Severna Tangenta, Most Zemun - Borča

[relja]

Poštujem, ali na Adi se preteralo pa se otišlo u krajnost uz diskutabilan estetski efekat.
Ovde se skrenulo sa diskusije zbog "lošeg kvaliteta gradnje" i zbog "pljuvanja".

Pravo pitanje je da li će betonski lukovi zaista dobiti završnu obradu?
Ovo jako liči na tipski most, a da li je to praksa kod Kineza?

 

[Delija]

Pa Relja, most na Adi za Kineza i jeste veličanstven i tako musav jer Kinez nije arhitektura ... nego greda.

Ни мост на Ади није архитектура.Све сем наказног лименог завршетка пилона је продукт статичког прорачуна као што је и случај са кинеском "гредом".

Сад кад сам то објаснио могу да будем делимично противречан - Као такви и један и други мост јесу архитектура јер је она по дефиницији управо продукт градитељских/инжењерских способности,физичких тј статичких закона, људских потреба,па тек онда естетских циљева.Тај редослед је управо најизраженији на мостовима.Ова два моста се међусобно разликују по типу конструкције,по односу према рационалној градњи и по томе што кинески мост нема сувишне "естетске" буџевине.

 

[stf]

Инжињерска архитектура ако баш хоћете. Кинез је само мост као и 1 230 834 било која друга моста по свету. Никакво специфично достигнуће, само још један рутински посао за просечног инжињера.

Бешка је по мени један од ретких мостова типа греда који је врхункси примерак инжињерске архитектуре. И инжињеримогу да стварају архитектуру. Условљену наравно. Али неспорно, архитектуру.

 

[Delija]

Па и мост на ади је само мост и по свету има на десетине,можда и стотине мостова који су били веће градитељско чудо или архитектонско достигнуће.Мост на Ади је јединствен по величини распона који носи један пилон и по томе што као такав премошћава слабо прометну реку и пловни пут од 150м. Јединствен је и по томе што је естетски траљаво изведен иако је једина сврха оваквог решења наводно била естетика.

 

[spatiotecte]

Па и мост на ади је само мост и по свету има на десетине,можда и стотине мостова који су били веће градитељско чудо или архитектонско достигнуће.Мост на Ади је јединствен по величини распона који носи један пилон и по томе што као такав премошћава слабо прометну реку и пловни пут од 150м. Јединствен је и по томе што је естетски траљаво изведен иако је једина сврха оваквог решења наводно била естетика.

Da ali most preko Ade je najveci most te vrste na svetu, i samim tim je arhitektonsko ostvarenje vredno paznje.

 

[tzoran1]

ima jos jedan detalj, pleh i zice za adu su iz uvoza, sav materijal za zemunski je mogao da bude od domacih proizvodjaca..

 

[Борчанац]

Па и домаћих извођача...али није!

 

[stf]

Делија,

Рекорд је сам по себи мање битан, ја говорим о естетској вредности моста. Мост није изведен како је замишљен, али и тако како је изведен је естетски појам за Кинеза.

 

[Delija]

Естетска вредност моста је минимизирана изведбом па ни не може бити појам за било шта осим можда наметљивости и мегаломаније.

 

[tzoran1]

mostovi se ne prave od svemirskih materijala, znaci ima mesta da i neka domaca fabrika nesto zaradi, a time i njeni radnici, ako vec izvodjaci dolaze iz uvoza. Treba i na to misliti kada se bira projekat

 

[brdjanin]

khm, khm, .... kaže se inžEnjer, inžEnjerski, itd ...

 

[Lord]

Sve su ranije projektovali građevinski inženjeri (ne znam za Most kralja Aleksandra i Stari železnički), mada postoji određeni trend u svetu da se u projektovanje uključe arhitekte, pogotovu kada je reč o mostovima od kojih se ponešto očekuje i u estetskom smislu. Tako je ime ser Normana Fostera iza čuvenog vijadukta Milau u Francuskoj.

Ima još nešto: naime, u vreme gradnje Gazele, projektovanje takvog mosta bilo je veoma kompleksan i rizičan posao - profesor Đurić nije imao pomoć kompjutera (projektanti mosta kod Beške nedugo zatim već jesu), a danas je u mnogo većoj meri stvar rutine, pa je u neku ruku i logično da se donekle izmeni i proces njihovog nastanka, kako bi, osim čisto funkcionalne, ipak dobili i nekakvu estetsku funkciju - pogotovu ako se nalaze u gradu.

Projektuju ih i sada sve, samo se arhitekte u poslednje vreme angazuju kod visokobudzetnih mostova kako bi odradili finese i malo ispeglali formu konstrukcije kako bi sve to bilo vizuelno lepse, ali i dalje 95% obilka mosta zavisi od 4 varijable: funkcionalnost, statika, usteda materijala i tehnologija gradjenja. Oblik mosta na adi je savrsano ispostovao sve ove varijable, i nije ostavljeno mesta arhitekti da bilo sta diktira osim izbora zavrsne obrade i eventualno visine pilona (koja je mogla da bude nesto manja). Akcenat kod mosta na adi je bio upravo na funkcionalnosti odnosno njegov oblik je diktirao (iracionalni) zahtev da ne bude stubova u vodi i da most bude sriok 35m uz poveci teret od voza. Takav zahtev racionalno nije mogao da ispostuje ni jedan drugi tip mosta osim ovakvog sa kosim zategama (sa jedanim pilonom - deblja konstrukcija) ili viseci (dva pilona, ali tanji poprecni preseci).

Sto se tice "Kineskog mosta" tu po svemu sudeci, stvari diktira tehnologija građenja koju kinezi preferiraju i za koju imaju razradjen sistem. Kao rezultat toga imamo prakticno 2 potpuno nezavisna mosta što utiče na to da imamo malo više materijala nego kada bi pravili jedan širi. Najverovatnije je tako kinezima jeftinije i brže, uprkos vecoj potrosnji betona i armature.

 

[drum1]

дакле овај СМТ је највећи инфраструктурни београд после аутопута! и сама ова прва фаза је за мене фантастична, а поготово веза дунав-аутопут, а и остале.... (који ће бити у функцији и врпо коришћен од београђана)

 

[Delija]

Sto se tice "Kineskog mosta" tu po svemu sudeci, stvari diktira tehnologija građenja koju kinezi preferiraju i za koju imaju razradjen sistem. Kao rezultat toga imamo prakticno 2 potpuno nezavisna mosta što utiče na to da imamo malo više materijala nego kada bi pravili jedan širi. Najverovatnije je tako kinezima jeftinije i brže, uprkos vecoj potrosnji betona i armature.

Можда нисам у праву и сигурно нисам стручнији од тебе пошто сам имао шестицу из бетонских конструкција али питање је да ли два одвојена моста имају више арматуре од једног већег.

Да су градили један већи мост та конструкција би подносила много веће силе,поготово током саме изградње до спајања главних распона. А веће силе подразумевају и више арматуре као и јачу марку бетона.То мени делује логично али спреман сам да ме разувериш.

 

[Lord]

@Delija
Rekao sam figirativno armature, ne nosi taj most armatura vec kablovi za prednaprezanje, armatura se bavi samo lokalnim naponima i nekim nekonstruktivnim stvarima. Siri most ne bi imao dva sanduka spojena, hvala bogu, vec bi imao jedan sanduk koji je za oko 30% siri od ovog jednog sanduka i malo viši, i konzole na kraju koje bi bile malo vece od ovih sada. Nosivost je grubo visina sanduka^3 x sirina tako da malo povecanje visine nosaca daje mnogo vecu nosivost pa ako povecamo sirinu jednog sanduka za 30% uz malo srednoskolske matematike dolazimo da visinu treba da povecamo za 15% kako bi nosivost novog jedinstveng sadnuka bila jednaka nosivosti dva (manja) odvojena.

Dakle na kraju bismo imali nesto slicno ovom na slici ispod.

Rezultat u odnosu na pocetno resenje je 30% manje betona, samim tim i 30% manje konstruktvne armature, i posto smo povecavali visinu preseka tako da izjednacimo nosivost, broj kablova za prednaprezanje bi ostao priblizno isti. Posto dodajemo kosnike, mozemo grubo da kazemo da je bi to bilo oko 25%-20% jefitiniji most sto se tice utrosenog materijala.

Sad se iskreno nadam da su kinezi racionalno stavili brojke na papir shvatili da se uvodjenje nove tehnologije ne isplati, radi ustede materijala od 25%, ili su rekli ko vas šiša, mi radimo kako mi radimo, ne pada nam napamet da zbog vas kupujemo novu tehnologiju , sav visak materijala i onako vi placate.

 

[Delija]

Јасно све,само немој молим те да стављаш мост на Ади као пример рационалности,модерних технологија можда али неке уштеде дефинитивно не.Управо тај мост је пример шта се дешава са ценом када су елементи распона доведени до својих граничних могућности а попречни пресек шири него што је било неопходно.

Само,не знам зашто би ово што граде Кинези била стара технологија а иста таква конструкција само шира нова? Колико ми је познато већина мостова,континуалних греда који су захтевали шири профил аутопута су изведени као два одвојена моста.Исто тако,кинеска мостоградња је тренутно најјача у светским оквирима.Последњих десетак година су изградили више десетина мостова порд којих је и овај наш на Ади мален и небитан.

 

[Lord]

Stara tehnologija jer je od pocetka gradnje sirokih mostova primenjivan taj sistem, da se most podeli na dva manja. U pocetku nisu ni znali kako će se široki preseci ponašati, statički. Koristeci dva manja, dobro poznata su bili na strani sigurnosti. To su narocito voleli u bivsoj jugoslaviji jer na taj nacim mozes da izgradis samo pola mosta, i da pustis autoput, a drugu polovinu "kad dodje vreme za to". Autoput formalno funkcionse, a usteda je velika. (Beška, skoro svi mostovi u Sloveniji na prvim auto putevima itd, pa i ovaj Kineski ako sam dobro shvatio).

Takodje oplata za siroke mostove je drugačija od ovih za uske, takoreci ako imaš sistem oplate za široke ne možeš da pravis uske mostove, a ako imaš oplatu za uske možeš da praviš i široke dupliranjem preseka. Tako da se mnoge firme odlučuju da umesto jedne široke kupe više uskih sistema oplata, pa tako mogu da prave širok dijapazon mostova.

Kada je most u krivini doduše, široke oplate se ne mogu koristiti, a često su na autoputevima vijadukti u krivni.

Uzimajuci sve ovo u obzir nije ni cudo sto su široki mostovi retki, ali sam samo hteo da kazem da i oni mogu da se prave, i da ako se pogode okolnosti mogu itekako da budu jeftiniji od klasicnih ili ti starih duplih mostova.

 

[boca-ica]

Tako da se mnoge firme odlučuju da umesto jedne široke kupe više uskih sistema oplata

Da li na http://www.doka.rs imalo sve što je bilo potrebno za ovaj most
i da li su Kinezi svojiim načinom prošli jeftinije nego da su uzimali od Doke
kao sto je pri izgradnji Batajničkog ,,vijadukta,, sve radjeno sa oplatom Doke ?


​

 

[stf]

Лорд,

Хвала пуно на изузетним информацијама.

 

[Gorstak89]

Kinezi su dali kredit da oni prave most, šta je tu problematično sad? Nisu dali pare da bi tamo neka doka zaradila... Ovo je verovatno neka njihova oplata i sa njom rade. Da smo imali kintu i sposobnost da ga sami uradimo bila bi druga priča. I opet bi neko maznuo lovu negde. Ovako, ovo mi deluje korektno, oni ga rade na svoj način, finansirali su se, mi ćemo ga otplatiti. A košta toliko koliko košta kada ne daš sam kredit i nemaš svoju firmu da ga napravi.

 

[MisterNotyzen]

Stanje sa mosta od juče:

Završeno betoniranje prvog uzvodnog polja sa zemunske strane-već su počeli da skidaju oplate sa nizvodnog dela.

Ovo mi je max zuma-deluje da su spojili glavni deo mosta i sa ove strane.

Sa uzvodne strane oplate još stoje.

Na nizvodnom delu definitivno nastavljaju gradnju potpornog zida-pobodeni su šipovi taman koliko je potrebno za nizvodni deo mosta. Reklo bi se Dunav nikad niži.

Krupan plan-krenuli su sa montiranjem oplate za 2. polje uzvodno sa zemunske strane.

Prvo polje je spojeno komplet sa pristupnim nosačem.

Gomilaju već građu i armature za 2. polje.

Jedan pogled sa sredine buduće SMT ka mostu.

U nastavku sledi i deo o trasi SMT sa zemunske strane.

 

[MisterNotyzen]

Na delu od mosta preko C. Dušana do velike njive nema ništa novo.

U stvari ni ovde na početku ništa novo sem ove prikolice.

U sredini njive je sva akcija-popunjava se udolina sa peskom.

Radi se pre svega na najnižem delu.

Ali i sa ove strane od mosta buldožer samo utabava brda peska.

Pošto je zimska suša već dva meseca sad se i moglo proći sve do lakat krivine pa evo i tog dela.

Ovo sa sredine buduće SMT-kamioni samo dolaze sa peskom-za nekih 15-ak minuta prošlo ih je preko 10.

A sada neistražena teritorija-trasom ka LK koja je tamo između silosa fabrike betona i one izdužene kuće.

Ima dosta stajskog otpada od konjičkog kluba koji se ovde očigledno dugo nakupljao.

Ovde su samo trasirali i grubo samo površni sloj uz nabacivanje otpada na gomile.

Trasiranje je prošlo ivicom magacina/štala konjičkog kluba-deluje da su ih ove i malo sasekli da bi se uklopila krivina.

Dalje ka krivini samo trasa i zemljana staza.

Na samoj krivini im je baza gde su mašine i kontejneri-ovde su takođe malo odradili površni sloj.

Pogled sa same krivine ka budućem putu.

Ovo je taman bilo usput, a tehnički i spada u SMT. :mrgreen:
Radi se trotoar celom dužinom do raskrsnice sa Ugrinovačkom sa strane nove pošte. Ovo skretanje je od ranije kad jednog dana budu spajali lakat sa Ugrinovačkom direkt iza pošte.

Trotoar deluje da će biti ok-posut tucanik, na oba kraja ivičnjaci od ploča-verovatno će u sredinu asfalt.
Inače i u samom poštanskom centru dosta radnika-sređuju neke stazice i putiće, valjda će ga skoro i završiti.

Toliko za ovaj put-kad je već vreme poslužilo...

 

[Veliki Vracar]

14-01-2014

На лепом плавом Дунаву...

Завршни радови и подешавања на средини централног лука

Врши се нивелација конзола помоћу баласта у виду ових великих цилиндара који се чини ми се пуне водом.
Спајање лука обавиће се тек када се уклоне ослонци на крајевима главног распона:

и када се ослободе лежишта на главним стубовима:

дакле још мало...

 

[stf]

Dunavska kapija Beograda. Most kod Vinče će biti kapija sa druge strane.

 

[pexon1974]

Lep i elegantan most.