Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Борчанац]

Јесте, али превиђаш неке ствари.
Ти људи су ту досељавани управо јер је имало где да се ради. Постоје две старе индустријске зоне, пкб је био међу већим комбинатима у Европи... Борча са својом популацијом исто вековима је стара. Значи овде је потребно градити садржаје пре него станове, у овом тренутку је то нешто са чиме могу да се сложим. Тај проблем трошкова остаје свакако јер насеље које је старо преко пола миленијума (најмање) а налази се пар километара од тог центра, мора да има инфраструктуру, улагања, саобраћај. Да ли треба да се развија као независно тело или да се интегрише са остатком града у опште није важно. Важно је да ће то бити једно од највећих улагања у деценијама које су пред нама, то постаје крајње јасно а тих трендова већ има док најава има и далеко више.

Дакле јасно је да ту постоје корени, да постоји већ доста тога уложеног, да су и даље потребне институције, послови, мостови, фабрика за прераду воде... и да је све то на пар км (Борча на 7, Крњача 4, Белвил 5) и то друмски од круга двојке. 20 километара далеко јесте погубно, ово у непосредној близини као што су НБГД, Борча није.
Најважније је да све што се теби чини као непотребан трошак, свакако мора да се деси, све да се ни шупа не насели више овде. Никакве уштеде не постоје а и ефекат спаваонице додатно тражи улагања да би се излечио, исто као НБГ пре 15 година.

И то нема везе са локал патриотизмом. Само прочитај пажљиво ове прецизне податке о трајању насеља, броју становника, километрима од центра и свему осталом. Сигурно то нећеш моћи довека да игноришеш.
Да се разумемо, слажем се ја у концепту са тобом, само видим и стање на терену. То стање каже да је јефтиније Борчу урбанизовати него преселити на десну обалу Дунава, Луку, СА, и остале рупе града. Не знам где још ти видиш те рупе до 30% делује ми мало претерано али ок. Селидба стотина хиљада људи у централну зону је реална колико?

Осим тога, те локације су прескупе управо због недостатка конкурентног земљишта, зато су изнуђена решења која обезбеђују профит. Припреми земљиште између Борче и Земуна за градњу и више нећеш имати ни једну ексклузивну и прескупу парцелу за градњу у Београду. То би била само здрава конкуренција и лакше и квалитетније би се градило јер би део трошкова са прескупих земљишта могао да иде пројекат, материјал, да се не препумпа квадратура па да се чудимо крмачама.. Приде неки лик из града је рекао у Београдској хроници, док је најављивао ту могућност Л.О.Дунава, да је ту земљиште погодно за градњу до 150м висине, па ко воли.

 

[stf]

Желео сам да баталиш локалпатриотизам да бисмо могли да дискутујемо филозофски. Ја видим стање на терену и, признајем, имам проблем да га прихватим, то стоји. ... међутим, једнако тако стоји да ће се овакав концепт развоја града изградњом масовних ламела по ободима резултрати ужасавајућим крахом, питање је само да ли кроз 50, 100 или 200 година. Али крахираће и то сурово, а то је сигурно као што је сигурно да ће после кише доћи сунце.

Неки градови попут Париза, Беча, Будимпеште, Атине намају куд и иду у ширину. Београд не мора да то да ради а ради далеко лошије него поменути градови. Они се континуално и постепено шире а Београд прескаче огромне рупе. Моје скромно мишљење је да је изградња сателит насеља (Церак, Видиковац, Миријево, Вишњичка бања, Котеж) једнако лоше као ово што се данас ради. Разбацујеш непотребно насеља по брдима, и онда наравно, до њих мораш да довлачиш прескупу инфраструктуру, па онда садржаје ... заправо првобитна грешка тражи вишедеценијско бацање пара на исправљање исте ...

Аутохтоно вишевековно становништво не тражи једнако скупу инфраструктуру као досељеници. Од 80 000 људи Северног Београда, колико њих реално живи на том месту јер живи ОД ТОГ МЕСТА? Колики проценат? А колики проценат иде за град, оптерећује инфраструктуру, троши ресурсе а нема за тим потребе ...

Примера ради, само за основно подмиривање инфраструктурних потреба једне Калуђерице, потребан је буџет Њујорка. Да ли ће икада добити толико пара? Ја мислим да неће. О тим финансијским рупама без дна ја причам, које стварамо и због којих ћемо се горко кајати .. можда не ми, али ће нас праунуци проклињати.

 

[dedinje]

to što kažeš da beograd preskače ogromne rupe potseti me na onaj plan iz sedamdesetih - arhipelag naselja u moru zelenila. Te rupe će biti zelenilo. a ono - razbacuju se naselja nepotrebno po brdima - stvarno je filozofija. Trebali su 500.000 ljudi da smeste u stanove na relaciji terazije-slavija. Nije tačno da gradovi koje si pomenuo nemaju kud da se šire. Prvi Beč ide preko Dunava. Kažeš infrastrutura je skupa. Pa normalno u velikim gradovima sve je skupo od velikih zgrada do održavanja ogromne količine zelenila i parkova. Nekad davno sam mislio da metro imaju samo glavni gradovi država a sada... I Sofija ima metro a dočekaćemo da ga ima i Tirana. A to što će nas praunuci proklinjati primi filozofski.

 

[Nebojsa]

@Nebojsa

И ја бих, замисли, пре живео у Лондону, јер је престоница света, иако је Париз 30 пута лепши град.

Вранац је све објаснио. Град који има степске пољане и уџерице у најужем градском ткиву, као и на његовом непосредном ободу, сигурно нема потребу да гради у висину, све и да је богат. А сад уживај у свом свету међу облакодерима. Јер, кад добијемо једну или две куле, има живот свима да нам буде лепши.

Evo i od mene si dobio jedan +

Opet 'Pariz je lepsi, najlepsi grad....', druze meni je London lepsi grad i oko toga mozemo da se natezemo u nedogled..

Tako je, ako je i jedan veliki grad u svetu simbol 'romantike' to je Pariz, to mu nisam nadenuo ja vec ceo svet.

Kakve veze imaju poljane i udzerice sa ovom pricom, tema je Savski Amfiteatar i ja se skoncentrisem na S. Amfiteatar. Te poljane i udzerice su vidljive i za slepca, jel to znaci da sad zarad poljana i udzerica treba da se stopira ili odlozi bilo koji projekat u gradu? Zaista cudno i besmisleno..
Zbog tamo neke neiskoriscene livade na Ledinama ili onog krsa na Autokomandi koji decenijama ulepsava Autokomandu, ni jedan visoki objekat u gradu nebi trebalo da se gradi??? jer su udzerice i poljane prioritet , cuj brate sebe sta pricas.
Zanima me tvoje misljenje sta raste na obodima Pariza, verovatno nema ni jedne travcice vec su prosuti crveni tepisi u krugu od 50km oko grada, a pojava neke kravice ili ovcice se tretira kao pojava vanzemaljaca,,

Nemoze Srbin na kraju bez svog tradicionalnog pesimizma i zida prema svemu sto nije Tursko nasledje uz obaveznu demagogiju i osecaj da je nesto vazno rekao. Mozda ce bas sa izgradnjom prvih kula to biti naznaka da ce nam u dogledno vreme zivot stvarno biti lepsi jer ce to biti jedan od vecih pokazatelja da ovde nesto pocinje da se menja.

 

[jonathan]

Da li neko ovde stvarno misli da će Vučić, Mali i nekoliko likova u čaršafima da bilo šta naprave? Hoće, ekskluzivni je*******arnik u zgradi Zadruge. Čemu služe Sales Centri i šta od njih nastaje i ostaje kada im prestane funkcija? (Nije nagradno pitanje) Dugo godina "rašomonski" čitam ovaj forum sa određenim poštovanjem i bez preterane potrebe da se uključujem u aktivnu diskusiju, ali momci, više ste ga preterali sa teškim filozofijama i analizama. Kakvi bre krastavci i čardaci? Može li bilo šta normalno da se izgradi u gradu gde je mangup Vesić "menađer", a pazi sada, novopostavljeni glavni Arhitetka mladić sa nikakvim iskustvom sem porodične tradicije crtanja crkava? Sa poštovanjem, ali ne hvala, ja bih da ipak ostanem u kakvoj-takvoj stvarnosti.
(autor je d.i.a. sa određenim, mahom posrednim iskustvom u projektovanju kapitalnih objekata i urbanističkih celina širom sveta)

 

[belka]

Za Homera. koliko sam ja razumeo, izmene GUP-a su učinjene kako bi se stvorili uslovi tj otklonile neke urbanističko-saobraćajne prepreke da se u aktima detaljnije razrade mogu doneti Plan detaljne regulacije kojim će se moći predvideti određena i koceptu Beograd na vodi prilagodljiva rešenja, a da zatim po donošenju ne budu u koliziji sa GUP-om. To je normalan i racionalan red koraka i treba ga pozdraviti. Sada će verovatno uslediti donošenje Plana detaljne regulacije ili će se možda donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji stvoriti zakonski osnov u vidu izuzetka za ovakave projekte da se bez PDR-a može izdati direktno na osnovu GUP-a lokacijska i zatim građevinska dozvola. Tada se stvarno sustiču uslovi da ukoliko se reše imovinskopravni odnosi i formira prva ili dve građevinske parcele na kojima bi investitor imao pravo svojine na zemljištu i realno započne gradnja kule ili tržnog centra ili oboje. Mislim da je to svrha.

 

[dedinje]

Jonathan, kakav ružan gadan, i prljav post. Zadnja rečenica - neukusno hvalisanje

 

[milos.tro]

"Temelj izgradnje" BnV predstavljaće ugovor sa Arapskim investitorom, kako stvari stoje, ono što smo imali prilike da pročitamo u jedinom članku u Politici na tu temu (nažalost jedinom) su 2 moguća scenarija: jedan je jako loš za grad Beograd,a drugi nešto manje loš. U jednoj varijanti bi ustupili (čitajoklonili) ceo SA Arapima,a po drugom ustupili bi deo (čitajoklonili) SA za prvu fazu izgradnje.

Šta bi Beograd dobio u prvoj fazi : kula,šoping mol i nekoliko luksuznih hotela.
Država bi ostvarivala prihod od PDV-a i imali bi oko hiljadu "srećnika" koji bi prošli šire,pa malo uže,pa uže i najuže izbore,testiranja i još ponešto za radna mesta u šoping molu,hotelu (još uvek su mi u sećanju radna mesta za Crown Plazu čijih se imena za date pozicije ne mogu da setim) za platu od 200-300 evra. U svakom slučaju Arapi će dobiti šta god da traže i "skupljali kajmak" u čitavoj priči. Što se tiče stanova gradiće po principu ponude i tražnje, imaće dovoljno prostora za gradjenje i spratnost koja im odgovara.Stambeni deo činiće najskuplji stanovi, prodavnice zatvorenog tipa samo za stanare,24h obezbedjenje i još mnogo toga.Stanari će moći da biraju pogled na reku ili možda golf teren :wink: za opuštanje onih koji mogu da plate članarinu par hiljada evra godišnje). Umalo da zaboravim i "one naše srećnike" koji bi brinuli o zgradi 24h,bili na usluzi stanarima 24h,otvarali vrata i osmehivali se sa sve "kićankama" za platu od 200 evra.

 

[bboris7]

Зума

Вредност земљишта гледаш на апсолутно погрешан, чак тотално супротан начин и не разумем на основу којих референци си закључио то што си закључио ... Највредније земљиште неког града је оно у географском средишту тог града. Тако је то са апсолутно сваким градом у свету. Највећи проценат становника би најрадије живео у центру и радио у центру јер живот у центру захтева немерљиво мање свакодневне животне трошкове. Колико само људи који живе у центру Београда уопште немају кола ... примера ради ... па шта ће им?

Толике деценије сви причају како је највредније земљиште у Београду - Савски амфитеатар, а по твојој логици оно је потпуно безвредно и много вредније је земљиште код "5 идиота" на Бањици или стамбени кластери на Видиковцу ... ? По твојој логици, када би подигли пословни кластер у Овчи, то би постало највредније земљиште на Балкану? Да ли ? ...

Кластери су се формирали зато што је то једини начин да се исплати новац уложен у земљиште. Ако земљиште кошта толико и толико и ти саградиш петоспратнице, све продаш и не покријеш 30 посто трошкова а камоли зараду ... е зато су зграде ишле у висину а не јер је некоме дунуло.


Борчанац

Батали сада локалпатриотизам па ћеш увидети колико је дугорочно погубно градити ламеле по Борчи ... Исто важи и за Сремчицу, Батајницу, Калуђерицу, Рипањ ...

Београд је преширок град и неупоредив са Будимпештом јер за разику од ње, он има преко 30% НЕИЗГРАЂЕНОГ земљишта у кругу од само 5 километара од најужег центра. Када би се централне зоне урбанизовале, могле би комотно да приме цео Северни Београд ... Да, инфраструктура мора да постоји али ради аутохтоног становништва које вековима живи у том подручју и има своју сврху на том месту. Ако неко ко живи у Борчи нема никакве корене ту, не зависи од те земље, од комбината, од пољопривреде већ се школује, ради, излази на неком другом месту, заправо му је цео живот на другом месту а у Борчи само спава, то значи да он у Борчи живи само зато што нема новца да живи ближе.

Свако ко не живи од воћарства он нема никакву потребу да живи у Дражњу примера ради. Ко не живи од јагода, тај нема потребе да живи у Бегаљици.

Надам се да разумеш о чему причам и колико је могубно масовно урбанизовати насеља 20 километара од центра града а притом ти у центру зврје ливаде под депонијама које могу да скуће до 500 000 људи ...

Znam da nije ok sto se ubacujem u ovu raspravu , ali ovo boldovano mi nije bas jasno , pa cisto da pitam ,jel ovo realan podatak ili si cisto onako stavio 30% . Ja sam pokusao da pronadjem taj prostor , ali mi nije poslo za rukom .
I da li se tu misli na gradnju visokih objekata tj . gusto naseljavanje ili mozda na nesto sto je uradjeno u naselju Stepa Stepanovic.
Dodao bih samo da , Novi Beograd , koliko ja znam ima oko 80 000 stanova i znamo koliku povrsinu zauzima , pa me zanima da li i u njemu ima prostora za jos gradjevina i koliko ?

 

[Delija]

30% је можда чак и мала цифра.

СА као и скоро цела савска обала са обе стране, Лука Београд, Бродоградилиште, Пар НБГ блокова... Све то је у најужем центру, све су то огромне површине и све се то мора урбанизовати. (урбанизам није само градња квадрата) Толике и такве површине у центру нема ни један европски град.

 

[stf]

bboris7

Убацивање у расправу је скроз ок, то је и преко потребно да не би ово личило на неки лични рат Зуме и мене, нпр. ... У сваком случају, Делија је набројао неке у само ужем центру. Ја ћу набројати још неке које нису под депонијама, али су зреле за урбанизацију: Обе стране Кумодрашке улице, десна страна аутопута ка Нишу, цела Маринкова бара, Богословија са Северним булеваром, па блок око Топлане на НБГ, Блок 26, Блок 42, Блок 39 ...

Плус, обнова стамбеног фонда на целој територији ужег и ширег центра и градња петоспратница уместо уџерица како је планирано још пре рата ........

Такву ситуацију да 5 километара у круг од географског центра имамо фактички неизграђен град не постоји ни у једном европском граду који сте овде поменули као упоредни пример и зато не може ни бити упоредни пример.

 

[Борчанац]

СТФ
Ми у ствари не размишљамо толико различито по овом питању. Мени је ок да се не изгради ни један стан више у Банатском делу града. И даље је то једнако скупо и инвестирање не може да стане јер је толико тога потребно баш да не би зависили људи од кретања по граду. Овде услова за одржив живот има, само их треба обновити и унапредити.
Само сам се освртао на чињеницу да оно што ће да кошта, свакако ће да кошта! А слажем се да је боље оспособити постојећу популацију за одржив живот, развијати као независтан град а ефикасно повезан са постојећим. Тако да живе на месту од којег могу да живе.

Нема ко јасно да каже да тако треба и док се све игнорише, овде се праве погрешни садржаји. Филозофски се исто питање поставља и за те рупе у центру, као и за све поменуте ободе. Ко да их попуни када нам је демографија оваква и смањује се миграција, а људи још одлазе. Где да нађеш 500 000 људи за СА, Луку, Богословију? Ове са периферија сигурно нећеш населити у центар а листом сви имају жељу
Напротив, питање је зашто периферија привлачи људе у већем броју од толиког простора у центру?
Још боље, како учинити центар доступним?
СА неће дочекати пуно Борчанаца биле зграде високе или приземне, а ако саобраћаајно добијемо колапс услед превелике густине и неадекватних решења у углавном унапред одређеној инфраструктури СА... плашим се да ће Борча имати и скупљи квадрат

Мени логика каже да ако имаш више простора, конкурентног за градњу, цене морају да падају. Па се питам зашто нико не каже инвеститорина и власницима парцела да има пуно места где да се гради, да морају да обарају цене. Ако већ има простора толико :? а мислим да га има само хипотетички толико. Ту су и даље Лука и уџерице Северног булевара, Кумодрашке...и док не будемо толико економски јаки да рушимо све и плаћамо то да би градили, ето нама грађевинског бума на боковима града.

Овде је наравно главно питање за тему, има ли саобраћајног решења за неометано кретање оволиког броја људи у СА?

 

[bboris7]

@stf nisam imao u vidu vec izgradjeno zemljiste , jer ako tako razmisljamo onda je citav grad za urbanizaciju .

Sto se tice podataka , ako uzmemo da je 5 km poluprecnik zamisljenog kruga , onda je povrsina tog kruga oko 78 km 2 , a 30 % od toga je oko 23 km 2 , a recimo povrsina SA je oko 1km 2

 

[Zuma]

Ovde se priča o nekoliko pomalo različitih tema. Jedan je problem kako rešiti oblast Savskog amfiteatra koja će u početku biti potpuno ispražnjena, ali je ipak u starom delu grada. Drugi problem je šta graditi na praznim ili zapuštenim placevima u okviru starog dela grada gde već postoji jasno formiran urbani prosor. Treći je problem kako tretirati gradnju po naseljima oko starog dela grada.

Što se tiče ovog poslednjeg, jasno je da postoje poslovi i sadržaji koji nisu dobro prilagođeni da se njihov poslovni prostor pakuje u visoke zgrade. Sem u egzotičnim eksperimentima, njive i farme još uvek ne mogu da budu po spratovima u kulama. Ali isto važi u nekoj meri i za mnoge druge stvari, za skoro sve industrijske pogone, mnoge radionice, magacinske prostore, neke usluge, za transportnu infrastukturu, mnoge istraživačke ustanove, itd, spisak je ogroman. U stvarno velikim gradovima problem transporta svih vrsta postaje ogroman. Zbog toga bi bilo bi dobro da njihovi radnici stanuju blizu mesta gde rade. Već ova kombinacija posla i stanovanja zahteva bar posebne blokove, a često i čitava posebna naselja bez obzira što u užim granicama grad i dalje ima mesta. Pošto su ova naselja ionako nužna, onda se moraju opremiti tako da budu samodovoljna i ne previše specijalizovana.

Što se tiče prve dve teme, imam utisak da se sve razlike ovde u osnovi svode na pitanje koeficjenta izgrađenosti.

Ako pričamo o praznim ili zapuštenim placevima u okviru starog dela grada, sasvim je nebitno koliko ih ima jer niko nema ništa protiv njihove izgradnje (mada ne da bi tu naselili industrijske radnike koji rade 10 kilometara dalje). Međutim o kojim to visinama svako od nas misli? Nešto što se po visini uglavnom ne ističe? Ili nešto što je ... koliko? Šta je krajnji cilj kada je u pitanju buduća panorama Beograda? Bez odgovora na ova opšta pitanja teško je zaključiti o čemu ustvari misle ljudi koji ovde raspravljaju.

Iz odgovora na prethodno pitanje donekle proističe i da li bi se po tom mišljenju visoke zgrade u SA previše isticale? Ili bi se isticale, ali kao veoma poželjan kontrast? Ili bi se možda baš lepo uklopile u buduću okolinu koja će uglavnom po tom mišljenju biti slična?

Očigledno da svako ima svoju viziju budućeg Beograda, i da sa tog stanovišta sudi kako treba da izgleda i SA. Kad bi znali malo više o tim vizijma lakše bi se složili i oko SA.

 

[Zuma]

Зума

Вредност земљишта гледаш на апсолутно погрешан, чак тотално супротан начин и не разумем на основу којих референци си закључио то што си закључио ... Највредније земљиште неког града је оно у географском средишту тог града. Тако је то са апсолутно сваким градом у свету. Највећи проценат становника би најрадије живео у центру и радио у центру јер живот у центру захтева немерљиво мање свакодневне животне трошкове. Колико само људи који живе у центру Београда уопште немају кола ... примера ради ... па шта ће им?

Толике деценије сви причају како је највредније земљиште у Београду - Савски амфитеатар, а по твојој логици оно је потпуно безвредно и много вредније је земљиште код "5 идиота" на Бањици или стамбени кластери на Видиковцу ... ? По твојој логици, када би подигли пословни кластер у Овчи, то би постало највредније земљиште на Балкану? Да ли ? ...

Кластери су се формирали зато што је то једини начин да се исплати новац уложен у земљиште. Ако земљиште кошта толико и толико и ти саградиш петоспратнице, све продаш и не покријеш 30 посто трошкова а камоли зараду ... е зато су зграде ишле у висину а не јер је некоме дунуло.

Potpuno pogrešno posmatraš i vrednost zemljišta i značenje pojma "centar grada". Za tebe je centar grada neka geografska i objektivna kategorija. Uopšte nije tako. To je potpuno subjektivna kategorija. Centar grada je ono što ljudi misle da je centar grada. U Beogradu je bio u opštini Stari Grad, a sada već centar postaje Novi Beograd. Niti se geografija terena menja, niti je recimo "središte naseljene oblasti" automatski pomereno jer je negde na ivici dodato neko periferno naselje. Ljudi smatraju da je centar mesto koje je njima važno. Tamo gde ima najviše stvari koje koriste ili smatraju važnim. Centar tako određuju sadržaji, kultura i navike. Zgrade, javni prostori i druga oprema grada su ono što u sebe smešta sadržaje i čini ambijenet u kome se ljudi kreću. To čini i vrednost neke urbane oblasti. I sama vrednost je subjektivna, a ne objektivna. Zbog toga sam ti rekao da je teren nebitan sem u početku, kao inicijator izgradnje. Ljudi su investirali u neko mesto i ono je posle mnogo vremena postalo vredno, "centar", zbog toga što su ljudi investirali, dakle uneli ili stvorili posebne vrednosti "centra" na tom mestu. Kakve to veze ima sa ovom što pričamo?

Prvo pretpostavljam da ćeš se složiti da tvoj predlog ne znači da bi sve centralne, a u najmanju ruku obalske zone Beograda morali okovati klasterima visokih zgrada poput predloženih u BNV jer bi to tobože bio jedini način da izvučemo njihovu ogromnu vrednost lokacije u centru grada? Ako je tako, a pošto ipak misliš da to u SA treba uraditi, očigledno ga smatraš posebnim, pravim potencijalnim srcem grada.

Tvoj argument ide ovako: Savski amfiteatar je deo potencijalnog pravog centra grada. Centar je skup, pa ćemo prodajom malo kvadrata teško dobiti čitavu njegovu vrednost. Cena po jedinici korisne površine se može smanjti samo gradnjom visokih i gusto postavljenih zgrada. Dakle, samo njih moramo graditi u SA.

Ja sam na to odgovorio sledeće.

SA ne vredi toliko koliko ti misliš jer još nije "centar" u gore opisanom smislu. Na njemu još nije sagrađeno sve ono što bi ga činilo izrazito skupim i funkcionalnim centrom velikog grada. Nema sadržaja koji ČINE centar grada. Potpuno je prazan (ili će biti). On zbog svog geografskog položaja ima znatnu početnu vrednost, ali ona nije baš toliko velika koliko ti misliš. Kad bi mi u Novom Beogradu napravili sve ono bi BNV želeo da se pravi, pa nekako ubedili ljude da je to novi centar Beograda, onda bi se sva vrednost klasičnog centra eventualno stvorila na TOM mestu, pa bi smo NOVE zgrade morali da pravimo tako da budu veoma visoke jer se na tom mestu drugačije više ne bi isplatilo. Baš kao što si rekao. Isto važi kad bi nekako ljude ubedili da je 5 idiota na Banjici centar grada. U okolini bi počela nova gradnja i rušenja, pa bi posle dovoljno vremena to stvarno i bio najvredniji komad zemljišta u gradu, sem što bi "id***" verovatno bili davno srušeni i zamenjeni nečim drugim. Ovo je malo karikirano, ali je suština da vredne investicije i sadržaji u njima tokom vremena stvaraju vrednost neke gradske oblasti, a ne teren sam za sebe.

Dakle, mi u SA ni ne moramo da pravimo veoma visoke i gusto pakovane zgrade da bi isplatili veliku vrednost zemljišta jer ta zamišljena velika vrednost još ne postoji, pa ne moramo ni da je nadoknađujemo prodajom mnogo kvadrata po podnošljivoj ceni. Mi čak nismo izgubili ni POTENCIJAL da SA postane skup, pa da ga onda prodajemo po visokoj ceni. Zašto? Zato što smo već pokazali da je vrednost placa kao centra grada u ulaganju da taj plac stvarno postane centar grada. Pošto ne mogu postajati dva centra (bar ne istog značaja i vrednosti), a mi imamo (ili ćemo imati) drugi centar grada (u Novom Beogradu, u Starom gradu, svejedno), ta vrednost koju ti ovakvom gradnjom želiš da unovčiš u SA će postojati tamo, i TAMO ćemo je realizovati na tržištu u obliku veoma skupog zemljišta za nove zgrade. Vrednost nije izgubljena, samo je preseljena na drugo mesto. Dodatna vrednost će postojati u budućem centru grada, a ovde nije ni bilo starih investicja, pa ne moramo ni da ih izvlačimo ovakvom novom gradnjom.

Onu vrednost SA koju joj daje lepota samog terena i geografskog položaja međutim NEĆEMO izgubiti. Skromijom izgradnjom i eksploatacijom prirodnih prednosti SA ćemo ne samo izvući tu vrednost (mada manju od "pravog centra"), nego ćemo je prigodnom investicijom u prirodne prednosti terena povećati. Naprimer pešačko biciklistička veza Kalemegadana i Ade, javne površine kojih u ostatku grada nemamo, zabavni i kulturni sadržaji, ali pre svega biznis koji je prilagođen, ne klasičnom centru grada, nego ravnom terenu na obali reke. Sve ono što sada možemo, a ne bismo mogli da je ovo formirano kao taj glavni i klasični gradski centar.

Tako nismo izgubili onu vrednost zemljišta koju će imati pravi centar grada (jer smo ga locirali drugde pa će to drugo zemljište postati skupo), a ovaj deo smo iskoristili na način primereniji njegovim prednostima i njegovoj pravoj trenutnoj vrednosti.

 

[milos.tro]

Izmene GUP-a su pravljene u najvecoj meri da se prilagode Arapskom investitoru,koji će moći na području SA da gradi šta god želi i kako god želi,a želi naravno profit što je moguće pre. Zato je i ideja da se prvo ide sa kulom i šoping molom (turistička atrakcija,gomila prodavnica,restorana,zabavnih sadržaja,sadržaja za trošenje para) i nekoliko luksuznih hotela. Trenutno na reci nemamo hotela (osim jednog broja renoviranih soba Hotela Jugoslavija),gradiće se nekoliko luksuznih hotela, kvalitetan kongresni centar(verovatno,postoji potreba) tako da bi osim centra za "trošenje para i profit" imali i budući centar kongresnog turizma sa svim pratećim sadržajima povezan sa starim i novim delom grada.

Što se stanova tiće,investitor se po meni neće opterećivati "gustim pakovanjem zgrada"( a i zašto bi kad će zemljište dobiti džabe).Mislim da su i Arapi svesni da ne mogu da prodaju 22.000 stanova (koji bi bili radjeni od najkvalitetnijih materijala kako je rečeno samim tim i najskuplji),nego će se usresrediti na manji broj stanova,maksimalno vodeći računa o "komforu budućih stanara".Najskuplji i najkvalitetnije odradjeni stanovi,24 zaštita i obezbedjenje,prodavnice u zgradama zatvorenog tipa,spa centri,golf tereni za opuštanje,privatni vrtić,škola,zdravstvena zaštita itd, svi potrebni sadržaji na jednom mestu.

 

[stf]

Zuma

Филозофираш у празно по обичају потпуно игноришући све реалне околности под којима настају градови. Покушај да нађеш пример у свету који подржава оно што ти причаш а који демантује оно што ја пишем. Мислим да нећеш успети.

Прво и основно, НБГ није постао центар града нити ће то икада бити. Али ћеш приметити да је НБГ постао пословни центар града и ту улогу преотео од Старог града. Зашто се то догодило а Стари град има и даље већи број мешовитих услуга? Из два разлога:

1. Јер је Нови Београд ГЕОГРАФСКИ центар Београда
2. Зато што су се појавили пословни квадрати квалитетнији него раније.

и то је све.

Савски Амфитеатар је микролокацијски исто што и Нови Београд у макроодносу. Географски центар града. Као такав јесте највредније земљиште на коме ће бити и најскупљи квадрати.

 

[milanche]

Прво и основно, НБГ није постао центар града нити ће то икада бити. Али ћеш приметити да је НБГ постао пословни центар града и ту улогу преотео од Старог града. Зашто се то догодило а Стари град има и даље већи број мешовитих услуга? Из два разлога:

1. Јер је Нови Београд ГЕОГРАФСКИ центар Београда
2. Зато што су се појавили пословни квадрати квалитетнији него раније.

и то је све.

Савски Амфитеатар је микролокацијски исто што и Нови Београд у макроодносу. Географски центар града. Као такав јесте највредније земљиште на коме ће бити и најскупљи квадрати.

Novi Beograd je postao poslovni centar grada iz samo jednog razloga:

1. Imao je potrebnu infrastrukturu za to.

A u to spada odgovarajuci kapaciteti vodovodne, kanalizacione i toplovodne mreze, odgovarajuci kapaciteti saobracajnica i dobra povezanost, odgovarajuci kapaciteti parking prostora i naravno velike slobodne povrsine. Ni jedan drugi deo grada to nema, i bile bi potrebne ogromne investicije za ostvarivanje tih usova.

SA ukoliko se ocisti od magacina, zeleznicke infrastrukcure i dr ima potencijal da se dobrim planiranjem u nekoliko narednih decenija razvije poput N.Beograda.

 

[stf]

Миланче, то није спорно, али то дефинитивно није једини разлог. Да сву ту инфраструктуру има, примера ради, Велико село, оно ипак не би постало пословни центар града. Осим тога, НБГ је и пре 2000-их имао сву ту инфраструктуру па је био само спаваоница ...

Све је у локацији па тако и у ово времем кризе станови код Арене у оним казаматима ужасавајућег квалитета и катастрофалне урбане атмосфере имају нејвише цене по квадрату ...

Дакле, локација диже цену некретнини а не некретнина локацији што је и основна разлика у ставу између Зуме и мене.

Друга је ствар што су блокови око Арене срамно искориштени казаматима од 7 спратова.

 

[Nebojsa]

Blokovi oko arene su najidealnija lokacija u Beogradu za formiranje poslovnog downtowna, a pogledaj na koji nacin su iskorisceni - za poseban vid urbane nasminkane spavaonice. Lokacija je unistena stambenim kazamatima i to pokazuje da ovde nema nikakvih vizija, da biznis preduzetnicke bande ojadise sve. Jedno takvo urbano tkivo, lokaciju sa takvim potencijalom da ti ispunis iskljucivo stanovima i pretvoris je u spavaonicu! Jadan je nas biznis

 

[Zuma]

@stf

To zaključivanje jednostavno nije dobro. Vi, izgleda imajući negde u podsvesti posebnu vrstu urbanih klastera za koje je Menhetn najčistiji primer, polazite od pretpostavke da je situacija ovde bar kvalitativno slična, da SA zbog položaja ima neku basnoslovnu vrednost, pa onda zaključujete da se ona može realizovati samo ako se tu naprave dva miliona elitnih kvadrata. Samo zato što je na "dobrom mestu". Pa kad pomnožiš cenu jednog elitnog kvadrata sa 2.000.000 dobijaš nešto što se vi i projektanti nadate da ćete moći prodati, zato što je SA centar, pa zaista toliko vredi. Međutim to NEĆETE moći prodati, jer jedno u saobraćajnom smislu ugroženo ostrvo u srcu jednog starog grada jednostavno ne vredi toliko. To nije i nikada neće biti pravi "centar" poput onih na koje se ugledate, onaj koji bi opravdao toliku ukupnu cenu i takvu gradnju. Ili se sve planirane zgrade za BNV neće napraviti, ili će cena kvadrata morati da ide nadole, dok se ne dođe do cifre "ukupne tržišne vrednosti SA" koja je realnija za Beograd.

Novom Beogradu još samo malo fali da postane pravo središte modernog grada, a stari deo grada to više nikada neće biti. Osnova života svakog grada je posao, stanovanje i administracija. Sva tri elementa su ili preseljena u Novi Beograd, ili su na putu da budu preseljeni. Naravno da postoji ogromna inercija, ali to je samo pitanje vremena. Stari deo grada će onda da preuzme svoje logično mesto, ono za koje su njegova arhitektura, topologija terena, saobraćaj i istorijski sadržaji najbolje prilagođeni. A to je turizam, zabava, kultura, rekreacija, malo elitno stanovanje u niskim zgradama, usluge koje nisu masovnog tipa. Ukratko, mirno mesto humanih dimenzija u kome ljudi ili provode svoje penzionerske dane, ili se opuštaju posle napornog posla. To će biti oblast gde dolaze turisti, mesto koje živi i koje je bazirano na industriji individualnih, a ne masovnih usluga. Klasičan, masovni, radno intenzivan biznis, i naravno masovna proizvodnja, tu nemaju šta da traže. Em im infrastruktura nije prilagođena, em što oni kvaliteti koje stari grad ima ukazuju na aktivnosti potpuno suprotne prirode. Naravno, mislim samo na, grubo rečeno, središnu zonu starog dela grada, tamo gde postoji očuvano staro urbano tkivo neke minimalne vrednosti. Sem nekih poznatih izuzetaka, oblasti grada oko te zone ne treba da podležu ovim ograničenjima.

Zbog toga su napori da se stari deo grada revitalizuje, odnosno izgradi na mestima gde prazne lokacije postoje, tako što se forsiraju ambijent i aktivnosti njemu potpuno suprotne prirode, zaista nešto što je vrlo nalik nasilnom projektovanju sopstvenih ideja koje nemaju nikakve veze za zatečenim stanjem i pravim potencijalima prostora. Pri tome pre svega mislim na nekompatibilne visine i sadržaje, a NE na stil i arhitekturu, dakle ne na izvesnu "modernizaciju" starog grada. Zna se kako se to radi a da se ipak ne naruše važni elementi tradicionalnog ambijenta.

Tačno je da je SA na obali i da će biti prazan, ali ne treba se zato povoditi za iskušenjem da se ovde krene u projekat transformacije starog dela grada u nešto što on nikada ne može biti. To nije poslovni centar, to će biti Novi Beograd, pa ne može ni da vredi toliko da bi podržao prodaju i produktivnu eksploataciju ogromne šume visokih poslovnih kula. Neophodno je biti skromniji. To će biti i finansijski realnije, ali će se takva arhitektura i bolje prilagoditi samom mestu. Deo tog skromnijeg projekta naravno da treba posvetiti i klasičnom biznisu, ali zato ostatak treba da bude moderna verzija one vrste sadržaja po kojoj će ubuduće biti poznat i preostali deo starog grada. Dakle nešto što je komplement te ponude, ono što manje, ali zato elitne i super moderne zgrade koje postojeći delovi starog grada nemaju mogu ovde da ponude, ali da je ipak kompatibilne prirode. To se odnosi sa sve oblasti koje sam ranije nabrojao, sa dodatkom onih koje omogućuje obala reke.

 

[vranac]

Mene interesuje ti sto govore o poslovnom downtownu , koje to kompanije oni misle da ce se nalaziti u tim oblakoderima? Ja nemam ništa protiv solitera, ali znam da se oni neće masovno graditi jer ne postoji ekonoska računica za tako nešto.

 

[Nebojsa]

Hvala ti puno, ja to nisam znao.

Mozda u tvojim mislima ta ekonomska racunica nece postojati ni za 200 godina, ali ja mislim i nadam se drugacije. Dalje, 6 - 7 zgrada ne spada u "masovnu gradnju". U tim zgradama ce se nalaziti svi oni koji se sad zarad cene vuku po nekim iznajmljenim stanovima i raznim rupama po gradu ili po prizemljima stambenih zgrada itd. Nalazice se i hoteli, i banke i razna javna i privatna preduzeca koja se vucaraju sa kancelarijama u raznim delovima grada, bice na jednom mestu. Kad izadjemo iz krize i kad krene privredna aktivnost pocece i potraznja za kvalitetnim poslovnim prostorom.

 

[vranac]

U tim zgradama ce se nalaziti svi oni koji se sad zarad cene vuku po nekim iznajmljenim stanovima i raznim rupama po gradu ili po prizemljima stambenih zgrada itd.

A odakle im lova....

Nalazice se i hoteli, i banke i razna javna i privatna preduzeca koja se vucaraju sa kancelarijama u raznim delovima grada, bice na jednom mestu.

Izgradnja hotela vec postaje mehur koji ce za koju godinu puci. Ti koji se vucaraju po stanovima jer nemaju za kancelarije tek nece imati u ekskluzivnoj zgradi.

Kad izadjemo iz krize i kad krene privredna aktivnost pocece i potraznja za kvalitetnim poslovnim prostorom.

To ce realno biti za 20 godina u najboljem slucaju. ALi ni tada nece biti potrebni oblakoderi jer ima koliko hoces slobodnog prostora u centru grada da se ide u sirinu sto je investitorima mnogo isplativije...

 

[stf]

Ne vidim zašto moje zaključivanje "jednostavno nije dobro"? Podsetio bih te da si ti prvi u svakom postu sa početka teme pisao kako je SA "najvrednije parče zemlje u Beogradu" ... sad kad ti ta činjenica baš i ne odgovara on to više nije, već je njegova vrednost prosečna, a kako vreme prolazi na kraju ćeš ga predstavljati kao bezvredno ... ne bi me čudilo.

U SA treba da se grade visoke zgrade i da se on oblikuje za budućnost a ne za 19. vek. Nikako se ne treba urbanizovati imajući u vidu da SADA nemamo metro, da SADA nemamo privrednu aktivnost, da SADA nemamo imućno građanstvo da kupi stanove, da SADA nemamo dovoljno turista itd, itd, itd ...

Pa valjda ovaj grad čekaju bolja vremena jednog dana, ma kad to bilo. SA treba da se urbanizuje na taj način, da najbolje iskoristi svoj položaj i vrednost, jer vrednost koju poseduje geografski centar metropole je VANVREMENSKA i NEUPITNA KONSTANTA. Stoga je ne treba proćerdati na kazamatne sedmospratnice koje čuvaju pogled na grad estetske vrednosti prosečne socrealističke provincije Gornjosibirske regije srednjeg bespuća SSSR-a ...

Da li treba graditi klaster po uzoru na Menhetn, Hong kong ili Peking? Pa ne, nikako. Ali klaster gradnju treba planirati iz mnogo razloga. Gustinu izgrađenosti treba isplanirati imajući u vidu mane koje su se pokazale na dosadašnjim ostvarenjima iz sveta. Ali graditi u visinu bez pogovora. Time se ekstremno štede resursi, smanjuje poprečni saobraćaj i vraća realna cena kvadrata po užoj periferiji, koja sada drži cenu jer nije uža periferija nego širi centar i to iz razloga što nam uži centar faktički - ne postoji.

Treba omogućiti što većem broju ljudi da može da živi i radi u centralnoj zoni u blizini reke, jer da se ne lažemo, dvotrećinska većina bi to želela.