Posle današnjih demonstracija shvatio sam da će se pojaviti još jedna neočekivana posledica projekta Beograd na vodi. Bez obzira da li ljudi žele da se raduju, slave, protestuju ili se tuku, centar Beograda je omiljeno mesto za sve takve zanimacije. Po završetku skupa, ispred železničke stanice sam zatekao nepreglednu kolonu autobusa iz cele Srbije. Mileli su Karađorđevom ulicom, ispred ulaza u železničku stanicu primali putnike i odmah bivali zamenjeni novim autobusima. Slično se dešavalo i sa druge strane, oko autobuske stanice i oko Lastine stanice.
Uzevši u obzir da je zgrada vlade odmah u blizini, a Trg Republike samo nešto dalje, ovakvi skupovi sada još nekako i prođu. Zaustavi se saobraćaj u par ulica u centru i to je sve. Međutim šta će biti kada se obe autobuske stanice presele u Novi Beograd, a železnička delom na Prokop a delom u Novi Beograd? Ovako masovni skupovi će onda, pošto velike grupe iz principa ili nužde idu kolovozom, redovno zatvarati MOST, a ne samo nekoliko ulica u centru. Ovako velike mase ne mogu fizički da prođu, a neće ni želeti da idu par kilometara na širini od pola metra ionako uskog i zakrčenog trotoara da bi sa Novog Beograda ili Prokopa stigle na Trg Republike, ili se vratile nazad. Zatvaranje mosta međutim znači praktično trenutni kolaps saobraćaja u dobrom delu grada, a ne samo u strogom centru. Bar nam demonstracija i povremenih proslava nikada neće faliti. Dok bude nas, biće i toga. Ovakve pojave su nužna posledice izmeštanja stanica prigradskog i međumesnog transporta iz centra grada, u slučaju da i dalje ne postoji mogućnost lakog nastavka tog masovnog prevoza ili u vidu metroa ili u vidu širokih pešačkih ili zelenih koridora kojima je čitav grad povezan. Ove stanice u centru su nama do sada ustvari delom "glumile" metro, tj u nekim slučajevima preuzimale na sebe deo masovnog transporta KROZ GRAD, do centra. Sada će, zahvaljujući BNV-u, i takva mala pomoć biti ukinuta. Doduše, u ovom konkretnom slučaju, pitanje je koliko bi masovnim skupovima pomogao i sam metro, budući da je čitava njihova poenta da se ne sakrijete u podzemne tunele nego da vas svi vide, ne samo na mestu gde idete, nego i dok tamo idete.
Zbog ovog i mnogih drugih razloga (pošto se nužnost metroa ionako podrazumeva), mislim da je poslednji trenutak da se ozbiljno razmotri pravljenje jednog velikog, pešačkog, dobro saobraćajno povezanog trga, jer tako nešto Beogradu zaista fali. Mi moramo imati prostor za velike skupove svih vrsta, za svakodnevna sastajanja, sve vrste manifestacija, akcija i otvorenih izložbi, i nešto što je fokus za turiste. On mora da bude u centru grada, i to u njegovom popularnom delu, inače ljudi neće želeti da ga koriste. Prva ideja mi je bila da bude na mestu Zahinog centra, ispod Kalemegdana i na samom Ušću. Nažalost, od toga izgleda nema ništa. Iako je prostor na Ušću lepši i bliži centru, Savski amfiteatar i obala Save može biti bolje saobraćajno povezana, naravno ako se napravi još jedan most koji nam ionako treba, pa je i ovo sasvim dobra lokacija. I, što je još važnije, jedina je koja nam je preostala za takvu namenu. Nadam se da se ovako jedinstven i, gradu koji nema ni najnužniju javnu infrastrukturu jednog velegrada, apsolutno neophodan prostor neće protraćiti samo da bi se desetinama hiljada postojećih i budućih zgrada dodalo JOŠ desetak, i to upravo tamo gde najviše smetaju i gde su najmanje potrebne. Samo zato što neko hoće brzo da zaradi na našu štetu.