Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Вожд]

Разрада старог пројекта "Варош на води"..

 

[Somi303]

Нема највеће тржног центра на Балкану, па не може тако..

 

[stf]

Koliko je širok ovaj pljosnati deo na vrhu? Kad košava počne ozbiljno da duva ...
Zna li neko koja je tada brzina vetra na 220m visine? Stanari bi mogli imati impresivnu muzičku pratnju dok spavaju.

Ovo je u rangu nepremostive problematike u 21. veku ... problematike "pumpanja vode iznad 5. sprata"...

 

[milos.tro]

 

[Delija]

Koliko je širok ovaj pljosnati deo na vrhu? Kad košava počne ozbiljno da duva ...
Zna li neko koja je tada brzina vetra na 220m visine? Stanari bi mogli imati impresivnu muzičku pratnju dok spavaju.

:laugh:

 

[direktor]

Vozd taj projekt varos na vodi sam okacio pri pocetku teme
Zidar zanimljivo rijesenje da ga vidimo i na ovoj strani

Sto se tice amfiteatra ja bi volio da se projektuje u skladu sa nacelima Blue Green Dream


http://www.climate-kic.org/projects/blue-green-dream/

Ta pravila sto prije trebamo primjeniti u projektovanju zgrada i planiranju prostora bice daleko bolje i jeftinije za sve plus arapi to vec grade kod sebe jedan takv grad

 

[Вожд]

Vozd taj projekt varos na vodi sam okacio pri pocetku teme
Zidar zanimljivo rijesenje da ga vidimo i na ovoj strani

Sto se tice amfiteatra ja bi volio da se projektuje u skladu sa nacelima Blue Green Dream


http://www.climate-kic.org/projects/blue-green-dream/

Ta pravila sto prije trebamo primjeniti u projektovanju zgrada i planiranju prostora bice daleko bolje i jeftinije za sve plus arapi to vec grade kod sebe jedan takv grad

Лепо је то што сте окачили на почетку теме, само не знам какве то везе има са тим што сам данас слику једног опште познатог пројекта, скинуо са странице дневног листа и овде упоредио са новим пројектом, осим ако сте можда један од аутора пројекта "Варош на води". У том случају се извињавам. А уколико сте и ви поступили на исти начин на почетку теме као и ја сада, онда ми Ваша интервенција није најјаснија.
И сам сам имао част да присуствујем конференцији: "Вароши на води" , где су аутори говорили о том пројекту, он је јаван и слободно је о њему расправљати и користити слике, а на овом форуму је било понављања разних постављених слика и нисам приметио да је било ко на то реаговао у стилу - е ја сам је већ поставио.
Занимљиво, са другог форума скинута је фотографија једног запуштеног брода коју сам сликао и поставио, особа са ником који идентичан Вашем поставила ју је на трећем, без помињања ауторства, при чему, наравно, нисам имао потребу да реагујем, не знам, можда сам погрешио..

Да и слажем се да Blue Green Dream начела треба да уђу у широку примену.

 

[Delija]

Југово решење - Потопити СА.

Бићу искрен , не свиђа ми се претенциозност ове идеје. Мењати географију читавог Београда што је и највредније и напрепознатљивије што овај измучени град има и није нешто што бих могао да подржим. А и нерационално је до зла бога.

 

[Zuma]

Izgleda da ovde i usputnu primedbu koja bi morala biti očigledna treba dodatno objašnjavati. Lepo je što Delija i STF imaju toliko poverenje u naše Arapske investitore, ali ne znam na osnovu čega. Efekti zaista jakog vetra na klastere visokih zgrada su veoma daleko od toga da budu tako rutinski problem kao što vi mislite.

Prvi problem je što je kod nas košava olujne, a ponekad i orkanske jačine, redovna karakteristika klime, a ne posebna i retka pojava gde se smanjeni komfor može privremeno tolerisati. Najveća zabeležena brzina je bila neverovatnih 172,8 km/h u Vršcu. A ne znamo šta nas tek čeka. I to se meri na površini zemlje, a ne na 220m visine. Vetar putuje sa severa preko stotina kilometara savršeno ravne površine i prva prepreka na koju nailazi pre balkanskih brda je upravo "Beograd na Vodi". I baš tu imamo grupu visokih i gusto zbijenih zgrada od, recimo, 34 sprata. Sa 220m visokim toranjem na njihovom početku. Komentarisao sam zbog činjenice da prva stvar koja se na njegovoj slici vidi je zakošeni deo koji usmerava visinski vetar NADOLE. Plus (mada se to ne vidi najbolje pa možda grešim) što je čitav oblik tornja neka vrsta delimično uvrnute trake, dakle ima spiralnu putanju koja je dobra da horizontalnu komponentu vetra preusmeri u vertikalnu.

To znači da bi se moglo desiti da visinski, hladan vazduh obgromne brzine bude potisnut nadole (ili usisan odozdo) i ubačen u lavirint uskih prolaza između solitera. Oni ionako, već sami za sebe, lako mogu imati negativne efekte čuvenog "urban canyon"-a. Samo im još treba posebna, visoka zgrada na čelu, koja im usmerava dodatni i još brži visinski vetar nadole.

Interakcija ove grupe zgrada stvara vrtloge koje je veoma teško proračunati. Pogotovo ako se brzine vetra povećavaju, jer tu ništa nije linearno. Kako će ovde biti ljudima na ulici, šta će sve tu da rezonira i da "svira", u prolazu ili u stanovima, vrlo je teško prognozirati. Čak i kad je u pitanju jedna zgrada retko se rade čisto numeričke metode. Uglavnom se koriste merenja na maketama koja se onda ubacuju u matematički model.

Nažalost, Arapi sasvim sigurno neće praviti maketu "Beograda na Vodi" da bi je ispitivali u vazdušnom tunelu kao jednu celinu. Ne mogu zato što niko živi ne zna kako će druge zgrade izgledati, gde će tačno biti (i da li će se uopšte graditi), pa čak i da hoće, ne mogu.

A KVALITET onih simulacija koju budu radli će, kao i svuda, zavisti od vrednosti investicije i očekivanog profita. Pošto je u ovom projektu najveća tajna kome oni uopšte nameravaju da prodaju čitav BNV, i po kojoj ceni, za očekivati je da će sve što BUDU radili, biti najjeftinije moguće. Jedna ovakva, zbog naše ekonomske situacije ipak najjeftinije moguća zgrada, nije nešto posebno ni visoka ni luksuzna da bi bila za neki preterani ugled u svetu, ali je ipak dovoljno velika da je daleko od toga da bude rutinski poduhvat u tehnološkom smislu. Sve do nedavno su najviše zgrade bile oko 400 metara, a ova će imati 220. Razlika ipak nije preterano velika. Da li to znači da nezgodnih efekata neće biti uopšte, ili će biti samo malo manji, ili nešto sasvim treće?

Lepo je što vi smatrate da će oni koji se nisu potrudili ni most da nacrtaju kao treba, da vode baš previše računa o posebnim okolnostima i kvalitetu života prilikom gradnje vrlo visokih zgrada u "gradu košave". Šta je prihvatljiv standard ako ste investitor bez alternative u zemlji sa ovakvim nivoom poštovanja standarda? Nadam se da grešim, ali meni se čini da to nije tako očigledno, pa smatram da problem mora bar da se pomene.

 

[Zuma]

Nekoliko, ponekad zanimljivih a ponekad morbidnih primera, sasvim u skladu sa temom.

----

Birstall woman injured by wind at Leeds skyscraper

A woman suffered a fractured skull after she was "blown off her feet" close to Leeds' tallest building.
Janet Heaton needed 15 stitches in her head after being knocked over near the 367ft (112m) high Bridgewater Place.
The incident came two days after a coroner said the road by the tower should be closed in strong winds.
http://www.bbc.com/news/uk-england-leeds-25271999

-----

How to Survive a Wind Tunnel in a Major City

Duboko udahnite, pa zakoračite ... i drugi saveti ...

http://www.wikihow.com/Survive-a-Wind-T ... Major-City

----

I live not to far from Beetham Tower and was stunned the first time I experience the noise. The video does not do it justice. I was 1/2 mile away with headphones on and I didn't hear it I felt the noise in my chest. It sounds like an evil hell horn from Mordor!

http://gizmodo.com/when-buildings-howl- ... 1475982071

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Y8-MrU6lpwg[/youtube]

----

On stormy days and windy nights, Tribeca residents say their neighborhood is filled with a strange, high-pitched whistling sound coming from the redeveloped World Trade Center site. It's an inopportune location for howling (although, really, where is?), but it's hardly the first building to surprise its neighbors by humming or whistling.


[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=nkjA3BvvOuw[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=f78sDMlufFs[/youtube]

----

Inside Burj Khalifa during thunderstorm swaying making noise like a ship calmly sailing the seas.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=KwdrJTX4tvc[/youtube]

----

When Buildings Howl: A Primer on Architecture That Whistles
http://gizmodo.com/when-buildings-howl- ... 1475982071

----

I've been living in a 26 story building in SF in the past 2 months and I'm on the 16th floor. Last night, there were really strong wind and some rain and I kept hearing the ceiling and walls creek/crackle whenever I heard the wind. At times the sounds got so bad it felt like the top of of the building was waving left and right because I could actually hear the crackle sounds coming from the left side of the ceiling/wall and then the right. This kept me up pretty much the whole night. So is this normal of high rise buildings?
http://forums.anandtech.com/showthread.php?t=2286704

----
Ovo možda nama deluje pomalo preterano, ali je dobar primer kako ovakvi efekti deluju na ljude.

I work on the 21st floor of a tall building in Midtown Manattan. I'm not used to being in tall buildings or spending the majority of my time in them. It is HELLA windy today. The entire building is creaking and I can feel the earth move underneath me. Please explain to me, in rational and calm detail, preferably with architectural schematics and links to peer-reviewed literature, that I am not going to die.
Thanks so much,
Christy

http://boards.straightdope.com/sdmb/arc ... 06269.html

---

Yes, Building Whistles, Judge Rules, but It May Be Legal

A judge yesterday took up the case of New York City's first whistling building and ruled, after weighing the evidence, that the building was in fact whistling. But before him lies a more complicated question: is the whistling illegal?

Gerald Denaro, an administrative law judge for the city's Environmental Control Board, said wind blowing around the 800-foot-high green dome of Cityspire, a skyscraper at 150 West 56th Street, was responsible for whistling noises that have irritated hundreds of midtown residents for months.

http://www.nytimes.com/1991/02/12/nyreg ... legal.html

 

[milos.tro]

Zuma, sve pohvale za post koji si postavio. :kk: Što se tiče kvaliteta gradnje,kako je rečeno i nagovešteno to će biti gradnja od NAJKVALITETNIJIH MATERIJALA SA TEHNOLOGIJAMA KOJE DO SADA NISU VIDJENE NA NAŠEM PROSTORU, tako da naše firme neće biti zastupljene tokom obavljanja završnih radova. S obzirom da će to biti najskuplji stanovi u gradu (lokacija i kvalitet gradnje kako je nagovešteno),ne sumnjam u maksimalan komfor stanovanja i kvalitet radova. Dinamika gradnje će biti u skladu sa potražnjom, a s obzirom na ulaganja, cenu tih budućih stanova koji se trebaju prodati, Arapi će svakako voditi računa o svakom detalju pa i o vetrovima.

 

[Delija]

Зума, да ниси потпуни лаик који лупи нешто а онда лута по гуглу не би ли нашао неке случајеве... нечега, знао би шта је ружа ветрова и знао би да нико не дизајнира и пројектује вишу зграду без прорачуна утицаја ветра на конструкцију. Кад се ради статика зграде то је један од кључних параметара, поготово за овакву кулу.

Шта даље да вам пишем овде када ево управо радим статику светлећег рекламног паноа димензија 110х90цм са посебним прорачуном утицаја ветра без којег та реклама по нашим прописима не може бити ни постављена.

 

[Somi303]

Звук са првог снимка производи фасада која вири изнад зграде, док С.Т.Ц. нема фасаду на оба снимка. Калифа је посебан случај.

 

[brdjanin]

Geneksove kule su mnogo niže ali su dobar primer kako visoke zgrade menjaju mikrolokacijsku ružu strujanja vazduha. Prošetajte između zgrada po mirnom letnjem danu i shvatićete o čemu pričam.
Delovanje vetra je čudna stvar. Zviždanje i ljuljanje nisu protivzakoniti. Pitanje je koliko se mogu izbeći ili kompenzovati. Sve je samo pitanje para.

 

[Zuma]

Зума, да ниси потпуни лаик који лупи нешто а онда лута по гуглу не би ли нашао неке случајеве... нечега, знао би шта је ружа ветрова и знао би да нико не дизајнира и пројектује вишу зграду без прорачуна утицаја ветра на конструкцију. Кад се ради статика зграде то је један од кључних параметара, поготово за овакву кулу.

Шта даље да вам пишем овде када ево управо радим статику светлећег рекламног паноа димензија 110х90цм са посебним прорачуном утицаја ветра без којег та реклама по нашим прописима не може бити ни постављена.

Hvala ti na ovom trivijalnom objašnjenju o "ruži vetrova". Bez njega je moje obrazovanje bilo tako nekompletno. Neko drugi bi bar POKUŠAO da pročita ono što sam napisao.

U proračunima uticaja vetra se visine zgrada koje su ovako gusto napakovane, a imaju od 24 do 34 sprata, NE MOGU zanemariti u odnosu na 50 spratova. Razlike u visinama i horizontalne udaljenosti objekata nisu dovoljno velike. To što ti misliš da je simulaciju ove kule moguće raditi kao da je usamljena je tvoj problem, i pokazuje tvoj nivo razumevanja. Gusti klaster ovako visokih zgrada u košavskom područiju nije proračun utcaja vetra na reklamu. Interakcija između objekata je prevelika, a čisto numerički metodi nisu pouzdani pri složenim konfiguracijama obližnjih zgrada i velikim brzinama vetra, čak i kad bi se znalo kako će ti objekti izgledati. Neophodno je raditi merenja u tunelu, na kompletnom modelu čitavog bloka, a oni taj model nemaju i ne mogu da imaju. Aproksimacija analize uticaja vetra, kao da je kula usamljena je jedino rešenje, ali je VELIKO pitanje koliko to u našem slučaju može biti pouzdano. Zgrade su isuviše bliske i po visini uporedive jedna sa drugom. I to se sasvim lako može videti na nekoliko pokušaja vizuelizacija mogućeg izgleda čitavog bloka. Ako neko i dalje misli da se u OVOJ gužvi proračun može raditi kao da je kula na praznoj livadi, bolje bi bilo da razmisli ponovo.

Što se tiče "nekih slučajeva nečega", forumski i novinski citati pokazuju da je problem i dalje prisutan, a youtube snimci daju ekstremne primere koji su tako loši da se jasno čuje i izdvojeni osnovni ton, jer se samo takvi mogu snimiti običnim mobilnim telefonom izvan zgrade i na velikoj daljini. Nisam ni očekivao da se takvi ekstremi mogu desiti kod nas. Poenta je bila sledeća. Ako je i danas nešto tako glasno uopšte moguće, ako se toliko osoba i dalje žali na čudne zvuke u svojim stanovima, a znamo da ljudi, za razliku od mobilnih telefona, imaju izrazito osetljiv sluh koji se prostire kroz mnogo redova veličine, da ne spominjem takođe osetljiv osećaj za ravnotežu i ubrzanje, onda se lako može očekivati da se noću, dok je sve tiho i ljudi leže u krevetu, ipak jasno čuju i osećaju i MNOGO manji efekti lošeg projektovanja nego što su ovi. Plus što u gustom klasteru visokih objekata imamo ogromni problem uticaja vetra na pešake. Možemo li od Arapa očekivati vrhunski kvalitet u zaštiti od košave, ako smatraju da će ovde imati veoma skroman profit, a ne znaju ni kako će naselje izgledati da bi sem generičkih zašita mogli proračunati bilo šta?

 

[spatiotecte]

Pre nego sto pocnemo da se bavimo problemmima zvuka i vetra, prvo i osnovno pitanje koje treba da postavimo je:
Da li nam treba gust klaster visokih zgrada u Savskom amfiteatru?

 

[dedinje]

Treba, ako hoćemo da Beograd bude i izgleda kao svetska metropola.

 

[milos.tro]

Jedna interesantna priča o kuli i vetrovima:
Kilometar u nebo - gradi se najviša zgrada na svetu
http://www.srbijadanas.com/clanak/kilom ... 19-04-2014

Rijad - U Saudijskoj Arabiji grade najveću zgradu na svetu a planirano je da visina bude preko kilometar, prenosi CNN.

Dubai je do sada bio šampion najviših, najskupljih, najdužih građevina. Sada tu titulu vrebaju iz komšiluka. Naime, ''Burdž Kalifa'' , koja je ponos Dubaija i koja drži Ginisov rekord, neće biti zadugo najviša zgrada na svetu, ako u Saudijskoj Arabiji ostvare planirano.

Na ''Kulu kraljevstva'', kako su nazvali planiranu zgradu, potrošiće se 1,23 biliona dolara. Ona bi trebalo da ima 200 spratova i gledaće na Crveno more.

Ovu zgradu činiće 800 tona čelika i 5,7 miliona kvadrata betona, piše ''Saudi Gazette''.
Ali gradnja ove kule je pravi izazov. Graditi toliku kulu na obali mora, gde bi i slana voda i vetar mogli da je unište biće pravi test za građevince.

Iz kompanije “Advanced Construction Technology Services”, koja bi trebalo da gradi ovu kulu, rekli su da je projekat, iako veoma ambiciozan, sigurno izvodljiv.
„U ovom trenutku možemo da sagradimo zgradu visoku jedan kilometar, možda i dva. Za veću visinu od toga, moraćemo još da učimo“, rekao je Sang Dae Kim, direktor Odseka za visoke zgrade ove kompanije.

''Burdž Kalifa'', koja se trenutno nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda, visoka je 827 metara.

 

[laki72]

Pre nego sto pocnemo da se bavimo problemmima zvuka i vetra, prvo i osnovno pitanje koje treba da postavimo je:
Da li nam treba gust klaster visokih zgrada u Savskom amfiteatru?

Bravo!
Samo je problem sto se mi nista ne pitamo. Moje misljenje kao pojedinca koji nema veze sa strukom je nebitno, ali koliko vidim ne pitaju se ni institucije kao ni udruzenja i pojedinci koji bi trebali da daju svoj sud o tome.

Treba, ako hoćemo da Beograd bude i izgleda kao svetska metropola.

Kakva je to logika?
Nisam neki vrhunski poznavalac, ali koliko znam osim arapa svuda su ti gusti poslovni klasteri posledica velike potraznje i visoke cene kako zemljista, tako i najma p.prostora.
Arapi sa druge strane svojim petro dolarima pokusavaju nesto drugo, ali mislim da su na pogresnom putu i da ce krah te bajke biti gori nego krah trzista nekretnina i bankarsko-kreditnog sektora u zapadnom svetu od pre nekoliko godina. Razlika je samo u tome sto trose vec zaradjeno pa posledice nece biti toliko bolne.

Mi u nasem slucaju nismo ni jedno ni drugo. Poslovni prostori nam zvrje prazni jer je privredna aktivnost minimalna, gomile preduzeca su na granici profita ili u gubitcima. Stanovnistvo ima potrebe za stambenim prostorom, ali nema finansijske mogucnosti da ga priusti, jer hranu u supermarketima placa na 300 dana odlozeno.
Realnost potrebe za kustim klasterima visokih zgrada u ovakvim uslovima? Vrlo upitna, da ne upotrebim neku grublju rec.

Inace u februaru sam aktivno napadao celu pricu o projektu "Beograd na vodi" pa me pozvase neke kolege forumasi da 'spustim lopticu' i sacekam malo.
Evo prodje 4 meseca, ne vidim sta smo novo saznali, koje smo informacije, planove, ugovore dobili na uvid.
Dal cela prica polako tone u zaborav? Pa cini mi se da se ide u tom pravcu.
Zovite me hejterom, ali drago mi je zbog toga. Beograd i beogradjani zasluzuju bolje. Zasluzuju da se taj centralni i najvredniji komad zemljista izgradi po njihovoj meri, u njihovu korist, a ne samovoljno i zakulisno, ma ko akter takve radnje bio.

Toliko od mene za ovaj put, a sad se na ovoj temi 'povlacim' ( ponovo ) da je ne bih zagadjivao svojom negativnoscu ;-)
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[Zuma]

Pre nego sto pocnemo da se bavimo problemmima zvuka i vetra, prvo i osnovno pitanje koje treba da postavimo je:
Da li nam treba gust klaster visokih zgrada u Savskom amfiteatru?

Postoji nekoliko razloga zašto to nije dobra ideja.

1. Optimalno korišćenje prednosti pojedinih prostora. Smisao gradnje visokih zgrada je dobijanje puno korisnog prostora. Posledica je da one usmeravaju fokus, odnosno interesovanja ljudi na unutrašnjost zgrade, ne na njenu okolinu. Zbog toga se bez gubitaka u funkciji i zadovoljstvu ljudi one mogu graditi na terenima koji inače nisu posebno vredni. Zauzimati posebno vredne terene, one koji bi i sami za sebe ljudima bili interesantni, je traćenje tih resursa. Tu se prave takvi objekti koji usmeravaju fokus i eksploatišu spoljašnji a ne unutrašnji prostor. Tu ne dovodite dodatne gomile ljudi da bi radeći u kancelariji završili posao koji nikakave veze nema sa posebno vrednim spoljašnjim ambijentom, jer su takvi resursi retki, pa time zauzimate mesto ljudima koji bi baš zbog njih došli, ali zbog gužve koju usput prave ogromne mase onih koje ste vi sami nepotrebno dovukli, ovi prvi ne žele da dolaze. Dakle koristite redak prostor koga nema dovoljno na pogrešan način. Ako je to obala reke, onda gradite samo ono što tu obalu stvarno koristi, odnosno pokušavate da eksploatišete pre svega samo ono što JEDINO reka može da pruži. Sekundarna eksploatacija je manje dobro rešenje. Tj zbog reke se skuplja mnogo ljudi, a vi im onda prodajete šporete ili osiguranje zato što su u gužvi šanse za uspeh veće. A najgore je kad objekat baš nikakve veze sa rekom nema, sem što se lokacija smatra "prestižnom".

2. Beogradu treba niz javnih postora i javnih institucija koje nema, a koje imaju punog smisla samo ako su negde blizu centra grada. Mislim na ambijente tipa Knez Mihajlove ulice ili pešački deo Trga Republike. To su mesta za kojima postoji ogromna potražnja i koja su već sada tesna. Mesta gde grad zaista živi punim intenzitetom, gde se ulični sadržaji neverovatnom brzinom smenjuju i stalno adaptiraju novim potrebama. Stomak je možda negde drugde, ali ovo je pravo srce grada i ono što ljudi stvarno pamte. Njihova subjektivna vrednost se ne može dovoljno naglasiti. A ipak mi imamo samo JEDAN takav trg i samo JEDNU takvu ulicu. To je smešno za grad kakav bi Beograd mogao i morao da bude, ako želi da bude konkurentan. Obale reka su idealna mesta za nove pešačko-komercijalne zone poput Knez Mihajlove i Trga Republike. Isto važi za neke javne institucije koje ili nemamo ili su bez kvalitetnog smeštaja, muzeje, buduće moderne kulturne centre tipa Žorž Pompidu u Parizu, ili čak neka administrativna sedišta koja se veoma često koriste i koja su svima potrebna. Nemamo čak ni običan prazan prostor pun mini fontana, klupa i drugog javnog mobilijara gde mnogo ljudi može da se skupi zbog 1001 razloga, od proslava, preko demonstracija do revolucije. Novu Godinu čekamo pola na zatvorenoj ulici, a pola u uređenom parku koji posle toga bude maltene uništen. Sportiste pozdravljamo u sred cvetne bašte. Ovorenu reku vidimo samo iz nacističkog koncentracionog logara. To je suludo. Sve nam fali, jer nemamo skoro ništa što bi moderan grad trebalo da ima. Nema i neće biti bolje prilike za to od Savskog amfiteatra. Grad bi trebao prvo sam sebi da odvoji najbolje delove svoje teritorije, pa onda da prodaje ono što preostane. Obrnuti prioritet je i nelogičan i sumnjiv. Priču o finansijskim nužnostima odmah izbacite kroz prozor kao posebno budalasti spin, jer pričamo o beznačajnom delu ukupne površine grada. Koji ustvari takođe veoma dobro zarađuje, samo na drugi način.

3. Vizure. Savski amfiteatar ustvari zaista ima oblik antičkog amfiteatra. Najniža i potpuno ravna površina na spoljnoj strani okuke reke, okružena uzvišenjima sa kojih gledaoci posmatraju pozornicu i glumce ispod sebe. Ovde se ne stavlja puno visokih zgrada iz istog razloga iz kog ni vi ne stavljate ormar na sred sobe. Ormari idu pored zida, a u sredini je nešto nisko da bi ste sobu uopšte videli. Na okuku reke Save i SA postoji lep pogled sa više vidikovaca, ali i sa mnoštva viših zgrada svuda unaokolo. Pravljenje vizuelnog zida usred nečega što topološki podseća na dno neke vrste plitke poluzatvorene činije bi ograničilo vidik na mestu koje je suviše blizu posmatraču, pa tako zahvata preveliki vidni ugao. U poslednje vreme sam se malo muvao po raznim vidikovcima pa imam utisak da je veći problem od samih vizura (koje i nisu nešto specijalno same za sebe), DOŽIVLJAJ DUBINE GRADA. U Beogradu, sa viših tačaka, pogled putuje veoma daleko, gde god da gledate, i uvek ima nešto pomalo različito da se vidi. Neko reče da Beograd leži na čak 29 "brda" (bar se tako zovu). Objekti su razbacani i po širini, i po visini, i po dubini. Zaista izuzetno. Ovo bi mogao da bude veoma ozbiljan problem, jer mi se čini da je baš taj utisak trodimenzionalnosti, tj dubine i bogatstva (a ne lepote) panorame Beograda upravo ono najvrednije u njemu. Da je to čak suština neke mentalne mape grada, njegovog vizuelnog identiteta koji nosimo u pamćenju. Ovaj problem je međutim prilično komplikovan, pa traži još vremena, pouzdanije rendere i poznate visine zgrada da bi se na licu mesta mogao mnogo preciznije zamisliti budući pejsaž. Samo slike i renderi gledani na računaru ne pomažu puno jer se gubi doživljaj trodimenzionalnosti, bogatstva detalja, širokog ugla gledanja, i dubine čitave panorane grada.

 

[Zuma]

Treba, ako hoćemo da Beograd bude i izgleda kao svetska metropola.

Bilo bi lepo da neko najzad objasni nerazdvojnu vezu gradnje mnoštva kula na obali reke i "svetske metropole". Tamo gde "svetske metropole" imaju izbora i para da se reše skupog industrijskog haosa, luka i ulica pored obale, one se oslobađaju od svega toga, i sade travu. To ih čini budućim metropolama, a ne onima čije je vreme, bar što se tiče ideja o najboljem načinu da se iskoristi obala, veoma davno prošlo.

 

[dedinje]

Niko nije rekao da će u Beogradu na vodi pored obale biti "industriski haos i luka". Biće sigurno ulica i zelenila. Ja imam poverenje u te stručnjake koji će raditi defintivni projekat. Sigurno se nekima nešto neće sviđati ali to je neizbežno. Pa ima parižana koji ne vole Ajfelovu kulu i, znam poudano da je bilo beograđana koji su bili protiv obnove Avalskog tornja.

 

[stf]

Зума ...

1. Па управо градња кластера у СА представља најоптималније коришћење земљишних ресурса. Највредније грађевинско земљиште у градовима целог разумног света је прекривено кластерима, не зато што неко има комплексе, већ зато што само градњом у висину може да се исплати изузетно висока цена земљишта.

Други разлог је тај што се штеде ресурси друштва кластер принципом градње. Град треба да иде у висину а не у ширину. Широк град=скуп град. Београд је скуп град и наши врли урбанистички "стручњаци" својим фикс идејама и страховима од свега преко пет спратова гурају овај град у финансијску смрт! Од метроа нема никаквих назнака, од регионалне железнице тек ... али зато се граде ламеле по Борча гредама, Лединама и осталим вукопустахијама, а земљиште које не изискује коришћење јавног превоза и штеди немероватне ресурсе стоји под складиштима ...

2. И свега о чему ти причаш ће бити у СА ... и јавних простора и клупица и фонтаница и травице и јавних установа ... ако си мислио да у СА треба САМО то да се налази онда не разумеш како свет функционише и живиш у неком утопистичком свету који ће можда бити могућ после трећег светског рата ...

3. Визуре ... чувене визуре од ничега ка ничему ... чувамо поглед са ничега на ништа ... пошто је све то толико безначајно сад смо се сетили да употребимо и фенси филозофске изразе - "дубина града" ... не верујем шта читам ...

 

[McCabe]

...

 

[dedinje]

Ne znam ni ja ali sigurno će biti objavljen konkurs. Kula sigurno neće imati oblik "krastavca". Objavljena je slika drukčije kule (mislim ona slika gde su Včić i Šeik) koja izgleda izvanredno.