Severna Tangenta, Most Zemun - Borča

[clash]

dobre fotke! a tim crevom na "stepenicama" pici beton kojim se ispunjavaju sipovi... iza je pumpa za beton...

 

[blagoje]

Pojavile su se nove slike na zvaničnom sajtu izvođača radova www.crbcserbia.com. Tu su i neke stare slike sa sajta koje ovde ranije nisu postavljane:

 

[relja]

Kad se izlije beton, šta bi bilo sa brodom koji bi opalio u OVO?

 

[Bivis]

Postao bi podmornica.

 

[GOJE]

Postao bi podmornica.

Ili pljeskavica, ako bi opalio odozgo...

 

[boca-ica]

blagoje
+1

Prava enigma
Radovi uveliko traju a ovde još ne videsmo ni plan uređenja prostora oko mosta ,
naročito sa Zemunske strane ili to da potražimo na stranama kulinarskih foruma :laugh: :lool: :laugh:

 

[Zuma]

Pretpostavljam da se posle nabijanja ovih cevi u zemlju njihova unutrasnjost ispunjava armiranim betonom i to je onda jedan od mnogih "šipova" jednog stuba buduceg mosta. Ali, na koji način oni vade zemlju iz ovih cevi? Posle nabijanja ili tokom njega? Da li se ove metalne cevi, koje efektivno služe kao oplata, posle nalivanja betona izvlače ili trajno ostaju u reci? Kako se na kraju, u vodi, izliva beton čitavog stuba? Tako što on prosto novim betonom obuhvati vrhove svih ovih šipova? Koliko se duboko u dno reke ukopava sam taj stub, tj gde je njegovo dno, ne računajući šipove? Na čemu on leži? Drugim rečima, da li ga u potpunosti drže samo šipovi koje obuhvata, ili se i sam delimično oslanja na dno reke pa je potrebena i posebna priprema podloge?

Ako je prisutan neki gradjevinac bilo bi lepo da nam objasni kako se pravi jedan stub mosta, da bi svima bilo jasnije šta ustvari gledamo u pojednim fazama izgradnje.

 

[JohnyBgood]

Mocno izgledaju ove cevke, koje ce to da budu sile i momenti, zastrasujuce.

 

[Zuma]

Pronasao sam odgovor na neka od svojih pitanja, bar kad je u pitanju tipican slucaj. Zemlja se izbacuje nekom vrstom okrugle nazubljene cevi ili klasičnog svrdla, koji posle nabijanja ove spoljasnje cevi prolazi kroz njenu sredinu, a nekada i vodom pod velikim pritiskom. Cevi koje vidimo se izvlace posle ubacivanja betona. Smisao njihovog postavljanja nije toliko da budu oplata, tj da formiraju oblik betona tokom izlivanja, vec pre svega da premoste nestabilne slojeve zemlje. Dakle, da sprece da spoljašnji pesak, mulj i blato ulaze u tek probusenu rupu i uruse njene ivice dok još nije naliven beton. Kada se stigne do stabilnih i čvrstih slojeva zemlje, zaštita koju obezbedjuje metalna cev vise nije potrebna. Svrdlo u njenoj sredini moze da nastavi busenje i posle kraja cevi. Taj deo, od krajnjeg dometa metalne cevi do konačnog dna izbušene rupe, izgleda obezbedjuje i glavni deo nosivosti jednog šipa zbog trenja zidova betonskog stuba sa stabilnim slojevima zemlje i pritiska osnove samog stuba na zemlju ispod nje.

Zna li neko odgovor na preostala pitanja?

 

[boca-ica]

Pregledaj starije stranice teme BB mosta na Adi, gde je zbog velikog interesovanja,
stručniji deo članova BBa, nesebično potanko objasnio sve standardne zahvate i tehnologije mostogradnje
Ako bude i jedna najmanja ,,novotarija,, - budi spokojan , prvo ce ovde biti razotkrivena :kk:

 

[blagoje]

Pronasao sam odgovor na neka od svojih pitanja, bar kad je u pitanju tipican slucaj. .....

Zna li neko odgovor na preostala pitanja?

Nisam građevinac, ali da pokušam da pomognem. U suštini, sam si odgovorio na većinu pitanja.

Kao što si rekao: "Zemlja se izbacuje nekom vrstom okrugle nazubljene cevi ili klasičnog svrdla, koji posle nabijanja ove spoljasnje cevi prolazi kroz njenu sredinu", pri čemu treba napomenuti da se oplatna cev utiskuje (spušta) istovremeno sa bušenjem šipa:

Zatim se ubacuje armatura:

i na kraju se izliva šip uz istovremeno vađenje metalnih cevi:

Nisam siguran kakva je tačno procedura za vađenje oplatnih cevi iz vode, da li se uopšte vade, kada se vade i ako se vade da li se vade cele, obzirom na proces sušenja betona pod vodom. Jedno je sigurno, to nisu iste oplatne cevi koje se koriste za rad na suvom, ne sastoje se od segmenata, već se vare i gotovi šipovi koji vire iz vode obično deluju prilično zarđalo. Možda bi mogao da nam to objasni neki građevinac.


Što se tiče procedure izrade temelja stuba, evo kako je to rađeno na mostu Beška. Temelji dva glavna stuba koja drže centralni raspon od 210 metara su sagrađena u vodi i oslanjaju se svaki na po 50 šipova koji su fundirani do dubine od 35 metara. U temelj svakog od dva centralna stuba ugrađeno je po 200 tona armature i 860 kubnih metara betona. Za postavljanje temelja, urađeni su kesoni od čeličnih talpi dimenzija 17 x 17 metara iz kojih je izvučena sva voda, a onda je na suvoj podlozi na dubini od 12 metara na ranije izlivenim šipovima postavljena armatura i izliven temelj budućeg stuba.

U suštini, nije neophodno da temelji nosećih stubova u vodi leže skroz na dnu. Evo par slika kako je to izgledalo na privremenim stubovima prilikom gradnje mosta na Adi:

Nadam se da sam bio od pomoći.

 

[djordjebg]

Postoji li negde slika unutrasnjosti kesona pred samo izlivanje temelja sa nekog od lokalih gradilista? To bi svakako bilo najinteresantnije videti.

 

[blagoje]

Postoji li negde slika unutrasnjosti kesona pred samo izlivanje temelja sa nekog od lokalih gradilista? To bi svakako bilo najinteresantnije videti.

Pa imaš i na ovoj strani. Pravilniji naziv za ovaj tip konstrukcije koji štiti građevinsku jamu u vodi je "zagat", ali vidim da se na forumu odomaćio termin keson, mada bi on trebao da označava kompletno zatvorenu komoru spuštenu i ukopanu pod vodom:

 

[djordjebg]

Mislio sam na primer Beske, pre postavljanja same armature a posto se ispumpa voda.

Konkretno na primeru Zemun-Borca, ove cevi se pune betonom samo do nivoa recnog dna, a zatim se vade( ili seku) pa se onda postavlja armatura i stub mosta raste?

 

[Zuma]

Nadam se da sam bio od pomoći.

Naravno, hvala.

Meni je najzanimljivije sto iz ovog opisa proizilazi da se stubovi mosta ipak ne izlivaju u vodi. To znaci da ce morati, da se slikovito izrazim, da naprave bezvodnu "rupu" u sred Dunava . Sve ove cevi ce biti ogradjene u jedan ocigledno poveliki zagat, pa ce Kinezi polako da rade na samom dnu. Nisam verovao da je moguce nabiti u zemlju one talpe a da i dalje budu ušnirane toliko precizno da spojevi ne propustaju previse vode. Ako uzmemo da je to dubina od bar 10 metara, to je pritisak od jos jedne atmosfere. Voda bi morala da u jakom mlazu prolazi kroz svaku, pa i najmanju rupicu, pogotovo odozdo. Mogu da zamislim da ce to biti poseban doživljaj: U samoj matici Dunava, na dnu 10 - 15m metara duboke rupe. Ko je plivao na Lidu zna kakvom vas brzinom Dunav nosi, a mogu da zamislim pritisak na nepropusni vertikalni zid 15 x 10 ili koliko vec ima metara. Usput ce neko morati da dezura i uklanja ploveca stabla, koja se u ovom slucaju mogu nazvati i ovnovima za razbijanje gradskih vrata . Uzbudljivo, ali ko zna, mozda na dnu, ispod povrsinskog sloja mulja, pronadju nesto zanimljivo. Dunav je bio na istom mestu hiljadama godina i cuva stvari bolje od bilo kakvog sefa. Sve ovo me, bar po smislu citavog poduhvata, pomalo me potseca na moju omiljenu filmsku scenu i Čarltona Hestona:

ili u novijoj, a ovde vrlo prigodnoj verziji:

 

[Veliki Vracar]

Ne mora stub ići do dna, može se samo nastaviti na naglavicu šipova. Primer most BG-RU na Dunavu:

 

[Zuma]

Ne mora stub ići do dna, može se samo nastaviti na naglavicu šipova. Primer most BG-RU na Dunavu:

Ako se dobro secam, na svim renderima je prikazano da svi stubovi mosta uranjaju u vodu bez promene oblika stuba ili drugacijeg podnozija. Sem toga, neko prosirenje stuba blizu nivoa vode bi jos vise ometalo plovidbu. Dunav je brz, a prolaz je i ovako suzen. Pazljivo sam posmatrao kako je ona dvostruka kompozicija slepova sa moje slike prolazila kroz trenutno otvoreni prolaz. Moram vam reci da se tako napakovana grupa barzi ogromne duzine provlaci "za dlaku", najvise zbog nemogucnosti brzog korigovanja smera kretanja. Treba im citava vecnost da se zakret uopste primeti i uglavnom idu pomalo ukoso. Sve zajedno deluje prilicno opasno. Zbog toga sumnjam da bi isli na dodatno suzenje plovnog puta tako sto bi vrhovi sipova - koji izgleda zauzimaju poveliku povrsinu - znacajnije strcali iznad nivoa dna reke.

 

[vucko]

Petlja Visnjicka-SMP.Levo je Dunav desno je Mirijevo

Petlja Mirijevo.Karadjordjeve zvezde-SMP,sivom bojom je obelezena lokacija trafo stanice 20 sto znaci da je levo dunav a desno autoput.

Ista ovakva petlja ce biti i na ukrstanju SMP-a i pancevackog puta,samo ce biti obrnuto orijentisana.

 

[Arnorian]

Ista ovakva petlja ce biti i na ukrstanju SMP-a i pancevackog puta,samo ce biti obrnuto orijentisana.

Хвала боговима, опаметили се. Зна ли се за укрштање са Овчанским питем?

 

[vucko]

Koji je ovcanski put,mozes li ga obeleziti na mapi?

 

[Arnorian]

http://goo.gl/maps/FN2Z

 

[vucko]

Sa njime nece biti ukrstanja

 

[Arnorian]

Та карта само показује да неће бити петље, не да нема укрштања. А није ни тачна, приказује петље са Тошиним бунаром. Она у .pdf коју раније стављао је боља, и има укрштање са Овчанским путем и везом са Борчом, и петљу са путем за Ковилово.

 

[vucko]

Hvala,dakle bice ali u nivou kao sto je i za Borcu.I dolazimo do toga da govore o nekoj obilaznici i autoputu a bice 2 semafora samo sa banatske strane+jos nekoliko sa desne obale dunava.

 

[Arnorian]

Да је макар петља са Овчанским путем, било бо потпуно денивелисано од петље са Зрењанинским путем до петље са аутопутем код ММЛ.