Putnik metroom
Beginner
- Učlanjen(a)
- 01.05.2008.
- Poruke
- 45
- Pohvaljen
- 0
Trenutno stanje spomen-ploče na obelisku kod Brankovog mosta.
Nemoj samo o masonskim i vatikanskim zaverama :lol:retardinjo":3gkddsfe je napisao(la):Taj obelisk ce se obnoviti kad tad jer ako masonski znakovi kao piramida i ISIS-$ mogu da "krase" novcanicu dolara, mora i Beograd na moju zalost da ima neki od masonskih znakova poput obeliska i piramide u centru grada...ipak, oni rukovode svetom...
? Imas simpaticne asocijacije...vrachar":nv49b51j je napisao(la):Nemoj samo o masonskim i vatikanskim zaverama :lol:retardinjo":nv49b51j je napisao(la):Taj obelisk ce se obnoviti kad tad jer ako masonski znakovi kao piramida i ISIS-$ mogu da "krase" novcanicu dolara, mora i Beograd na moju zalost da ima neki od masonskih znakova poput obeliska i piramide u centru grada...ipak, oni rukovode svetom...
Beograd vec ima na desetine zgrada u centru koje vec imaju masonske simbole na fasadi ili enterijeruretardinjo":176or3f8 je napisao(la):Taj obelisk ce se obnoviti kad tad jer ako masonski znakovi kao piramida i ISIS-$ mogu da "krase" novcanicu dolara, mora i Beograd na moju zalost da ima neki od masonskih znakova poput obeliska i piramide u centru grada...ipak, oni rukovode svetom...
Znam, i to dosta desetina, samo mnogi ne znaju za to...ja sam se zaprepastio kada sam davno gledao emisiju na tv cija je tema bila bas masonski detalji na fasadama beogradskih zgrada...ogroman broj detalja!KiD":2e5m4v3e je napisao(la):Beograd vec ima na desetine zgrada u centru koje vec imaju masonske simbole na fasadi ili enterijeruretardinjo":2e5m4v3e je napisao(la):Taj obelisk ce se obnoviti kad tad jer ako masonski znakovi kao piramida i ISIS-$ mogu da "krase" novcanicu dolara, mora i Beograd na moju zalost da ima neki od masonskih znakova poput obeliska i piramide u centru grada...ipak, oni rukovode svetom...
Pa sam si rekao da ti je jedan od znakova odvratan...vrachar":10p9gfqs je napisao(la):Pa sta i ako neke zgrade imaju masonske detalje?
Izvor: beograd.org.yuЧетвртак, 08. мaj 2008.
Почиње постављање скулптура у слободном простору
Град Београд је започео пројекат постављања скулптура у слободном простору, речено је на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору. У првој фази пројекта биће постављене скулптуре на петнаест градских локација, а путем анкете и на предлог посебне комисије већ је изабрано 10 уметника чије ће скулптуре бити постављене. Мрђан Бајић, Олга Јеврић, Здравко Јоксимовић, Коста Богдановић и Олга Јанчић изабрани су анкетом, док је комисија предложила Владимира Перића, Драгољуба Рашу Тодосијевића, Зорана Тодоровића, Милију Нешића и Добривоја Бату Крговића. Преосталих пет уметника биће изабрано на јавном конкурсу.
– Секретаријат за културу припрема овај пројекат већ неколико година. Он треба, с једне стране, да подстакне стваралаштво у овој области, а да истовремено допринесе улепшавању и хуманизовању одређених градских простора. Верујемо да је ово само почетак и да ће Београд, попут многих великих градова света, добити мноштво скулптура постављених на јавним просторима, где пролазници и шетачи могу да их виде. Град већ планира изградњу огромних стамбених насеља и у њима морају бити предвиђена места за скулптуре. Наравно, наставићемо да тражимо нове и занимљиве локације у постојећим урбаним просторима – рекла је Горица Мојовић, помоћник градоначелника Београда.
Позив на учествовање у анкети достављен је на 107 адреса уметника, историчара уметности и новинара. На позив је одговорило 48 анкетираних, који су предложили до 10 уметника за чија дела су сматрали да заслужују да се нађу у јавним градским просторима. Тако ће у слободним просторима бити постављене скулптуре пет највише рангираних уметника. Посебна комисија, састављена од девет уметника, историчара уметности, урбаниста и архитеката изабрала је још пет уметника.
У договору са уметницима њихова дела ће бити постављена у Кнез Михаиловој између палате „Албанија” и Сремске улице (изнад подземног пролаза) и поред Библиотеке града Београда, на скверу на углу Душанове и Француске улице, зеленој површини испред улаза у „Мадленијанум” у Земуну, испред Битеф театра, улазу у метро преко пута Вуковог споменика, у насељу Камендин (зелена површина испред дечјег игралишта), на платоу испред Правног факултета, платоу испред Главне поште, на простору око фонтане код главног улаза и зеленој површини испред задњег улаза „Сава центра”, зеленој површини испред Југословенског драмског позоришта, зеленој рондели испред амфитеатра на шеталишту поред Дунава на Дорћолу (код куле Небојша) и скверу у Палмотићевој улици.
bolje nego da ti ovo rende deluje kao skuplturashmeksi":3gh1bzmi je napisao(la):jel' samo meni ova skulptura na slici deluje kao rende?
извор БеоинфоСпомен-плоча сликару Урошу Предићу откривена је данас на згради у Светогорској улици 27, где је наш познати уметник дуго година живео и стварао. Средства за израду и постављање овог спомен-обележја издвојена су из буџета града Београда, а на свечаности је говорио проф. др Миодраг Јовановић, који је и званично открио плочу.
– Урош Предић умео је добро да ослушкује све што се дешавало у његовом окружењу, те је на сликама и у мемоарима пренео јединствени духовни српски простор без подела. На сликама је Европи показивао како је страдао његов народ и деловао је мисионарски, доситејевски и просветитељски – рекао је Миодраг Јовановић.
Иницијатива за постављање спомен-плоче потекла је од Петра Петровића, историчара уметности и кустоса Народног музеја, у знак сећања на великог уметника који је на овој адреси живео и стварао. Спомен-плоча је рад вајара и ливца Зорана Кузмановића, а отисак са ликом уметника преузет је са рељефа из 1918. године, који се налази у збирци Музеја града Београда и рад је Перише Милића.
Урош Предић живео је од 1857. до 1953. године. Био је један од највећих српских сликара реализма, а у свом сликарском опусу највише је неговао портрет и иконографију. Завршио је Уметничку академију у Бечу, био је редовни члан Српске краљевске академије и један од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду.
Izvor: DanasZavod za zaštitu spomenika kulture Beograda do kraja ove godine promovisaće kataloge za 10 kulturnih dobara na području grada. Istraživanja turističkih trendova pokazala su da se savremeni turista želi vratiti u prošlost, da želi prošetati kroz istoriju, videti nešto od umetnosti, nasleđa ili stila života određene zemlje. Stoga će prostor oko Dositejevog liceja, Kapetan Mišino zdanje, Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva, Kafana "Znak pitanja", Spomenik na mestu smrti despota Stefana Lazarevića, Manastir Pavlovac, Stara kuća porodice Žujović u Nemenikućama, Spomenik Neznanom junaku na Avali i Topčider, postati deset beogradskih nezaobilaznih lokacija namenjenih prvenstveno turistima ali i građanima Beograda, koji o tome uglavnom malo znaju.
Tako će i katalozi za 10 kulturnih dobara predstaviti Beograd kao grad sa bogatom kulturom i istorijom. Isticanjem ključnih vrednosti i stavljanjem akcenta na likovni sadržaj, katalozi bi trebalo da pobude želju građana i gostiju Beograda da otkriju, spoznaju i pamte njegove lepote i značaj, kažu u Zavodu.To je svojevrsni vodič kroz istoriju, koji će svoje čitaoce navoditi da dalje istražuju čari srpske prestonice i aktivno učestvuju u osmišljavanju svog boravka u Beogradu. Sva dokumentacija (fotografije i planovi) za buduće kataloge već je spremna, a u toku je pisanje propratnih tekstova. B. R.