. ustanak). Prvo spomenik sv. Savi kod hrama - KATASTROFA. 2. Spomenik Cirilu i Metodiju kod Vuka - UZAS. 3. Postolje za Karadjordja, sa onim cvetnim krstom, i tako izdignuto na toj prizmi ili cemu vec, vestackom brdu, stvarno je NEDOPUSTIVO. I naravno, sve uradjeno u poslednjih nekoliko godina...
)
Влада":1xchwfhv je napisao(la):
Ovaj, da.. malo sam ih pomesao.. I nikak one mogu da shvatim kako.. uzzled:Da znam da je poklon, medjutim to je suludo!!! Da li to znaci da svaki poklon mora da se postavi negde, ma koliko katastrofalan bio?! Mislim da u postavljanje spomenika treba uvesti malo vise reda... Da se takve stvari i Tesla na AB ne bi desavale!!
Pa dobro, mislim OK je spomenik, samo mi se mnogo ne svidja kamen na kojem je postavljen kao ni tabla i uopste se ne slaze uz ploce koje su oko spomenika, i to u sred travnjaka. Spomenik je mogao bolje da se locira, a da se ta velika travnata povrsina ostavi tako prazna, jednog dana ce se Beograd unormaliti, pa ce, nadam se, ljudi na toj trravi sedeti, igrati itsl. (Kao u Parizu piti vino...
)Izvor: B92
извор Новости
БлицDeset monumentalnih građevina proglašeno spomenicima kulture
Stare dame pod zaštitom
Autor: Svetlana Palić | 07.08.2007 - 11:26
Deset prekrasnih beogradskih zgrada, zidanih uglavnom neposredno pre Drugog svetskog rata, odlukom Vlade Srbije proglašene su prošle nedelje spomenicima kulture. Time je njihova arhitektonska, urbanistička i istorijska vrednost podignuta na najviši nivo, a briga države postala trajna i obavezna.
- Ovo je samo prvih deset, od ukupno 40 predloga koje smo predali Vladi Srbije. Očekujemo da i ostali objekti steknu taj stepen zaštite. Bilo je vremena kad ni po tri godine niste mogli ni jedan objekat da proglasite spomenikom kulture i vlada koje su samo crkvene objekte proglašavale za spomenike kulture. Poslednjih godina, to je na sreću prepušteno stručnjacima - rekla je za „Blic“ Lidija Kotur iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
BULEVAR 67, 73 I 75: U Bulevaru kralja Aleksandra čak tri predratne lepotice postale su spomenici kulture: zgrada Pravnog fakulteta, na broju 67, prva je građevina zidana baš za potrebe studija prava, zatim zgrada Tehničkih fakulteta, smeštena u broju 73, zidana za namene koje ima i danas kad su u njoj smešteni Građevinski, Arhitektonski i Elektrotehnički fakultet, te Studentski dom „Kralj Aleksandar I Karađorđević“, na broju 75, kojeg je i sazidao Aleksandar da bi studente iz cele Kraljevine SHS, koji su bedno živeli po vlažnim sobičcima, pristojno smestio pre nego što izazovu opštu pobunu.
Osim što je značajna kao prva zgrada zidana da baš bude Pravni fakultet, ova građevina, prema obrazloženju Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture predočenom Vladi, „aritkuliše širi prostor kojim započinje deo kompleksa fakultetskih objekata“.
Zgrada Pravnog fakulteta, građena je od 1936 do 1940. godine u modernističkom stilu prema projektu arhitekte Petra Bajalovića i uz pomoć profesora arh. Petra Anagnostija.
Zgrada Tehničkog fakulteta zidana je u drugom stilu, u stilu akademizma, nešto ranije, od 1925. do 1931. godine prema projektu takođe dvojice arhitekata Nikole Nestorovića i Branka Tanazevića. To je monumentalna građevina sa dominantnim klasicističkim elementima. Fasada ima bogatu dekorativnu plastiku, skulpture i reljefnu fasadu na pročelju koju su radili akademski vajari Ilija Kolarević i Ivan Lučev, a ornamentalnu plastiku u veštačkom kamenu radio je Bedrih Zeleni. Posle Drugog svetskog rata dozidan je treći sprat po projektu arhitekte Mihaila Radovanovića.
Zgradu studenskog doma kojeg smo dugo zvali „Lola“, projektovao je Rus Georgij Pavlovič Kovaljevski, jedan od brojnih ruskih emigranata koji su značajno uticali na izgled Beograda posle Prvog svetskog rata. Sazidana je za godinu dana od 1927. do 1928. Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture kažu da je to tipičan primer gradnje u Beogradu između dva rata, u godinama kad se gradsko tkivo ubrzano širi, a grad upravo takvim građevinama poprima oblike evropske metropole.
KRALJA MILANA 9: Najstarija od deset lepotica koje je Vlada proglasila spomenicima kulture je Dom Vračarske štedionice iz 1906. godine koji se nalazi u Kralja Milana broj 9. Njega je projektovao arhitekta Danilo Vladisavljević uz saradnju sa inženjerom Milošem Savčićem. I on prati duh akademizma, ali trpi i uticaje renesanse i baroka nemačkog porekla, pošto je arhitekta Vladisavljević studirao u Nemačkoj. Ova zgrada vredna je kao značajno delo u opusu ovog čuvenog beogradskog arhitekte.
NJEGOŠEVA 20: Zgrada u Njegoševoj 20, poznata kao kuća pukovnika Elezovića iz 1927. godine, zidana po projektu arhitekte Aleksandra Deroka u reprezentativnom nacionalnom stilu. Značajna je i po tome što je autor uspeo da pomiri modernu fasadu u duhu akademizma takozvanih kuća za rentu sa elementima domaće srednjovekovne arhitekture.
NEMANJINA 6: Zgrada Ministarstva saobraćaja u Nemanjinoj broj 6, pravi je primer postakademizma u arhitekturi Beograda između dva svetska rata. Svoj pečat ovoj monumentalnoj građevini, zidanoj između 1927 i 1931. godine po projektu arhitekte Svetozara jovanovića dali su veliki vajari Toma Rosandić, Dragomir Arambašić, Živojin Lukić, Lojze Dolinar i Rista Stijović svojim skulpturalnim ansamblima izvedenim u kamenu. Poseban detalj je sat-kula koja ističe bočno postavcljene figure Atlanta.
BRAĆE JUGOVIĆA 21: Najznačajnije delo arhitekte Dragiše Brašovana, kojem je ovom prilikom za spomenik kulture proglašena i vila na Dedinju, je zgrada Penzionog fonda Beočinske fabrike cementa u Braće Jugovića 21 iz 1934. godine. Ona najbolje odslikava vreme prodora modernističkih i funkcionalističkih shvatanja u beogradsku arhitekturu.
AVALA: Hotel „Avala“ na istoimenom brdu iznad Beograda delo je još jednog ruskog emigranta Viktora Lukomskog, sazidano 1931. godine. Slično kao zgrada za rentu u Njegoševoj, i hotel „Avala“ uspešan je spoj modernizma na fasadi i tradicionalnih srpskih srednjovekovnih motiva. Ova građevina jedno je od najznačajnijih objekata Viktora Lukomskog kojem je radeći sfinge od veštačkog kamena na ogradi stepeništa pomogao ruski vajar Vladimir Zagorodnjuk.
Dve prave predratne vile
Kuča „Flašar“ u Ulici Kornelija Stankovića broj 16 na Neimaru, tipičan je primer arhitekture porodičnih kuća i vila između dva svetska rata. Ona je najznačajnije delo arhitekte Milutin Borisavljević, rađena sasvim u duhu akademizma.Podignuta je 1932. godine kao jednospratna, a potom je dograđena 1936.
Pod zaštitu je stavljena i kuća trgovca Dušana Lazića u Bulevaru Mira 47 na Dedinju iz 1932. godine arhitekte Dragiše Brašovana, kao tipičan primer ranog modernizma međuratnog perioda u Beogradu.
извор БеоинфоСубота, 11. aвгуст 2007.
У Сремској улици уместо тезги филмска пјацета
На иницијативу стотинак филмских радника, које је својим потписом подржао и Ненад Богдановић, градоначелник Београда, град ће реализовати идеју о изградњи филмске пјацете у Сремској улици, рекла је Горица Мојовић, помоћник градоначелника.
Ово место, са ког су недавно склоњене тезге, предложено је за обележје посвећено филмској уметности јер је ту, у кафани „Златни крст”, донедавно „Душанов град”, 6. јуна 1896. године одржана прва филмска пројекција у Београду. Пројекција је одржана само шест месеци после прве филмске пројекције у свету у кафани „Гранд кафе” на Булевару Каписин у Паризу. Програм Лимијерових филмова на пројекцији у Београду био је идентичан као и у Паризу.
Иницијативу су, осим градоначелника Београда, подржали Милан Д. Шпичек, Динко Туцаковић, Милан Влајчић, Сандра Перовић, Вук Павловић, Борислав Анђелић, Марина Ђурашковић, Александар Ердељановић, Донка Шпичек, Милош Параментић, Југослав Пантелић, Небојша Поповић, Драгомир Зупанц, Дубравка Лакић и други.
– Тренутак за подношење иницијативе је добар јер је у току припрема за израду плана детаљне регулације за ово подручје, тако да ће се у њему наћи и ова идеја – рекла је Горица Мојовић.
Pise sve na stubu kod "Dusnovog grada".Izvor: Politika Online
Неколико изузетно важних објеката, од укупно 15 културних добара колико их има на територији Вождовца, налази се у веома лошем стању, а има и оних знамења која су сасвим запуштена
Завод за заштиту споменика културе Београда недавно је донео одлуку о непокретним културним добрима на територији општине Вождовац. Тако је културно добро од изузетног значаја споменик Незнаном јунаку на Авали, док је Родна кућа војводе Степе Степановића у селу Кумодраж културно добро од великог значаја. Међу споменицима културе су Бањички логор, Митровићев дом на Авали и Стара кућа породице Живковић у Белом Потоку. Археолошка налазишта која имају статус културних добара су налазиште у насељу Чаршија, Рипањ и „Усек” на Бањици. Хотел „Авала” из 1928. године, дело архитекте Виктора Лукомског, проглашен је објектом градске архитектуре, тачније добром које ужива претходну заштиту.
Међу објектима сакралне архитектуре на Вождовцу налазе се Црква свете Марије Магдалене у Белом Потоку из 1883. године, Црква светог цара Константина и царице Јелене из 1911, Црква свете Тројице у Кумодражу из 1924. и истоимена црква у Рипњу из 1892. године. Јавни споменик је споменик Совјетским ратним ветеранима у Белом Потоку, подигнут 1965. године на месту авионске несреће која се догодила 1964. године.
Објекти народног градитељства су „Стара механа” у Кумодражу из прве половине 19. века која ће бити ускоро адаптирана и Стара кућа породице Протић у Рипњу, млађа моравска кућа из прве половине 19. века.
Неколико културно-историјских здања са ове листе је, нажалост, у веома лошем стању, док су поједина знамења сасвим занемарена. Монументални споменик Незнаном јунаку, место са којег се види готово пола града, оштећен је још у току бомбардовања.
Рупе од гелера још нису поправљене, као и оштећени плочник. У општини Вождовац напомињу да ништа не могу да учине, јер је овај споменик у надлежности „Србијашума”, док у овом предузећу очито немају намеру да уреде простор око културног добра од изузетног значаја.
Стара прича односи се и на неолитски локалитет „Усек” на Бањици, стар око 6.000 година, који је, ето, преживео ратове, али не и урбанистичко ширење града. Неимари су на месту где су некада биле насеобине винчанских људи саградили гараже и објекте, не хајући при том што су булдожери ровали по остацима прве грнчарске радионице на Балкану.
Омеђено улицама Пауновом, Булатовом и Булеваром ослобођења, ово праисторијско насеље површине око 60.000 квадратних метара делимично је отишло у неповрат „дивљом” градњом, која је процветала крајем деведесетих година прошлог века.
Стручњаци Музеја града Београда тада су успели да спасу нешто мало остатака, а шира акција у коју су били укључени Завод за заштиту споменика културе и Општинска управа Вождовац остала је без ефеката.
– Поступак легализације објеката који су подигнути по ободу археолошког налазишта је у току. Оне бесправно подигнуте куће и локали који не могу да буду легализовани биће сигурно уклоњени, али када ће то бити не могу да прецизирам. На овом потесу налази се пет-шест објеката, али је средишњи и, уједно, најважнији део налазишта зарастао у шибље и коров. Очекујем да се и републичке службе укључе у решавање овог, пре свега, националног проблема, јер једно од највећих богатстава пропада пред очима јавности – каже Горан Лукачевић, председник општине Вождовац.
Када је реч о Бањичком логору, у општини напомињу да ће простор испред овог споменика културе ускоро бити заштићен подизањем две рампе.
Локалној омладини део код логора служи као полигон за аутомобилске трке, па су надлежне градске службе у сарадњи са општинарима донеле одлуку да полигон буде додатно заштићен. Међутим, када ће две електричне столице, смештене тик уз логор смрти које су, мало је рећи, у стању распадања, бити обновљене, нико не може ни да претпостави.
Ова два напуштена и заборављена сведочанства окупације у Другом светском рату мораће, чини се, да сачекају још извесно време, јер у општини напомињу да је пројекат адаптације целог логора у завршној фази.
М. Бракочевић
[објављено: 13.08.2007.]
Izvor: B92
Izvor: Politika Online
Упражњени плато у Сремској улици има реалну шансу да буде претворен у филмску пјацету. То је предложило стотинак уметника и новинара, а идеја се свидела и градским челницима.
Ово место, са ког су пре више од годину дана склоњене тезге, предложено је, на иницијативу новинара Милана Д. Шпичека, за обележје посвећено филмској уметности јер је ту, у кафани „Златни крст”, донедавно „Душанов град”, 6. јуна 1896. године одржана прва филмска пројекција у Београду. Пројекција је одржана само шест месеци после прве филмске пројекције у свету у кафани „Гранд кафе” на Булевару Каписин у Паризу. Програм филмова Лимијерових на пројекцији у Београду био је идентичан као и у Паризу.
Иницијативу су, осим Ненада Богдановића, градоначелника Београда, подржали Динко Туцаковић, Милан Влајчић, Сандра Перовић, Вук Павловић, Борислав Анђелић, Марина Ђурашковић, Александар Ердељановић, Донка Шпичек, Милош Параментић, Југослав Пантелић, Небојша Поповић, Драгомир Зупанц, Дубравка Лакић и други.
Шпичек је још пре 12 година уочи обележавања стогодишњице филма градским властима предложио да на почетку Кнез Михаилове улице буде подигнут споменик седмој уметности.
– У међувремену је испражњен плато у Сремској, који је још ближи некадашњој кафани „Златни крст”. На почетку улице би могао да буде постављен споменик за који би требало расписати конкурс. На платоу би се емитовали филмови. Лепо би било када би била направљена реплика поменуте кафане. Могли бисмо мало и да копирамо Американце тако што би и наши глумци остављали отиске на том простору – објашњава Шпичек и додаје да је потписе прикупљао током Феста.
– Градоначелнику се та идеја допала, па је приликом гостовања у мојој емисији потписао иницијативу. Захтев је недавно упућен Комисији за споменике и имена улица – наглашава Шпичек.
Следећи корак, према речима Горице Мојовић, помоћнице градоначелника, јесте формирање екипе која ће ту идеју разрадити, осмислити изглед пјацете и сачинити пројекат.
– Трг би свакако требало да буде асоцијација на прву филмску пројекцију. Од архитеката се очекује да обликују идеју. То није велики простор, али може лепо да изгледа – каже помоћница градоначелника.
У тренутку када је крајем 2005. године улични базар измештен из центра града (одлуком Врховног суда Агенцији „Грб”, која је 11 година издавала тезге, престало је право коришћења тог простора, јер је реч о јавној површини) најављено је да ће плато одмах бити претворен у трг, оплемењен клупама, фонтанама и новом расветом. Иако је то требало да претходи комплетном уређењу Сремске улице, односно њеном претварању у пешачку зону, по свему судећи тај посао ће сачекати усвајање плана детаљне регулације за блок између улица Кнез Михаилове, Маршала Бирјузова, Сремске и Обилићевог венца.
– Покретање иницијативе дошло је у прави час. План ће се пред градским одборницима наћи у октобру. Одмах потом би могло да уследи уређење пјацете – сматра Мојовићева.
То неће бити једина новина. Урбанисти су својевремено најавили и изградњу неколико пословних зграда са подземним гаражама у Улици маршала Бирјузова, између Сремске и „Сити пасажа”. Уколико Сремска улица буде проширивана на рачун тржног центра који се у њој налази, како је раније планирано, то би, међутим, могло да изазове негодовање власника локала. Будући да су поднели захтеве за легализацију, јер је тржница подигнута са привременом дозволом, својевремено су предлагали да улица буде проширена на рачун коловоза. Њихов аргумент је био податак да тржница има комплетну инфраструктуру и сагласност свих комуналних предузећа. Позивали су се и на генерални план који на том месту предвиђа комерцијална делатност. Осим тога у Сремској улици 6 налази се знаменито дело архитекте Диониса Сунка, зграда изграђена 1923. године за Дом земаљске банке.
На који начин ће урбанисти обезбедити пешачки продор од Теразија ка Зеленом венцу и какву судбину су наменили тржном центру и околним зградама знаће се тек по завршетку израде планског документа.
Маријана Авакумовић
[објављено: 14.08.2007.]
