Šta je novo?
Od:
Filteri

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Da, i ja bih rekla da će biti ovako kao su Dragan i Nenad postavili. Naime, da bi se ostvario "stari plan" potrebno je izmeštanje železničke stanice, tačnije koloseka. Pošto znamo da se to neće desiti u nekoj preterano bliskoj budućnosti, a čelnici Beograda su najavili proširenje Savske čim se Pošta 2 iseli (to bi trebalo da se desi tokom 2008/09), meni je logično da će se samo sa savske (rečne) strane tramvajske baštice dodati trake i tako napraviti bulevar.
 
Ako je tako kako je nacrtano u planu (on već ima izmene, kao polozaj mosta preko Save) onda će tramvajsku prugu, kod mostarske petlje morati da prelazi LEVA (sadašnja) traka Savske ulice gledano ka petlji. Raspored saobraćajnih tokova treba da bude isti i u pravcu od petlje ka sajmu i u pravcu od petlje ka Zel. stanici (Savski trg). To znači (od kneza Miloša ka Savi) prvo trotoar, drugo tramvaj, treće bulevar. Onda bi se Savski bulevar direktno nastavio na bul vojvode Mišića bez ukrštanja sa tramvajem. Bilo bi još jasnije kad bi neko nacrtao plan petlje sa nastavcima ka Savskoj. Sada obe trake idu preko tramvajskih šina. Prema Jeleni i planu ići će jedna. Prema planu graditelje petlje iz 1970 koji ja iznosim neće ići NI JEDNA. Ukrštanje (u istom nivou) prometne ulice i dvokolosečne tramvajske pruge je garantovan, kako kazu Muslimani BELAJ.
 
Savskoj je neophodno proširenje kako bi se rasteretila i ona, a i Sarajevska - i to što pre. Jednostavno, nema smisla čekati izmeštanje železničkih pruga koje će se desiti ko zna kada. Potom, nelogično je praviti ulicu do još nepostojećeg mosta. Taj most nije ni u najavi (za razliku od onog koji će povezivati Borču i Zemun, ali koji će takođe mašala pričekati na izgradnju), a nama je potrebno hitno rešenje. E sad, kada se izmeste koloseci, kada izgradnja još jednog savskog mosta bude izvesna, tada će se možda Savska napraviti po starom planu ako se on pokaže kao bolje rešenje. Međutim, godine i godine (decenije, kako sada stvari stoje sa Prokopom) će proći pre nego što "stari plan" uopšte bude mogao da se realizuje.
 
Bulevar (ulica) ima svoju svrhu i bez mosta. Ona ne bi bila upravljena ka Savi pa da zavisi od mosta već bi išla paralelno sa Savom i opsluzivala budući Europolis. Inače, ni ja nemam iluzija, sve je to stvar daleke budućnosti. Evo, sada kazu da će se prvo uređivati obala Dunava i izmeštati luka a tek posle je na redu savski amfiteatar (Europolis). Opet, mislim da nije loše što vodimo ovakve diskusije. Od njih nema koristi ali nema ni štete. Pomenula si i Sarajevsku ulicu. Ona se ne moze proširiti pošto je kompletno izgrađena. Savska je nešto drugo.
 
Samo da napomenem; Insert iz plana koji sam postavio je uzet iz GUP-a do 2021god.

Kada se bude pravio plan za izgradnju Savskog amfiteatra ( tzv.Evropolis) onda će
svakako biti i definisan saobraćaj u tom delu do Save.
 
sarajevska i ne treba da bude veca. Ona ni nebi trebalo da bude ta zila kucavica koja je nesrecom danas zato sto nema uslova za rasterecivanje tog saobracaja. nazalost tu je rast saobracaja pregazio izgradnju. Slazem se da je prosirenje Savske prioritet, a mislim da to i nije toliko tesko zato sto je zemljiste na kome ce ulica biti prosirena u vlasnistvu Zeleznice pa ce pregovori o ekspropriaciji biti utoloko laksi kad imas jednog pregovaraca koji je pritome u vlasnistvu drzave. mislim da Posta nije toliki problem zato sto bi se Savska prosirila za samo 2 trake sa te strane, a za to ima mesta. Novi pristupni putevi za Postu dok se ne izmesti mogli bi da se izgrade sa zadnje strane(ka petlji). Savska ce biti obodni bulevar buduceg Europolisa(po modelu koju se koristi na NBGD) i kao takva je kljucna infrastrukturna investicija koja ce omoguciti dalju izgradnju.
Sto se tice Dunavske obale i odnosa sa Europolis projektom, pa tuzno je sto Grad ne da nije nista nije za dva mandata ucinio da se pokrene taj projekat nego je vec krenuo da u magli govori o jos jednom takvom, ustvari jos vecem.Prokop nije samo resenje za Savski Amfiteatar, vec i generalno infrastrukturno resenje za grad koje ce sa sobom povuci jos desetine projekata(citaj stotine miliona evra investicija), ali izgleda da to nekima nije dovoljan povod da se to sto pre zavrsi.Svako ko zeli dobro ovom gradu zna koliki je znacaj novog zeleznickog cvora.
 
Nisam ni mislila da se širi Sarajevska (Kid je već rekao da to i nije izvodljivo), već da bi se proširivanjem Savske rasteretila Sarajevska (ako ništa drugo, svi autobusi koji idu od Mostara bi mogli da prolaze kroz Savsku umesto kroz Sarajevsku).
Nije problem most (to sam spomenula samo uzgred) već činjenica da su koloseci tu gde su i da se, nažalost, još dugo neće odatle pomeriti. Savska će se širiti tako što će baštica ostati u sredini jer ona mora da se širi i ne može se čekati izmeštanje železnice. To će možda biti privremeno rešenje, ali će se svakako to prvo dogoditi. I kao što Dragan reče, definitivna saobraćajna rešenja će se odrediti sa donošenjem plana za savski amfiteatar, a eventualno preusmeravanje Savske će tu biti najmanji problem.
Mislim da se grad i pošta neće odlučiti na gradnju drugog prilaznog puta do pošte zato što se izmeštanje iste (bar onog dela koji koristi dvorište) uveliko planira. Jednostavno, sačekaće još godinu-dve i onda krenuti sa radovima. Sa radovima ionako ne bi mogli uskoro da krenu jer se trenutno radi na Novom Beogradu, a o Gazeli i Pančevcu da ne pričam - sve to iziskuje dosta para, ljudstva i mehanizacije.
 
Savski amfiteatar – treći Amsterdam
Ovakav prostor nema nijedan grad u Evropi. On može da bude uređen koncesijama na 20-30 godina – istakao je Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski venac

Investitori iz Italije i Japana najpre bi želeli da ulažu u gradske obale, odnosno Savski amfiteatar, koji je decenijama zarobljen kolosecima i skladištima. To interesovanje, koje je potvrđeno i na Venecijanskom bijenalu arhitekture, bilo je dovoljan razlog za čelnike opštine Savski venac i Privredne komore Srbije da pokrenu stvari sa mrtve tačke. Uvereni da prostor od 130.000 kvadrata između Gazele i Brankovog mosta ima mnogo veći potencijal nego problem, zakazali su javnu tribinu za danas u 11 časova u Privrednoj komori Srbije. Osim toga što će predstaviti možda zaboravljeni projekat „Varoš na vodi – vizija karike koja nedostaje”, sačinjen pre 17 godina na zahtev Srpske akademije nauka i umetnosti, namera im je da isprovociraju i probude stručnu javnost, pa su svi koji imaju nešto da kažu dobrodošli.

– Ovakav prostor nema nijedan grad u Evropi. On može da bude uređen koncesijama na dvadeset-trideset godina. Iz tih koncesija mogla bi da bude izgrađena i lokoteretna stanica, koja se uvek spominje kao kamen spoticanja, i infrastruktura. Ne smemo da dozvolimo da se Savski amfiteatar stihijski rasparčava i uništava. Raseljavanjem železničke stanice i uklanjanjem koloseka preti opasnost spontanog urbanizma – istakao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski venac.

Prema njegovoj proceni, Savski amfiteatar ima realnu šansu da postane novi centar Beograda, a cena kvadrata će dostići vrednost od pet do deset hiljada evra.

Arhitekte Dragoljub Dik Manojlović, Antonije Antić (sadašnji direktor Urbanističkog zavoda), Slobodanka Prekajski i pokojni Zoran Zotović i Milica Krstanovski su projektom za treći milenijum, kako je tada nazvan, predvideli izgradnju gradskog centra od Savske ulice, na desnoj obali Save do Ulice Milentija Popovića u Novom Beogradu. Povezali su ih mrežom kanala i veštačkim ostrvom nasred reke, nazvanim Menhetnom Beograda. Reč je o tri miliona kvadrata, stambenih, poslovnih, turističkih, sportskih, ugostiteljskih, parkovskih sadržaja.

– Asocijacija na tradicionalni grad ostvarena je kroz višeznačne javne prostore, mostove i bulevare. Recimo, Bulevar Zorana Đinđića je prema našem projektu dobio produžetak na desnoj obali Save. Prostor između Beogradske tvrđave i Bežanijske kose bila je velika močvara, koju su presecali Sava i mnoštvo kanala. Oni su nasuti za izgradnju Novog Beograda i autobuske stanice. Zamislili smo da putnici iz Savske ulice rečnim autobusima stižu u Novi Beograd i Zemun – objasnio je Manojlović.

Trebalo bi podsetiti da je za ovaj prostor raspisano mnogo konkursa do sada, ali, kao što je poznato, nijedan nije realizovan upravo zbog Železničke i Autobuske stanice koje svojim postojanjem baš na ovom mestu to sprečavaju. Doduše, gradski čelnici intenzivno pregovaraju sa upravom Železnica Srbije o izmeštanju pruge iz centra grada, što će, ako oni pristanu, biti ostvarljivo tek kada bude izgrađen železnički most kod Vinče. Takođe, ni imovinski odnosi na ovoj lokaciji nisu u potpunosti jasni, jer nije poznato ko je zvanični korisnik ovog zemljišta. Jedino izvesno jeste da je to državno vlasništvo.

Prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine je predviđeno da postojeća železnička stanica sa dva-tri koloseka ostane kao deo javnog gradskog prevoza, za protokolarne potrebe i u turističke svrhe.

Prema pređašnjim planovima, izgradnjom prve faze „Prokopa” (nove železničke stanice) bila bi otvorena mogućnost za izmeštanje lokoteretne stanice, slepih koloseka, ali i magacina, fudbalskih igrališta. Tada bi mogao da počne da se primenjuje ugovor iz 1974. godine, kojim je jasno precizirano kako će se sa napredovanjem „Prokopa” postepeno oslobađati prostor u Savskom amfiteatru. Doduše, tamo postoji i 30 hektara slobodnog zemljišta, gde bi gradnja mogla da počne i nešto ranije.

Upravo novim Ustavom i kroz predstojeći zakon o glavnom gradu opština Savski venac će biti budući vlasnik ovog atraktivnog zemljišta. Zbog toga su njeni čelnici odlučili da pokrenu stvari sa mrtve tačke, jer su svesni da je reč o projektu, koji je značajan ne samo za grad već i za državu. Značaj lokacije, njena blizina centru i silazak na reku su motiv da se od predloženog plana ne odustane.

Marijana Avakumović
[objavljeno: 01.06.2007.]
Kliknite za proširenje...
izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=30102&lang=2
 
2021!? Izgleda da cemo mi svi ici tamo na obalu da igramo sah i hranimo golubove.
 
„Варош на води”
Једни подржавају идеју уређења Савског амфитеатра, а други сматрају да то ни Бил Гејтс не би исфинансирао

Судбина Савског амфитеатра, односно недоумица шта ће бити са њим када Железничка станица буде измештена из центра града поново је васкрсла на стручном скупу у Привредној комори Србије. Визија простора између улица Савске и Милентија Поповића, Газеле и Бранковог моста, испреплетеног каналима и уметнутим вештачким острвима повезаним са обалама Саве, после седамнаест година наметнута је као тема за размишљање и основа за нови архитектонски конкурс. Осим неминовног питања колико је све то оствариво, отворена је и расправа финансирања изградње три милиона квадрата.

Драгољуб Манојловић Дик, архитекта који је својевремено руководио пројектом „Варош на води – карика која недостаје”, под покровитељством САНУ, сматра да центар Београда, који је историјски гледано најпре био на месту данашњег Доњег града на Калемегдану, потом на Дорћолу, а данас на Теразијама, има реалну могућност да се спусти на Саву.

– Граду од два милиона становника недостају многи садржаји. Вредност овог простора од 140.000 квадрата је у томе што може да постане „дневна соба” града, јер у њему има довољно простора за јавне намене, тргове, паркове, шеталишта угоститељство, ексклузивне станове, пословни простор, што смо и предвидели пројектом. Али, неко код Старог сајмишта покушава да зида, иако је то строго забрањено. Непажњом овај простор може да нестане за пет минута – објаснио је Манојловић.

После његовог исцрпног објашњења концепта града на води, уследиле су критике да назив „Варош на води” не одговара времену у коме живимо. Архитекте су указале да Савски амфитеатар изискује међународни конкурс.

Љиљана Белош, архитекта Урбанистичког завода, била је другачијег мишљења. Она сматра да је овакав пројекат за дивљење, те му савременост не недостаје, али је поставила питање на који начин би био реализован.

Према речима Томислава Ђорђевића, председника општине Савски венац, једна од могућности је концесија на двадесетак година.

Бошко Чолак, који се такође јавио за реч, пројекат је сврстао у домен научне фантастике.

– Само Бил Гејтс може да финансира овакву замисао. И када би постојао инвеститор, предуслов је да буде измештена Железничка станица, о чему се дуго говори, али то никако да се догоди. Кључна је изградња једног или два моста који би повезали Нови Београд са десном обалом Саве. Уколико бисмо то остварили, не би нам био потребан унутрашњи магистрални полупрстен – критички је прокоментарисао горуће градске проблеме.

Да ли је општина Савски венац способна да сачува ову драгоцену градску локацију од малих инвеститора? – питао је правник Александар Пећић, надовезујући се на тврдње да поједини инвеститори покушавају да „откину” делове Савског амфитеатра.

– Управо због тога и организујемо трибину, јер једино јавност и глас струке могу да га сачувају. Уколико буде препуштен инвеститорском урбанизму, поред Саве ће настати махала. Ниједан град у Европи тренутно нема овакав потенцијал, који претендује да постане епицентар. Зато морамо да покажемо онима који нам годинама говоре да од Савског амфитеатра нема ништа, да он заиста може да се уреди. Оног тренутка када почне исељавање Железничке станице морамо да имамо завршене пројекте. Представљени концепт је само тема за размишљање – објаснио је Ђорђевић.

„Варош на води” је подстакла скрајнуту причу речног градског превоза. Жељко Мајер, капетан речне пловидбе, сматра да би ионако загушене улице и прилазни путеви били растерећени увођењем пловила која би, рецимо, превозила путнике из Умке, Барича, па чак и Новог Сада.

– Просечно 250 хиљада људи сваког дана дође у центар приградским аутобусима. За исто време они би стигли воденим путем, пловилом које прима 50 путника и креће се 60 километара на час. Град би једино требало да изгради базе, односно станице на обалама – образложио је резултате свога истраживања.

Осим бројних архитеката, обичних грађана заинтересованих за ову тематику, на јавној трибини је био и Филипе Колумбо, први секретар амбасаде Италије у Београду. Иако је најављен као учесник дискусије, за говорницу није излазио.

М. Авакумовић


[објављено: 02.06.2007.]
Kliknite za proširenje...
Politika
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=30212
 
Evo i Bobica
„Blic“ istražuje: Zašto na parčetu najskuplje zemlje još pasu koze
Savske obale zaslužuju bolje
Autor: S. Palić, N. Korlat | 02.06.2007 - 11:16

Na Savskom amfiteatru, najskupljem „parčetu“ zemlje u Beogradu, koje prema nekim procenama vredi pet milijardi evra, sada pasu koze, a ljudi između zapuštenih železničkih šina skupljaju stogove sena. Njime su se ozbiljni urbanisti bavili decenijama, a 1995. godine, kao neozbiljan projekat „Europolis“, poslužio je i u predizbornoj kampanji SPS. Ideja o uređenju Savskog amfiteatra ponovo je aktuelizovana.
Deo savskog priobalja, koji danas nazivamo Savski amfiteatar nastao je intenzivnim nasipanjem močvara uz reku. Zahvaljujući tome, sredinom 19. veka u Beogradu je dobijen prostor u obliku amfiteatra, dok je pri njegovom dnu 1884. godine izgrađena Glavna železnicka stanica. Samo nekoliko godina posle otvaranja ove robno-tehničko-putničke stanice ukazano je na svu nepraktičnost i neracionalnost postojanja takvih sadržaja u centru grada i predloženo je izmeštanje. O izmeštanju Železnice, kao preduslova da se Savski amfiteatar uredi, diskutuje se tako već čitav vek. Železnica danas polako pokazuje volju da se odseli negde drugde.
- Na svakom sastanku sa Železnicom dotaknemo se i Savskog amfiteatra. Železnica je poslednjih godinu i po dana veoma kooperativna i stekao sam utisak da ona želi da oslobodi Savski amfiteatrar, ali to neće moći dok se ne izgrade „Prokop“ i nova železnička stanica u Novom Beogradu. Takođe, neka njihova važna tehnička postrojenja, koja se sad nalaze u Savskom amfiteatru, treba da budu izmeštena u Makiš i Zemun polje. Na tome zajedno rade Grad i Republika - rekao je za „Blic“ glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić.

Projekti ostali na papiru
Prostorom Savskog amfiteatra prvi su se, sredinom osamdesetih godina, ozbiljno bavile arhitekte Miloš Perić i Branislav Stojanović. Oni su napravili iscrpno istraživanje o Novom Beogradu, kako ga od spavaonice pretvoriti u nešto drugo, oplemeniti, a u sklopu toga prvi su dali drugačije viđenje Savskog amfiteatra od postojećeg.
Pre toga, sedamdesetih godina bio je raspisan međunarodni konkurs za Novi Beograd, na kom su pobedili Česi, i koji je takođe Savski amfiteatar video kao mesto na kom Beograd treba da se spusti na reku. Kasnije, početkom devedesetih godina, Srpska akademija nauka i umetnosti, raspisala je interni konkurs o Savskom amfiteatru iz raznih uglova.
- Sedam timova je radilo, tražilo se viđenje Savskog amfiteatra iz ekološkog, turističkog i drugih uglova. Tim u kom sam bio radio je na varijanti izgrađenog centra grada - kaže Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda.

„Varoš na vodi“
Taj projekat „Varoš na vodi“ predstavljen juče na tribini u Privrednoj komori Srbije.
On predviđa da se leva i desna obala Save, koja je davno bila izbrazdana kanalima, na neki način vrati u to stanje, samo sad uređeno i pristupačno stanovnicima prestonice.
Prostor od 140 hektara bio bi, prema tom projektu starom 17 godina, budući centar grada sa novim ulicama, trgovima, kejovima, javnim građevinama, poslovnim i stambenim zgradama.
- Taj je projekat odličan i on će sigurno da posluži za izradu studije o Savskom amfiteatru koja se radi u Urbanističkom zavodu - rekao je za „Blic“ glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić.
Jedini čisto politički projekat, rađen za potrebu predizborne kampanje SPS, bio je čuveni „Europolis“ iz 1995. godine.
Urbanisti kažu da u njemu nije bilo nikakvog ozbiljnog istraživanja već je predstavljao neveštu kompilaciju postojećih ideja.

Gradu ne treba „sirotinjska varijanta“
- Na neki način, dobro je što Savski amfiteatar, najdragocenije gradsko područje, do sada nije izgrađen. Na njegovom uređenju treba raditi ozbiljno i temeljno, bez velike žurbe. Moje je mišljenje da taj prostor Grad treba da uređuje kad bude imao dovoljno ekonomske snage, a ne iz „sirotinjske“ perspektive - kaže Đorđe Bobić, dodajući da to ne znači da Grad neće raditi planove i raspisivati konkurse. Naprotiv. Prvi međunarodni konkurs za taj deo grada, kaže Bobić, biće raspisan sledećeg proleća.

Rečni autobus
Željko Majer, kapetan rečne plovidbe osmislio je projekat o vodenom saobraćaju, koji bi bio realizovan rečnim autobusima nazvanima „kaverkraft“.
- U Beograd dnevno stigne oko 250.000 ljudi iz unutrašnjosti, koji dodatno opterećuju mostove i drumski saobraćaj. Ideja je da se rečnim autobusima prevoze kroz Beograd i do drugih gradova u Srbiji, a vremenski bi mogli da stignu kao i autobusom. Moja ideja bi se savršeno uklopila u projekat „Varoš na vodi“ - rekao je Majer.
Kliknite za proširenje...
izvor Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=4981

E sad povodom ove niotkud pristigle rasprave zelim da vas pitam, seca li se vise iko TT?
Kako bre smeju posle onolike halabuke da pokrecu novu temu a da prethodno ne zavrse vec zapocetu?
 
Ma mazu javnosti oci! Kao sto je prosle jeseni Bobic objavio onaj megalomanski text u kome je sve trebalo da pocne ovog proleca - i gradnja galerije, i tender za filharmoniju i muzicku kucu na mestu gradica pejton i tender za lokacije na Slaviji itd.. Sta se do danas desilo? NISTA!!

E tako, sada mora da pocne novu pricu da bi smo svi lepo zaboravili staru! I svaka sledeca prica je bolja od prethodne, i svaki novi projekat je najbolji i najveci na svetu i svi nam zavide i super smo i svi cekaju da dodju kod nas i sve kupe i uloze milijarde, a sve u svemu, nista se ne desava... Ne znam samo sta ce pricati kada im ponestanu sve price - verovatno ce onda najaviti da ce se u Beogradu graditi Kosmodrom i da ce u njega NASA uloziti tri trilijarde evra i sve ce to koordinisati Velja, ali je pitanje da li ce Zeleznica odluciti da ustupi zemljiste - naravno, dogovori izmedju Grada i Vlade su vec poceli ne bi li namolili Zeleznicu da ustupi "njeno" (!!!!?????) zemljiste da bi se taj Kosmodrom izgradio! Tender za izgradnju Kosmodroma je naravno na prolece!

E tako ja razumem sve ove price koje se samo vrte i vrte i vrte, a mi se jadni nadamo da ce od ovog grada biti nesto...

Dodje mi da sednem i placem!
 
Ja vec sedim i placem. ;)
Treba se samo setiti avanture oko formiranja vlade pa onda odmah postaje jasno zasto je sve to tako kako jeste. Ne postoji volja da se svi ovi projekti brze resavaju. Nisu uvek pare u pitanju!
 
Dve slike Savskog amfiteatra ... tek toliko da ga i Mi ne zaboravimo.

savanfiqr6.jpg


stan1bp7.jpg


Tu je ne samo želj.stanica,već i ranžirna , radionice i ostala skalamerija.
 
Pa, vidi se na slici kako se već gradi 'Treći Bgd' ..tamo iza nasipa.
Krnjača i Kotež , poludivlja naselja bez kanalizacije na podvodnom tlu.

Prvo treba razmišljati i planirati kako izgraditi Savski amfiteatar !
 
Savski amfiteatar delimicno verovatno vec moze da se rascisti. Ranzirna stanica moze da se premesti, gomila onih baraka moze da se premesti kao i silne betonjerke i sta li vec. Od onih silnih koloseka mnogi nisu vise u upotrebi, i tamo stoje vagoni koji verovatno od rdje vise ne mogu ni da se pokrenu.

Ako Grad postigne dogovor sa Zeleznicom da bar lagano krenu sa tim "premestanjem" kroz projekat prosirivanja Savske ulice, bice dobro..
 
Проширење Савске улице
Недавно обновљен део саобраћајнице неће се радити, већ ће бити изграђене две тракe
према железничкој прузи. Формирана комисија за координирање градских служби, која би требало
да води рачуна да се иста улица не раскопава и асфалтира више пута у кратком року.

Најава градских власти да ће ускоро почети радови на проширењу Савске улице изазвала је код
многих грађана већ много пута поновљено питање у престоничкој јавности: зашто се поново раскопава
недавно обновљена улица?
Међутим, асфалт и шине у некадашњој улици Слободана Пенезића Крцуна неће бити поново раскопани,
односно замењени, већ ће ова саобраћајница следеће године бити проширена за још две траке.

Према плану градских власти, неће се радити оно што је досад сређено, већ ће бити изграђене две
саобраћајне траке на земљишту које је граду уступило ЈП „Железнице Србије”.
Овим делом саобраћајнице кретаће се возила која иду према мосту Газела, док ће постојеће две
користити возачи који се крећу у смеру Железничке станице, што би требало значајно да повећа проток
саобраћаја како у правцу Газеле, тако и према Старом савском мосту. Изградњу две нове саобраћајне
траке финансираће Дирекција за грађевинско земљиште, а извођач радова биће изабран на тендеру
који би требало да буде расписан почетком следеће године.

Прошлогодишњи радови у Савској вредели су 200 милиона динара, а том приликом замењено је 800 метара
трамвајских шина, контактна мрежа, а урађена је и модернизација канализационог система, тротоари и
постављен нови асфалт.

Према речима Снежане Воштинаров, директорке „Беокома”, Савска није пример улице која ће недуго
после обнове поново бити раскопана.

– Раскопавање тек асфалтираних коловоза се дешава, јер често није могуће координирати све службе
које имају инсталације испод земље. Ту није неопходно само координирати градска комунална предузећа,
већ и републичка јавна предузећа задужена за телекомуникације или гасовод.

Неопходно је да предузећа у исто време добију грађевинске дозволе, пре тога да ураде пројекте, а потом
да на тендеру изаберу извођаче, или подизвођаче радова. При том, дешава се да је у неким улицама
неопходно хитно заменити водоводну инсталацију и да није изводљиво да се чека увођење гасовода, које
је предвиђено за неколико месеци или коју годину касније – објашњава Воштинаров.

Међутим, према њеним речима, формирана је комисија за координирање градских служби, која би требало
значајно да утиче на то да се смањи број случајева у којима се иста улица неколико пута раскопава и
асфалтира у кратком интервалу.
Када се први пут раскопа улица, према речима Снежане Воштинаров, грађевинске фирме су у обавези да
по завршетку радова у катастру упишу тачне коте где пролазе инсталације које су поставили.
Ово би требало да спречи догађаје у којима су радници при копању улице због топловода прекидали
електричне или телефонске инсталације.
Kliknite za proširenje...
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=49534
 
Међутим, асфалт и шине у некадашњој улици Слободана Пенезића Крцуна неће бити поново раскопани,
односно замењени, већ ће ова саобраћајница следеће годинебити проширена за још две траке.
Kliknite za proširenje...
Kao što vidite, poruka iznad ove je pisana 1.12.2007. Verovali ili ne, ispuniće obećanje da počinje sledeće, tj. ove, godine. Po onome što ja znam, Pošti je dat rok od dva meseca (smilovali se, trebalo je i kraće i ranije :D) da reši šta će i kako će sa svojim parkingom. Kako stvari stoje, zauzeće se deo sadašnjeg javnog parkinga koji se nalazi odmah ispred Pošte na potezu Pošta - Železnička (ispred onog dela gde su stepenice na ćošku zgrade). Ne znam da li će se ograditi samo taj deo ili će se i širiti prema železničkoj. Tu će se smestiti deo vozila, a najveći deo (post express) će se izmestiti na drugu lokaciju.
 
Ove predhodne slike sve govore! Surova realnost ,Apokalipsa! Kataklizma!Sunovrat i šta još reći.... :o
 
Da li postoji jedna jedina osoba, koja bi se eventualno osecala odgovornom u ovom slucaju, da moze da kaze zbog cega su ovi "brodovi" i DALJE tu gde jesu? Da li za to moze da se pronadje i jedan jedini razlog?
 
Ti brodovi se tu nalaze jer je tu PIM-ov suvi dok (Dubravica), odnosno, PIM tu popravlja svoje brodove. Takođe, nalazi se još neko brodarsko preduzeće za koje sam prvi put čuo.
Na žalost, na ovim fotografijama ne može da se vidi, ali određeni broj brodova koji su skroz na kraju, ka sredini reke, su renovirani, imaju radare na krovu i ofarbani su.
Međutim, ono što je meni mnogo mnogo strašnije su skladišta peska i fabrika cementa i đubre po kojem možeš da hodaš. Trebalo bi napraviti turističku atrakciju - hodaj po vodi, kao Isus.
 
Da, ali mislim da nisu svi brodovi tu samo zbog popravke. Secam se ranije kada sam vozio biciklu po keju da su neki ljudi tu ziveli, tj. na tim brodovima si mogao da vidis i prostrt ves i td. U svakom slucaju, cak iako je tu dok za popravku, to ne znaci da ostali brodovi, koji na istu samo cekaju, tu treba i da stoje. Pa, ipak je to centar grada (da ne kazem prestonice). Kolicina djubreta koju ti brodovi sakupljaju i prave je neizdrziva.

A sto se tice fabrika peska, imam ist misljenje: od ovolike zemlje, one ni manje, ni vise, moraju da budu na najskupljim delovima obale u zemlji (novobeogradska strana oko mostova, onda beogradska strana oko mostova, kao i deo izmedju Ade huje i Pancevca).

O tom Savskom amfiteatru se prica kao o nekoj ne znam kakvoj misteriji, a vec sada bi ogroman deo lokacije mogao da se "polako" sprema za vece projekte (rasciscavanje silnih magacina i cega li tamo vec nema).

http://maps.google.de/?ie=UTF8&ll=44.805712,20.449204&spn=0.005473,0.013422&t=h&z=17
 
Evo sta sve moze da se nadje u Savskom Amfiteatru: mogli bi i neki theme park da naprave, recimo, Indiana Jones ili tako nesto...:rolleyes:

dsc05446oq5.jpg
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh