Šta je novo?

Severna Tangenta, Most Zemun - Borča

Pošto već govorimo o rokovima,odlučih da ubacim i ovu sliku od 13-og jula koju nisam ubacio odmah jer je loše ispala,ali ću pokušati da je objasnim.Na slici se vidi da su radovi tada bili prešli drugi kanal,po mojoj proceni za oko 500 metara,i to u smeru ka zrenjaninskom putu.To je sa ovih 2,5 km ukupno tada urađeno 3 km,početnih radova.Ako između mosta Zemun borča i zrenjaninskog puta ima oko 6,5 km,dolazimo do računice da je tada bilo urađeno skoro pola puta,naravno do zrenjaninca.

Komšija mi kaže da je čuo na televiziji izjavu Kineza,da će radovi biti gotovi 6 meseci ranije,što se slaže i sa nekom mojom procenom(ili nadom).
 
Vaznije slike iz Kineskog TV priloga, pre nego sto ga neko obrise. Lep primer dobrog izbora video materjala u TV emisiji. Ima svega, pa cak sam i ja bio u stanju da lako sastavim pricu o redosledu operacija prilikom pravljenja jednog stuba mosta:

Skica osnovnih delova stuba sa Kineskim nazivima: Šipovi, temelj stuba na dnu reke, stub sa oznacenim nivoom vode, presek horizontalne osnove nosaca kolovoza.

2libex2.jpg


Ogradjivanje prostora za rad, Pobijanje cevi koje prave rupu za sipove.

2wn5v5t.jpg


Ubacivanje armature sipova u napravljenu rupu.

2iqlixw.jpg


9h12ed.jpg


Lepa slika unutrašnjosti zagata, bez vode. Svi šipovi izbetonirani, pa se sada "šišaju", verovatno da bi svima vrh bio u istoj ravni, a da beton ipak bude ceo, bez pukotina. Ovako izgleda podnožije temelja jednog stuba, odnosno mesto gde se ostvaruje veza vrhova šipova i budućeg temelja stuba. Isto tako, vidi se naizmenični raster postavljanja šipova.

2wpikjr.jpg


Iako ovo ne izgleda da je isti stub kao prethodni, ovako nekako će valjda izgledati temelj stuba kad se preko vrhova šipova provuče armatura za masivni betonski blok temelja. Desno je mašina za nabijanje ove privremene metalne ograde.

15wz6o2.jpg


I na kraju, sam stub.

ehcjdz.jpg
 
'Zuma'":10rtx941 je napisao(la):
...ovako nekako će valjda izgledati temelj stuba kad se preko vrhova šipova provuče armatura za masivni betonski blok temelja.

Taj masivni betonski blok se zove naglvna greda, a inače služi da prenese uticaje iz stuba na šipove. Kod savijanja stuba se tako najviše opterećuju ivični šipovi, dok se kod pritiska, manje više, u zavisnosti od debljine naglavne grede sila raspoređuje jednako po svim šipovima.

Koga intersuje proces, odnosno tehnologija betoniranja ovih šipova:
http://www.gradjevinarstvo.rs/Tekst...zrade_bušenih_šipova.aspx?ban=820&tekstid=397
 
Lord
+ 1 :)
bilo bi lepo povremeno i na drugim temama BB a preneti nj. izvanredne priloge
 
Leković Đorđije":um0zfxbb je napisao(la):
Pošto već govorimo o rokovima,odlučih da ubacim i ovu sliku od 13-og jula koju nisam ubacio odmah jer je loše ispala,ali ću pokušati da je objasnim.Na slici se vidi da su radovi tada bili prešli drugi kanal,po mojoj proceni za oko 500 metara,i to u smeru ka zrenjaninskom putu.To je sa ovih 2,5 km ukupno tada urađeno 3 km,početnih radova.Ako između mosta Zemun borča i zrenjaninskog puta ima oko 6,5 km,dolazimo do računice da je tada bilo urađeno skoro pola puta,naravno do zrenjaninca.

Komšija mi kaže da je čuo na televiziji izjavu Kineza,da će radovi biti gotovi 6 meseci ranije,što se slaže i sa nekom mojom procenom(ili nadom).

AAAAA, dodje mi da zapalim cigaretu :D , ovo bi znacilo da ce Karadjordjevom da tutnje kamioni jos samo jedno leto, a onda 2014 RENESANSA! Iz usta tvog komsije u Bozije usi!
 
Prilog iz Press-a:

[box]
NA GRADILIŠTU NA DUNAVU - RADOVI NA NOVOM MOSTU ZEMUN - BORČA PO PLANU

Grade se dva glavna stuba

Pobijanje šipova - Za jedan od dva glavna stuba završeno je pobijanje svih 26 šipova na dubini od 40 metara ispod dna reke, u toku su radovi na drugom stubu, kaže Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište

beograd-1.jpg


Radovi na izgradnji mosta Zemun - Borča i pored velikih vrućina teku predviđenom dinamikom, a radnici trenutno grade dva noseća stuba u Dunavu.
Takođe, u toku su radovi na pristupnim putevima, gde se trenutno skida zemlja i izrađuju betonski propusti preko postojećih kanala od mosta do Zrenjaninskog puta.

Radovi u vodi

Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda kaže da su završena oba pomoćna čelična mosta, i sa borčanske i sa zemunske strane, a s platformi montiranih uz pomoćni most u toku je izgradnja stubova u reci.
- Za jedan od dva glavna stuba, stub broj pet, završeno je pobijanje svih 26 šipova na dubini od 40 metara ispod dna reke, dok je za drugi glavni stub broj četiri u toku pobijanje istog broja šipova. Istovremeno, teku i radovi na stubovima broj 9, 10 i 11 koji se nalaze uz borčansku obalu, a završava se i platforma za stub broj sedam - objašnjava Bajić, i dodaje:
- Na borčanskoj strani pobijeno je svih 150 šipova za severnu konstrukciju mosta i deo konstrukcije na obali, a na ovim šipovima iznikli su i prvi stubovi na ovoj strani - kaže Bajić.

Završetak do kraja 2014.

Most Zemun - Borča u oba smera imaće tri vozne trake širine 3,5 metara i pešačko-biciklističke staze, a dužina mosta je 1.482 metra. Most je projektovan kao kontinualni nosač od prenapregnutog betona sa dve nezavisne mostovske konstrukcije širine po 14 metara, za svaki smer po jedna. Završetak je planiran za kraj 2014. godine.

Svi radovi na izradi temelja i samih stubova izvode se sa pomoćnog mosta, a nakon završetka stubova i izrade prvog elementa gornje horizontalne konstrukcije, najveći deo radova izvodiće se s gornje konstrukcije mosta. Pomoćni most će do kraja radova biti korišćen za prevoz opreme, materijala i radnika.
- S platforme pomoćnog mosta obavljaće se radovi na izgradnji stalnih stubova mosta. Tako će se odraditi i podvodno betoniranje temelja stubova. Zatim se pomoću klizne oplate telo stuba betonira do projektovane visine. Za gornju konstrukciju mosta koristiće se pomerljiva oplata pričvršćena na nulti segment, a za punjenje betonom koristi se 37 metara visoka cev kroz koju se pumpa beton sa pomoćnog mosta. Oplatu drži viseća čelična konstrukcija - Derik kran, koji se pomoću hidrauličnih uređaja pomera na sledeći segment. Pomeranje oplate i izrada segmenata odvijaće se istovremeno na obe konstrukcije - ističe Bajić.

Izgradnja pristupnih puteva

U okviru radova na pristupnim putevima građevinci na nekoliko deonica izrađuju betonske propuste preko postojećih kanala duž trase saobraćajnice, od mosta do Zrenjaninskog puta.
- Domaći izvođači će izgraditi sve građevinske inženjerske objekte na trasi, dok će kineski izvođač, osim glavnog mosta, izgraditi i 550 metara konstrukcije preko železničke pruge i 120 metara preko kanala Sebeš. Preostalih 20 kilometara saobraćajnica gradiće domaće firme - objašnjava Bajić.

beograd-2.jpg


U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda kažu da je kineski izvođač tokom prošle godine napravio pripremno gradilište i izgradio kamp za smeštaj radnika, koji se sastoji od sedam objekata, u okviru kojih su spavaonice, restoran, prostor za odmor i upravna zgrada. Na gradilištu je angažovano oko 450 radnika, od čega polovinu čine kineski radnici.
Nakon završetka kampa izgrađen je pomoćni čelični most sve do dva glavna stuba mosta između kojih ostaje prostor za plovidbu širine 150 metara. Pomoćni most sa borčanske strane, dužine 781 metar, gradio se pobijanjem čeličnih cevi na koje se postavlja metalna konstrukcija širine sedam metara, dok je sa zemunske strane pomoćni most dužine 190 metara građen sa reke uz pomoć plovila i barži. [/box]

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/235259/Grade+se+dva+glavna+stuba.html
 

Pošto se u prethodnom postu pominje derik kran,odlučih malo da pročačkam po netu,da vidim šta je to derik kran i pronađoh pored obilja slika,sliku makete rasklopljenog derik krana.Ovi elementi makete derik krana potsećaju na narandžaste elemente koji su rasuti po gradilištu mosta zemun borča.Lično sam ih i ja slikao,ali sam tada mislio da je neka konstrukcija za šalovanje,a ono je derik kran.Od svih slika kranova na netu,ovi elementi na slici su mi nekako najpribližnijeg izgleda donetim elementima na samom gradilištu.Na prednjem delu slike se vidi izgled budućeg krana,ako nije od neke druge makete.To ne mogu sa ove slike u potpunosti da utvrdim.U levom delu slike se vide neke kutije koje su slične kutijama sa gradilišta.Ako neko nađe kako će tačno izgledati derik kran za ovaj most neka ubaci.
 
Izneću neka svoja razmišljanja vezana za gradnju ovog mosta tehnikom visećih kliznih oplata, a uz (kako je najavljeno) upotrebu Derik krana.

Zavisno od namene, postoji više varijanti Derik kranova. Malo mi je verovatno da će neki sličan ovom sa slike iz prethodnog posta biti upotrebljen za izgradnju mosta. Obično se za izgradnju mostova od segmenata koji se drže na kablovima upotrebljavaju Derik kranovi slični onom koji se koristio kod mosta na Adi:

march11.jpg



Za mostove bez kablova koji se grade izlivanjem segmenata od betona na licu mesta (poput mosta kod Beške), Derik kran (bolje reći konstrukcija) služi da drži viseću oplatu dok se ne izlije taj segment, posle čega se prelazi na novi:

ft3.jpg



Kod većih raspona segmenti se izlivaju paralelno sa obe strane stuba, kako bi se održao balans, a sa rastojanjem od stuba se poprečni presek gornje konstrukcije smanjuje, kako bi se smanjilo opterećenje:

ohft-03.jpg



Istovremeno se radi gornja konstrukcija na oba stuba raspona, kako bi se luk spojio na njegovoj sredini. Ovako je to izgledalo prilikom izgradnje mosta kod Beške:

28943.png


5491229511_68442f34c8_b.jpg



Obzirom da je most Zemun-Borča zamišljen tako da se po tri saobraćajne trake (suprotni smerovi) oslanjaju na nezavisne grede, izvođači mogu istovremeno da rade obe konstrukcije, a mogu prvo da premoste jedan, pa drugi smer. Sa vizualizacije se može videti da su grede gornje konstrukcije glavnog raspona i njemu susednih (95m+172m+95m) promenjivog poprečnog preseka zbog velikog rastojanja nosećih stubova, što samo ide u prilog ranije iznetoj pretpostavci o tehnici premošćavanja sličnoj onoj na mostu kod Beške.

IMG_Z-M_Night_View.jpg



Rastojanja između ostalih stubova su znatno manja, a poprečni presek nosećih greda gornje konstrukcije između njih je konstantan, pa se za njihovo premoščavanje ne mora po svaku cenu koristiti tehnika sa visećom kliznom oplatom. Ako rastojanje između tih stubova nije preveliko, mogla bi da se koristi slična tehnika onoj pri izgradnji vijadukta petlje "Radnička". Nešto poput ovoga:

umss-fullbachtal.jpg
 

Pogled preko drugog kanala,ka zrenjaninskom putu.

Na slici se vide mašine koje su spremne za pobijanje šipova na mostu preko drugog kanala.Slika je u pravcu zrenjaninskog puta.

Priprema se spoj mosta na priključnu saobraćajnicu.








Bio si u pravu.Ovako će nekako da izgleda derik kran.





Ova slika je slikana iz pravca zrenjaninskog puta,ka drugom kanalu.Razdaljina je oko 500 metara.

Pozicija je oko 1 km od drugog kanala,ka zrenjaninskom putu.

Pristupna saobraćajnica je stigla na samo 1 km od zrenjaninskog puta.Na slici se mogu videti svetla na zrenjaninskom putu.Slika je loše ispala jer se bilo smrklo.Slikao sam sa pozicije dokle su stigli radovi.

Od pozicije dokle su stigli radovi,vozio sam oko 500 metara,i odatle slikao ovu sliku.Ima otprilike oko 500 metara do zrenjaninskog puta.Sliku sam morao da slikam sa sedišta bicikla,jer je bio skoro potpuni mrak.Za koju nedelju će pristupna saobraćajnica mosta zemun borča,stići do zrenjaninskog puta.
 
Čemu takva fascinacija derik kranom?

Leković Đorđije":3qky8ec5 je napisao(la):
Ovi elementi makete derik krana potsećaju na narandžaste elemente koji su rasuti po gradilištu mosta zemun borča.Lično sam ih i ja slikao,ali sam tada mislio da je neka konstrukcija za šalovanje,a ono je derik kran.

To što si ti video je čelična rešetksta konstrukcija za nošenje oplate.

Press":3qky8ec5 je napisao(la):
Oplatu drži viseća čelična konstrukcija - Derik kran, koji se pomoću hidrauličnih uređaja pomera na sledeći segment.

Kakva glupost :rolleyes: ... to jednostavno nije "Derik" kran pobogu. Ni ovo čemu je blagoje pisao nije derik kran. Na engleskom je to form traveler, kod nas nema standardno ime, svako ga zove drugačije, ali ga niko ne zove derik kran.

Derik kran je ovo:
001677.jpg


i u 90% slučajeva je mobilan na gusenicama ili točkovima (dok radi je nepokretan). Vrlo je čest na gradilištima gde nema potrebe praviti toranjski kran, a auto kran je ili suviše male nosivosti ili je suviše skup...jedan derik kran se upravo sada nalazi na radovima na Pančevačkom mostu a odavno je ovde na ovom mostu:

miz2c4.jpg
 
Elegantna masina :) , meni su te gradjevinske masine prelepe. I prepametno napravljene, ko ih izmisli svaka mu cast.
 
Lord":2cf1fmyd je napisao(la):
Press":2cf1fmyd je napisao(la):
Oplatu drži viseća čelična konstrukcija - Derik kran, koji se pomoću hidrauličnih uređaja pomera na sledeći segment.

Kakva glupost :rolleyes: ... to jednostavno nije "Derik" kran pobogu. Ni ovo čemu je blagoje pisao nije derik kran. Na engleskom je to form traveler, kod nas nema standardno ime, svako ga zove drugačije, ali ga niko ne zove derik kran.


Znam ja da se to zove "form traveler", ali kao što sam i napisao, izneo sam razmišljanja šta oni podrazumevaju pod "Oplatu drži viseća čelična konstrukcija - Derik kran, koji se pomoću hidrauličnih uređaja pomera na sledeći segment." Na kraju krajeva, Press je samo prepisao deo teksta koji se odavno izašao baš na ovom sajtu. (http://www.beobuild.rs/read.php/508.html).

Konstrukciju koja je dizala čelične segmente mosta na Adi i na samom sajtu izvođenja radova zovu Derik kran, a takve konstrukcije često tako zovu i u inostranstvu. Što se tiče "form traveler-a" i sam sam napisao "Derik kran (bolje reći konstrukcija) služi da drži viseću oplatu dok se ne izlije taj segment, posle čega se prelazi na novi". Ako pogledaš metalnu konstrukciju "form traveler-a" (ne svakog, ali bar ovog na slici)), forma podseća na konstrukciju Derik krana za podizanje čeličnih segmenata mosta na Adi. Iz tog razloga sam i stavio obe slike:

march11.jpg


ft3.jpg



Ne bi se složio da ovde postoji neka fascinacija Derik kranom. Post je nastao kao odgovor na prethodni post Leković Đorđija. I da ne bi bilo zabune, klizne skele koje sada postavljaju, a koja je u funkcionalnom smislu ista sa onom prikazanoj na poslednjoj slici mog prethodnog posta, u svetu zovu Movable Scaffolding System (MSS).

umss-fullbachtal.jpg


Upotreba određenih pojmova u našem jeziku često ne odgovara u potpunosti onome što opisuje. Uostalom, zar se kod nas ne upotrebljava pojam "prednaprezanje" za nešto što se u svetu naziva "post tension"?
 
Bravo Lekoviću za fascinaciju ovim projektom! Bez te pozitivne energije nebi bilo ni ovih predivnih slika, a mi bi ostali uskraćeni za zadovoljstvo da sve to pratimo i uživamo! Samo napred, nadamo se i ubuduće ovakvim poklonima!!

Bravo i za Kineze, a koliko vidim i ovi naši dobro napreduju sa putem ka zrenjanincu!
Baš sam se pitao čemu služe bočna udubljenja na nosećim stubovima kad stiže odgovor:

P8030037.jpg


Oslonac za nosač klizne skele!
Blagoje je bio u pravu da će koristiti ovaj sistem, a to znači i veliku brzinu izrade gornje konstrukcije pristupnih delova mosta! Predviđam da će Kinezi zaista pre roka završiti ovaj impozantni objekat!
 
Delim pohvale Velikog Vracara za Lekovićev trud i imam za njega jedno pitanje. Sa slika se vidi da su od nasipa prema Dunavu izlili šest parova stubova i izvukli armaturu za još dva para. Znam da je bilo daleko, ali koliko je po tvojoj proceni ostalo da urade parova stubova do prvog (već završenog) u vodi?

8892017.jpg
 
@blagoje

Pa ja tvrdim da su u Pressu definitivno pogresili kada su pokretnoj visećoj konstrukciji za držanje oplate dali ime "derik kran".

blagoje":368qr2xq je napisao(la):
klizne skele koje sada postavljaju, a koja je u funkcionalnom smislu ista sa onom prikazanoj na poslednjoj slici mog prethodnog posta, u svetu zovu Movable Scaffolding System (MSS)

Skela (Scaffolding) nije isto što i oplata (šalung, form), ali u ovom slučaju si u pravu to se zove MSS i je u principu sistem zajedničkog sistema pokretne skele i oplate i kod nas se samo kaže "pokretna oplata" - neki nepravilno prevode pokretna skela. Samo da napomenem se kod nas u praksi bitno razlikuju pojmovi "klizna oplata" i "pokretna oplata" (Primetio sam da se na forumu masovno brkaju ova dva pojma)! Klizna oplata se kontinualno pomera određenom brzinom i u principu nikada ne staje, a brzina zavisi od brzine sušenja betona. Ona se primenjuje recimo kod betoniranja stubova koji ne menjaju poprečni presek. Dok se kod pokretne oplate kada se napuni betonom, ona miruje dok beton ne dostigne potrebnu čvrstoću onda se rašrafi, pomeri dalje i opet ispočetka. Dakle ovo izgleda da će se graditi po sistemu MSS odnosno sistemu pokretne (a ne klizne) oplate.


blagoje":368qr2xq je napisao(la):
Upotreba određenih pojmova u našem jeziku često ne odgovara u potpunosti onome što opisuje. Uostalom, zar se kod nas ne upotrebljava pojam "prednaprezanje" za nešto što se u svetu naziva "post tension"?

Ljudi svašta kažu, ali to opet nije sasvim tačno i unosi velike zablude,
ako mislis na vrstu prednaprezanja (prestressing) na stazi, koje se vrši isključivo u fabrici na montažnim elemntima, to se na engleskom kaže Pre-tension a kod nas se kaže samo prethodno naprezanje (ili prednaprezanje) na stazi. Logično, ali, ako misliš na Post-tension, to je kada se pomoću presa na gradilištu posle betoniranja elementa unosi sila, to se kod nas zvanično i pravilno kaže, pazi sad: Naknadno prethnodno naprezenje ili kraće naknadno prednaprezanje. Takav je bio naš sistem IMS Žeželj. E sad oba ta termina su vrste prednaprezanja, pa obično ljudi i naknadno prednaprezanje zovu samo prednaprezanje i to onda unosi zabune. Naravno, svi u struci znaju da kada se prednaprezanje vrši na gradilištu da je to uvek naknadno prednaprezanje, a kad dobiješ element iz fabrike (rožnjacu recimo) da je to bilo prednaprezanje na traci pa je donekle u ovom slučaju opravdano reći samo prednaprezanje, ali kada prevodimo na engleski onda moramo da napravimo razliku između post/pre tenstion.

Nadam se da sam bio bar malo jasan. Mozda sam malo dosadan i izgleda da sitničarim, ali ipak ovo je reč o tehnici a ovo je (po mom mišljenju) jedan od stručnijih foruma.
 
Derik je u svojoj osnovi princip vešanja, način na koji je povezana glavna greda. Ako je jedan njen kraj fiksiran, a sama greda se pruža pod nekim uglom pri čemu drugi kraj može biti pokretan u obe dimenzije, onda je to Derik. Teret se direktno ili indirektno oslanja na taj drugi kraj. Ovako:

hfc15.jpg


Ovo je istorijski gledano verovatno najraniji kran koji su ljudi koristili zato što predstavlja običan štap poboden u zemlju koji omogućuje korišćenje principa poluge. Zbog principijelne jednostavnosti lako ga je napraviti, a zbog pokretljiviosti glavne grede (ili proizvoljnog ugla različitog od 90 stepeni ako nije pokretna), prilično je fleksibilan. Koliko vidim, u praksi Derik kranom zovu bilo koju napravu za dizanje u kome je greda koja prima najveću težinu zakošena. Nazvan je po poznatom dželatu Viktorijanske Engleske, budući da je ljude potsećao na vrstu vešala.
 
Jel tacno da kad zavrse ovaj most kinezi prelaze da grade sledeci kod Visnjice pored Pancevackog?
 
trialin":2gncmiek je napisao(la):
Jel tacno da kad zavrse ovaj most kinezi prelaze da grade sledeci kod Visnjice pored Pancevackog?
Taj most nece biti gradjen bar 10 godina.

Postoje sanse da ce graditi onaj u vinci i drzim im palceve za to.
 
trialine, da li si mislio na ovo:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/Економија/1151442/Кинези+граде+Коридор+11.html

Како РТС сазнаје, овај кинески предлог ускоро би требало да разматра и Влада Србије. Осим предлога за градњу коридора 11, Кинези имају спреман идејни пројекат за градњу друмско железничког моста Винча-Панчево.

Bilo pre 5 minuta na Dnevniku.
 
Šta tu ima da se razmatra- nema ,,ugradjivanja,, kod Kineza, samo što brže veliko DA
 
relja":38ula0b2 je napisao(la):
trialine, da li si mislio na ovo:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/Економија/1151442/Кинези+граде+Коридор+11.html

Како РТС сазнаје, овај кинески предлог ускоро би требало да разматра и Влада Србије. Осим предлога за градњу коридора 11, Кинези имају спреман идејни пројекат за градњу друмско железничког моста Винча-Панчево.

Bilo pre 5 minuta na Dnevniku.

Ovo je preodobro,ajd da vidimo da li ce se i realizovati.Kao sto rekoh kinezima je savrsena situacija da se prebace na Vinca-Pancevo most cim odrade ovaj Borcanski,a i nama je jeftinije jer su vec razradili sistem i vec im je tu operativa.

Vec vidim postere za Vincanski most

6283404792_6b352e2243_o.jpg


Edit:most obrenovac surcin bi bio identican zemunskom,a cak ludaci uradise i render mosta u Vinci,pogledajte video na linku!
 
Veliki Vracar":2ybrfjsz je napisao(la):
Bravo Lekoviću za fascinaciju ovim projektom! Bez te pozitivne energije nebi bilo ni ovih predivnih slika, a mi bi ostali uskraćeni za zadovoljstvo da sve to pratimo i uživamo! Samo napred, nadamo se i ubuduće ovakvim poklonima!!

Bravo i za Kineze, a koliko vidim i ovi naši dobro napreduju sa putem ka zrenjanincu!
Baš sam se pitao čemu služe bočna udubljenja na nosećim stubovima kad stiže odgovor:

P8030037.jpg


Oslonac za nosač klizne skele!
Blagoje je bio u pravu da će koristiti ovaj sistem, a to znači i veliku brzinu izrade gornje konstrukcije pristupnih delova mosta! Predviđam da će Kinezi zaista pre roka završiti ovaj impozantni objekat!

Ja sam mislio da su te šupljine ostavljene za miniranje stubova u slučaju rata. Da li se to i dalje praktikuje pri izgradnji mostova?
 
Interesantno pitanje, ali mislim da je davno prošlo vreme kada se razmišljalo o potrebi uništavajna sopstvene infrastukture u slučaju rata. Samo bi sami sebi napravili štetu.
Uostalom, i tehnika diverzija i eksplozivi su napredovali.
Verovatno vojska po inerciji i dalje pravi "elaborate" za važne objekte, ali setimo se da su i Vermaht i Crvena armija projurili kroz srbiju koja nije imala putnu infrastrukturu. Mislim da je danas to potpuno nepotrebno.
 
Vrh