Šta je novo?
Od:
Filteri

Skyline Belgrade [Stambeno poslovni kompleks | 100 000kvm]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=504656#p504656:1ezoydb9 je napisao(la):
Zuma » 31 Dec 2017 12:49 pm[/url]":1ezoydb9] Može se biti moderan i uspešan i sa manjim zgradama, donekle modernizujući, ali u osnovi ipak pre svega poštujući nasleđena urbanistička ograničenja i estetike. To znači poštovati svoj grad, njegovu istoriju i tradiciju
Kliknite za proširenje...
Pa, nisam ja ni rekao da treba da pravimo zgrade od 40-50 spratova niti sam protiv niskogradnje pogotovu kad vidim jedan Hamburg, Berlin ili Diseldorf i kako je to tamo ispalo.
 
Ovo je par gradova koji su sinonim za istoriju, kulturu i uredjenost pa i pored toga ljudi zive u 21. veku i gledaju napred jer je kameno doba odavno proslo:
Prvo, za razliku od navedenih gradova, koji su u potpunosti izgrađeni i kompaktni, Beograd ima više stotina hektara neizgrađenog zemljišta na NBg-u koje zvrji prazno, a pritom je opskrbljeno odgovarajućom infrastrukturom ili pak postoje lakši uslovi za širenje postojećih kapaciteta za razliku od ove lokacije.
Drugo, navedeni gradovi dozvoljavaju podizanje nebodera u jasno definisanoj zoni koja će postati budući poslovni i finansijski centar grada i države na čvorištu metroa, a ne bilo gde. Pri tom će, sa svega desetak nebodera, oni imati formiran prepoznatljiv skyline, a mi već sad imamo značajan broj visokih objekata rasutih u različitim delovima grada i nemamo skyline, a i da ih imamo i deset puta više ( a to je potpuno neralno ), ne bismo imali nikakav skyline, jer bi opet bili rasuti.
Treće: svi ti gradovi već imaju izgrađen veći broj metro linija i u svakom slučaju bolji budžet da završe metro u potpunosti. Mi metro za ceo grad nećemo izgraditi ni za 200 godina.
Četvrto, naši privredni i demografski pokazatelji govore da je bespotrebno i rasipnički graditi nebodere desno od Save.
Peto: porediti Beograd, na našu žalost, sa Bečom, Barselonom, Pragom, a naročito Njujorkom, San Franciskom i Frankfurtom je nerealno. Pogledajte budžete prva tri grada i sve će vam biti jasno. O preostala tri grada ne želim ni da govorim. Uz sve to, mi imamo demografske gubitke.
 
Kao prvo negradimo mi vec strani investitori da mi nesto gradimo nebi niceg bilo u narednih 100 godina.
Novi Beograd je nazalost popunjen objektima za spavaonicu tipa p+6 tako da je neki znacajniji skyline tesko izvodljiv. Idealna lokacija za tako nesto je siroka okolina blokova 25 i 26 medjutim svi okolni blokovi su popunjeni p+6 spavaonicama. Bas zbog toga svi visoki objekti koje sada imamo su rasuti svuda unaokolo, zato sto nikad nije bilo nikakve vizije. Evo u airport sitiju imamo najavu skore gradnje dva visoka objekta, odma pored i u bloku 65, imamo najavu bliznakinje na Uscu, Miskovic ce dobiti dozvolu za blok 20 za dva objekta, u bloku 42 imamo najavu za 3 visoka objekta. Nazalost sve ce to biti rastrkano zbog nase vizije landras spavaonica. Sve ovo skupa cini desetak poslovno hotelskih zgrada koje bi mogle da cine sjajan skyline.
Zasto metro mora da bude uslov za visokogradnju.
Po cemu je bespotrebno i rasipnicki graditi visoke objekte na desnoj obali? zbog nedostatka metroa?
Naravno da niko ne uporedjuje nase budzete sa tim gradovima. Ako se pojavi investitor kao u ovom slucaju koji vidi opravdanost gradnje to mu treba i omoguciti a ne sputavati ga.
 
Priča je kompleksnija. Šta ako neko poželi da gradi neboder u Knez Mihailovoj? Strani investitor u građevinarstu- neprikosnoveni spasilac. Stara, prežvakana i netačna priča. Investicije u gradnju ne mogu da pokrenu privredu jedne zemlje, već samo da izazovu dodatne troškove. Gradilo se u Bg-u mnogo i devedesetih godina, pa i poslednjih 20 godina. Obrt novca u građevinskoj industriji je brz i gotovo uvek siguran i uglavnom donosi veliki profit. Na kraju krajeva, sve će to isfinansirati naši građani kupovinom stanova. Ozbiljne države ne dozvoljavaju uopšte strancima da se bave izgradnjom stambenog i rentiranjem poslovnog prostora, jer je tu sigurna i laka kinta. Poslovni neboderi moraju da budu u blizini podzemne železnice, jer je to jedini način da se na datu lokaciju doveze više hiljada ljudi odjednom. Kako drugačije? Hiljadama automobila. Bespotrebno i rasipnički je graditi visoke objekte sa desne obale Save, jer će to na kraće i duže staze, dovesti do ogromnih troškova za grad, zbog ulaganja u infrastrukturu koja inače sada to ne može da podrži. Inače, Beograd ima preko 4 miliona kvadrata praznog poslovnog prostora koji propada. Zar ne bi bilo profitabilnije za nas, da to rentiramo ili pak da prodamo nekom ko zna kako? Kada bi se na NBg-u izgradili svi ti najavljeni projekti ( a neće još dugo ) i još nekoliko duž UMP-a i u Bul. Milutina Milankovića, bio bi uspostavljen određeni skyline ( makar, gledajući sa Bež. Kose, mada, lično ne žudim za tim ). O bloku 18 da ni ne govorim.
 
Kojem ti drustveno politickom uredjenju zivis ovo je kapitalizam
Ti bi metro stanicu ispod
Gdje je taj prostor od 4mil kvadrata praznog prostora
Ako imas pare ko tebi brani da ulazes u nekretnine gradis
 
Teoretski neoliberalni kapitalizam, odn. slobodno tržište ne postoji nigde u svetu, niti je ikada postojao. Ništa se ne dešava slučajno i spontano, osim haosa. Lepi gradovi nisu lepi zato što su spontano tako nastali, nego zato što je postojala jasna ideja i ograničenja data zakonom koga kod nas više uopšte nema. To naravno ne znači da kod nas može slobodno da se posluje. Da li živimo u istoj državi? Moj prijatelj godinama pokušava da dobije sve potrebne dozvole za izgradnju zgrade u centru grada koja je po svim aspektima uklopljena u ambijent. Ima novac, ima zemljište, sve želi da uradi regularno po zakonu. I naravno, ne može. Pa šta dalje reći, kad najbogatiji Srbin godinama ne može da dobije dozvole za izgradnju tržnom centra, a tržni centri se grade na svakom ćošku.
 
Prazan poslovni prostor? Pola Genexa, BIGZ, Beograđanka, veliki broj zgrada u vlasništvu države koje zvrje poluprazne ili nemaju skoro nikakvu namenu... Veliki broj praznih, napuštenih zgrada...
 
Geneks se raspada i ide na prodaju i zato niko nece da zakupi
Bigz je privatizovan isto se raspada rijetko ko hoce da radi u zgradi koja unutra katastrofa
Beogradjanka nesposoban menadzment kao i za ostali prostor u vlasnistvu grada
A drzavne zgrade pa oni nisu sposobni da ih srede za sopstvene potrebe vec drzava iznajmljuje od privatnika zgrade sto je suludo
Misku nedaju zbog politike i prokopa da se na prokpu napravi tc .
A sta koci tvog prijatelja jel mu neko trazi koverticu
Jel si siguran da bas nece da mu daju dozvolu ovi danas jedva cekaju da se grade broje kranove i mozda slikaju sa kamenom temeljcem
Gomila projekata koji nisu mogli da dobiju dozvou od predhodne vlasti ovi su davali
 
Naravno da niko nece pozeleti da gradi tako nesto u sred Kneza, Terazija ili Karadjordjeve, nemojmo u krajnost ako se neko takav i pojavi zna se da od toga nema nista. Metro ok treba nam to nije sporno ali cekajuci metro moze da se gradi zgrada po zgrada po uzoru na ovaj projekat. Vec izgradnjom prve linije stvari mogu da se dobro pokrenu. Izraelci su ti koji ce Beograd popuniti poslovnim prostorom.
Uostalom koliko znam gradnja visokih objekata je trenutno zabranjena na desnoj obali Save stim sto je ovo izuzetak zbog odlicne infrastrukturne povezanosti, i BNV koji je prica za sebe.
4 miliona praznog poslovnog prostora?? u celoj Srbiji verovatno.
 
Razlika između tih gradova na zapadu i Beograda je što Beograd zbog Turaka, ratova i siromaštva ima veoma malu površinu vrednih starijih zgrada Evropskog tipa. Opština Stari grad, nešto malo oko Kneza Miloša, deo Vračara, deo Palilule. To je sve što mi imamo da pokažemo kao urbanistički dokaz da nismo samo skorojevićka turska kasaba ili post komunistička pustoš, nego da pripadamo Evropskom kulturnom krugu, da smo imali i neke srećnije i bogatije periode. Nama su, upravo zato što ih ima malo, ti delovi grada dragoceni. Ili bi bar trebali da budu. Njima nisu. Oni mogu da kulama degradiraju autentični ambijent NEKIH starih četvrti - imaju još puno takvih - a mi ne možemo i nemamo. Pri tome oni NEMAJU puno praznog prostora za nove četvrti, a mi oko ovih starih blokova imamo prostora koliko nam srce želi, u sva četri smera na kompasu i ne previše daleko. Pa je razlika između nas i njih OGROMNA.
 
Ovo je apsolutno tacna konstatacija Zumo, da mi nenamo bas toliko bogato nasledje iz proslosti i da ne mozemo da ga rasipamo kao ostale evropske metropole.
 
Zato sto imamo malu povrsinu pod vrednim zgradama ne treba graditi moderne visoke objekte? Daj Zumo nemoj molim te. Nas odnos prema tom istorijskom blagu se vidi na svakom koraku i gori je od tih ratova koje smo vodili, a da smo kroz istoriju bili bar malo mudriji i hladnije glave ulazili u neke stvari danas bi bili pravi Evropski grad a ne kasaba puna raznog krsa, loma i haoticnog urbanizma. Nas mentalitet i kultura se ogledaju na svakom koraku ovog grada nama ratovi ne trebaju, o cemu ovde pricamo? Mi u miru nismo u stanju da nesto odrzavamo naprotiv, ostaci destrukcije i primitivizma su na svakom koraku.
To malo vrednih zgrada koje si nabrojao iovako dezavuise sve ovo o cemu pricam plus divlja gradnja i nadogradnja koje nicu ko pecurke posle kise. Dakle i bez visokih objekata kao da ih nema. Vec sam rekao evo opet visoke objekte ne treba graditi u tim lokacijama i duz tih poteza. Na kraju krajeva ne razumem zbog cega kule od 100m degradiraju te stare zgrade, meni je to besmisleno, po cemu jedna Beogradjanka degradira okolinu? Po cemu su stare zgrade u Njujorku degradirane od strane modernih kula?
Ceo ovaj grad je degradiran zbog naseg odnosa prema njemu. Kad be se sve te zgrade odrzavale onako kako treba i zasluzuju nebi bilo toga sto bi ih degradiralo vec bi sa modernim zgradama cinile jednu sjajnu celinu i dinamican kontrast bas kao sto je to fenomenalno uklopljeno u jednom Njujorku na primer.
 
Заправо Београд има веома велико арх наслеђе класичне архитектуре из два-три разлога

- Урбани Београд је формиран на врхунцу тог правца на глобалном нивоу.

- Упрааво због османске окупације а касније и ратова ми смо имали доста и закаснелог историцизма чији главни симбол јесте зграда Парламента.

- Комунисти ипак нису толико тога порушили, за разлику од остатка осточне Европе.

Из тих разлога ми имамо чак и писменију урбану матрицу у великом делу историјског језгра града са улицама под правим углом, правилним блоковима итд, пре свега на Дорћолу. То је касније деградирано дивљом градњом унутар блокова, комуњарским запишавањем тог језгра неким масивним стамбењацима итд.
 
To sto sto si napisao Delija je u neku ruku tacno ali samo ako se uzme u obzir region u kome bismo mogli da ukljucimo Sofiju, Bukurest, Atinu i Istambul.
Beograd ima bogato kulturno nasledje samo u odredjenim stilovima, a to je prvenstveno moderna kao jedan od art deco pravaca gde se moze reci da je Beograd jedan od najbogatijih gradova u svetu kad je u pitanju taj pravac.
U Beogradu ima nekoliko hiljada primeraka art deco zgrada sto je ogroman broj. Sto se tice Secesije zajedno sa Zemunom ima oko 180 zgrada u tom stilu ali to ukljucuje i prizemne objekte manje vrednosti. Tu smo u odnosu na Bec i Budimpestu na primer jako udaljeni od broja secesije koje oni imaju, a opet smo ispred Sofije i Bukuresta.
sto se klasicizma tice, imamo dosta tih zgrada ali nazalost to su uglavnom jednospratnice ili dvospratnice, nemamo puno visokih zgrada u tom stilu zato sto je standard p+4 poceo da se primenjuje tek negde oko 1900 godine.

Problem Beograda je sto nemate unificirane celine.
osim Knez Mihajlove i Centra Zemuna sve je pomesano.

Dakle tipicna beogradska ulica ima sledeci raspored zgrada:
Moderna, komunisticka, tranziciona, moderna, komunisticka, komunisticka, moderna, secesija, komunisticka, moderna, komunisticka, moderna, tranziciona... itd
U tim uslovima nase urbanisticko nasledje nije bas cisto kad se uzima u obzir da su zbog sarenilosti stilova visime ulicnog fronta drugacije.
Tu su jos i ostaci iz 19og veka sa velikim brojem udzerica i prizemljusa u samom centru grada koje stvaraju jos veci kontrast.
Dodacu na to i divlju nadogradnju koja je ucinila da nam ulicni frontovi budu jos vise krezubi sa p+8 zgradama u okruzenju gde su recimo p+4 ili p+5.
 
Izmešanost mnogo stilova na malom prostoru nije jedino što doprinosi haotičnom utisku i onemogućuje da kvalitet i lepota svokog od njih dođu do punog izražaja. Problem je i nesaglasnost u visinama, pa u volumenima, pa u materjalima, bojama, tretiranju okolnog prostora, vizurama, uličnim frontovima ... itd. Takvih elemenata ima puno. Sama zgrada, estetske i funkcionalne ideje koje su njeni graditelji u nekom vremenu imali na imu nikada ne treba da budu izdvojen i nezavisni svet sam za sebe, potpuno različit za svaku susednu zgradu. Zgrade su uvek deo lokalne celine, deo nekog šireg prostora, i ljudi ih nikada drugačije ne percepiraju, niti one same i izdvojene iz svoje nekadašnje okoline mogu da funkcionišu onako kako je bilo zamišljeno i za šta su nekada optimizovane. Zbog toga bar onda kad imamo izbora ne smemo praviti fantazmagorične i po svemu nesglasne mešavine svih ovih elemenata. Primer takve mešavine tri zgrade na sledećoj slici može u jednom trenutku izgledati "zanimljivo" u nekom apstaktnom i intelektualnom smislu. Ali ako ljudi treba život da provedu u njima i oko njih, onda važe drugi kriterijumi kvaliteta i "zanimljivosti". Onda nismo ni turisti na proputovanju ni akademski mislioci koji sami stanuju negde drugde. Nije "kvalitet" ili "istorijska vrednost" zgrade shvaćena u nekom vrlo uskom arhitektonskom smislu jedino što je važno, pa da možemo od mešanja čuvati samo par najvrednijih blokova u Beogradu, a za ostale reći da nisu važni.

 
Pa onda da lepo rusimo jedno po jedno sve to cime su komunjare unazadile grad i na tim mestima da se lepo isprojektuju planski novi blokovi i nove zgrade kakve i treba da budu recimo u tom neoklasik i modernom stilu. Verovatno ima dosta slucaja gde i nemora da se rusi vec da se promene spoljne fasade i to je to. Koliko vidim za sad se uklanjaju samo udzerice i nista vise.
 
Problem zgrada iz komunistickog doba je sto se stilski nikad nisu uklapale sa predratnim beogradom i sto dosta tih zgrada je silovalo urbanisticku matricu starog grada (povucena zgrada u odnosu na ulicni front, zgrada po sred bloka bez ostavljanja mogucnosti da se bilo koja druga zgrada nakaci na nju, veca spratnost u odnosu na predratne zgrade.)
 
Da a i jos ono sto je veoma zabrinjavajuce a to je vec sasvim ocigledno da ova drzava nema nameru da se u dogledno vreme obracuna sa divljom gradnjom i nadgradnjom a to unazadjuje ovaj grad i cini ga ciganmalom vise od te kom. gradnje.
 
Pa komunisticka gradnja+divlja nadogradnja=unistenje predratnog urbanog tkiva.
 
Često je dovoljno samo srediti fasadu. Ono što ne vredi će se ionako vremenom rušiti zbog ekonomskog pritiska na vlasnika. To su skupi krajevi grada i, ako Beograd postane uspešan, ako zgrada nije u stanju da ostvaruje dovoljan prihod zato što ništa ne vredi, biće brzo zamenjena nečim drugim. A ima niz načina da se moderan objekat dobro uklopi u stare zgrade. Jedan obližnji primer je na slici. Ovo što se sada dešava u Starom delu grada je samo izvlačenje ekstra profita, tj mutljavina dok je to još moguće, a narod potpuno nespreman da razume da u kapitalizmu MORA i da prati i da učestvuje u onome što se oko njega dešava, u SVIM oblastima. Mentalni horizonti većine su nažalost i dalje u okvirima komunističke ideologije, tj ideja da država i njene institucije brinu o pojedincu na osnovama opšteg dobra. U kapitalizmu međutim vlada isključivo zakon tržišta. Vrednosti se definiše na njemu, a ne u nekim apstarktnim, univerzalnim etikama i teorijama opšteg dobra i napretka. Ako se ne interesuješ i ne učestvuješ, znači da se svojom slobodnom voljom povlačiš sa tržišta (ideja, interesa, bilo čega) i to prepuštaš drugima. Onda se ne računaš i nisi bitan, po definiciji. Tržište, takmičenje ideja, (kad radi kako treba) optimizuje suprotstavljene interese, ali oni prvo moraju biti javno artikulisani i branjeni da bi učestvovali u utakmici za uvek ograničene resurse. Retko ko u narodu razume tu osnovnu istinu koja se radikalno promenila. Ovo sada je krađa i korišćenje prilike, ništa više.

 
Nemci i Austrijanci su majstori uklopljavanja starog i novog, pa i Englezi naravno.
Treba samo videti primere Hamburga, Berlina, Minhena, Diseldorfa, Beca naravno itd. i sve to lepo prekopirati (ne bas bukvalno preneti svaku fasadu) bez izmisljanja tople vode i to je to.
 
Ovaj video je fenomenalan! Obavezno ga pogledajte. Uspeli da problem dovoljno sažmu i na jednostavan način kažu ono što je važno. Veliki interes se vidi po tome što ima čak 4000 komentara. I taman sam mislio da napišem kako bi ga trebalo prevesti, kad ispade da je već preveden. Kliknite na "CC" i zatim u opcijama desno od te ikone, u stavci "Subtitles/CC", izaberite "Serbian".

Bez dovoljno široko raširene svesti o makar grubim okvirima vizije o tome kakav Beograd želimo, a kakav ne želimo, uvaliće nam bilo šta. Čim se pojavi bilo ko sa parama, PR odeljenja će izdvojiti bilo šta pozitivno što mogu da nađu, ili prosto izmisle, i javnost će to progutati ako UNAPRED ne postoji formirana osnovna svest o tome šta je NAMA važno i šta želimo.

Dakle,

How to Make an Attractive City - Kako napraviti privlačan grad

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Hy4QjmKzF1c[/youtube]
 
Kad je taj vido bio na forumu zuma jos lutao trazeci bb
Sta je sporno srusili zgradu koja je strcala i sad ce sve zgrade biti u liniji
Uklapanje zavisi od pismenosti arhitekte i zelje da to bude sto bolje
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh