Предстоји уклањање крошњи које живот значе
Најава градских власти да ће од средине фебруара почети обнова Булевара краља Александра и да ће први посао бити уклањање стабала платана у делу од Вуковог споменика до Цветкове пијаце узбунила је многе Београђане.
– Ми губимо крошње које живот значе. Шта ће бити када упекну оне врућине? Булевар је симбол града и шта када га посечемо? Кажу да ће посадити 500 нових стабала. То није утеха. То значи да ми старији нећемо ни дочекати да дрворед порасте. Онда ће опет неком другом за 50 година пасти на памет да та стабла посече. Није ми јасно зашто морају да се уклањају сва стабла, нека су сигурно здрава. Ако има и једно које може да се спасе треба све учинити да се одржи у животу, не због нас већ због будућих генерација – каже суграђанка Мирјана Обрадовић.
Она тврди да је последњих година посечен велики број стабала и то на Ади Циганлији, горњем Ташмајдану и неким другим централним деловима града.
– Шуме и дрвеће су плућа града. У Израелу посебно воде рачуна томе и од пустиње буквално краду сваки комад зеленила. А код нас је расло и где не садимо, па смо највећи део успели да уништимо – прича Обрадовићева.
Са њом су сагласни и многи други грађани као што је професор Михаило Малетин. У писму који је послао нашој редакцији он истиче да стручњаци који почињу обнову Булевара краља Александра нису упућени у правила која у Европи морају да се поштују.
– Када се ради реконструкција улице у Европи не само да не мора него, по прописима за пројектовање, не сме да се оштети корени систем дрвета што је полазни и незаобилазни услов инвеститора и пројектанта. Булевар краља Александра је једини прави булевар и за Београд има вредност као Јелисејска поља за Париз или Булевар под липама за Берлин. Ако посечемо дрворед Булевар ће бити претворен у суморну и нељудску површину за кретање возила – наводи Малетин. Он истиче да је у више јавних излагања у току претходних година износио да ако се површински гради лаки метро дуж Булевара краља Александра проблем саобраћаја уопште неће бити решен, већ још више искомпликован.
– Уништићемо једну од највећих урбанистичких вредности коју смо наследили од наших предака, а дужни смо да је чувамо за следеће генерације – истиче у писму Малетин.
Марко Петровић, житељ ове најдуже градске улице каже да не може да је замисли без платана.
– Дрворед ме подсећа на детињство. Овде сам одрастао. Не знам шта ће сви људи који живе у зградама поред. Стабла су била својеврсна заштита, велике крошње чувале су станове од буке, а пружала су и хладовину у току лета – каже Петровић.
Објашњење да дрворед мора бити уклоњен, јер је највећи број стабала уништен после нестручног орезивања деведесетих година, те да ће стабла па и она здрава додатно претрпети оштећење после обнове суграђане не могу да увере у оправданост њиховог уклањања.
Б. В.
[објављено: 25/01/2010]
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Predstoji-uklanjanje-kroshnji-koje-zivot-znache.sr.html
Најава градских власти да ће од средине фебруара почети обнова Булевара краља Александра и да ће први посао бити уклањање стабала платана у делу од Вуковог споменика до Цветкове пијаце узбунила је многе Београђане.
– Ми губимо крошње које живот значе. Шта ће бити када упекну оне врућине? Булевар је симбол града и шта када га посечемо? Кажу да ће посадити 500 нових стабала. То није утеха. То значи да ми старији нећемо ни дочекати да дрворед порасте. Онда ће опет неком другом за 50 година пасти на памет да та стабла посече. Није ми јасно зашто морају да се уклањају сва стабла, нека су сигурно здрава. Ако има и једно које може да се спасе треба све учинити да се одржи у животу, не због нас већ због будућих генерација – каже суграђанка Мирјана Обрадовић.
Она тврди да је последњих година посечен велики број стабала и то на Ади Циганлији, горњем Ташмајдану и неким другим централним деловима града.
– Шуме и дрвеће су плућа града. У Израелу посебно воде рачуна томе и од пустиње буквално краду сваки комад зеленила. А код нас је расло и где не садимо, па смо највећи део успели да уништимо – прича Обрадовићева.
Са њом су сагласни и многи други грађани као што је професор Михаило Малетин. У писму који је послао нашој редакцији он истиче да стручњаци који почињу обнову Булевара краља Александра нису упућени у правила која у Европи морају да се поштују.
– Када се ради реконструкција улице у Европи не само да не мора него, по прописима за пројектовање, не сме да се оштети корени систем дрвета што је полазни и незаобилазни услов инвеститора и пројектанта. Булевар краља Александра је једини прави булевар и за Београд има вредност као Јелисејска поља за Париз или Булевар под липама за Берлин. Ако посечемо дрворед Булевар ће бити претворен у суморну и нељудску површину за кретање возила – наводи Малетин. Он истиче да је у више јавних излагања у току претходних година износио да ако се површински гради лаки метро дуж Булевара краља Александра проблем саобраћаја уопште неће бити решен, већ још више искомпликован.
– Уништићемо једну од највећих урбанистичких вредности коју смо наследили од наших предака, а дужни смо да је чувамо за следеће генерације – истиче у писму Малетин.
Марко Петровић, житељ ове најдуже градске улице каже да не може да је замисли без платана.
– Дрворед ме подсећа на детињство. Овде сам одрастао. Не знам шта ће сви људи који живе у зградама поред. Стабла су била својеврсна заштита, велике крошње чувале су станове од буке, а пружала су и хладовину у току лета – каже Петровић.
Објашњење да дрворед мора бити уклоњен, јер је највећи број стабала уништен после нестручног орезивања деведесетих година, те да ће стабла па и она здрава додатно претрпети оштећење после обнове суграђане не могу да увере у оправданост њиховог уклањања.
Б. В.
[објављено: 25/01/2010]
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Predstoji-uklanjanje-kroshnji-koje-zivot-znache.sr.html