Skyline Belgrade [Stambeno poslovni kompleks | 100 000kvm]

[Galeks]

Na koji nacin savanova predstavlja javni prostor?

 

[mekbejn]

Ne predstavlja, u pravu si

 

[Duleja]

Ne predstavlja savanova javni prostor, već ga zauzima. Ako nisam nešto pogrešno razumeo ranije?

 

[stf]

GOJE » 03 Мар 2017 01:33 pm[/url]":38lmmbge]

stf » 03 Мар 2017 01:22 pm[/url]":38lmmbge]

GOJE » 03 Мар 2017 09:37 am[/url]":38lmmbge]Ja razumem i stf-a i Zumu. Istina je da zvanično nema mesta za brigu i da sadašnja zelena površina ostaje javni prostor. Renderu ne bih pridavao veći značaj, jer on trenutno samo služi za grubu ilustraciju. Međutim ima razloga za oprez, jer u realnosti se često dešavaju primeri da investitori uzurpiraju javni prostor, tako što nelegalno izbace letnje bašte van dozvoljenih granica, ali što je mnogo strašnije, ceo javni prostor se isprojektuje tako, da bude u službi investitorovih objekata, i da bude teško dostupan širokoj javnosti.

Да ли постоји такав пример у БГ-у? На којој се то локацији десило да јавни простор зарад инвеститора не буде доступан широј јавности?

s
a
v
a
n
o
v
a

Магична реч, та "саванова" нема шта. Иако погрешно употребена. Говорили смо о пројектовању јавног простора који не користи шира јавност јер је пројектован према потребама приватног инвеститора зар не? Јавни простор око саванове користе сви, он дакле, не спада у ту категорију. не постоји та категорија у Београду и тај пример да је јавни простор пројектован да спречи ширу јавност да је користи.

Та магична реч, "саванова" ... тај бирцуз није ни први ни последњи који је постављен "привремено" на јавну површину. Таквих објеката има више хиљада по целом граду и пракса њиховог "привременог" постављања траје преко 25 година. Највећи број таквих објеката је исто толико и стар - 25 година.

По чему је то саванова толико другачији пример па да се та маична реч тако често потеже?

 

[Igor]

Necemo o Savanovi u ovoj temi

 

[Zuma]

stf » 03 Mar 2017 09:25 am[/url]":v0xvoytp]Твоје лично тумачење сликовнице је јачи аргумент од мог који се позива на званична и јавно доступна документа? Зајебаваш ме, нема другог закључка. А кад неког зајебаваш, онда добијеш и увреду за то. Нормално.

Још једном ћу поновити доказе које свако може да провери а које ти по обичају упорно игноришеш и као контрааргумент немаш ниједан једини доказ заправо, него поново лично и нетачно тумачење рендера.

Stf, ti očigledno ne razumeš ono što tvrdim, a to što ti zoveš dokazima NISU dokazi, jer ili nema veza sa onim što kažem, ili nije tačno. Evo da ponovim još jednom i detaljno.

Parcela na kojoj je bivši savezni sup ima nagib po obe ose. Blago se spušta duž Kneza Miloša, dok prema Savi ima veliki pad. Ako neko na takvom terenu želi da ima projekat sa otvorenim prizemljem, mora ili da obezbedi da mu prizemlje bar donekle prati nagib terena, ili da, ako već pravi velike visinske razlike, onda SAM, na svom zemljištu, obezbedi potrebne veze svog prizemlja sa različitim nivoima okolnih parcela. Ovo prvo se može postići na različite načine. Recimo sa dve ili više kaskada koje prate nagib terena. Ili tako da postoje viši i niži nivo u pizemlju, pa se sa nižeg dela parka ulazi u niži nivo, a iz Kneza Miloša u viši. U oba primera stepenice koje treba da savladaju visinsku razliku ili ne postoje ili su vrlo male.

Međutim u ovom projektu to nisu želeli da urade. Pošto su zbog pokušaja da maksimizuju profit izbrali da prave ogromnu kvadraturu na površini koja nije tako velika, dobili su problem da im otvoreni plato prizemlja nije dovoljno veliki da bi služio JOŠ i kao komercijalni centar sa prodavnicama i kafanama. Zbog toga su želeli da prizemlje što manje razbijaju raznim kaskadama ili promenama nivoa, i da ono ima što više upotrebljivog prostora, pa su izabrali da ono bude jedna jedina neprekidna površina, svuda na istom nivou. Ovakav izbor na veoma nagnutom tlu ima za logičnu posledicu da su prema parku dobili veliku promenu nivoa koja se mora savladati visokim stepenicama.

Dakle, stepenice su posledica NJIHOVOG izbora da im otvoreno prizemlje bude jedna neprekinuta horizontalna ravan koja ne prati pad terena. Grad nema ništa sa tim. To su ONI izbrali zbog sopstvene koristi, ONI će od širokog, ravnog i privlačnog platoa da ubiraju prihod, pa onda ONI to treba da rešavaju na SVOM privatnom zemljištu. Što znači da stepenice moraju biti na njihovom placu, ne u parku. Stepenice su usluga NJIMA i čine upotrebljivim ono što su sami smislili. Grad (ili tvoj pejsažni arhitekta) je eventualno imao obavezu da nekako u park inkorporira sasvim običnu asvaltiranu parkovsku stazu koja vodi do ulaza u susedni objekat NA ISTOM NIVOU na kome je i taj deo parka, ali ne ovo veliko i površinski zahtevno čudo od stepenica. Kakve mi veze imamo sa nekim privatnim projektantom privatne zgrade i njegovim idejama na kojoj visini treba da bude neki deo njegovog objekta? Razumem potrebu za minimalnim setom standardnih veza između javnih komunikacija (putevi i trotoari) i objekta pored njih, ali ovo nije ni minimalno potrebna ni standarna veza upravo zato što se potreba za ovolikim stepenicama pojavla samo zato što projektant nije hteo da mu prizemlje sledi pad terena (i zato što želi širi pristup parku). Zbog toga, tvoja tvrdnja

Начин уређења јавног парковског простора зависи од објеката који се налазе око тог јавног простора и постоје правила како се тај простор уређује.

... nije tačna u ovako ograničenom obliku. Uticaj ide u oba smera, a ne samo u jednom. Takođe postoji granice čemu se u okolini javni prostor mora prilagođavati a čemu ne mora. I na kraju, to prilagođavanje sasvim sigurno ne znači da se obližnji deo gradskog parka uredi tako da bude daleko više od koristi obližnjem privatniku, a ne građanima koji žele baš park sa drvećem, hladom i klupama, a ne recimo stepenišni ulaz u poslovnu zgradu sa par travnatih saksija za gašenje cigareta.

Naprimer, Drinska ulica je skoro sigurno bila zatvorena za saobraćaj samo zbog bezbednosti. Savezni Sup je u vreme komunizma bio isuviše važna represivna institucija da ne bilo važno onemogućiti parkiranje i zadražavanje ispod njihovih prozora. A sad, kad više nema SUP-a, umesto da se ponovo postane ili prava ulica ili pešačka zona, ulica se POKLANJA privatniku da bude njegova privatna ulica za izlazak iz privatnog objekta! Zašto? Jasno se vidi raster gradskih ulica, i da ovde nedostaje ulica. Otkud sad, kad ponovo MOŽE da se koristi, Beogradu odjednom nije potrebna? Ili još bolje, Drinska kao pešačka zona sa izlozima i prodavnicama odmah između BNV-a, Kneza Miloša, parka i Skylinea? Pa onda, ne samo da su im dali privatnu ulicu, nego su stepenice koje nisu naša krivica smestili delom u PARK a delom u ulicu, umesto UNUTAR placa onih kojima to stepenište treba, i zbog kojih uopšte postoji.

Још једном ћу поновити доказе које свако може да провери а које ти по обичају упорно игноришеш и као контрааргумент немаш ниједан једини доказ заправо, него поново лично и нетачно тумачење рендера.

По званичним документима није дошло и неће доћи до отуђења јавне површине јер је по ГУП-у и ПДР-у простор парка Газела - јавна зелена површина. Дринска је саобраћајна површина. ПДР није у процесу измене те нема бојазни да ће се јавне површине пренаменити. То је пријатељу мој доказ - а не рендер.

Tvoj tobožnji "dokaz" proizilazi iz činjenice da nije došlo do ZVANIČNE promene namene javne površine, pa je ulica ostala ulica, a park tobože ostao park. U suštini, da ako se na terenu sve preuredi, ali negde i dalje PIŠE da je to "javna površina" i "zelena površina" (zato što su njihove definicije donekle fleksibilne), onda se valjda u načinu korišćenja ništa bitno ne može promeniti? Izvini, ali to je smešno. Mi, zaista, pričamo o UREĐENJU "parka". Već sam bar četri puta objasnio da uređenje određuje koji se sadržaji nude, ko će ih koristiti i kome će biti od koristi, a od TOGA zavisi prava priroda urbanog prostora. A ne od toga šta piše u nekoj knjizi. Park podrazumeva zelenilo i biljke. Tamo odlaze ljudi koji žele da privremeno pobegnu od sveprisutnog betona i zidova. Ne može se za nekih 1200 m2 betona u obliku stepenica tvrditi da i dalje ispunjava potrebe onih koji bi želeli da u park pobegnu upravo od tog betona. Jednostavno, u tom delu neće biti ljudi koji obično idu u park, tamo će biti oni ulaze i izlaze iz Skyline-a. Stepenice su toliko blizu ulazu u kulu da su istovremeno i ulazni plato u nju. To je efektivno, po korišćenju i ljudima koji taj prostor obično zauzimaju, deo privatnog placa. Dakle, nije formalno i zakonski deo privatnog placa, nego po pretežnom korišćenju i potrebama koje zadovoljava (što sledi iz uređenja). Znači, u praksi, i Drinska ulica i taj deo parka u velikoj meri SLUŽE privatniku na SUSEDNOM placu, iako nisu njegovi. Da li je sada jasno?

Ono što međutim meni nije jasno jeste kakav ti problem vidiš u renderu kao osnovi za diskusiju. On je vizuelizacija neke ideje ili projekata. Ako bude prihvaćen, napraviće se baš tako, ili uz male izmene, pa ćemo onda zaista imati to što je na njemu predstavljeno. Ili će biti zamenjen novom verzijom, pa ćemo onda pričati o njoj. U tom smislu je potpuno irelevantno kako se trenutno vodi zemljište. Ako ideja o ovakvom "pomoćnom" korišćenju zemljišta parka i Drinske ulice ostane aktuelna, oni će lako promeniti namenu zemljišta (ako to uopšte bude formalno potrebno). Za ovu verziju projekta, ili neku novu, nebitno. To znači da moramo raspraviti u principu, da li je ideja sa rendera dobra ili loša, i to sada, sasvim nezvisno od pitanja šta će se konačno realizovati, a pogotovo nezavisno od lako promenljive činjenice kakva je trenutna klasifikacija tog zemljišta.

 

[direktor]

Zuma iz pogresnih premisa dolazis do pogresnih zakljucaka konstantno
To sve preizlazi iz ne znanja kakvi su propisi i kako funkcjonise proces planiranja
Ovo sto je ovdje uradjeno jeste uklapanje dvije povrsine na prilicno dobar nacin
Kakvih krs primjera ima kod spajanja obicnih zgrada po bg kradje trotara ulice ne uredjenja okoline objekta itd

 

[Zuma]

Pusti sad moje znanje ili ne znanje, nego objasni zašto pristup izabranoj koti privatnog platoa oko kula nije na privatnom placu? Zašto se visinska razlika na privatnom placu, kreirana njihovim sopstvenim projektom, mora savladavati trošenjem javnog zemljišta? Zašto Drinska ulica, sada kad je to postalo moguće, ne povezuje Sarajevsku i Kneza Miloša, bilo kao pešačka bilo kao automobilska ulica, ali javna ulica, ne privatna ulica, kao ovde? Zašto je dakle TOME posvećen deo ulice i deo parka? Šta je tu javni interes?

 

[SRBO]

Ово је стандардни проблем премалих плацева, као и кад идиоти направе кућерине на мали плац и забетонирају све (или оставе прц од дворишта, направе зид и паркирају се на улици као гамад)

 

[direktor]

Zato sto ne znas uslove kojih ima gomila a moraju da se uklope samo jedan plato mora biti u nivou ulice kneza milosa sta ti tu nije jasno .
Projekat proizilazi iz UTUa koje izdaje grad ne kako se malom perici cefne .
Opet kazem tvoja sad vec tvrdiglavost i neznanje dovode do povrsnosti i pogresnih zakljucaka

 

[Zuma]

Odlična prilika da ja, a i verovatno mnogi drugi koji ovo prate, nauče nešto korisno. Dakle, navedi samo par relevantnih uslova iz kojih nužno proizilazi ovakvo rešenje. Kažem "nužno", zato što ovako deo parka i kompletna Drinska ulica gube uobičajene karakteristike koje inače imaju ovakvi parkovi i ovakve ulice. Pa se mora pretpostaviti da postoji neki razumni i nužni javni interes koji opravdava gubitak, što bi smo morali videti da je sadržano u spomenutim uslovima?

Da bi bilo lakše, evo i ilustracije prethodnih tvrdnji. Deo jedne javne gradske ulice, Drinske, namenjen je SAMO ulazu i izlazu iz privatne garaže, a ostatak Drinske zauzima stepenište, koje se prostire ne samo po ostatku te ulice nego i izvan granice plana, na teritoriji parka, umesto drveća, trave, klupa, dečijih igrališta i drugog uobičajenog sadržaja koji u parkovima mora postojati.

 

[Zuma]

Novo i staro.

Pešačka staza u parku ka trotoaru u Drinskoj ulici.

 

[Galeks]

Ok, mislim da sam konacno razumeo Zumu. On bi vise voleo da ostane Drinska ulica i da, ako je potrebno na njenom kraju bude ulaz u garazu (ako je vec tako po projektu), kao i da park bude uredjen na drugaciji nacin od predlozenog, prema njegovom ukusu, pri cemu bi bio fizicki odvojen od privatne parcele investitora. Zuma, molim te ispravi me ako nisam dobro razumeo.

 

[Zuma]

Suština je da ako nekome trebaju ogromne stepenice zato što ima ogroman projekat na za njega premalom prostoru, i zato što mu prizemlje ne sledi oblik terena, onda neka ih pravi isključivo na svojoj zemlji i sam rešava posledice takvog izbora.

Inače razlog zašto prlično uporno insistiram na potpunom razjašnjenju ovog dela projekta Skyline je zato što je u pitanju divan i rani primer onoga što će se dešavati ako se nastavi silovanje starog dela grada ogromnim kvadraturama. Više puta sam upozorio da je to nije poželjno iz raznih razloga, a jedan od najvažnijih je saobraćaj. Da je umesto zgrade saveznog supa izabran objekt poput onog koji VEĆ postoji direktno pored ove zgrade (tj manje kvadrature)

onda egzibicija sa parkom i Drinskom ulicom ne bi ni bila potrebna. Obim saobraćaja koji bi generisao objekt na prethodnoj slici se sasvim lepo može savladati i krajnje neupadljivim ulazima i izlazima. Međutim neko baš želi 100.000 kvadrata. Pa su ZATO otišli u visine koliko su mogli, a i dalje, za tu kvadraturu, nemaju dovoljno površine u prizemlju. Pa ZATO moraju da koriste i Drinsku ulicu samo za sebe, i deo parka kao ulaz na plato, sa čak 40 metara širokim ulaznim stepeništem. Insistiranjem na baš ovom problemu prosto želim da jasno ukažem na za Beograđane veoma važnu činjenicu, da je on direktna posledica smeštanja previše glomaznih objekata u deo grada koji nije za njih, pa saobraćaj ODMAH postaje problem, ovde i za sada u vidu problematičnih ulaza i izlaza iz čitavog kompleksa. Moraju da pozajme prostor od parka i uzmu samo za sebe čitavu jednu ulicu da bi savladali očekivani automobilski i pešački saobraćaj. To će se u raznim oblicima ponvljati svuda ako se nastavi perverzna ideja ubacivanja ogromnih kvadratura u stari deo grada. A ovo je samo prvi pojavni oblik tog problema.

E sad, kako bi trebalo na najbolji način urediti Drinsku ulicu i deo parka koji se oslanja na nju - kad bi kvadratura Skyline-a bila manja - je pitanje za raspravu. Trenutno je odmah očigledno samo šta na predloženom rešenju ne valja, a to je da se zemljište koje ostaje u vlasništvu grada ne sme koristiti na ovako rasipan način, da bi se "izlazilo u susret investitoru", bolje reći samo da bi se pomoglo ubacivanje 100.000 kvadrata tamo gde ionako ne treba da ih bude toliko. Sa manje kvadrata i sa manjim stepenicama (ili sa kaskadama u prizemlju) one bi lako stale na privatni plac. A i inače bi imali više slobode u izboru veza sa okolnim prostorom. Trenutno mi padaju na pamet dva rešenja. Drinska ulica

se može pretvoriti u pešačku ulicu

To bi bilo zanimljivo zato što bi se stvorila relativno široka, privlačna i otvorena pešačka komunikacija koja sa jedne strane ima park a sa druge izloge i kafiće u prizemnom i zakošenom delu Skyline-a. Tako bi se i vizuelno i pešački povezali Sarajevska i Kneza Miloša, bilo bi mesta za kafanske bašte u bogatom zelenilu na ivici parka, a sve bi bilo u blagim kaskadama, pa zato i vizuelno atraktivno. Automobili bi izlazili po drugom izlazu u Sarajevsku i eventualno Durmitorsku ulicu. Vidite ga na planu. To tada (sa manje kvadrata), ne bi predstavljalo veliku smetnju zato što novogenerisani saobraćaj ne bi bio veliki.

Ranije sam spomenuo i drugu mogućnost. Završavanjem BNV-a pojaviće se ogroman saobraćaj, uz novi sabraćaj Skyline-a, pa bi svakako bilo korisno omogućiti ulivanje tog saobraćaja u Kneza Miloša (u smeru ka Dunavu) na što više mesta. Zašto ne iskoristiti oslobođenu Drinsku ulicu? Zbog visinske razlike bilo bi dovoljno napraviti samo prolaz ispod Kneza Miloša (efektivno proširiti podzemni prolaz i za automobilski saobraćaj), što uopšte ne bilo skupo, pa bi onda dobili nešto ovako. Mada se meni Drinska kao komercijalna i živa pešačka ulica duž parka ipak više dopada.

 

[Zuma]

Izvinjavam se, potpuno sam zaboravio na ovo, ali se mora reći da bi slika bila potpuna. Znate li gde je na renderu katastarska linija? Na najvišoj ivici stepeništa. A znate li koliko je kula od 129 metara odmaknuta od ivice svog placa? Oko 8 metara. To je odnos 1:16. Sve ostalo nije njihovo zemljište nego naše, prvo bivša Drinska ulica pa bivši park. Nije ni čudo da im za tolike ljude treba još prostora kod ulaza. Na sledećoj slici katastarska linija je skroz desno, ispod drveta, kod najdaljeg tamnog pojasa, a sve ka nama je gradsko zemljište. I sad Stf meni objašnjava šta rade pejsažni arhitekti u parku. Nije u tome stvar, nego se investitor uz pomoć grada grebe za korišćenje našeg zemljišta pošto želi tri ogromne kule i dva ogromna aneksa na malom prostoru i okružen uskim ulicama. To je čitavo i sasvim dovoljno objašnjenje, a ne "procedure".

 

[stf]

Суштина је Зума да ниси у праву колико год се упирао да нешто докажеш. Спорна површина остаје у потпуности у јавном власништву и за јавну употребу свима нама без икаквих ограничења. Суштина употребе јавног простора није нарушена нити угрожена. Парк је спојен са овим градским центром поплочавањем као што је супротној страни тог истог парка мостарска петља спојена са парком такође платоом.

Као што могу да узмем тамни Никшић на трафици и да га пијем у клупи на парку, ако будем желео, сешћу на ово степениште и пићу га и нико ме неће дирати. Кад већ морам да избанализујем пример, ј***ш дискусију.

Ја не разумем ту твоју потребу да поделиш грађане града на нас и њих. По теби будући станари и посетиоци овог градског центра нису Београђани него неки страшно зли људи створени ниоткуд да без дозволе удишу наш кисеоник и користе наше јавне просторе. Будући станари ових зграда немају право на наше јавне просторе јер су они само наши, не и њихови. Зато би требало подићи ограду висине два метра око овог парка и пуштати у њега само оне који у личној карти немају за адресу ове објекте.

 

[direktor]

I jos nije naucio sta je to UTU i opet se ponavlja ...

 

[Zuma]

Moram da se ponavljam kad se vi ponavljate.

Stf, odluka o uređenju svakog kvadratnog metra gradskog prostora znači da će taj kvadratni metar biti od veće koristi nekim građanima, a od manje ili nikakve koristi drugim građanima. U ovom slučaju, u zavisnosti od tog izbora, sporni javni prostor bi koristili ili ljudi koji žele u park, ili osobe koje ulaze ili izlaze iz ovih kula. To u opštem slučaju nije ista grupa ljudi. Ako jedni dobijaju, drugi gube. Na osnovu kojih to opštih kriterijuma i kog javnog intresa se donosi odluka ko će od tog kvadratnog metra javnog zemljišta imati najviše koristi? Ja želim da vidim da se odluke o tome donose transparentno, zaista javno i pre svega argumentovano, na osnovu urbanističkih analiza i planova zasnovanih na opštim principima koji nemaju veze sa tim ko odlučuje i kakve su njegovi lični interesi i arhitektonske preference.

Ovde će se ljudima koji bi u parku Gazela želeli da zaista vide drveće i travu smanjiti površina koja je uređena na taj način (ma kako ti zvao tu površinu). Zbog toga bi prvo trebalo javno objasniti kakvo opravdanje postoji za takvu odluku, zašto su oni kažnjeni a neki drugi nagrađeni? ZAŠTO se ovde gradi 100.000 kvadrata, a ne zgrade čija je veličina u skladu sa okolnim? Na osnovu koje to analize i kojih argumenata je doneta takva odluka? Ko je sve konsultovan za nešto što ima tako dalekosežne posledice po budućnost grada? Gde je plan uređenja parka ili Mostarske petlje iz kojih se vide potrebe ljudi za parkom i odakle je jasno da se njegov deo MOŽE "urediti" tako da ne liči na park? Gde su argumenti koji kažu da je za Drinsku ulicu najbolje da u celini postane ulaz u privatnu garažu? Možda bi se bolje mogla iskoristiti na drugi način? Kad su i kako konsultovani građani? Možda bi i oni imali nešto da kažu? Procedure koje stalno spominje Direktor to u praksi ne obezbeđuju.

 

[direktor]

Zuma imao si pravo da podneses prgovor na plan sto nisi nego kukas sad tu za prosutim mlijekom
A poznavanje procedure ti nije jaca strana

 

[vucko35]

Odlična prilika za moj predlog

Poštujem energiju i entuzijazam kojim Zuma ulazi u ove Donkihotovske borbe protiv vetrrenjača,ali to su samo reči.

Možemo neko udruženje građana da osnujemo ,pa u sistemsku borbu(mislim da je broj članova za osnivanje udruženja smešan).Da krenemo od ovog pitanja zauzimanja javne površine.Lako je preko foruma kukati Zuma,niti ćeš ti nekome promeniti mišljenje,niti promeniti situaciju na terenu.

Naravno posle ovog pitanja,rušimo ceo Novi Beograd i pravimo kaskadne objekte sa rastućom visinom od obale ka Bežanijskom brdu,gde bi naravno kuće na brdu bile na najvišoj koti,pa da i oni imaju pogled na reku.A šut od rušenja Nbg,nosimo u rupu zvana Kaluđerica i na tom platou pravimo zgrade od 300 metara da žitelji Kaluđerice isto imaju pogled na reku. :laugh: :laugh: :laugh: :laugh: :laugh:

 

[direktor]

Za udruzenje gradjana ti treba 3 covjeka i 10 000 din za sve troskove registracije

 

[vucko35]

Pa to je taj smešan broj....tri čoveka.

Naravno nećemo da istražujemo ko je rušio Savamalu,ipak ćemo da biramo svoje bitke,da bi doživeli

 

[Zuma]

direktor » 05 Mar 2017 06:46 pm[/url]":1y79yger]Zuma imao si pravo da podneses prgovor na plan sto nisi nego kukas sad tu za prosutim mlijekom
A poznavanje procedure ti nije jaca strana

Ne veruješ valjda stvarno da bi prigovor nešto izmenio!?
A tek ovo tvoje uporno insistranje na procedurama kao odgovoru na postavljena pitanja o koristi i nameni prostora, kao da u Srbiji 2017. godine odluke imaju ikakvu bitnu vezu sa procedurama sem pukog formalnog pokrića prethodnih privatnih dogovora?

Smisao ovog mog pisanja je da ljudi shvate da više nije dovoljno pasivno prihvatati projekte kako nam ih razni finansijsko-politički interesi isporučuju, pa onda razviti živu diskusiju koja se svodi na tobože užasno "bitno" pitanje kako se kome dopada fasada. Nego se mora promišljati razvoj čitavog grada, i mesto svakog projekta u njemu, pa se onda NAMETNUTI kao neka vrsta dodatne vaninstitucionalne kontrole i stručne javnosti. Ta javnost mora da se stvori, jer trenutno skoro da ne postoji. Institucije su nemoćne bez raznih nezavisnih grupa koje se ne mogu kontrolisati tako lako ucenama, zaposlenjima i nuđenjem poslova. Sve zavisi od odnosa moći (javne, političke, stručne, medijske itd) , a NE od procedura. To nema veze sa životom.

 

[vucko35]

Znači Zuma, slažeš se samnom da treba da osnujemo neko udruženje koje bi imalo određenog uticaja.Da se pređe malo sa reči na dela.

Treba nam još jedan član,ali gde da nađemo 10 hiljada dinara?

 

[direktor]

Angazuj se zuma evo vucko35 nace se jos neko sa foruma za udruzenje gradjana
Pa da predjes sa rijeci na djela da podnosis zalbe prigovore u toku usvajanja plana
Dizes buku za ugrozavanje javnog interesa organizujes protest objasnis sirokim narodnim masama
Pridobijes iste da te podrze u borbi protiv alave vlasti investitora itd .Predji sa rijeci na djela