„Blic“ istražuje: Zašto na parčetu najskuplje zemlje još pasu koze
Savske obale zaslužuju bolje
Autor: S. Palić, N. Korlat | 02.06.2007 - 11:16
Na Savskom amfiteatru, najskupljem „parčetu“ zemlje u Beogradu, koje prema nekim procenama vredi pet milijardi evra, sada pasu koze, a ljudi između zapuštenih železničkih šina skupljaju stogove sena. Njime su se ozbiljni urbanisti bavili decenijama, a 1995. godine, kao neozbiljan projekat „Europolis“, poslužio je i u predizbornoj kampanji SPS. Ideja o uređenju Savskog amfiteatra ponovo je aktuelizovana.
Deo savskog priobalja, koji danas nazivamo Savski amfiteatar nastao je intenzivnim nasipanjem močvara uz reku. Zahvaljujući tome, sredinom 19. veka u Beogradu je dobijen prostor u obliku amfiteatra, dok je pri njegovom dnu 1884. godine izgrađena Glavna železnicka stanica. Samo nekoliko godina posle otvaranja ove robno-tehničko-putničke stanice ukazano je na svu nepraktičnost i neracionalnost postojanja takvih sadržaja u centru grada i predloženo je izmeštanje. O izmeštanju Železnice, kao preduslova da se Savski amfiteatar uredi, diskutuje se tako već čitav vek. Železnica danas polako pokazuje volju da se odseli negde drugde.
- Na svakom sastanku sa Železnicom dotaknemo se i Savskog amfiteatra. Železnica je poslednjih godinu i po dana veoma kooperativna i stekao sam utisak da ona želi da oslobodi Savski amfiteatrar, ali to neće moći dok se ne izgrade „Prokop“ i nova železnička stanica u Novom Beogradu. Takođe, neka njihova važna tehnička postrojenja, koja se sad nalaze u Savskom amfiteatru, treba da budu izmeštena u Makiš i Zemun polje. Na tome zajedno rade Grad i Republika - rekao je za „Blic“ glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić.
Projekti ostali na papiru
Prostorom Savskog amfiteatra prvi su se, sredinom osamdesetih godina, ozbiljno bavile arhitekte Miloš Perić i Branislav Stojanović. Oni su napravili iscrpno istraživanje o Novom Beogradu, kako ga od spavaonice pretvoriti u nešto drugo, oplemeniti, a u sklopu toga prvi su dali drugačije viđenje Savskog amfiteatra od postojećeg.
Pre toga, sedamdesetih godina bio je raspisan međunarodni konkurs za Novi Beograd, na kom su pobedili Česi, i koji je takođe Savski amfiteatar video kao mesto na kom Beograd treba da se spusti na reku. Kasnije, početkom devedesetih godina, Srpska akademija nauka i umetnosti, raspisala je interni konkurs o Savskom amfiteatru iz raznih uglova.
- Sedam timova je radilo, tražilo se viđenje Savskog amfiteatra iz ekološkog, turističkog i drugih uglova. Tim u kom sam bio radio je na varijanti izgrađenog centra grada - kaže Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda.
„Varoš na vodi“
Taj projekat „Varoš na vodi“ predstavljen juče na tribini u Privrednoj komori Srbije.
On predviđa da se leva i desna obala Save, koja je davno bila izbrazdana kanalima, na neki način vrati u to stanje, samo sad uređeno i pristupačno stanovnicima prestonice.
Prostor od 140 hektara bio bi, prema tom projektu starom 17 godina, budući centar grada sa novim ulicama, trgovima, kejovima, javnim građevinama, poslovnim i stambenim zgradama.
- Taj je projekat odličan i on će sigurno da posluži za izradu studije o Savskom amfiteatru koja se radi u Urbanističkom zavodu - rekao je za „Blic“ glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić.
Jedini čisto politički projekat, rađen za potrebu predizborne kampanje SPS, bio je čuveni „Europolis“ iz 1995. godine.
Urbanisti kažu da u njemu nije bilo nikakvog ozbiljnog istraživanja već je predstavljao neveštu kompilaciju postojećih ideja.
Gradu ne treba „sirotinjska varijanta“
- Na neki način, dobro je što Savski amfiteatar, najdragocenije gradsko područje, do sada nije izgrađen. Na njegovom uređenju treba raditi ozbiljno i temeljno, bez velike žurbe. Moje je mišljenje da taj prostor Grad treba da uređuje kad bude imao dovoljno ekonomske snage, a ne iz „sirotinjske“ perspektive - kaže Đorđe Bobić, dodajući da to ne znači da Grad neće raditi planove i raspisivati konkurse. Naprotiv. Prvi međunarodni konkurs za taj deo grada, kaže Bobić, biće raspisan sledećeg proleća.
Rečni autobus
Željko Majer, kapetan rečne plovidbe osmislio je projekat o vodenom saobraćaju, koji bi bio realizovan rečnim autobusima nazvanima „kaverkraft“.
- U Beograd dnevno stigne oko 250.000 ljudi iz unutrašnjosti, koji dodatno opterećuju mostove i drumski saobraćaj. Ideja je da se rečnim autobusima prevoze kroz Beograd i do drugih gradova u Srbiji, a vremenski bi mogli da stignu kao i autobusom. Moja ideja bi se savršeno uklopila u projekat „Varoš na vodi“ - rekao je Majer.