Nije do lakoće guranja nego do lakoće izrade i održavanja.
Moja zgrada ima drvena vrata iz 1920ih. Do skora su se odlično držala (mada i mi smo ih čuvali, sve dok neki nisu pretvorili zgradu u svratište) ali zadnjih par godina su toliko propala da im je neophodna komplet restauracija. To, osim što košta boga oca, je sve teže uraditi i zato što je sve manje majstora koji su voljni da se prihvate takvog posla. Pod ovim mislim na kvalitetne majstore koji garantuju za svoj rad. Ne na šalabajzere koji uzmu lovu i smandrljaju.
Da stvar bude gora, kad je bio jedan stolar da ih pogleda, otkrio je da je njihov ram pukao malo ispod plafona i da mora sve kompletno da se menja. Drugim rečima, taj ram više nije ni za šta. Neće se urušiti ali popraviti se ne može. Ja sam naknadno pričao sa jednom drugim stolarom i on je ponudio vizuelno sređivanje i lakiranje za 150 evra ali je naglasio da ram neće i ne može da se popravi jer je propao. Uz sve to, ta vrata su, jelte, rađena pre 100 godina, kad ništa nije dihtovalo. Što znači da hladnoća non stop prodire kroz njih. A ne može da im se stavi izolacija na obode zato što će da zapinje o pod. Jer je, zbog dotrajalosti, sve izvitopereno. Ovako se ne vidi, ali kad se stavi libela, primećuje se.
I ajde sad, kako srediti ta vrata tako da ona ponovo budu 100% ispravna i funkcionalna... a da se istovremeno zadovolje kriterijumi Zavoda? Kako naći rešenje koje će da zadovolji i jedno i drugo? Kako da osposobiš raspadnuti Ford T od pre sto godina koji je vožen svo vreme, a da mu ne menjaš šasiju?
Inače video sam par starih zgrada koje su stavile novija vrata na ulazima. Ništa strašno. Da, vidi se razlika, i da ima nekih primera koji su očaj. Ali ima i onih koji izgledaju sasvim pristojno i koji će narednih 30 godina biti mirni s njima, i po pitanju hladnoće i po pitanju zaključavanja.