Dozvolite malo detaljniju ilustraciju moga mlisljenja o Skyline-u.
Skyline jednostavno
nije dostojan Beograda, a Beograd ga ne zanima. Projekat je samo nasadjen na lokaciju bez ikakvog osvrta na grad, njegovu istoriju i istoriju njegovog urbanizma.
Kada vec spomenusmo
Beogradjanku uzecu je za primer prosvetljenog domaceg neimarstva i urbanizma kojim se mozemo ponositi.
Savrseni primer skladnog uklapanja novog i drugacijeg objekta u postojece gradsko tkivo i napretka koji podstice.
Palata Beograd sagradjena je na trapezoidnom placu oivicenom Masarikovom, Resavskom i Kralja Milana sa veoma izrazenom denivelacijom. Necu ulaziti u estetiku objekta vec samo u nacin na koji su gabariti i prostor oblikovani.
1. Javni prostor
Na spicu parcele ka Resavskoj formiran je plato sa fontanom. Raskrsnica time postaje trg a otvoreni prostor omogucava da se sagledaju gospodske zgrade Kluza i SKC-a.
2. Tretman denivelacije
Plato sa stepenistem stvara vezu izmedju gornjeg nivoa Kralja Milana i donjeg nivoa masarikove. Robna kuca orijentisana je prema gornjem nivou a poslovni soliter prema donjem gde se nalazi ulaz.
Soliter je postavljen na najnizu tacku parcele. Time zdanje dobija na visini i vitkosti i maksimalno se udaljava od ulicnog fronta Kralja Milana i Resavske da ne bi remetilo ravnotezu starog gradskog tkiva.
3. Odnos prema okolnim zgradama
Objekat robne kuce prati gabarit zgrada u Kralja Milana. Prizemna etaza je povucena kako bi se prosirio trotoar i formiralo pokriveno setaliste. Uz to povlacenjem objekat deluje manji i laganiiji u nivou pogleda prolaznika.
4. Forma
Soliter Beogradjanke u osnovi ima oblik izduzenog sestougaonika to jest dva simetricna trapeza. Tim oblikom arhitekta je ispratio (alal mu vera) osovine sve tri obodne ulice: jedna fasade prati Masarikovu, jedna Resavsku a jedna Kralja Milana. Odakle god da se sagleda, Beogradjanka izgleda drugacije, iz Kneza Milosa je zdepasta, iz kralja Milana izgleda kao bruseni dragi kamen sa fasetama a iz Njegoseve kao vitki toranj.
Fasada je sastavljena od niza prozora sa klinastim okvirima i cak i roletne prate taj ucestali motiv. Dve prozracne dvospratne galerije, na trecini solitera i pri vrhu, lome monolitnost i daju mu ritam i eleganciju gotike.
E to ja zovem
smekerski objekat, i po izgledu i po polozaju.
- - -
Pogledajmo sada Skyline, u istom gradu, neoliko stotina metara nize.
1. Javni prostor
Objekti prate ivicu parcele bez odstupanja a ono malo prostora koji se pojavljuje na cosku je posledica zaobljenog oblika kule a ne svesno projektovan trg. Polu-javnom prostoru unutar parcele prilazi se kroz dva kanjona.
2. Tretman denivelacije
Koja denivelacija? Ceo kompleks postavljen je ka nivou Kneza Milosa a ka Drinskoj zjapi jama garaznog pristupa.
3. Odnos prema okolnim zgradama
Izolovana kula na cosku parcele zvojom visinom i polozajem arogantno se namece okolnim objektima. Uz to markira bezpotrebno granicu izmedju otvorenog prostora Mostara i zatvorenog prostora starog grada. ta granica ne postoji, ne primecuju je ni pesaci ni vozaci, a usamljena kula izgleda kao patrljak kakve kapije kojoj su druga noga i greda misteriozno nestale.
4. Forma
Mislim da ne postoji dosadniji arhitektonski oblik od cistog valjka. Nema pocetak, nema kraj, nema ritam, nema orijentaciju, odakle god da se sagleda uvek izgleda dosadno i bezlicno.
- - -
Sve u svemu kompleks Skyline ne pokusava da ispostuje ni malo zdravog razuma u projektovanju gradske sredine, niti se osvrce na svetle primere u okolini koji su
svedoci njegove ispraznosti.
Ali dosta teorije,
ajde malo prakse, da li moze Skyline po ovim istim principima barem malo da se uklopi u grad i oplemeni ga?
Cetiri jednostavna poteza:
Potez 1 - Javni prostor
Pomeranjem usamljene kule ka sredini parcele otvara se pravi javni trg na cosku koji postaje sastavni deo i trotoara Kneza milosa i Parka.
Taj trg stvara sponu izmedju otvorenog prostora parka i Mostara sa jedne strane i formiranog ulicnog fronta starog grada sa druge strane.
Spona umesto granice.
Povucena kula vezuje se za ostale zgrade skyline-a, postaje sastavni deo mase kompleksa i ne namece se vise samovoljno okolnim objektima.
Potez 2 - Tretman denivelacije
Kaskadnim spustanjem niz Drinsku, trg povezuje Kneza Milosa sa Sarajevskom i nastavlja dalje ka Savi, prateci svo vreme padinu parka.
Potez 3 - Odnos prema okolnim zgradama
Smanjenjem spratnosti zgrade prema Sarajevskoj i male kule ka parku stvara se veza izmedju gabarite nizeg nivoa Sarajevske i gabarita viseg nivoa Kneza Milosa. Celokupni kompleks Skyline dobija dubinu i asimetricnu, zanimljiviju formu.
Potez 4 - Forma
Hasan seckati!
Zasecen valjak postaje daleko interesantniji, nije vise onako jednolican i dosadan, dobija elegantni zavrsetak i drugaciji je iz svake vizure. I sa Gazele i iz Kneza Milosa, i pesacima i vozacima
konstantno pokazuje drugacije lice, menja izgled, kao da se vrti oko svoje ose.
- - - -
Elem,
potrebno je veoma malo da cak i nakaradni bljutavi projekat kao Skyline barem malo ispostuje grad.
Ali i za to malo su potrebni
volja, obzir i obraz.