Šta je novo?
Od:
Filteri

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

ovo u stefanovom postu po meni nikako nije za savski amfiteatar....kao sto sam vec rekao maksimalno nekih 12-15 spratova (to mu u metrima dodje valjda oko 35 metara)....jedino ako je on mislio na arhitektonski stil, tu bih vec donekle mozda i mogao da se slozim, ali samo za nbg stranu
 
evo ideje sa metro most-santiago calatrava jerusalim...
2jerusalem.jpg
 
shmeksi":3fx7x8s1 je napisao(la):
ovo u stefanovom postu po meni nikako nije za savski amfiteatar....kao sto sam vec rekao maksimalno nekih 12-15 spratova (to mu u metrima dodje valjda oko 35 metara)....jedino ako je on mislio na arhitektonski stil, tu bih vec donekle mozda i mogao da se slozim, ali samo za nbg stranu
Kliknite za proširenje...
smeksi slazem se da ne treba preterivati sa visinom ali moras imati neki landmark u amfiteatru,nesto po cemu ce bg postati poznat
b7e599bbb7.jpg
evo liebeskind u breshi 91m nije previshe ali nije ni male visine
 
Razliciti stilovi bi bili na levoj i desnoj obali Save. Na NBG strani bi upotreba stakla bila totalno lepo resenje, ali zato na desnoj obali bi jednostavno morao da dominira kamen i slicni mu materijali. To ne znaci da bi staklo bilo izbaceno kao deo fasade, ali bi njegovu upotrebu trebalo svesti na pristojnu meru. Najvise bih voleo kada bi Savski amfiteatar bio okruzen jednim zelenim pojasom, a onda u sredini velika avenija i mozda bi bilo mesta za jos po jednu paralelnu ulicu sa obe strane.

Ono sto stalno hocu da kazem vezano za SA, kada se izmeste sine odatle povisio bih teren za minimum jedan metar. Secam se kada su bile one velike poplave Save pre par godina, dobar deo sina je fino gnjurio pod vodom, a iz sahta koji je bio na samo 10 metara od Karadjorjdeve je isto kiptila voda.

p.s. toliko smo puni tih "landmarkova" da cim predjem granicu stranci odmah za njih pocnu da me pitaju
 
Ovo je sjajna stvar, samo što bi pre toga morali da očistimo Savu i Dunav. Dodatni problem je kontinuirano nanošenje sendimenata.
 
jasno je da je gl.problem desne strane amfiteatra izmestanje zeleznice/busa ali sta je sa ovom NBGskom stranom??
http://www.postimage.org/aV1Z45Lr-7e756c4278a9fb97cfc54331179aaac9.jpg

nesto se ne raspravlja previse o planovima za ovu stranu,i da li kucice i kucerci koji se tu nalaze ( malo bolje organizovano karton naselje) legalno podignuti,ili ce se morati i za to podrucje morati cekati 100god resavanja problema vlasnistva i tome sl....?

i slazem se s Shmeksijem, da na nbg strani treba staklo,a na drugoj str kamen da dominira u nekoj buducoj gradnji. ne treba previse eksperimentisati s "modrenim egzibicijama" na desnoj strani,vec da vizuelno se ceo SA spoji s izgledom nemanjine,Karadjordjeve i drugih starih ulica.
 
lafayette, potpisujem tvoj post :D

i sta ti to znaci konkretno taj nick? imam ja jednu lepu licnu istoriju sa tim imenom :p
 
Naslov je o Dunavu, ali se priča i o Savi. ;)

Libeskindova vizija obale Dunava

Beograd -- Specijalni gost Beograda je Daniel Libeskind, vodeći arhitekta današnjice, koji predstavlja svoje viđenje dunavske marine u glavnom gradu Srbije.

Libeskind je učesnik dvodnevne radne konferencije "Beograd na rekama". Ovaj arhitekta poznat je po projektima memorijalnih centara širom sveta, a njegovo najznačajnije delo je rešenje za njujorški memorijalni centar na mestu gde se nalazio Svetski trgovinski centar.

Iskustvo svetskih metropola pokazalo je da iskorišćenost obala i njihovo približavanje vitalnim delovima grada doprinosi boljem izgledu ali i funkcionalnosti grada.

Spuštanje života na Savu i Dunav je nešto o čemu Beograd mora da razmišlja, smatra jedan od vodećih svetskih arhitekata Daniel Libeskind.

“Beograd je jedan od lepih gradova sa bogatom istorijom. Moje razmišljanje o tome šta treba uraditi u Beogradu je kako iskoristiti tradicionalni Beograd i naparviti grad za život u 21. veku. Dosta je evopskih gradova na vodi, ali tu nije samo reč o vodi već o bujici istorije i sećanja koje ona simbolizuje“, smatra on.

Dunavska obala pruža jedinstvenu priliku Beogradu, da dobije potpuno novi, funkcionalni deo grada.

Libeskind je predstavio svoj projekat oživljavanja priobalnog pojasa, koji podrazumeva i izgradnju kanala na mestu gde se sada nalazi zapuštena marina.

“Napraviti novi deo Beograda tako što bi se uredio priobalni pojas, projektovati veliki park sa sportskim, kulturnim centrima, jer to bi bio magnet za sve, ne samo za ljude koji žive ovde već i za one sa strane. Zatim napraviti kanal, kojim ćemo proširiti deo sa vodom. To ne samo da bi učinilo estesku promenu već i tehničku i na kraju priobalni deo treba povezati javnim saobraćajem sa ostatkom grada“, objašnjava Libeskind.

Daniel Libeskind bio je gost Beograda i u maju ove godine, kada je u okviru nedelje dizajna bio jedan od učesnika tribine o izgradnji memorijalnog centra na Starom sajmištu.
Kliknite za proširenje...
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=13&nav_category=12&nav_id=323374
 
Zar taj kanal iz marine nije deo projekta Engel Marina Dortjol, koji kasni vec dve godine?
 
Ne, kanal je bio u nekim nagradjenim radovima za prostor od Luke Beograd do Ade Huje: http://www.beobuild.net/read.php/161.html

Inace pomenuvsi Marinu Dorcol, ovo vec postaje mucno. Cesto cak zaboravim da je taj projekat u planu. Obzirom na najnovija desavanja oko Luke Beograd (doduse sa dobrim razlogom) ni od toga nema nista u ovoj dekadi.

Eto, a mislili smo da cemo sasvim iznenadno da se spustimo na Dunav pre nego na Savu. A kako stvari stoje prva obala Beograda koja ce biti osvojena je obala Bolecice :p
 
Homer Jay":2snykrp1 je napisao(la):
Eto, a mislili smo da cemo sasvim iznenadno da se spustimo na Dunav pre nego na Savu. A kako stvari stoje prva obala Beograda koja ce biti osvojena je obala Bolecice :p
Kliknite za proširenje...
Da je srece da se na bilo koju obalu spustimo vec jednom. Inace, Sava je nekako vise beogradska reka od Dunava, bar ja imam takav osecaj. Kad se pomenu obale, retko kad pomislim na Dunav, mozda jedino na Dunav u Zemunu. Beogradjani su uvek vise bili okrenuti ka Savi :)
 
Homere, znam kako ti je, imam isti osećaj kad god prođem pored ovog nesrećnog aqua parka i ledine namenjene žičari. :(
 
Na Savskom platou biće milion kvadrata poslovnog prostora
V. Mirilo - 23.10.2008. - 00:05
„Sada se radi studija po kojoj će u Amfiteatru biti izgrađen veliki komercijalni centar”, kaže za „24 sata” Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda
dw4zrc.jpg

OBALA - Preduslov za to je da se izmeste železnička i autobuska stanica, da se proširi Savska ulica i da bude završena obilaznica oko Beograda. Deo savskog priobalja, Savski amfiteatar, nastao je nasipanjem močvara uz reku. Zahvaljujući tome, sredinom 19. veka dobijen je prostor u obliku amfiteatra, dok je pri njegovom dnu 1884. godine izgrađena Glavna železnička stanica.
Samo nekoliko godina posle otvaranja te robno-tehničko-putničke stanice bilo je jasno da je ta ideja nepraktična. Još tada, predloženo je izmeštanje Železničke stanice. Tako se o izmeštanju diskutuje više od veka, a ozbiljno razmišlja poslednjih 30 godina.
U idejno rešenje projekta uređenja Amfiteatra sigurno će biti uvršćene i ideje iz projekta „Varoš na vodi”, starog 17 godina. On predviđa da Amfiteatar bude centar sa ulicama, trgovima, kejovima, javnim građevinama, poslovnim i stambenim zgradama.
Prema drugom projektu, nazvanom „Za treći milenijum”, predvidviđena je izgradnja gradskog centra od Savske ulice, na desnoj obali Save do ulice Milentija Popovića na Novom Beogradu. Povezali su ih mrežom kanala i veštačkim ostrvom nasred reke, nazvanim Menhetnom Beograda. Reč je o tri miliona kvadrata, stambenih, poslovnih, turističkih, sportskih, ugostiteljskih, parkovskih sadržaja.
Prošle godine Društvo urbanista Beograda je, u saradnji sa gradskim Urabnističkim zavodom, uradilo idejno rešenje i uvrstilo sve što je iz njih moglo da se iskoristi. Inicijativa Društva urbanista Beograda je da se u Amfiteatar uvrsti i Staro sajmište.

Obilaznica će izvući kamione iz centra grada
Obilaznica oko Beograda biće duga 47 kilometara i činiće je obilazni put od Batajnice, preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog Potoka, za vezu sa međunarodnim putem E70. Na taj način ona će povezati dva važna koridora. Jedan od njih treba da poveže zapadnu Evropu sa Grčkom i Turskom (E75), a drugi Evropu sa Rumunijom (E70). Očekuje se da će rasteretiti saobraćaj u centru grada. Kada bude gotova, 2011. godine, napraviće se prsten oko Beograda.

TRAKE Savska ulica je 15. jula pretvorena u gradilište. Radovi na proširenju te saobraćajnice trajaće 570 dana, a posle toga ulica će dobiti još dve trake. Ideja je da se poboljša protočnost saobraćaja od Karađorđeve ulice do mosta Gazela, u pravcu Novog Beograda. Dodavanjem dve saobraćajne trake u velikoj meri biće smanjeno čekanje za uključenje i isključenje na Gazelu.

PROKOP Savski amfiteatar biće izgrađen kada Železnička stanica bude preseljena na Prokop. Na mestu Glavne železničke stanice, ostaće nekoliko koloseka i zgrada stanice, kao muzej. Preseljenje Železničke stanice potvrđeno je nedavno protokolom o nastavku izgradnje. Unutar stanice planirano je da se izgradi pet perona, 10 opremljenih koloseka i oko njih još 10.000 kvadratnog prostora.

BUVLJAK Autobuska stanica biće premeštena na mesto na kojem je sada parking Otvorenog tržnog centra, a ispod železničke stanice u Novom Beogradu. Na polovini današnjeg parkinga predviđeno je da se parkiraju autobusi. Otvoreni tržni centar bi, zbog izgradnje nove autobuske stanice, trebalo da bude izmešten. U planu je i izgradnja tri manje stanice.

CENA Stara koliko i prva naselja na Kalemegdanskoj tvrđavi, više od 2.000 godina, Karađorđeva ulica u 19. veku bila je centralna trgovačka zona, u kojoj su živeli ministri i gosti iz inostranstva. Karađorđeva je uvek bila prvi pogled na Beograd sa reke, pa se o njenom izgledu ranije posebno vodilo računa. Izgradnja obilaznice jedini je način da kamioni više ne prolaze ovom ulicom.
Kliknite za proširenje...
Izvor: 24 sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=36574
 
Hm, pa cekaj malo... obilaznica do Bubanj Potoka - ako se ozbiljno radi kao ovaj deo sada - do kraja 2009. Prokop (zeleznicka stanica) isti rok ili pocetak 2010. Prosirenje Savske isto krajem sledece godine... Ne vidim prepreku da se posle toga ozbiljno krene u razvoj SA...

Jel nesto propustam?
 
pa ne znam, meni svaki rok kojim se licitira uvek ostavi gorak ukus u ustima.

jedino sto je zapravo pozitivno kod savskog amf. je to sto je tu sve cisto sa zemljistem, nema sporova (jel tako? to je oduvek drzavno?)... pa kad se za par decenija zavrsi obilaznica i prokop, valjda nece biti problema sa gradnjom.
 
^^ ih bre kud par decenija za prokop i obilaznicu daj malo optimizma :gobb:
 
shabanajzer":2es5hwar je napisao(la):
pa ne znam, meni svaki rok kojim se licitira uvek ostavi gorak ukus u ustima.

jedino sto je zapravo pozitivno kod savskog amf. je to sto je tu sve cisto sa zemljistem, nema sporova (jel tako? to je oduvek drzavno?)... pa kad se za par decenija zavrsi obilaznica i prokop, valjda nece biti problema sa gradnjom.
Kliknite za proširenje...
Bice gorko ako Miskovic kupi Zeleznice Srbije i dobije jos par stotina hektara, onda ce biti sporova. Ma samo da ne nikne jos neki "Savograd" na tom mestu.
 
ok, hajde, obilaznicu su kao krenuli da guraju, priznajem. ali mi prokop svakako deluje kao ukleta lokacija...
 
Obilaznica podrazumeva i most na dunavu, tako da....... jovanovm svakako propuštaš taj "detalj". Bubanj potok ne rešava ogroman broj kamiona što idu: pančevac-dorćol-savska itd....
 
^^ upravo tako. ali opet cak nije problem ni u kompletnosti obilaznice, nego u tome da se rokovi previse olako daju a da se posle nista ne radi da se oni ispune. i mnogo bih radije da kazu bice kad bude, a da rade svaki dan, nego da kazu bice za 2 meseca, pa se sete da rade poslednja 3 dana.
 
@GOJE
Good point, ali koliko sam razumeo, autoput Vrsac-Beograd koji je u planu paralelno sa koridorom 10 bi trebao to da resi, tj. kamionski saobracaj bi se ukljucivao na BG-NS i onda dalje dole... Kako sam slusao Dinkica, to je bila cela poenta tog puta...
 
Tako je, ali između 2009. i godine stvarnog završetka i ispunjenosti svih preptostavki proći će barem 10 godina. Nema šanse ranije. Da li neko misli da će most na Dunavu kod Vinče, autoput BG-VŠ, obilaznica oko Pančeva, veza Pančevo-Borča i most preko DUnava kod Borče i veza sa Banovcima biti gotova ranije? Da li je uopšte neko odozgo pominjao te rokove?

Znači 2020.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh