RioBL":1em0ozvf je napisao(la):
@Zuma,
Slazem se sa svim sto si napisao. Sigurno nisi primjetio ali u tvom postu se 13 puta ponavlja rijec "ako"
. I s pravom. Sve je jedno veliko AKO. mnogo je nepoznanica a ja vjerujem i na strani investitora, politicara i svih drugih koji su ukljuceni u ovaj projekat. nama ostaje samo da gledamo sta se desava i da se nadamo povoljnom ishodu.
Ja do sad nisam krio da sam optimista i misljenja sam da ako su u ovaj projekat ukljuceni ljudi koji su u vrhu svjetske trgovine nekretninama i ljudi u vrhu svjetske arhitekture, da im nece biti u interesu da u svojim referencama imaju jedan veliki fijasko i da ce se svojski potruditi da pokazu sta mogu.
Nažalost RioBL izvukao si potpuno suprotan zaključak od onoga na koji sam ja mislio. Smisao mog teksta je bio upravo da ne treba da čekamo i nadamo se povoljnom ishodu, ili da odustanemo od onoga što je najbolje. Da upravo zato uobičajeni sadržaj poruka u ovoj temi možda nije dobro prilagođen stvarnoj situaciji. Naprimer, ako razgovarate sa nekim sirovim i nasilnim tipovima onda su uglađene intelektualne konverzacije bespredmetne. U ovom slučaju, ako je jedini cilj par zgrada ili brza zarada, kakvog smisla ima gubiti vreme na komplikovane i pametne predloge metroa ili saobraćajnica? To je za njih kao da pričamo na nerazumljivom stranom jeziku, promašena tema i nešto sasvim neprimenljivo i izvan konteksta. Ako narod naše predloge ne razume ili ne čuje, a oni nisu primorani na njih, zašto bi radili nešto što im nije u interesu? Tako samo traćimo dragoceno vreme i priliku koju imamo da bar malo pomognemo Beogradu. Struci je sve to ionako već jasno, a ove koji odlučuju ne interesuje ništa što nema politčku moć, dok Abar uopšte nije isto što i Emaar Properties, pa se ni "ugled" ne računa na isti način. Zbog toga pisanje treba prilagoditi realnoj situaciji, tako da ima stvarnog uticaja. Da bi se to postiglo, PRVO treba shvatiti šta investitor i političari STVARNO žele, pa onda,
Za
investitora:
- ako se obaveže na veću izgradnju, ako zaista sa nama deli rizik, onda možemo imati bar izvesno poverenje da je i u njegovom interesu da CEO projekat BNV ispadne dobro. Tek onda ima smisla predlagati razna celovita urbanistička rešenja jer tek onda ima izgleda da će ih on usvojiti.
- ako ispadne da je on sebe osigurao, da ide polako, bez ikakavog rizika po sebe i bez ikakvih čvršćih garancija za nas, onda sve napore treba usmeriti da se kompletan projekat odloži, ukine ili BITNO izmeni. A ako se ipak nešto malo gradi, da to bude u skladu i sa našim, a ne samo sa njegovim interesima. Jer to onda SIGURNO nije isto. Onda ili mi moramo usmeravati gradnju ili se ne sme graditi. Lokacija je isuviše važna. Najgore je čekati i pasivno prihvatiti šta se ponudi. A onda ovi globalni urbanistički predlozi imaju smisla samo kao neka ideja za nas same, ali je bespredmetno to upućivati investitoru. A lako mogu biti štetni, jer odvlače pažnju i zauzimaju mesto konkretnim predlozima o stvarima koje mogu biti korisne SADA, u OVOM TRENUTKU, naprimer kako najbolje sprečiti projekat ako se već ne može popraviti toliko da bude prihvatljiv.
Za
političare, prvo treba shvatiti koju tačno vrstu koristi očekuju od BNV-a:
- Da li su spremni da odbiju eventualno trenutno raspoloživ keš na račun zaista kvalitetnih urbanističkih rešnja, što bi ukazivalo na dugoročne političke interese, odnosno da žele da ostanu dugo na vlasti i da su im važne i zasluge koje će narodu tek kasnije postati očigledne.
- Ili im je trenutni priliv novca važniji od svega drugog, pa su za njega spremni da trajno upropaste i najbolje delove Beograda.
Za ova dva slučaja važe iste preporuke kao i za investitore. U prvom slučaju znamo da bi njihovi lični politički interesi mogli biti kompatibilni sa interesima Beograda, pa ima smisla razmatrati i predlagati im razna poboljšanja projekta BNV. U drugom slučaju sve napore treba usmeriti na to da se na ovom prostoru nikako ne radi ništa sve dok oni time rukovode. Onda je privremeni park apsolutno idealno rešenje, ma kakave prividne koristi oni sugerisali da tobože postoje u slučaju gradnje par zgrada.
Ukratko, kad već moram da crtam, politika je važnije od tehnike. PRVO se analizira šta nam praksa pokazuje da su stvarne namere i STVARNI interesi bitnih faktora, pa se ONDA, eventualno, ili mudruje o urbanizmu (jer prvo mora postojati neko kome je to uopšte bitno), ili se sve snage usmere da se projekat u celini odbaci i spreči. U drugom slučaju skoro da je gubljenje vremena i razmatrati poboljšanja, a sasvim sigurno predlagati ih. A čekanje i pasivno prihvatanje šta god nam bude ponuđeno je najgore od svega.