Pre par kratkih komentara ovih poruka od koristi bi bilo jedno vizuelno objašnjenje zašto su male šanse da će se fensi obale sa ovih rendera stvarno realizovati.
Pre svega ja sumnjam da neko zaista ima nameru da potroši veću količinu para na javni deo Savskog šetališta. Međutim, uzevši u obzir da to plaćamo mi sami, jer nam Abar ispostavlja (verovatno naduvani) račun njihovog uređenja u obliku neke vrlo nejasne i sumnjive globalne kompenzacije za neplaćene troškove pripreme zemljišta, recimo da to ne znamo sigurno. Međutim ovde postoji i sasvim objektivan, ne toliko tehnički koliko ekonmski problem. Sava je kod Beograda velika reka brzog toka koja sa sobom nosi puno nanosa i otpada raznih vrsta. Da bi stvar bila gora, ovde reka pravi okuku, pa matica udara tačno na onu obalu koja je sa spoljašnje strane ove krivine. To znači da sav otpad koji ona sa sobom nosi ima tendenciju da se isporuči baš na samu elitnu "Promenadu". Nije ni čudo da su upravo ovde bile baruštine Bare Vencije. U slučaju da deo obale koji se ne brani od vode nije dovoljno gladak i bez komplikovanih prepreka, sve to će se baš ovde nagomilavati, pa će redovni troškovi održavanja postati enormno veliki. Mi nismo u stanju da redovno izdvajamo novac za održavanje ni tamo gde je stanje već tragično, pa je zaista teško verovati da ćemo naglo postati toliko bogati i organizovani da će neko sledećih 100 godina posle svake veće kiše da redovno i bez zamajavanja daje pare da bi se super komplikovana i nazubljena obala prala od peska, taloga, otpada i svega drugog što Sava sa sobom donese. Iz sledećih fotografija se može naslutiti koliko je taj posao težak i skup. Najrazumnija pretpostavka je zato da niko i nema stvarnu nameru da tako nešto radi, tj da pravi takvu obalu. Ovi renderi bi onda bili prosto propaganda (=laganje) namenjeno masama.
Dodatni problem je standardno izlivanje kanalizacije direktno u Savu. Kad u vodi ima previše otpadnih organskih materija onda delovi obale koji su duže u vodi izgledaju ovako. Mogu samo da zamislim šta sve od mikro sveta ovde živi. Koliko bi koštalo redovno čišćenje?
Zbog kontrole nivoa vode jedan deo sliva reke Save je slobodan i neregulisan. Kad god padne veća kiša i vodostaj poraste, Sava se razliva po prostoru koji je u tu svrhu ostavljen (a to su obično šume koje se usput i komercijalno eksploatišu, kao i razni divlji otpadi između gradova), pa pokupi apsolutno sve što se od prošlog izlivanja nataložilo na tom mestu. Sve to zatim lepo bude isporučeno nama. Voda ispod mosta onda izgleda ovako.
Bilo kakva, čak i najmanja prepreka vodenom toku, ubrzo postaje tačka nagomilavanja svega što reka donosi. Čak i jedna mala i savršeno okrugla bova.
Ozbiljnije prepreke, kao naprimer stub mosta, ubrzo zadržavaju dovoljno drveta za besplatno grejanje jedne skromne porodice.
Blizu obale je brzina vode uvek manja, pa je to idealno mesto za nagomilavanje otpada. A pogotovo ako je u pitanju spoljni deo krivine reke. Za to je dovoljan i vrlo mali otpor vodenom toku, naprimer obične rečne biljke.
Iako platforma iznad reke zaista može biti jedno romantično mesto za nezaboravne doživljaje, ipak bi nešto čistiji ambijent bio veoma poželjan. Ali ko će da plaća redovno čišćenje za mnoge buduće decenije?
Da ne govorimao o nekom delu obale gde je voda zbog dodatne, manje ili više fensi prepreke, JOŠ sporija.
Stanje je posebno tragično tamo gde postoji ozbiljna i veća prepreka vodenom toku. Naprimer uzvodna strana stanice rečne policije. Upravo je ona vrsta prepreke koju u nekoj meri možemo očekivati i sa nekim od ovih ukrasa na renderima.
Slučajno sam se zatekao na obali u trenutku kada su bili otprilike u poslednjoj trećini posla čišćenje nagomilanog otpada. Tek sam tu uspeo da shvatim u čemu je pravi problem. Rekom pluta ogromna količina drveta koje nije okresano, tj na sebi često ima i male grančice. Ovi male i saviljive grane se zapliću jedna u drugu. Kada se grana zbog toga zaustavi, na sebe prima ogroman pritisak vode koja je velikom silom nabija na prethodne grane. Tako se pravi neprobojna brana koja je toliko čvrsta da ju je nemoguće golim rukama raspetljati. Ako je brana dovoljno velika nisu dovoljni ribarski čamci i štapovi.
Ovde su morali da angažuju jedan veliki brod koji izgleda služi samo kao sigurno sidrište za manji brod sa kranom. Zatim dizalicom bukvalno čupaju delove drvene brane, i to bacaju dalje od obale, u maticu. Angažovan je i jedan vojni čamac sa izrazito snažnim motorom sa vodenim mlazom, i još jedan ribarski čamac. Takođe, ljudi na splavu imaju dugačke štapove kojima guraju. Svi oni razbijaju oslabljene delove brane čiju homogenost naruši kran. U trenutku snimanja sve što je bilo ispred čeonog dela stanice policije, sve do broda, je već rasčišćeno.
Posle dosta manevrisanja, vojni čamac se namesti tako da se prednjim delom odupre o stanicu policije, a onda aktivira snažan mlaz vode sa zadnje strane koji razbija deo drvene brane. Zatim odvuče oslobođeni deo drveta da se ne bi opet zapetljao u stubove stanice policije, onda se vrati, pa se opet namešta tražeći oslonac jedno desetak minuta, pa se ciklus ponavlja.
Kran podiže jedan deo drveta koji je isčupao iz isprepletane mase.
Na kraju, kad su razbili sve što se nagomilalo, ostavili su čitav ovaj brod ispred stanice policije. Tako su ga parkirali da je mu prednji deo dodirivao obalu, a ivica mu je bila pod tupim uglom u odnosu na obalu. Na taj način su pokušali da zaštite čeoni deo stanice policije (pošto je on normalan na tok reke) tako da otpad koji je u tom trenutku i dalje plivao rekom može da sklizne duž zakošenog broda i ode dalje od obale, ka matici. Sve to, naravno, velikim delom i da bi pokazna Promenada što duže bila što lepša slika neke idealne buduće obale koju nam mudro i velikodušno rukovodstvo priprema uprkos činjenici da je nismo zaslužili.
I sad probajte da zamislite koliko ova operacije košta. Dva velika broda, kran, ekipa radnika, nekoliko dana za pozicioniranje i rad, plus vojni čamac, plus ribarski, i razno pomoćno osoblje. Sve to samo za JEDNO čišćenje JEDNE velike prepreke u toku reke. A ako se napravi ona fensi nazubljena obala sa rendera, ko će plaćati održavanje? I koliko dugo? Zbog toga je najrazumnije pretpostaviti da oni na kraju i neće napraviti obalu sa rendera, a vrlo verovatno da ni sada nemaju stvarnu nameru da tako nešto rade.
Da dodam da je jedno rešenje koje se danas u svetu sve više koristi je da se deo obale ostavi kao oaza prirode. Pošto to onda nije mesto gde ljudi direktno sede ili prilaze, čišćenje je manje zahtevno i nema velikih prepreka toku reke, mada je i dalje potrebno, zajedno sa eliminisanjem otpada veštačkog porekla. Ili se može napraviti uobičajeni ravan i prazan donji deo obaloutvrde. Iako je ova opcija najjeftinija, istovremeno je i najružnija i najmanje korisna. Iskreno bih želeo da ne izaberu ni to, mada je verovatnoća mala. To su otprilike opcije koje postoje. Sledeći prizor je sa leve obala Save, tačno preko puta BNV-a, u vreme kad je bio mali vodostaj.
