Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[milos.tro]

Direktor je postavio fotke na temi rekonstrukcija zadruge

 

[dedinje]

Moram da se ispravim u vezi kule na BNV. Mislio sam na onu sliku u Zuminom postu gde su Vučić i Siniša Mali. Toj kuli se nema šta prigovoriti.

 

[Zuma]

Spisku razloga protiv gustog klastera visokih zgrada u Savskom amfiteatru treba dodati još jedan koji je dovoljno važan da se posebno izdvoji.

4. Saobraćaj. Ovako veliki poslovno stambeni centar generiše ogromne količine saobraćaja. I ljudi i robe. Zbog toga mora da bude na mestu koje je u saobraćajnom smislu veoma dobro povezano svim vrstama transporta. Zaista poslednja lokacija gde biste ga dobrovoljno postavili je stari deo grada gde je saobraćaj već po definiciji najlošiji. Takođe, u starom delu grada je gustina stanovanja i biznisa mala, pa se i prosečno putovanje od stana do posla produžava (pošto je onda manja verovatnoća da je polazna ili ciljna tačka obaveznih svakodnevnih "poslovnih" putovanja negde u blizini klastera, tj u starom gradu). Dakle, ako je klaster u starom delu grada, em su veze sa njim loše, em je prosečna dužina putovanja u gradu veća.

 

[Zuma]

1. Па управо градња кластера у СА представља најоптималније коришћење земљишних ресурса.

Ne u onim slučajevima kad samo zemljište zbog posebnih karakteristika traži poseban tretman. Objasniću u nastavku.

Највредније грађевинско земљиште у градовима целог разумног света је прекривено кластерима, не зато што неко има комплексе, већ зато што само градњом у висину може да се исплати изузетно висока цена земљишта.

Tačno, ali zaključak nije dobar. Pomešao si uzrok i posledicu. To zemljište je vredno zato što su tu KLASTERI, a nisu klasteri tu zato što je zemljište samo po sebi (bez njih) toliko vredno. Bilo je nekada, ali nije više. Evo, redom:

Pre svega, pogrešno je posmatrati velike gradove u svetu i iz njihove prakse izvlačiti pravila o onome što je danas poželjno. Urbanista skoro nikad nema taj luksuz da racionalno planira namenu gradskog zemljišta. Ograničen je nasleđenim stanjem i vlasničkim odnosima. Jedini primeri za ugled nam smeju biti novi planovi gde se popuno nova, i to velika naselja, planiraju od samog početka, na goloj ledini. Samo tu možemo videti šta se danas smatra važnim.

To da je najvrednije zemljište sveta prekriveno klasterima je rezultat istorijskog procesa, a ne aktuelni primer za ugled. Na zemljištu koje se u nekom trenutku smatra vrednim prvo počinje kvalitetna gradnja. Recimo Menhetn je bio vredan zato što ga je kao ostrvo bilo lako braniti, i što ima dugačku obalu koja je bila pogodna za stare jedrenjaka jer je zaštićena od vetra i talasa otvorenog mora. Ta vrednost zemljišta više ne postoji, sada je ostrvo zbog ograničenih saobraćajnih veza već mana. Međutim tako je počela gradnja koja se završila gustim klasterom ogromnih zgrada. Vrednost Menhetna danas čine zgrade, novac uložen u njihovu gradnju, ne teren na kome je sagrađen. On je skup ZBOG zgrada. Tu se tlo ne može ni videti, a apsolutno beznačajan procenat ukupnog broja čovek-sati se provede izvan tih zgrada. Tako teren i njegove DRUGE vrednosti (sem da posluži kao temelj neke zgrade) postaju irelevantni. Ti ljudi ga skoro i ne koriste. Kad bi neko čitav Menhetn pomerio nekoliko kilometara na bilo koju stranu, skoro ništa od njegove trenutne vrednosti i funkcionalnosti ne bilo izgubljeno, ćak bi verovatno drastično dobio na vrednosti izgubivši silne tunele i mostove kao tačke saobraćajnog zagušenja. Dok bi sam teren na kome je Menhetn postao ponovo interesantan za korišćenje druge vrste, baš zbog svojih prirodnih kvaliteta koje nemaju veze sa postojećim zgradama (ostrvo, obala mora, mostovi kao vidikovci, odmarališta, zabavni i kulturni centri, dakle sve ono što otvoreni, osunčani i prijatni prostor omogućuje, a senke, zagađenost i visoke zgrade aktuelne verzije Menhetna onemogućuju).

Kad povučemo crtu ispod gubitaka i dobitaka: Veliki poslovno stambeni klaster kreira vrednost zemljišta čak i kad ga ono pre njegove gradnje nema. Ljudi nemaju razloga da dolaze na praznu livadu, pa je njena vrednost mala. Ako na takvom, malo vrednom zemljištu napravite klaster, vi ste oplemenili tu livadu i podigli joj vrednost. Ako ga napravite tu, na livadi, a ne na obali reke, kreirali ste novu, višu vrednost tog zemlišta a sam klaster u zamišljenoj "seobi" sa obale reke nije puno izgubio od svoje funkcionalnosti i vrednosti, ustvari je dobio zbog većih mogućnosti za prilazne puteve, pošto ih reka i stari objekti više ne ograničavaju. Ljudima ne nedostaje toliko lepši ambijent obale reke jer su tu ionako zatvoreni u zgradama, pošto im je tu posao. Tu dolaze da bi radili, a ne da bi gluvarili ispred zgrada, ili gledali kroz prozor (koga većina na poslu i nema). I još ste dobili obalu reke da na njoj pravite nešto što je stvarno vezano za reku, nešto što ne možete napraviti na onoj praznoj livadi. To je optimizacija korišćenja prostora. Ako se svaki dovoljno redak prostor koristi tako da se maksimalno eksploatišu njegove posebne prednosti, ono što drugde ne postoji, ukupni dobitak u kvalitetu urbanog prostora je najveći. Ako postoji površina koja ima takve prirodne prednosti bi puno ljudi samo zbog toga dolazilo na to mesto (obala reke), onda pravljenjem poslovnog klastera na drugom mestu dobijate DVA bloka skupog i korisnog zemljišta. Ako ga napravite na mestu koje je i samo za sebe vredno, dobijate samo JEDAN blok, i još gubite neke kvalitete, moguće usluge, i njihove mušterije.

Stalno se moraju razdvajati slučajevi novog projekta čitave jedne potpuno prazne gradske oblasti, gde imamo slobodu racionalnog planiranja i optimizacije prostora, i pogrešnog izvlačenja zaključaka iz kompleksne igre uzroka i posledica u postojećim gradovima gde je poreklo vrednosti nečega krajnje komplikovan problem. To što negde uočimo korelaciju klastera visokih zgrada i trenutne vrednosti zemljišta, vrlo nam malo pomaže ako pravimo popuno nov projekat za drugo vreme i na drugom mestu.

Други разлог је тај што се штеде ресурси друштва кластер принципом градње. Град треба да иде у висину а не у ширину. Широк град=скуп град. Београд је скуп град и наши врли урбанистички "стручњаци" својим фикс идејама и страховима од свега преко пет спратова гурају овај град у финансијску смрт! Од метроа нема никаквих назнака, од регионалне железнице тек ... али зато се граде ламеле по Борча гредама, Лединама и осталим вукопустахијама, а земљиште које не изискује коришћење јавног превоза и штеди немероватне ресурсе стоји под складиштима ...

Mi sve vreme govorimo samo u užem središtu starog dela grada, a Savski amfiteatar je danas njegov deo. Treba li TU praviti ostrva visokih i gustih poslovnih kula? Tamo gde su urbana matrica i visine davno formirani? Gde je saobraćaj nikakav, a takav će i ostati? U delu grada koji se postepeno formira kao pešačko-turističko-uslužna zona? Kakva je prednost te vrste nasilnog prepravljanja istorije? Ne mešajte uklanjanje rugla, revitalizaciju, obnavljanje starih i pravljenje novih zgrada. Niko nije protiv toga. Ukoliko se uklapaju. Pričam o nameri radikalne promene opšteg imidža, spratnosti i izgrađenih korisnih površina za čitave redove veličina u odnosu na postojeće stanje, SAMO u ovom delu grada. Svuda unaokolo nije problem i niko se do sada nije bunio. Čuvamo li identitet starog jezgra ili ne? Da li u njemu podstičemo one ekonomske aktivnosti za koje je on najbolje prilagođen i koji mu najmanje smetaju, ili ubacujemo i klasičan masovni biznis i masovno stanovanje za koje su drugi krajevi grada mnogo bolji? I to u enormnim količinama. Dva miliona dodatnih kvadrata u starom gradu?? Gde je studija koja razmatra sve moguće posledice i kaže da je to JEDINI mogući put? Nemamo puno kulture i istorije koja još stoji, ali ovo imamo, a deo istorije je i opšti vizuelni identitet centra grada i pretežni karakter korišćenja njegovog prostora. Što se tiče preostalog dela grada, niko se ne protivi tome što kažeš.

Sem toga, kad je u pitanju Savski afiteatar zahtevi uopšte nisu nerazumni. Što se mene tiče, ovde je dovoljno povući se malo od obale, a u prednjem delu smanjiti stepen izgrađenosti i visine, pa je sve u redu.

2. И свега о чему ти причаш ће бити у СА ... и јавних простора и клупица и фонтаница и травице и јавних установа ... ако си мислио да у СА треба САМО то да се налази онда не разумеш како свет функционише и живиш у неком утопистичком свету који ће можда бити могућ после трећег светског рата ...

Neće ih biti (u odnosu na stepen izgrađenosti ovde, kao i potrebe ostatka Beograda) i nisam mislio da samo to treba da bude.

3. Визуре ... чувене визуре од ничега ка ничему ... чувамо поглед са ничега на ништа ... пошто је све то толико безначајно сад смо се сетили да употребимо и фенси филозофске изразе - "дубина града" ... не верујем шта читам ...

Ako je to sve što vidiš ... ne znam šta da ti kažem. Mogu samo da predložim da odeš ponovo i pogledaš.

 

[Борчанац]

Не разумем шта ти то толико боље знаш од свих стручњака који задњих 45 година граде стамбене блокове по Борчи, нешто дуже по Новом Београду (што би ти рекао Ледине) и осталим деловима града.
Можда ћу те разочарати али то ће се наставити и даље. То су тачке до око 10 километара од центра, који то градови немају таква насеља а да су слични? Гледам Будимпешту сада из ваздуха, по 20км и више од центра има густих насеља.
Шта је то тачно скупље?
У Борчи би и без тих насеља морали да градимо путеве, канализацију, мостове. То је увек било планирано. Земун Борча мост је уцртан у планове и 1950е а друго је нешто што теби смета да буде готов и 2015.
Без тих насеља у Борчи како би се искористили потенцијали индустријских зона које су ту, пољопривредних ресурса (пкб и друго) Путовао би неко са Врачара да ради у П.Скели или Глогоњу исто важи и за Земун поље итд.

Не патим за висином, може и не мора да је буде, густо насељено подручје може да буде и са 7 спратова ако хоћеш то да постигнеш. Битан је квалитет живота и функционалност а уз добро искоришћење и упосленост, свуда би и пара за то било. Као што без посла и новца може и новоизграђени СА да буде напуштен. Превелика висина и за СА може да буде оптерећење па и да кошта више закрчење саобраћаја у граду, него 100 ламела на Лединама и Греди. По нека висока зграда као оријентир није на одмет никада, 100 000 становника на 90 хектара у центру, без баш добро разрађених решења (ако и тада) може да буде проблем. Можда стварно није могуће подржати толики свет, на једном месту већ дефинисаном од стране претходних градњи и планова.

Колико у ширину сада град иде, где све има потенцијала и где се већ ради, мислим да није претерано ни у будућности да се ради. Само да се ради и опрема од унутрашњег дела круга ка спољашњем и ако се не прелази та нека раздаљина не видим шта није ок. Рупе у ужем граду наравно треба попуњавати, то никако не значи да треба отписати половину становништва, простора, потенцијала...



20mb image hosting
Овако дефинисан круг са 8-9 километара од центра стварно не може да буде развлачење града, а географске препреке превазиђене су у плановима али и пракси пре скоро једног века (бар 80 година) градњом мостова и садржаја преко река од Шумадијског дела ка Срему и Банату. Предлажеш да се вратимо век у назад, па поново? То је јефтиније?

 

[Nebojsa]

Upravo tako, grad mora da se razvija u svim pravcima kako bi imali jednu zaokruzenu i podjednako razvijenu celinu sto u ovom trenutku jos uvek nije slucaj. Onaj novi stambeni blok iza METROa je odlican primer sta u buduce treba graditi duz pancevca i zrenjaninca, uz ocuvanje obradivih povrsina i zasticenih delova prirode to se podrazumeva. Ceo banatski deo grada izgleda ruralno i neiskorisceno u odnosu na ostale delove sto opet nikako ne znaci da treba po obicaju tolerisati divlju korupcijsko kumovsko partokratsku gradnju. Po tom pitanju nazalost nisam narociti optimista.

 

[Пантограф]

Иако немам времена за превише губљење времена, ово ћу написати само да бих натерао најзабавнији свет на овом форуму - пропоненте градње облакодера у данашњем Београду - да се замисли: град шестоспратница, Париз, у којем је градња облакодера забрањена пре више од 30 година (Ла Дефанс административно није у Паризу, већ у два друга града), два пута је гушће насељен од Њујорка.
А уз то је и најлепши град на свету.

 

[Nebojsa]

Tako je, nemoj vise da gubis vreme, nema nikakve potrebe jer vreme je danas sve...

Meni je Njujork i lepsi i mocniji od tog Pariza, kad bi mogao da biram pre bi i u londonu ziveo a ako neko voli romantiku pa nek ode lepo u Veneciju ili Prag, Firencu itd pa nek uziva. Mi nista nemamo od svih pomenutih gradova jer smo jedna zaostala nula, a danas praviti od Beograda neki mali Pariz ili Bec je ravno onom sto rade Makedonci u Skopju, da se vise o tome ne izjasnjavam. Jer da smo mi druze barem 20% od tog Pariza pa bi tvoj i slicni komentari imali nekog realnog smisla i razloga za diskusiju o visokim objektima. Pre bi jedan Bukurest imao 20 puta vise razloga da povede opstu diskusiju o tome. Pa vidis da se i u jednom Napulju i Becu sa takvim kulturno istorijskim nasledjem uveliko grade moderni poslovni oblakoderi a ti ovde nesto pricas za Beograd. Stvarno smesno, pogledaj u jednom Sarajevu sta se radi kad smo vec kod ovih prostora, Zagrebu itd Ma ne, mi smo bre najpametniji i najnapredniji, necemo da unistimo ovakvu svetsku kulturnu i istorijsku bastinu kakvu imamo, zasticenu od uneska, a drugi nek rade sta hoce sve su to glupaci i primitivci, necemo da nam tamo neke zgradurine uniste kulturnu idilu stajge, Sarajevsku i Durmitorsku sa okolinom i one 'prelepe' i 'prelepo uklopljene' stambene blokove ITD, hahaha..ccc...

 

[vranac]

Soliteri se u Beogradu nikada nece masovno graditi zato sto je to potpuno ekonomski neisplativo. Sarajevo nema gde vise da se siri, vec se popelo u planine tako da su soliteri jedina opcija.

Smesno je kao alternativu soliterima predstavljati skoplje 2014. Grade se u Nemackoj, Beneluksu, Skandinaviji citavi moderni gradski blokovi niskih zgrada, savremenije arhitekture nego staklene kocke od 50 spratova za koje se mnogi zalazu.

 

[milos.tro]

ponedeljak 9.06.2014. | 14:56
BG na vodi menja Generalni plan
Izvor: eKapija
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=858744

Beograd -- Nacrt izmena i dopuna Generalnog plana Beograda, a u vezi sa projektom Beograd na vodi, na javnom je uvidu od danas do 9. jula, prenosi portal eKapija.

Komisija za planove Skupštine grada Beograda oglasila je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. Javni uvid obaviće se u prostorijama Gradske uprave grada Beograda, 27. marta 43-45 (u suterenu), od danas do 9. jula, svakog radnog dana od 9 do 18 časova.

Javna sednica Komisije za planove Skupštine grada Beograda o predmetnom nacrtu plana biće održana 22. jula na istom mestu, s početkom u 13 časova. U toku javne sednice, sva prisutna fizička i pravna lica koja su podnela primedbe u vezi sa nacrtom plana u pisanom obliku mogu ih obrazložiti pred Komisijom za planove Skupštine grada Beograda.

Primedbe na planirana rešenja mogu se pismeno dostaviti Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, preko pisarnice u Ulici 27. marta 43-45, najkasnije do 9. jula.

Povod za novu izmenu Generalnog plana je, kako je navedeno u samom dokumentu, potreba za preispitivanjem pravila sprovođenja predmetnog plana (obaveza izrade konkursa i javnih stručnih provera za pojedinačne lokacije), mogućnosti za izgradnju visokih objekata na celoj teritoriji grada, kao i planiranih namena na području Savskog amfiteatra, naročito u smislu izmeštanja železničkog saobraćaja.

To bi, u stvari, značilo da su izmene priprema za realizaciju projekta "Beograd na vodi".
Izmene plana će moći da se promeni funkcionisanje železničkog saobraćaja u Savskom amfiteatru.

Novim dokumentom se predviđa brisanje dela u kojem se navodi da teritorija Savskog amfiteatra i dela Novog Beograda preko reke početnoj fazi rešavaju putem međunarodnog konkursa.
Briše se i deo u kome se napominje da visina objekata može biti do pet spratova jer se područje nalazi u zoni zaštićenih vizura.

Takođe, predviđeno je izostavljanje dela koji govori o rekonstrukciji Karađorđeve ulice i delova grada uz Brankov most koji su navedeni kao potencijalno dobre lokacije za sadržaje javne namene od nacionalog značaja (na primer opera).
Izmenom je predviđena i mogućnost nove preparcelacije zemljišta i izgradnja novih saobraćajnica.

 

[Nebojsa]

Vranac. Pa prijatelju i ovde se grade citavi blokovi zgrada p + 5 - 6. Ne razumem, sta u tom smislu ovde nije kao u nemackoj i skandinaviji?

Od svega sto si rekao jedino je smisleno i istinito to o trenutnoj ekonomskoj isplativosti i to svi znamo.

Skopje meni ne da je smesno vec mi je cudno bilo sto je takva tema uopste otvarana svojevremeno na beobuildu, jer rec je o lecenju kompleksa dela jednog naroda koji je izazvao opste cudjenje sirom sveta samo da te podsetim. Ocigledno je da nisi razumeo kontekst u kom sam to pomenuo.

 

[Пантограф]

@Nebojsa

И ја бих, замисли, пре живео у Лондону, јер је престоница света, иако је Париз 30 пута лепши град. А то што ти је некаква романтика прва асоцијација на величанствен град попут Париза, говори да ти је поимање света на нивоу стереотипа из лоших и осредњих америчких филмова (Париз = романтика = шмокљан који свира хармонику, Италија = гондола и шпагети, Немачка = нецисти или терористи, прождирачи кобасица у шпилхознама, Руси = неотесане коњине и комуњаре, Шпанија = корида, Калифорнија = облакодери и Памела Андерсон, Латиноамериканци = криминалци, Азијати = дебили који много воле да раде и да се бију итд.).

Кад написах да не желим да трошим време, мислио сам - не желим да га трошим на антиинтелектуалце. Превише их дуго гледам и подносим, а повраћа ми се од њих.

Вранац је све објаснио. Град који има степске пољане и уџерице у најужем градском ткиву, као и на његовом непосредном ободу, сигурно нема потребу да гради у висину, све и да је богат. А сад уживај у свом свету међу облакодерима. Јер, кад добијемо једну или две куле, има живот свима да нам буде лепши.

 

[Galeks]

Cuo sam da su ponovo neke sine vadjene i da je najavljeno russenje nekih objekata blize reci (prostor gde je planiran trzni centar). Moze li ovo neko da potvrdi?

 

[Zuma]

Varate se ako mislite da će se gradnjom mnoštva kula Beograd nekako pretvoriti u Njujork. Ta vrsta arhitekture traži tu vrstu i tu količinu moći, biznisa i novca. Jedno je vezano za drugo. Slepo kopiranje sa idejom "Moderno" = "Ogromne vertikale stakla i betona" je krajnje naivno. Ako su Pariz i Njujork jedine mogućnosti za poređenje, onda je stari deo Beograda po svemu daleko bliže Parizu.

Činjenica da veće zgrade efikasnije koriste zemljišta uopšte ne znači da se one smeju proizvoljno povećavati. Poenta izdvojenih naselja je da smanje pritisak na centar i broj neophodih putovanja između regionalnih središta grada. Nedostižni ideal je samodovoljnost naselja. Ako vam u naselju trebaju stanovi za N ljudi, kojima treba M radnih mesta i R usluga, onda broj stanova, radnih mesta i usluga u naselju ne bi smeo da bude ni manji ni veći. Ako umesto N stanova napravite veće zgrade koje imaju 2N stanova, onda će N ljudi morati svakodnevno da putuje izvan naselja do posla koga u naselju nemaju. Isto važi ako napravite previše poslovnog prostora u kome ima više od M radnih mesta. To znači da će mnogi radnici morati da putuju do naselja pošto ne mogu da stanuju njemu. Naravno da je ovo u praksi potpuno nemoguće uravnotežiti ali tome bi se moralo bar težiti, pa je to neka gruba početna mera za dimenzionisanje raznih sadržaja a time i veličina zgrada u naseljima.

U Savskom amfiteatru dakle ne treba praviti stanova za mnogo više poslovno aktivnih ljudi nego što ima radnih mesta za njih u SA i bližoj okolini. Takođe ne treba praviti mnogo više poslovnog prostora nego što se može obezbediti mušterija i radnika za njih u SA i bližoj oklini (sem ako se ovde ne predviđa globalno gradsko - a ne regionalno - središte nekih aktivnosti. Onda treba uračinati i to, ali se opet sa poslovnim prostorom ne sme ići preko tako sračunatih potreba). To bi recimo mogli biti krajnje pojednostavljeni početni kriterijumi koji postavljaju bar nekakve kvantitativne elemente potrebne za dimenzionisanje naselja u Savskom amfiteatru. Zgrade i prostor se ne trpaju u sred starog grada kako kome padne na pamet, sa naivnom idejom da je to bolje za biznis. Ili još depresivnija varjanta urbanog "planiranja": "ako ima puno neće da fali", a "biće i više para". Još gore ako mislite da je baš ovde taj nepotrebni i gusti konglomerat nešto moderno. Ako gledate nove projekte videćete da je upravo obrnuto. Ovakve guste i visoke grupe zgrada imaju svoju svrhu i mesto, ali to mesto nije ovde.

 

[spatiotecte]

Zivim u Parizu i potvrdjujem da on ne izgleda uopste kako ga je Nebojsa opisao.

 

[milos.tro]

U Savskom amfiteatru dakle ne treba praviti stanova za mnogo više poslovno aktivnih ljudi nego što ima radnih mesta za njih u SA i bližoj okolini. Takođe ne treba praviti mnogo više poslovnog prostora nego što se može obezbediti mušterija i radnika za njih u SA i bližoj oklini (sem ako se ovde ne predviđa globalno gradsko - a ne regionalno - središte nekih aktivnosti. Onda treba uračinati i to, ali se opet sa poslovnim prostorom ne sme ići preko tako sračunatih potreba). To bi recimo mogli biti krajnje pojednostavljeni početni kriterijumi koji postavljaju bar nekakve kvantitativne elemente potrebne za dimenzionisanje naselja u Savskom amfiteatru. Zgrade i prostor se ne trpaju u sred starog grada kako kome padne na pamet, sa naivnom idejom da je to bolje za biznis. Ili još depresivnija varjanta urbanog "planiranja": "ako ima puno neće da fali", a "biće i više para". Još gore ako mislite da je baš ovde taj nepotrebni i gusti konglomerat nešto moderno. Ako gledate nove projekte videćete da je upravo obrnuto. Ovakve guste i visoke grupe zgrada imaju svoju svrhu i mesto, ali to mesto nije ovde.

Koliko sam razumeo stanovi koji bi se gradili u SA bili bi namenjeni za kupovinu, ne za izdavanje. Praksa je da stranci koii ovde rade (uglavnom su na visokim menadžerskim funkcijama u kompanijama) žive u iznajmljenim stanovima, jer je to za kompaniju mnogo jeftinije i obično se na tim pozicijama zadržavaju nekoliko godina pa ih zamenjuju novi japijevci iz inostranstva. Pitanje je sada koji će to stranci da kupe 15.000 stanova, kako se najavljuje, šta bi to trebalo da ih privuče da oni i njihove porodice provedu ostatak života u Beogradu ? Što se tiče izgradnje poslovnog prostora gradiće ga verovatno po tipu izgradnje Airport Citija (zgrada po zgrada pa kako se šta bude prodavalo).

 

[Zuma]

Ono na šta sam mislio je, gde će ti stranci da rade? U okolini Savskog Amfitatra gde za njih nema ničega? Naravno da ne. Koncentracija biznisa je u Novom Beogradu. Ako uopšte i budu dolazili, kupiće ili iznajmiti stan blizu mesta gde rade, a to nije ovde. ZAŠTO bi sebe obavezivali na robiju svakodnevnog putovanja preko reke i kroz zagušene ulice koje se nikada ne mogu proširiti? Metroa nema, a teško da će ga oni koristiti i kada ga bude. Znači da će te stanove kupiti u Novom Beogradu. U visokim zgradama u NBG vidik je skoro isti, a obično i bolji, posao je bliži, poslovni partneri bliži, prevoz potrepština automobilom lakši, opšti standard života veći. Zašto bi kupovali stanove ovde?

 

[milos.tro]

Hteo sam da kažem da je dosadašnja praksa da u stranim kompanijama u Srbiji budu stranci na visokim menadžerskim funkcijama,na ostalim pozicijma se zapošljavaju naši ljudi.S obirom kako se teško dolazi do posla,pa rad u stranoj kompaniji pod boljim iznadprosečnim uslovima za naše uslove i daleko ispodprosečnim uslovima za Evropu dovodi do toga da našem čoveku neki veći problem neće predstavljati putovanje, prelažanje mostova,odlazak na kraja sa kraj grada.Susretao sam se sa ljudima koji rade i žive na relaciji BgD-Novi Sad, voze se jednim kolima njih četvoro,petoro pa posle dele troškove.

 

[milos.tro]

ИЗМЕНE И ДОПУНE ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА БЕОГРАДА 2021.
(нацрт)
http://www.ekapija.com/dokumenti/nacrt_ ... 090614.pdf

 

[dedinje]

Stf kaže "vizure od ničega ka ničemu" Kakva besmislica? Ti možda očekuješ vizure prema morskoj pučini ili snegom pokrivenim vrhovima Alpa. Znamo dobro šta imamo a šta nemamo. Već sam pisao da je jedan američki turistički časopis za najlepše gradove PO POLOŽAJU, proglasio Rio de Žaneiro,Istambul i Beograd. Velika prednost Beograda je to što ima dve reke i to velike. Većina gradova u svetu ima jednu a neki ni jednu. Vizure će biti iz starog Beograda prema Novom Beogradu, Bežanijskoj kosi, Sremskoj ravnici. Takođe postoje vizure prema Dunavu i Banatskoj ravnici itd. Jedan od primera izuzetno lepih gradova Evrope (nazivali su ka Istočni Pariz) je Bukurešt koji nema ni jednu reku. Rumuni su to donekle nadoknadili veštačkim (ili prirodnim?) jezerima oko grada kao i izvanrednim zelenilom u samom gradu.

 

[Homer Jay]

Niste se razumeli. Veliki problem Beograda je što je "leđima" okrenut ka svojim rekama, naročito Savi, zbog čega sa obale jednostavno ne izgleda toliko lepo.

Nego, u vezi sa ovim promenama Generalnog plana. 'Aj neko upućeniji da me prosvetli - može li to baš ovako da se radi, uzmeš plan i jednostavno izbrišeš delove koji ti ne odgovaraju!? Npr. izbačen je deo o ostanku dva koloseka denivelisane pruge u Savskom amfiteatru, ada nije dato obrazloženje zašto se to tako radi. To da se ne uklapa sa idejnim projektom Beograda na vodi nije obrazloženje nego povod! Ima li igde ikakve studije ili analize koja kaže da nam pruga nije potrebna? Nema, naravno. OK, možda bi ta analiza pokazala da nam nikakva železnica u tom delu grada nije potrebna, ali to sad možemo samo da nagađamo.

I lako je sada brisati i menjati stvari na papiru, ali nije daleko dana kada će naša vlast pred potencijalne investitore morati da izaće sa stvarima koje ne može samo da "kopipejstuje", izbriše, dopiše, doda, edituje ili izmeni. Na tastaturi ne postoji komanda za izgradnju Prkopa ili novog BAS-a, a to onaj ko sprema pare očekuje od nadležnih. I to očekuje zato što su mu ti isti nadležni to obećali.

 

[dedinje]

Potpuno se slažem s tobom kad je u pitanju drugi deo posta. Prvi mi ne sasvim jasan. "leđa" Beograda je (uvek sam tako mislio) osovima Kalemegdan - Vračarski plato sa Hramom. Delovi uz Savu i Dunav su "bokovi". Druga situacija je u Budimpešti gde Dunav teče kroz sam centar grada što i čini Budimpeštu jedinstvenom u svetu. Građani su u Budimpešti referendurom doneli odluku da se u njihovom gradu ne sme izgraditi ni jedan oblakoder ili kula. To je sasvim razumljivo grad je jedna celina već nekoliko vekova (mislim Budim i Pešta) dok mi Novi Beograd još gradimo i tu je sve novo. U čemu se nisam razumeo sa Stf. On je negirao vezure u Beogradu. A Beograd ima i ravničarski deo i brdovit deo te naravno ima i vizure. One nisu veličanstvene kao u Budimpešti ili Riu nadmosrska visina Kalemegdana je svega 120 metara. Ali beogradske vizure su ipak i te kako lepe a pamatna izgradnja će voditi računa da ih sačuva. Dovoljna je jedna veća zgrada na pograšnom mestu i vizura je izgubljena. Ono što Beograd ima to je izvanredna vizura iz samog centra grada. Mislim na Terazijsku terasu. Uvek sam protiv seče drveća ali nekad je to zaista opravdano. Zašto se ne poseče ono veliko drvo u terazijskom parku. Time bi se otvrile vizura sa Terazija na Savu, Novi Beograd i Bežanijsku kosu. Neki kažu da se sa viših zgrada može videti i Sremska ravnica.

 

[Zuma]

Nego, u vezi sa ovim promenama Generalnog plana. 'Aj neko upućeniji da me prosvetli - može li to baš ovako da se radi, uzmeš plan i jednostavno izbrišeš delove koji ti ne odgovaraju!?

Ima tu i "kreativnijih" intervencija od brisanja. Recimo:

U poglavlju XXX stav YYY dopuniti rečima "što se može detaljno definisati, promeniti ili ukinuti odgovarajućim planskim dokumentom".

Ovde ih je izgleda mrzelo da se previše trude oko promena teksta. Ili ni sami još ne znaju šta će eventualno odlučiti. Ne vidim da je preostala bilo koja mogućnost koja u dodatku stava nije pomenuta. Drugim rečima, njegovo pravo značenje je "to je tako samo ako mi kasnije ne kažemo da je drugačije."

To me potseća na ono čuveno: "Mož' da bidne, al' ne mora da znači."

 

[dedinje]

Plan je donesen koliko se sećam oko 2000 godine i odnosi se na period od 20 godina do 2021. Koji je to plan po redu od 1945? Sigurno peti ili šesti. Sećam se velikog plana iz 1970. Parola je bila: Beograd - arhipelag naselja u moru zelenila. Uostalom, mnogo toga je i ostvareno. Što se tiče ovog najnovijeg plana za 2021 prva promena je bila oko 2005 i ta se promena odnosila UMP. Promena je bila na bolje pa ostaje da se nadamo da će tako biti i sa budućim promenama koje su neizbežne. Što se tiče promena UMP, ako neki forumaši ne znaju, pomeren je tunel dalje od Topčidera a bliže Savi i psomenjena je petlja spajanja UMP sa autoputom na Dušanovcu.

 

[stf]

Зума

Вредност земљишта гледаш на апсолутно погрешан, чак тотално супротан начин и не разумем на основу којих референци си закључио то што си закључио ... Највредније земљиште неког града је оно у географском средишту тог града. Тако је то са апсолутно сваким градом у свету. Највећи проценат становника би најрадије живео у центру и радио у центру јер живот у центру захтева немерљиво мање свакодневне животне трошкове. Колико само људи који живе у центру Београда уопште немају кола ... примера ради ... па шта ће им?

Толике деценије сви причају како је највредније земљиште у Београду - Савски амфитеатар, а по твојој логици оно је потпуно безвредно и много вредније је земљиште код "5 идиота" на Бањици или стамбени кластери на Видиковцу ... ? По твојој логици, када би подигли пословни кластер у Овчи, то би постало највредније земљиште на Балкану? Да ли ? ...

Кластери су се формирали зато што је то једини начин да се исплати новац уложен у земљиште. Ако земљиште кошта толико и толико и ти саградиш петоспратнице, све продаш и не покријеш 30 посто трошкова а камоли зараду ... е зато су зграде ишле у висину а не јер је некоме дунуло.


Борчанац

Батали сада локалпатриотизам па ћеш увидети колико је дугорочно погубно градити ламеле по Борчи ... Исто важи и за Сремчицу, Батајницу, Калуђерицу, Рипањ ...

Београд је преширок град и неупоредив са Будимпештом јер за разику од ње, он има преко 30% НЕИЗГРАЂЕНОГ земљишта у кругу од само 5 километара од најужег центра. Када би се централне зоне урбанизовале, могле би комотно да приме цео Северни Београд ... Да, инфраструктура мора да постоји али ради аутохтоног становништва које вековима живи у том подручју и има своју сврху на том месту. Ако неко ко живи у Борчи нема никакве корене ту, не зависи од те земље, од комбината, од пољопривреде већ се школује, ради, излази на неком другом месту, заправо му је цео живот на другом месту а у Борчи само спава, то значи да он у Борчи живи само зато што нема новца да живи ближе.

Свако ко не живи од воћарства он нема никакву потребу да живи у Дражњу примера ради. Ко не живи од јагода, тај нема потребе да живи у Бегаљици.

Надам се да разумеш о чему причам и колико је могубно масовно урбанизовати насеља 20 километара од центра града а притом ти у центру зврје ливаде под депонијама које могу да скуће до 500 000 људи ...