Seča 500 stabala - drvored u Bulevaru Revolucije

[jovanovm]

2. Па ако је разлог трулежи људска грешка из '90-их, нека оболело дрвеће замене млађим и здравим платанима. Сада су ваљда стручнији, па ће знати да гаје дрворед и спрече грешке својих претходника.

Upravo tako.

 

[Михаило]

Мој став је отприлике исти као Игоров. Аргументи града делују разумљиво, чак, пар пута сам при "орезивању" грања у булевару видео како су гране која споља делују потпуно здраво унутра 80% труле, стога верујем да је ситуација таква каква кажу. Опет, јасно ми је да су људи везани за дрворед и да га сматрају делом булевара без које он не би био оно што јесте.

Е сад, још нешто што ме копка је, ако је нпр. 200 стабала за уклањање, на шта би личио тај "крезави" дрворед кад се засаде млада стабла? Да ли је заиста боље/лепше/шта већ сачувати по сваку цену шта се може, или направити нов, леп, уједначен дрворед? Искрено, аргумент да су стабла стара 100 и кусур година ми не држи воду. Пре или касније ће морати да се мењају. Можда би петиције требало усмерити на то да се посади одговарајућа врста дрвета, па да булевар буде још лепши...

 

[Lucifer]

mihajlo, i zelenilo samo kaze da su sva stabla od liona do cvetka (oko 2/3) potpuno zdrava. ona ce biti posecena - kako bi celom duzinom bulevara bila posadjena neka druga vrsta. Samo ne znam sta planiraju onda da urade od crkve Sv. Marka do Vuka. Ponasaju se prema kao da smo njihovi maloumni podanici - to je koncept protiv koga se bori peticija i koji joj uliva smisao bez ozbira na to koliko je stabala zaista obolelo i da li uopste ima neko zdravo.

 

[lukpot]

mihajlo, i zelenilo samo kaze da su sva stabla od liona do cvetka (oko 2/3) potpuno zdrava. ona ce biti posecena - kako bi celom duzinom bulevara bila posadjena neka druga vrsta.

Gde kažu?

 

[jovanovm]

Искрено, аргумент да су стабла стара 100 и кусур година ми не држи воду. Пре или касније ће морати да се мењају.

Platani mogu živeti i do 500 godina. Vidi:

http://en.wikipedia.org/wiki/Platanus_orientalis

Inače što se izbora novih vrsta tiče za dopunjavanje potpuno obolelog drveća, mislim da bi iskreno trebalo razmisliti o:

http://en.wikipedia.org/wiki/London_Plane

 

[Михаило]

mihajlo, i zelenilo samo kaze da su sva stabla od liona do cvetka (oko 2/3) potpuno zdrava. ona ce biti posecena - kako bi celom duzinom bulevara bila posadjena neka druga vrsta. Samo ne znam sta planiraju onda da urade od crkve Sv. Marka do Vuka. Ponasaju se prema kao da smo njihovi maloumni podanici - to je koncept protiv koga se bori peticija i koji joj uliva smisao bez ozbira na to koliko je stabala zaista obolelo i da li uopste ima neko zdravo.

Ok, ako su sva stabla od liona do cvetka zdrava, slažem se da je besmisleno čupati ih i rado ću podržati peticiju u tom slučaju, ali ako je trećina bolesna, to već neće lepo izgledati...

Искрено, аргумент да су стабла стара 100 и кусур година ми не држи воду. Пре или касније ће морати да се мењају.

Platani mogu živeti i do 500 godina. Vidi:

http://en.wikipedia.org/wiki/Platanus_orientalis

U uslovima koji vladaju u Bulevaru i sečenjem polovine krošnje svake godine - sumnjam da mogu preko 150-200...

 

[jovanovm]

Ok, ako su sva stabla od liona do cvetka zdrava, slažem se da je besmisleno čupati ih i rado ću podržati peticiju u tom slučaju, ali ako je trećina bolesna, to već neće lepo izgledati...

I ako je trećina bolesna (ako je i 70% bolesno...) mislim da je zločin seći zdrava stabla. To je, inače, protivzakonito, ako neko do sada nije napomenuo.

U uslovima koji vladaju u Bulevaru i sečenjem polovine krošnje svake godine - sumnjam da mogu preko 150-200...

Znači onda 100 i kusur godina (hej, 100 i kusur! Niko od nas neće biti živ tada!) treba da bacimo niz vodu? Ne verujem da u Bulevaru ima mnogo platana starijih od 100 godina, ali zato ima dosta starijih od 60.
Razlika je... sitnica? cccc

 

[c.s.i.]

Pa i više je nego očigledno da se ovo drvo ne nalazi na potezu od Vuka do Cvetka. Obratite pažnju na behaton ispod. Dakle ovo stablo se nalazi u delu ulice koji je već rekonstruisan. Uostalom kakvo je to opravdanje da će prilikom raskopavanja ulice biti oštećeno korenje ? Kako se onda ono nije oštetilo u već rekonstruisanom delu ulice ?

Potpuno se slažem da stabla kojima nema spasa treba zameniti novim platanima, ali to ni približno nije 500 stabala.

 

[direktor]

Ovako moracu da potegnem do zelenila buku treba dignuti svakako primjer drastican na potezu od cvetka gdje ima razdjelno ostrvo ima 20 mladih platana starosti oko 15 godina i zive ograde mislim da im netreba dozvoliti da ta stabla posjeku vec da ih presade kako se to radi svugdje u svjetu evo u Tivtu je to radilo gradsko zelenilo veoma uspjesno a i u novoj marini zasadjeno je 30 palmi starih po 10 ivise godina isto uspjesno donesenih iz Maroka svaka po 15 000e .Treba dtraziti garanciju da ce biti zasadjene sadnice stare bar 10 godina

 

[lukpot]

http://i47.tinypic.com/2881hy.jpg

Pa i više je nego očigledno da se ovo drvo ne nalazi na potezu od Vuka do Cvetka. Obratite pažnju na behaton ispod. Dakle ovo stablo se nalazi u delu ulice koji je već rekonstruisan. Uostalom kakvo je to opravdanje da će prilikom raskopavanja ulice biti oštećeno korenje ? Kako se onda ono nije oštetilo u već rekonstruisanom delu ulice ?

Ko kaže da nije. Pa sam govoriš da je bolesno drvo sa slike negde u rekonstruisanom delu...

I ako je trećina bolesna (ako je i 70% bolesno...) mislim da je zločin seći zdrava stabla. To je, inače, protivzakonito, ako neko do sada nije napomenuo.

U uslovima koji vladaju u Bulevaru i sečenjem polovine krošnje svake godine - sumnjam da mogu preko 150-200...

Znači onda 100 i kusur godina (hej, 100 i kusur! Niko od nas neće biti živ tada!) treba da bacimo niz vodu? Ne verujem da u Bulevaru ima mnogo platana starijih od 100 godina, ali zato ima dosta starijih od 60.
Razlika je... sitnica? cccc

Ostavio bi trećinu, da onda ceo drvored bude nesrazmeran kad se popuni novim sadnicama? Naravno, bio bih za premeštanje zdravih stabala kad bi naši imali tehnologiju za to...
Ne znam kako si iz tog quote-a zaključio da stabla u bulevaru mogu još 100 godina da žive To je samo mišljenje jednog člana koji sumnja da mogu da izdrže stabla preko 150-200 god... I dalje ne znam koji su vaši argumenti da su ta stabla zdrava.

 

[Михаило]

Ne znam kako si iz tog quote-a zaključio da stabla u bulevaru mogu još 100 godina da žive To je samo mišljenje jednog člana koji sumnja da mogu da izdrže stabla preko 150-200 god...

Управо, и то врло лаичко Чиста одокативна претпоставка

 

[sizif]

@лукпот, михаило

Свако грчко село има платане старе по неколико векова, са стаблима два-три пута дебљим од оних у Булевару краља Александра. Нису ретка стабла, попут оног у центру Родоса, која наткриљују читав градски трг.

http://e-edytor.com/photo/Allegro_dysk_2/Bayir_platan/images/bayirkoy_platan_0004.jpg

Чувене алеје платана у Паризу су све редом старије од дрвореда у Булевару.

http://www.bbg.org/exp/bigtrees/tour/img/5a.jpg

Дуж читавог Булевара има места где су протеклих година оболела стабла мењана младим платанима (високим по више метара током садње) чије крошње су већ за пар година добијале респектабилан волумен. Рецимо, пре само годину дана је посађено неколико стабала преко пута Народне скупштине.

Лично мислим да је главни разлог због којег градски челници пале тестеру, то што немају воље да се помуче и постојећи дрворед уклопе у план реконструкције Булевара краља Александра, а касније и у његово одржавање. Па и сами кажу да разлог због кога су стабла оболела није природа платана, већ нестручна сеча крошњи деведесетих. Не држите ме за реч, али мислим да је то било у јеку борбе против јата гачака која су царевала београдским улицама.

http://images.google.com/imgres?img...&hl=en&rlz=1T4GGLL_enRS353&sa=N&start=20&um=1

Борба за очување алеје платана у Булевару надилази саму локацију. Ако успеју да га посеку без већих проблема у јавности, сигруан сам да су следећи на реду они у Душановој улици, па у Булевару ослобођења, па на Сењаку... све до новобеоградских булевара.

 

[jovanovm]

@lukpot
NIsam zaključio, već ukazujem na rupu u argumentu. Nije mi jasno kako to ne vidiš? Da će stabla trajati još 10 godina, ne vredi ih seći, to želim da kažem. Da li je neko inače napomenuo da je po našem zakonu izričito zabranjeno seći zdravo drvo? Stoga, svaka seča drveta koje nije obolelo (a za to postoje kriterijumi, koji nisu naznačeni ovde) je prekršaj.

@direktor
15.000 EUR je oko 4-5 puta skuplje od prave tržišne cene za palme stare 10 godina. Čak i u rasadnicima u Crnoj Gori ih imaš za mnogo jeftinije, a kamoli u Maroku. //offtopic

Naši imaju "tehnologiju" za presađivanje velikog drveća (bager, mreža ala džak za krompir, dovoljno velika rupa, redovno zalivanje posle toga), nego im je to jednostavno isuviše teško/skupo/komplikovano.

 

[shmeksi]

Чувене алеје платана у Паризу су све редом старије од дрвореда у Булевару.

http://www.bbg.org/exp/bigtrees/tour/img/5a.jpg

Ja sam laik, ali da li postoji više vrsta platana pošto mi ovi sa slike deluju drugačije od platana kod nas?

 

[Lucifer]

mihajlo, i zelenilo samo kaze da su sva stabla od liona do cvetka (oko 2/3) potpuno zdrava. ona ce biti posecena - kako bi celom duzinom bulevara bila posadjena neka druga vrsta.

Gde kažu?

– Од Батутове улице до Цветкове пијаце има млађих стабала, али од исте врсте, од платана који је алергена врста. На шта би Булевар личио ако би највећи део новог дрвореда био друга врста стабала а на овом потесу остали платани – пита Тица.

http://www.politika.rs/rubrike/Beog...sh-pre-tri-godine-bio-u-loshem-stanju.sr.html

 

[Lucifer]

Чувене алеје платана у Паризу су све редом старије од дрвореда у Булевару.

http://www.bbg.org/exp/bigtrees/tour/img/5a.jpg

Ja sam laik, ali da li postoji više vrsta platana pošto mi ovi sa slike deluju drugačije od platana kod nas?

pa sigurno, a i zavisi od obrezivanja. platani od liona do cvetka su vitki kao ovi na slici.

 

[lukpot]

@lukpot
NIsam zaključio, već ukazujem na rupu u argumentu. Nije mi jasno kako to ne vidiš? Da će stabla trajati još 10 godina, ne vredi ih seći, to želim da kažem. Da li je neko inače napomenuo da je po našem zakonu izričito zabranjeno seći zdravo drvo? Stoga, svaka seča drveta koje nije obolelo (a za to postoje kriterijumi, koji nisu naznačeni ovde) je prekršaj.

Ok, pomislio sam da veruješ da bi to drveće još 100 godina živelo

Znači po cenu žrtvovanja ravnomernog drvoreda biste sačuvali platane koji nisu truli? Da svako treće-četvrto drvo odudara? Meni se takvo rešenje ne bi svidelo. Ako ćemo "po zakonu", jedina prihvatljiva rešenja koja čuvaju postojeće drveće koje je zdravo su ponovno sađenje platana ili da se to zdravo drveće "prenese" negde kao što sam već pomenuo, a da se neka druga vrsta zasadi.

 

[jovanovm]

Za 3-4 godine (max) zbog prirode rasta drveća i orezivanja, ta se razlika ne bi videla. U Bulevaru trenutno imaš platana koji su sađeni pre 90 godina, 60 godina, 30-35 godina i 15 godina. Da li prepoznaješ razliku?

I mislim da ne treba stavljati "po zakonu" u navodnike. Shvatam kako stvari funkcionišu u ovoj zemlji, ali zar treba to da trpimo? Ovo je nasleđe i naše dece, našeg celog naroda. Ima li negde granice?

 

[lukpot]

Ne znam detalje tog zakona, citiram to što si ti pomenuo, pa otud navodnici...

 

[direktor]

Sto se tice palmi starije su od deset godina .A platane im netreba dati da posjeku i taska one na sredini od cvetka do batutove treba insistirati da budu presadjeni inace jutros nema tramvaja u bulevaru :kafa:

 

[Lucifer]

Vladimir Milutinovic

PLATANI I MEDIJI

Najavljena februarska seča drvoreda platana na potezu od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace, više od 400 stabala, već je izazvala masovno protivljenje građana. Njihovi motivi su sigurno razni, ali ovaj tekst će biti o tome da je pogrešno ovo nezadovoljstvo pripisati samo bolećivosti osetljivijih građana zbog uništavanja drveća. Kroz slučaj platana na jednom mikro nivou može se jasno videti stanje medija i demokratije u Srbiji. I to tim više što je to tema naizgled lokalna i samo ekološka. Platani su simptom ukupnog stanja.

O čemu se tu radi? U Bulevaru Kralja Aleksandra postoji drvored koji su svi koji su poslednjih decenija prolazili tom ulicom ili živeli u njoj zapamtili. On ima istorijski, ekološki i estetski značaj, ali se ukupnost tog značaja teško može opisati. To je jedna od stvari koji stvaraju prijatnost u životu, jedna od stvari koje čine njegov kvalitet. Taj drvored je osim toga javno dobro, on je tu za sve i vlasništvo je svih, odnosno, formalno, grada. Nasuprot tome izgleda da stoji samo interes nekoga da zaradi na poslu u kome će sva ta stabla da poseče i izvadi i da zasadi nova. Znači, imamo jednostavan slučaj: na jednoj strani je javno dobro, ono što svima koristi i što je osim toga neobnovljivo u istom obliku – na drugoj je interes verovatno nekoliko pojedinaca da zarade novac. I hajde da vidimo kako sistem funkcioniše kada se te dve stvari sukobe.

Najpre je bez ikakvog obaveštavanja javnosti, kao da se radi o privatnoj stvari, odluka donesena i, sudeći prema najavi o seči drveća u februaru i detaljnim objašenjenjima kakvim drvoredom će postojeći biti zamenjen, ceo posao je već sklopljen. I onda je stvar samo puštena u javnost. Politika je 26.10. 2010. objavila članak u kome je dala prostor dvojici direktora Gradskog zelenila da objasne šta će biti urađeno, što su oni uradili detaljno uz razna obrazloženja zašto je to neophodno. Niko drugi nije dobio prostor. Oprema teksta se jasno stavljala na stranu privatnog interesa. Naslov je glasio „Drvored u Bulevaru još pre tri govine bio u lošem stanju” a slika je prikazivala stablo koje u sredini ima rupu oko koje je verovatno počeo proces truljenja. Ali recimo da je sve to samo vest, tek najava o poslu, i da još nikakva polemika nije pokrenuta itd. Međutim, to nije tako. Već posle tog teksta pokrenuta je Facebook grupa „Sačuvajmo beogradske platane” i jasno je bilo da je ova stvar od javnog interesa, mada je to moralo biti jasno i novinarima Politike. I šta rade sad mediji? Svi do jednoga, uz male razlike, se bave spinovanjem ove stvari tako da se javni interes ne vidi.

Blic objavljuje tekst sa istom slikom rupe u platanu (uzged, kada se pogledaju platani u Bulevaru velika većina je takvog oblika da se ovakva rupa na njima ne može naći) i sa nadnaslovom „Polemika o seči stabala na Bulevaru”, ali u samom tekstu nema druge strane u polemici. Samo su tu objašnjenja profesora Šumarskog kvaliteta koji je radio studiju o stanju drveća na Bulevaru, a koja su u potpunosti na liniji objašnjenja direktora Gradskog zelenila. Tu se čak i bukvalno vidi da u izveštavanju medija nešto fali. Mnogo manje tiražni Danas, ipak je obavestio i o neslaganjima sa sečom u tekstu „Dve hiljade građana protiv seče stabala” koji govori o fejsbuk grupi, u medjuvremenu narasloj na više od 5000 građana, gde ima i naznaka da sam medij shvata o čemu se radi (drvored se naziva „nezamenljivi ukras najveće gradske ulice”) ali se tekst završava istim objašnjenjima direktora Gradskog zeleinila i profesora sa zaključkom da je „seča platana izvesna, bez obzira na nezadovoljstvo građana”. Dakle, i ovaj tekst deluje u istom pravcu. B92 objavljuje tekst 28. januara kada je kontroverznost odluke već sasvim jasna, ali ponovo kao izveštavanje o nečemu što je već odlučeno: „Bulevar ostaje bez platana”. Podnaslov je sasvim jasan: „Beogradski Bulevar kralja Aleksandra ostaće bez 400 platana. Iako se građani protive seči drvoreda, u "Zelenilu" tvrde da je uklanjanje stabala neminovno.” U tekstu je dat prostor ponovo jednoj strani, direktoru zelenila Radovanu Draškiću, profesoru šumarskog fakulteta Čedomiru Markoviću, da ponove iste argumente, dok su citirani i neimenovani građani koji se uglavnom protive seči. Čak i Novosti (“Trulež stabala na Bulevaru”) Press i Kurir izvestili su o ovome na isti način. Jedini izuzeci za koje ja znam su uticajno „Dizanje” na radiju B92 i radio Dojče Vele, koji je objavio tekst iz perspektive javnog interesa.

Dakle, skoro svi mediji su celu stvar spinovali precizno i isključivo u pravcu protiv javnog interesa. Davali su prostor isključivo jednoj strani sa opremom tekstova koje potkrepljuju tvrdnje direktora Gradskog zelenila, a ako su izveštavali o protivljenjima tekstovi su se uvek završavali sa kontrolisanjem takve štete: evo izvestili smo o nezadovoljstvu, ali ono je uzaludno jer seča je izvesna, neminovna itd. A šta su mediji mogli da urade? Mogli su da rade svoj posao. Mogli su da povedu javnu raspravu o tome: to nije stvar o kojoj se može odlučiti na osnovu izjava jedne zainteresovane strane, mogli su da se potrude da objektivno izveste o javnom mnjenju, koje je verovatno u ogromnoj većini protiv seče, mogli su da naprave minimalan trud da ispitaju da li je tačno ono što se tvrdi u izjavama profesora i direktora. Sigurno postoje zainteresovani pojedinci i institucije koje bi se obavezno moglo pitati: Ministrastvo ekologije i prostornog planiranja, grad Beograd, opština Zvezdara, ekološke organizacije, građani koji žive u Bulevaru i uopšte u Beogradu. Kako su to mediji radili dobro se vidi na slučaju Novosti: tamo su od pet anketiranih građana svih pet za seču, zabrinuti za svoju bezbednost.

Iz svega ovoga se vidi da postoji ogroman problem i da stvar nije samo u gubitku jednog prirodnog i kulturnog dobra. Stvar je u tome da se, dakle, skoro svi mediji bave time da ušutkaju moguća protivljenja i spinuju u nečijem privatnom interesu, da javni interes u odnosu na privatni gubi sa 10:0, ako izumemo Goricu i Dragana koji su možda izrazili samo svoj stav. Interes građana u poslovima institucija i u medijima zapravo ne postoji. Za sada sve stranke takođe ćute o ovoj stvari.

I ovo stanje je redovno. Da se radi o sukobu javnog i privatnog interesa povodom n-tog asfaltiranja neke ulice, sve bi bilo isto samo bi cena koju bi društvo platilo bila samo u novcu. Sada, međutim, zbog toga što se radi o nečemu što postoji već oko 80 godina i što je važno na više nivoa, stvar postaje zaoštrenija, pa se i priroda medija vidi jasnije. Problem se tiče samog sistema. Onda kada su se mediji privatizovali svi su mislili da je to dobro jer će se tako povećati finansijska odgovornost, efikasnost itd. Međutim, skoro niko se nije pitao šta će tako privatizovane medije naterati da se još uvek bave zajedničkim interesom? Neko može da kaže da će ih građani kazniti nekupovanjem, ali to je veoma problematično: moderni mediji oko 70% prihoda ostvaruju preko reklama koji dolaze ili od privatnog sektora ili od javnih preduzeća, dok je sigurno moguće dovoljno građana privući slikama poznatih, skandalima i pukom nužnošću da se negde dođe do kakvih takvih informacija. Kao što smo videli u slučaju Bulevara, sami po sebi mediji nisu ništa drugo do psihološko-propagandni kompleti u interesu povezanih lica. Bojim se da je to stanje nepovratno, što znači da bi trebalo razmišljati o novim medijima. Na primer, u okviru jedne fejsbuk grupe u kojoj bi se našli ljudi koji su završili Šumarski fakultet ili znaju praksu u drugim zemljama ili su se potrudili da dođu do studije koja se pominje u ovoj priči moglo bi se doći do više informacija o slučaju platana nego u svim medijima Srbije koji koriste velike resurse i obrću ogroman novac.

Nego da se vratimo platanima. Zbog svega rečenog, ovo pitanje je trenutno najvažnije političko pitanje u zemlji. Ako seča počne, to će biti znak da je u Srbiji, sada u sasvim drugačijim uslovima, moguće osvariti nešto slično čuvenom slučaju pomračenja sunca koje je medijskom manipulacijom pretvoreno u najveću opasnost po bezbednost i zdravlje građana. I, u neku ruku, to će biti znak da je privatni, partikularni interes najzad i potpuno potisnuo javni. Ako neko misli da je nezaposlenost, kriminal ili čak Kosovo, ono što je važnije političko pitanje, tu se vara. Sve te stvari pokazuju istu strukturu koji imate ovde na mikro nivou. Nezaposlenih ima mnogo i zbog toga što je privatni interes u privatizaciji pobedio javni interes za zaposlenošću što većeg broja ljudi uz jednako pojednostavljena i manipulativna obrazloženja o većoj efikasnosti privatne svojine. A Kosovo je egzemplaran slučaj u kome je partikularni interes potisnuo sve norme koje su bile u opštem interesu uz obrazloženja o „jedinstvenom slučaju” koja su bila jednako apsurdna i siromašna kao ova sada. Ako ne znamo ili nećemo da zaštitimo elementaran javni ineteres ništa od ovoga se nikada ne može odbraniti, jer nećemo znati kako i gde se to brani.

ps.

U filmu „Avatar” radi se o potpuno istoj stvari kao u slučaju beogradskih platana.

http://www.filozofijainfo.com/index...48:platani-i-mediji&catid=34:mediji&Itemid=48

 

[Lucifer]

Umesto platana - voz pod prozorom?

Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu
Nadležne beogradske institucije najavile su seču oko 500 platana u Bulevaru kralja Aleksandra. Građani, nezadovoljni tom odlukom, napravili su Fejsbuk grupu, koja je za svega nekoliko dana okupila više od 4.000 članova.


Bulevar kralja Aleksandra mogao bi uskoro da ostane bez kompletnog drvoreda, ukoliko se ostvare namere gradskih vlasti da poseku oko 500 platana u toj najdužoj beogradskoj ulici. Objašnjenja koja se navode za taj potez su različita. U jednom trenutku se kaže da se platani moraju poseći zbog predstojeće rekonstrukcije šinskog saobraćaja, koji se premešta na sredinu Bulevara, a zatim i da je drveće bolesno i trulo, i da kao takvo predstavlja opasnost za građane i imovinu. Gradsko „Zelenilo“ se pri tome poziva na studiju Šumarskog fakulteta, u kojoj stoji da je više od 70 odsto stabala u kritičnom stanju.



Institucije u nadležnosti grada ponudile su svoje razloge za taj potez, ali zainteresovani građani nisu zadovoljni objašnjenjima. Organizovali su se stoga u grupu „Sačuvajmo beogradske platane“ na društvenoj mreži Fejsbuk, i na taj način pokušavaju da izvrše pritisak na gradske vlasti da promene svoju odluku.



Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:

Olga Sabo, profesor srpskog jezika, kaže za Dojče vele da članovi te grupe ne veruju u zvanična objašnjenja, jer se u prethodnim decenijama pokazalo da su nestajali čitavi delovi grada sa arhitektonskim obeležjima, uključujući tu i parkove i zelene površine:



„Kada bismo imali jasan odgovor, kada ne bi postojale stvari koje nas zbunjuju: da li je to prolazak metroa, da li su to nova parking mesta, onda bi verovatno cela slika bila drugačija. Ali, ne znam nijedan grad gde je u jednom trenutku posečeno 500 stabala takve starosti.“



Ko dovoljno plati- radi šta hoće



Kritičari ove namere ističu da ozbiljne metropole čine i ozbiljne napore da spasu svako drvo. Drvo je u takvim gradovima nemoguće jednostavno iseći, ukoliko se pre toga o tome ne izjasni praktično konzilijum stručnjaka. Olako otpisivanje 500 stabala stoga se može videti i kao dokaz da je u Beogradu zavladao takozvani „investicioni urbanizam“, kaže za Dojče vele arhitekta Miloš Živković:



„Gde investitori imaju pravo da rade šta hoće, znači samo ako dovoljno plate, i ukoliko se dogovore sa gradskim vlastima- njihov je Beograd. A o pravima i potrebama građana apsolutno niko ne vodi računa. To mora da se promeni. Tu prosto ne postoji dijalog, tu postoji samo jedan govor sile, jedan monolog, gde onaj ko ima para radi šta hoće.“



Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:

Iza platana se krije – laki metro?



Dodatni razlog za sumnju građana izazvao je i podatak da će se stabla seći samo na potezu od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace, ali ne i ona koja idu od Skupštine do Vuka. Ako su stabla bolesna, ističe Živković, kako je moguće da su u jednom delu Bulevara ona potpuno zdrava? Po njegovim rečima, i to govori da ovde postoje neki drugi planovi gradskih vlasti koji se kriju od građana:



„I po meni, ovo uklanjanje stabala je izvedeno samo zbog toga da bi se na mala vrata progurala priča o lakom metrou. Znači, to je poenta i suština priče, i mislim da su platani u ovom slučaju na žalost samo kolateralna šteta. Nedavno je i glavni gradski arhitekta izjavio da je grad mnogo bliži lakom nego normalnom metrou, što znači da ćemo mi građani Bulevara imati voz pod prozorom. Kakvi će to biti uslovi za život, i koliko će se pogoršati, to je već neko pitanje za dalju analizu.“



Ekološka katastrofa



Krajnji rezultat je da Beograd smanjuje svoje zelene površine pod naletom zainteresovanih biznismena, koji ne prezaju ni od korišćenja maskiranih batinaša u obračunu s građanima. Kako ta nebriga izgleda u praksi vidljivo je i na primeru rekonstrukcije jedne od glavnih beogradskih ulica, Ulice kralja Milana, kaže Miloš Živković:



Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:

„Prvo, što se radi od jako nekvalitetnog materijala, jer imamo prilike da vidimo da se ploče non-stop zamenjuju, pucaju, prosto je bila loša i izrada i kvalitet materijala koji je uzet za popločanje. A što se tiče uništenog zelenila za to je dovoljno prosto baciti pogled, i uporediti fotografije pre nego što je isečen drvored i sada. Znači, ta ulica više nema nikakav hlad, potpuno je promenjena mikro klima, i sa ekološke strane je tamo napravljen jedan genocid. I nad ljudima koji tu žive, ali i nad svima nama koji prolazimo svakog dana tom ulicom.“



Zelenilo se otima na sve strane



Arhitekta Živković kaže da slučaj platana nije usamljen, i da su građani tokom proteklih godina vodili brojne bitke za spas zelenila. On tako navodi afere dečijeg igrališta „Šljunkara“ i Peti parkić, kao i najnoviji primer pokušaja otimanja skoro šest hektara zvezdarske šume. Ta šuma se seče pod izgovorom proširenja bolnice, iako to Kliničko-bolnički centar „Zvezdara“ nije tražio.



Takođe, na prostoru bivše Vojne kasarne, jedan od viđenijih srpskih biznismena planira izgradnju Dedinja 2, tvrdi Živković. To će takođe značiti uništenje šume, a po zakonu šumsko zemljište se ne može pretvoriti u građevinsko bez odluke Vlade Srbije a ne gradskih vlasti, upozorava arhitekta Živković.



Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5186668,00.html

 

[zhaba]

E ako ce Mifa (sr. Zivkovic) da brani Bulevarske platane, ja cu vala da podrzim secu!
Inace sjajan tekst od Vladimira Milutinovica!

 

[jovanovm]

Fino, Deutsche Welle!

 

[zaffa]

da, oni su se toliko posvetili temi da nisu ni pomenuli nameru da se zasade nova stabla, nego ispada da će na mesto platana doći laki metro