Pre neki dan sam najzad resio da umirim necistu savest koja mi je stalno prigovarala da, iako sam se ovde rodio, nikada nisam proveo vise vremena u tumaranju delom grada koji tako fantasticno izgleda kada se gleda sa klupe na Zemunskom keju. Sa druge strane Dunava je visoki i neprovidni zeleni zid u kome se nazire tek po neka improvizovana sojanica. Nazalost, gradnja mosta ce skoro sigurno zauvek unistiti prakticno netaknutu obalu i prirodu koju su Dunavske mocvare i komarci zajednickim snagama stolecima cuvali. Posto je ovo poslednja prilika da se snimi kako to sada izgleda, i da se usput napravi mala reportaza o gradnji mosta, evo jedne slikovnice koja se ne fokusira toliko na jasan pogled na elemente samog mosta koliko na nacin na koji se oni trenutno uklapaju u stvarno jedinstven pejsaz ovog dela Beograda. Razlog za takav izbor je delom i cinjenica da je ovo verovatno najzasticeniji projekat u Srbiji, pa se most ustvari i ne moze snimiti izbliza. Potpuno mu je nemoguce prici sa bilo koje strane, sem eventualno camcem. Sa Zemunske strane cela obala je privatizovana i ogradjena, a sa druge strane je ili mocvara ili blato+šikara.
No, bilo kako bilo, preporučujem šetnju - ako imate dosta vremena, dobru kondiciju i ne smeta vam sunce - pošto je mesto na svaki način izuzetno.
Najbliza tacka do koje se moze doci autobusom je vikend naselje Crvenka. Raspored polazaka sa Omladinskog stadiona je na slici:
Od krajnje stanice krenite ka Dunavu i popnite se na nasip. Do mosta ima oko tri kilometra pesacenja. Naravno, po suncu, posto se uvece aktiviraju komarci. Ali nista zato, ambijent je kao da ste 50km kilometara od Beograda. Ko je gladan prostora i neba, ovo je raj:
... i dalje .... ustvari znatno dalje ....
Izaci na obalu Dunava je veoma tesko. Sem kod autobuske stanice, nigde nema prosecenog puta. Sa leve strane su uglavnom bare zivopisnih boja i puno ptica. Ko zeli da se probija kroz sikaru, trnje i blato, verovatno se negde i moze proci, ali to nisam probao.
i onda se polako dolazi do mosta
Ovo u sredini je kucica cuvara. On ima zenu i decu i svi bi oni, po njegovim recima, mogli da stradaju ako mene pusti da setam po gradilistu. Nista od toga. Moze da se produzi samo pravo.
Pogled u desno. Lep detalj je da je zasadjen zastitni pojas drveca desno od nasipa, uzvodno i nizvodno od buduceg prilaza mostu, mada izgleda da je proslo vise godina od tada.
Pogled u levo. Suncokreti, pa redom, sve ostalo ....
Ovaj zemljani put je jedina veza sa obalom, sem privremenog mosta. Nazalost i on je unutar ograde gradilista. Ali mora se reci da sve zajedno lepo izgleda.
Takodje ...
Jednostavna forma, a deluje moćno. Pogotovo ovako u prirodi.
Radi se armatura i za drugi stub u vodi.
Kad se nasipom prodje na drugu stranu ogradjenog dela gradilista:
Da citiram Tolkina: "Road goes ever on". Ali ja za razliku od Hobita moram nazad zbog nesrecnog autobusa i cinjenice da nemam predstavu ima li nocas meseca ili ce uskoro biti apsolutni mrak.
Levo od nasipa se vidi zanimljiv detalj. Na jedan stub su poceli da stavljaju oplatu za betoniranje, pa mozete videti kako ce osnova puta izgledati kad se posmatra odozdo.
Pogled duz buduceg puta.
Ne znam sta bi ovo trebalo da bude?
Ulaz u gradiliste.
Vreme za povratak ....
u "veliki prljavi grad" :
