Severna Tangenta, Most Zemun - Borča

[tzoran1]

Hvala VV na najnovijim slikama. Deluje kak da je na uzvodnom mostu na strani pema Borci vec demonriean jedan DEREK kran sto bi znacilo da je ta j spoj vec uradjen

 

[Lord]

Pitanje u vezi povezivanja dva kraka glavnog raspona: spajanje se izvodi izlivanjem betona, a da li spajanje zavisi od spoljašnje temperature (kao kod čeličnih konstrukcija), obzirom na dimenzije?

Dnevne oscilacije temperature ne uticu toliko na betonske koliko utiču na čelične konstrukcije (i mostove). Razlog je krajnje očigledan, betonske konstrukcije su mnogo teže, imaju znatno veće površine poprečnih preseka nego čelične a beton se teže zagreva i hladi od čelika. Ugrađivanjem betona sa ubrzanim prirastom čvrstoće (kakav se i koristi u decembru) se praktično zanemaruju efekti dnevnih oscilacija temeprature. Ono što će pre pogoditi ovaj presek je skupljanje betona kako prolazi vreme (najveće je u toku prvih 7-28 dana) , ali za to će se pobrinuti prednaprezanje.

 

[Veliki Vracar]

Meni, kao laiku, deluje da ovo ide na vreme. Kako napreduje druga polovina na Borčanskoj strani?

Са овако непромишљеним запажањима ти никад неби могао да будеш члан градске управе... :mrgreen:

 

[Zuma]

Hvala VV na najnovijim slikama. Deluje kak da je na uzvodnom mostu na strani pema Borci vec demonriean jedan DEREK kran sto bi znacilo da je ta j spoj vec uradjen

Ne mora da znači da su dve uzvodne grane mosta već spojene. U sredini se i dalje vidi praznina, ili bar nešto što jednim delom ima istu boju kao i nebo. Pre će biti da na ovako malom rastojanju dva Derek krana počinju da smetaju jedan drugome. Za držanje oplate za poslednji, neparni segment, dovoljan je samo jedan od njih.

Nego, seća li se neko kako se u staro vreme zvao taj poslednji, vezivni kamen u glavnom luku mosta? Koliko sam razumeo, smatralo se da je on taj koji je na simboličan, a donekle i bukvalan način, ustvari spojio dve obale, a na kome i kasnije leži sva "odgovornost" da one i dalje ostanu spojene. Tu su obično stavljali grb ili godinu ili neki drugi simbolični znak koji je predstavljao i sam most, i graditelje, ili možda one koji su sve to platili. Andrić je pisao o tome.

 

[relja]

Pitanje u vezi povezivanja dva kraka glavnog raspona: spajanje se izvodi izlivanjem betona, a da li spajanje zavisi od spoljašnje temperature (kao kod čeličnih konstrukcija), obzirom na dimenzije?

Dnevne oscilacije temperature ne uticu toliko na betonske koliko utiču na čelične konstrukcije (i mostove). Razlog je krajnje očigledan, betonske konstrukcije su mnogo teže, imaju znatno veće površine poprečnih preseka nego čelične a beton se teže zagreva i hladi od čelika. Ugrađivanjem betona sa ubrzanim prirastom čvrstoće (kakav se i koristi u decembru) se praktično zanemaruju efekti dnevnih oscilacija temeprature. Ono što će pre pogoditi ovaj presek je skupljanje betona kako prolazi vreme (najveće je u toku prvih 7-28 dana) , ali za to će se pobrinuti prednaprezanje.

Hvala. Juče mi je u nekom neobaveznom ćaskanju čovek koji radi u firmi angažovanoj na prostupnim putevima spomenuo spajanje i spoljnu temperaturu. Bilo mi je malo čudno obzirom da nije u pitanju čelik već beton, ali opet, šta ja znam o betonu, a dimenzije raspona su impresivne...

 

[Veliki Vracar]

Hvala VV na najnovijim slikama. Deluje kak da je na uzvodnom mostu na strani pema Borci vec demonriean jedan DEREK kran sto bi znacilo da je ta j spoj vec uradjen

Хтедох рећи "нема на чему" ал се сетих оних сат времена ГСП-ом до земунског кеја па се предомислих. Још када ме јутрос дохвати ледени северац са Дунава, рекох себи да сам тотална лујка што долазим овде, ал не знам нешто ирационално ме увек натера... :roll: :kafa:
Потпуно си у праву, део ка Борчи је већ спојен а тај дерик кран је демонтиран, мислим уз помоћ ауто дизалице са слике:

Када ово исто ураде и на земунској страни уследиће спајање главног распона на средини (Зума није разумео шта си питао)

Поступак је објашњен на шеми радова која је више пута приказана на форуму:

Хвала Лорду на објашњењу, а овде је наведено да ће се након спајања главног распона на крајевима, монтирати челична решетка за укрућење на средини и ослободити лежишта на носећим стубовима 4 и 5 и тек онда изливати преспојни 20. сегмент, тако да ће конструкција моћи да ради по дужини а да се димензија завршног сегмента не промени ни за милиметар све док не очврсне и не утегне се сајалама за преднапрезање. Бар се мени тако чини.

 

[Zuma]

Када ово исто ураде и на земунској страни уследиће спајање главног распона на средини (Зума није разумео шта си питао)

U pravu si, nisam pažljivo pročitao ono što je napisao. Na sredini glavnog raspona je takođe uklonjen jedan Derek kran, pa sam pomislio da govori o njemu.

 

[tzoran1]

Tako je pricao sam o stubu broj 6 i njegovoj vezi sa bocnim rasponom prema Borci posto je na toj strani vec ranije uradjena oplata za poslednji segment. Znaci da je tu trajna i zavrsna veza vec ostvarena. Za ova[/img]j na glavnom rasponu nisam bio siguran
Za Zumu Vezivni kamen se zove GRANICNIK bar po vikipediji

 

[Zuma]

I mi imamo jedan takav posebno obeležen "Graničnik" u sred Beograda. Iako sam prolazio ovuda, trebale su mi godine dok najzad nisam primetio da je jedan kamen posebno obeležen.

Jedan lep, veliki luk i nekoliko manjih, skoro kao i novi most u Zemunu Ali uprkos lepoti, zaboravljen i zarastao u travu navršava 86 godina. Još jedna atrakcija koja bi se mogla iskoristiti u sklopu uređenja petlje Radnička. I baš ova urezana godina mu na neki način povećava vrednost jer na malo direktniji način sadašnjim generacijama govori o graditeljima mosta i njihovom vremenu. Pa makar to bili i samo arhaični font kojim je ispisana, i činjenica da su granični kamen i godina uopšte obeleženi.

Ali ovo me je podstaklo na razmišljanje kakav bi se znak mogao staviti iznad centra najvećeg luka mosta u Zemunu? To je neka vrsta prirodnog slavoluka ogromnih razmera, a oni su nekada smatrani toliko važnim. Ovo će od sada biti simbolični Dunavski ulaz u Beograd. Treba li u 21. veku na ovakva mesta stavljati bilo šta? Znak? Sliku? Tekst? Simbol? Običnu dobrodošlicu? Ili je to sada isuviše "zastarelo", pa je bolje nastaviti sa asketskim, bezličnim i strogo funkcionalnim stilom bez eksplicitnog potpisa i ukrasa, gde je ukras sama forma, ono što je obično krajnje svedena i maltene nužna spoljašnja posledica osnovne funkcije objekta? Ponekad mi pada na pamet da se možda uopšte ne treba hvaliti estetikom u kojoj je lepo postalo ili samo diskretna posledica korisnog, ili isključivo odraz nečije autorske "individualnosti". U svakom slučaju, uskoro će na novoj "vodenoj kapiji Beograda" biti betoniran centralni i poslednji segment, što je prirodno mesto za takav znak. Izbor je nezgodan zato što ovde mostovi i uz sva privremena rušenja ipak traju daleko duže od država, ponekad i od ideja, a sasvim sigurno duže od vremena u kome se nešto arbitrarno smatra ružnim ili lepim. A opet, isticanje da nije svo kamenje jednako, i ova godina na mostu, izgledaju baš lepo.

 

[relja]

Mogu i ovde da ispišu godinu, po julijanskom i po kineskom kalendaru.

 

[Борчанац]

И:
Мао ми те волимо.
Тибет Пекингу.
Хвала за повољан аранжман браћо.
Смрт псима, слобода храни.
Цео мост у змајеве и натписе, и ватромет јер зна се код кога је пронађен барут...

Исто тако нешто и на Аустријском, када је у питању Бешка. Спомен плоча на Азербејџанском, на прикладној деоници ауто пута...

 

[relja]

Broj kineske godine zato što su most podigli kineski radnici (a jedan je i poginuo na gradilištu).
Ne znam čemu tolika ksenofobija.

ps - ne postoji Austrijski jezik (znam da ne moram da te učim ali u jarosti ne paziš šta pišeš).

 

[Борчанац]

Па да их не плаћамо, па и споменик да им дигнем. А та прича о ксенофобији, мани ме, превише је јадно. А ни јарости није било, већ сатира. Нисам стављао смајли, али је ипак благо, шаљиво, исмевање необичних идеја.
Шта сад, држављанство свима? Споменик? Узимају паре, нису хуманитарци, какве почасти...
Помен погинулом раднику - обавезан.

 

[relja]

Onda je to bila jedna jako čudna i ničim isprovocirana reakcija na predlog da u betonu bude upisana godina u simbolima graditelja...

 

[Борчанац]

Добро, гуслај ти даље...
Предлог је чудан а не реакција...
Градитељ, смо ми, ваљда?! Они су можда кредитори и међу осталим извођачима пројекта су исто...

 

[relja]

OK, shvatio sam, tebi smeta moj predlog da bude ispisana naša i kineska godina.
Meni je čudno što si se ti na to nadovezao sa Maom, kučićma, Tibetom, zmajevima, barutom, Azerbedžancima, Austrijancima i jezikom kojim govore, zatim davanjem državljanstva, spomenicima. Nešto je tebe ipak isprovociralo, nešto ti tu ipak smeta...

 

[душан]

Добро, гуслај ти даље...
Предлог је чудан а не реакција...
Градитељ, смо ми, ваљда?! Они су можда кредитори и међу осталим извођачима пројекта су исто...

Po toj logici je i papa Julije II naslikao tavanicu Sikstinske kapele, a ne Mikelanđelo (on je valjda samo mešao pigmente).

 

[boca-ica]

Kineski most - Mikelanđelo .... da. . . . vrlo lepo poredjenje
ime koje istovremeno izaziva najveca osecanja divljenja i odbojnosti
pa dobro. . . . bar nece biti obično parče betona preko Dunava uvek ce izazivati neka osećanja
pri pogledu na nj. ili pri samom prelasku

 

[Борчанац]

Добро, гуслај ти даље...
Предлог је чудан а не реакција...
Градитељ, смо ми, ваљда?! Они су можда кредитори и међу осталим извођачима пројекта су исто...

Po toj logici je i papa Julije II naslikao tavanicu Sikstinske kapele, a ne Mikelanđelo (on je valjda samo mešao pigmente).

Да ли сам ја рекао да јесте? Ево, ни не знам да ли се вајар потписао ту, да ли је потписао друге учеснике?
Па опет, он је стварао ту надахнуто уметничко дело, то се да обележити. Паркетару име не гравираш у свеже лакиран храст, ваљда. Шта доказујемо/постижемо тиме што бисмо обележавали мост Кинеским писмом?
Да ли ти у соби на зиду напоменеш и ангажованог молера? Чему то?

Можда се нисам сретно изразио горе. Мислио сам под градитељ, да ако ти правиш кућу то није погрешно речено да је ти градиш, чак и ако је зидар, електричар, керамичар неко други.

 

[Zuma]

Postoji jednostavan opšti princip koji ovde može pomoći. Iako u praksi uvek ima puno nijansi, obično je sasvim dobar. Ako je jedna strana drugoj učinila neku posebnu uslugu, onda ova druga ima etičku obavezu da joj se oduži. To može biti i simboličko priznanje u vidu velikog natpisa na Kineskom, kao što je predloženo. Ali ako je to što je urađeno u potpunosti plaćeno, onoliko koliko to na tržištu vredi, onda obaveze više nema, pa je i finansijski i etički dug poništen.

Pošto je koliko ja znam ovo običan komercijalni ugovor koji će biti plaćen onoliko koliko stvarno košta, mislim da nema razloga da se na sredini velikog luka stavlja veliki, svima uočljiv natpis na Kineskom. Podrazumeva se da, kao i na svim većim projektima, negde postoji više malih plaketa za tehničkim karakteristikama objekta, godinom gradnje, i informacijom o autoru, graditelju i finansjeru. Tako da, iako se slažem sa Borčancem u vezi natpisa, mislim da je njegova reakcija bila preterana. Reljin predlog jeste nešto što logički proizilazi iz klime koje se stvara. Naše vlasti očigledno pokušavaju da emuliraju ono što je Tito uspešno izveo sa nesvrstanima, iako ni izbliza nemaju ni slične sposobnosti niti su u istoj poziciji. Jednostrano se forsira neko večno i prirodno prijateljstvo sa Kinezima, što neizbežno izgleda pomalo šaljivo. Doduše, osnova na kojoj se to gradi ima izvesnog smisla. Pokušava se reći da je naša pozicija na večnoj granici između dva sveta, pa komunistička i nesvrstana tradicija, i delimično neprijateljsko raspololoženje naroda prema zapadu, takvo da jedino Srbija u dugoročnom smislu pruža stabilnu ulaznu platformu na kojoj Kinezi mogu zasnivati prodor na Evropski tržište. Sugestija je da će bez obzira na sve buduće promene vlasti, Srbija uvek imati više razumevanja za velikodušne finansjere izvan Evrope koji su protivteža zapadnom sistemu vrednosti. Koliko će ovakav pristup da upali, i šta će Evropa da kaže na to, ostaje da se vidi.

Meni izgleda da je jedini razuman stav da se ne zalećemo i ne preterujemo ni u čemu. Zgrade se ruše i ponovo prave. Mostovi, a pogotovo ovako veliki, opstaju daleko duže i od njih i od mnogih stvari u koje su ljudi nekada verovali. Zbog toga je ogromno traćenje dobre prilike da se ne stavi baš ništa, neka oznaka posebnog identiteta, da Most bar u načinu na koji se pamti postane nešto više od još jednog generičkog mosta, jer tako gubimo mogućnost stvaranja jednog od novih i trajnih, nepromenljivih gradskih simbola, na mestu koje se neće menjati. Mostovi se retko ruše, a posle ratova oštećenja na njima su prva koja se obnavljaju. Dok se sve oko mosta vremenom transformiše, ovakav simbol na glavnom severnom vodenom ulazu u Beograd, u potpuno istom obliku može opstati možda i stotinama godina. Zbog toga uopšte nije lako odlučiti šta bi to trebalo da bude. Mada bi bilo lepo da se odluka donese brzo, da bi bilo izliveno u betonu centralnog segmenta glavnog raspona, kao njegov sastavni i nerazdvojni deo (za šta je sada izgleda isuviše kasno, ali eto, bar da kažem, a ako baš mora, može se dodati i kasnije).

 

[relja]

Zuma, ja nisam ni mislio na znakove od četiri metra ili svetleće reklame, već nešto sitno i simbolično, u razmeri kao kod ovog mostića preko Topčiderke obloženog kamenom.
I to je samo ideja, a ne politički stav.

 

[Leković Đorđije]

Kako li napreduju radovi na pristupnim saobraćajnicama sa Zemunske strane?Da li je neko bio u blizini.Ja se spremam da obiđem borčansku stranu,i da vidim,dokle je stiglo asfaltiranje.

 

[Zuma]

Zuma, ja nisam ni mislio na znakove od četiri metra ili svetleće reklame, već nešto sitno i simbolično, u razmeri kao kod ovog mostića preko Topčiderke obloženog kamenom.
I to je samo ideja, a ne politički stav.

OK, nismo mislili na istu stvar. Ono što sam ja imao na umu je nešto dovoljno veliko da se golim okom vidi iz turističkih brodova koji prilaze mostu. Apstraktni simbol, natpis, znak ili slika na centralnom segmentu glavnog lučnog raspona. Iako je izbledela, godina na vrhu simboličnog klasa žita (ako je to uopšte klas) je dovoljno velika da bi se sasvim dobro videla ako čovek zna gde da gleda. Isto važi i za slične ukrase i simbole na starim mostovima ili reprezentativnim zgradama (skulpture, reljefi, znakovi udruženja, oznake zadužbina, grbovi, plastično naglašavanje važnih linija). Poenta je bila da se generički objekat (most ili zgrada) pretvori u nešto što i u vizuelnom smislu ima lako raspoznatljiv i poseban identitet, kao čovek, nešto što je dodatak onome što je skoro nužna posledica njegove funkcije, što ga dakle lako i na prvi pogled razlikuje od objekata iste vrste. Iako je svaki čovek već sam za sebe jedinstven i neponovljiv, svejedno svako uvek ima i neko Ime i neko lice na koje mi u sećanju "prikačimo" taj jedinstven identitet i sva sećanja povezana sa njim. Iako i sama spoljašnja forma objekta doneke zadovoljava tu potrebu, to u stotinama kvadratnih kilometara urbanizovanog prostora i milionima sličnih objekata više nije dovoljno. Tako bi naprimer vizuelno "Ime", tj. mnemonička oznaka mosta moglo biti nešto tipa visoko stilizovane predstave cveta, ili simbol brda iznad vode (Gardoš, Kalemgdan, Dunav), posebna varjanta grba, itd, itd.

Iako sam svestan da će poziv za više ukrasa mnogi smatrati čudnim i zastarelim, čini mi se da je arhitektura 20. veka preterala u bezličnoj funkcionalnosti. Soba nam je kockasta, zgrada nam je kockasta, ulice su nam kockaste, sve oko nas je nekakva kombinacija pravih linija i pravih uglova, a glavno poniženje je da čak ni to ne predstavlja naš slobodni izbor. Kvadar je geometrisko telo koje najbolje zauzima skup prostor, lako se multiplicira u masovnoj proizvodnji, a ravan omogućuje da jedan veliki zid ili pod istovremeno ograđuje mnogo stanova, pa je izgradnja po "stambenoj jedinici" jeftinija. Sva sreća da ostala 4 idealna Platonova tela imaju previše izlomljenih linija, inače bi živeli u sobama nalik saću, unutar jedne velike košnice. A što je najgore, svi bi to smatrali lepim. Previše stvari je postalo samo direktna posledica suve ekonomije, onoga što nam je nametnuto nužnošću a ne slobodnim izborom, pa i estetika arhitekture pokušava da nužnost prikaže kao slobodu, kao "lepo" ili "savremeno". Moderni grad je postao previše dehumanizovan. Iako se sad to polako menja kroz nešto slobodnije forme (to je jedna od malog broja dobrih strana Zahinog projekta) ne treba propustiti ni jednu priliku da u arhitekturu vratimo sitne elemente koji makar humanizuju percepciju okoline ako je to već teže postići sa njom samom. Most je jeftin i, sem veličine, nije ništa posebno, pa mu malo kozmetike ne bi smetalo.

Iako je sada loš kontrast, granični kamen je istaknut i po obliku, i po veličini, i po liniji okvira, a slika/natpis na njemu je zamišljena i dimenzionisana tako da se i sa obale i sa reke dobro vidi:

 

[Борчанац]

Имаш право да је моја реакција претерана, у задње време ме стрпљење издаје. Ти си лепо срочио у претходном посту,мени се просто није дало у том тренутку.
Комерцијалан договор, нема неке емотивности или посебних околности. Осим што неко више воли Кинезе а неко Азере или Швабе, све друго је исто као и за друге најамнике. Ја сам мало и бесан што у опште нама неко други гради мостове.
Осим што мислим да сами себе дискредитујемо на више нивоа, самим ангажовањем фирми са стране, овде је услуга учињена више кинезима него обрнуто. Отварамо им капије Европе а при томе сигурно не чинимо срећнима оне који нам тренутно кроје капу.

Извињавам се због мојих грубих одговора.
Мој темперамент мора строго да се контролише, па када на један овакав став добијем квалификацију да сам ксенофоб... испадам из система. Увек сам сматрао свој осећај према другима коректним, и имам суживот са њима. Мислио сам да то не морам да објашњавам само због тога што увек искључиво размишљам о бољитку нашег друштва и човека, па тек тада шире.
Обрнуто од ксенофобија је ксенофилија, има и таквих примера. Да би живео као нормалан човек, да ме не оптуже тако тешко, не морам ваљда да се претварам у Наташу Кандић?

 

[boca-ica]

што у опште нама неко други гради мостове.

Ne verujem da ti je iko ozbiljno zamerio
prosto. . . izgradnja bilo čega u svojoj ,,režiji,, je daleko jeftinija
ali onda od manjih para manje se i drpi