Da ovo ne bi bila samo prazna priča evo par analiza iz najnovijeg smartplana.
Prvo treba reći da je ovo što je objavljeno na mestima nečitko i potpuno nejasno pošto čak i neke slike nemaju potpis niti su na njima označene dimenzije. Takođe je nejasno kako su modelirali budući nivo saobraćaja. Naslućuje se da je možda nekako uzeta u obzir planirana gradnja u Makišu i na obali Dunava (možda da bi se opravdala nova trasa metroa?), ali mi deluje da je sem toga više u pitanju obično mehaničko produženje trendova do 2015. godine. Svakako se nigde ne spominje ukidanje ograničenja visina i radikalni prelazak na gradnju kula od po 80 metara. Pa deluje da je budući saobraćaj u modelu prilično podcenjen. Ali to je sad teško reći, pa da se ipak oslonimo na njihove nalaze.
Ovo je projekcija porasta broja automobila.
Pogledajte prilog 4
Sem maksimuma u 7 sati, dnevna raspodela putovanja pokazuje intenzivan i relativno ujednačen saobraćaj praktično ceo dan. Više nema izraženih špiceva, pa ni u vremenskom domenu nema puno rezervi slobodnih kapaciteta saobraćajnica.
Pogledajte prilog 3
Kad se posmatraju udeli pojedinih vidova saobraćaja vidi se trend drastičnog povećanja udela automobilskog saobraćaja i smanjenja pešačkog i javnog saobraćaja. I ova promena strukture takođe ima tendenciju opterećivanja saobraćajnica.
Pogledajte prilog 2
Ovo je najzanimljivija slika. Obrate pažnju na slabost strukture Beogradsklih ulica. Praktično se čitav saobraćaj u Beogradu oslanja na SAMO DVA UKRŠTENA PRAVCA. Jedno je auto put, a drugo je kombinacija bulevara Vojvode Mišića i Kneza Miloša. A iz iskustva znamo da su oba pravca već sada skoro kompletno zauzeta. Dakle PRE gradnje svega što se planira. Pri čemu je najčešće opravdanje za visoku gradnju da su pored VEĆ ZAUZETOG auto puta?
Smart plan predlaže izlaz iz ove situacije kroz par projekata: metro, BG Voz, tunel od Ekonomskog do Dunava, unutrašnji magistralni poluprsten (UMP) i spoljašnju magistralnu tangentu (SMT). Ali najtužniji deo se vidi kad se pogleda slika sa podacima o budućoj optećenosti ulica. Ovde je data razlika u saobraćajnim tokovima za dva scenarija: Kad se ne uradi ništa na poboljšanju saobraćaja ("Do min"), i kad se uradi SVE što je predloženo ("2033 DMax+"). Dakle i metro i BG voz i svi tuneli i UMP i SMT.
Pogledajte prilog 1
Šta vidimo? Da je tunel do Dunava preuzeo deo saobraćaja, isto kao i UMP i SMT sa svojim tunelima. Crvenim je označeno povećanje saobraćaja posle svih ovih mera ("uraditi sve") u odnosu na scenario da se ne uradi ništa na poboljšanju saobraćaja. Tj u odnosu na opterećenja ulica koje će postojati 2033. godine ako one ostanu iste kao sad. Zelenim je označen nivo smanjenja saobraćaja posle svih ovih mera u odnosu na "ne raditi ništa do 2033" scenario. I koliko će se smanjenje saobraćaja postići na auto putu posle svih ovih projekata i više od milijardu evra (ako se sve to uopšte uradi pošto je i bez metroa potrebno 883 miliona Evra)?
Simulacija kaže da je to smanjenje
od samo 300 do 400 vozila na sat. U ODNOSU NA 4000 do 6000 vozila na sat koliko će auto putem ići (prethodna slika)! To je rasterećenje auto puta od nekih 7%. Pa greška u samom modelu je sigurno bitno veća od tih 7% ne računajući problem što ne znamo da li su uopšte i modelirali veću gustinu stanovanja zbog ogromnog povećanja visine zgrada i promene strukture delatnosti u njima.
Pa mi sad recite da li je to ozbiljno smanjenje saobraćaja na auto putu? Pri čemu je on zajedno sa spomenutim poprečnim pravcem osnova čitavog saobraćaja u Beogradu. A IPAK se ide na radikalnu promenu gustina stanovnika i gustine biznisa i usluga u centru grada u kome ni sve ove skupe mere za rasterećenje saobraćaja ne pomažu. Pri čemu nisam siguran, ustvari sumnjam, da je u model uopšte i ubačen novi princip gradnje kula svuda i na svakom mestu, pa će saobraćaj skoro sigurno biti i veći.
Sve je ovo deluje kao neozbiljan i čak amaterski pristup ovako važnoj temi. Ne tvrdim da sam obavezno u pravu. Daleko od toga. To je nemoguće na osnovu običnog osećaja o zbirnom efektu skupa trendova. A nije ni sasvim jasno šta su tačno uzimali u obzir u smart planu, a šta nisu. Ali nigde nigde nisam video ozbiljnu studiju kakve su posledice ako je ograničenje visina zaista trajno ukinuto i ako gigantska gradnja kao što je BNV i Skyline postane uobičajena. Pogotovo tamo gde su ulice najuže i infrastruktura najlošija.