stf":1bp4zwi5 je napisao(la):
1. Па управо градња кластера у СА представља најоптималније коришћење земљишних ресурса.
Ne u onim slučajevima kad samo zemljište zbog posebnih karakteristika traži poseban tretman. Objasniću u nastavku.
Највредније грађевинско земљиште у градовима целог разумног света је прекривено кластерима, не зато што неко има комплексе, већ зато што само градњом у висину може да се исплати изузетно висока цена земљишта.
Tačno, ali zaključak nije dobar. Pomešao si uzrok i posledicu. To zemljište je vredno zato što su tu KLASTERI, a nisu klasteri tu zato što je zemljište samo po sebi (bez njih) toliko vredno. Bilo je nekada, ali nije više. Evo, redom:
Pre svega, pogrešno je posmatrati velike gradove u svetu i iz njihove prakse izvlačiti pravila o onome što je danas poželjno. Urbanista skoro nikad nema taj luksuz da racionalno planira namenu gradskog zemljišta. Ograničen je nasleđenim stanjem i vlasničkim odnosima. Jedini primeri za ugled nam smeju biti novi planovi gde se popuno nova, i to velika naselja, planiraju od samog početka, na goloj ledini. Samo tu možemo videti šta se danas smatra važnim.
To da je najvrednije zemljište sveta prekriveno klasterima je rezultat istorijskog procesa, a ne aktuelni primer za ugled. Na zemljištu koje se u nekom trenutku smatra vrednim prvo počinje kvalitetna gradnja. Recimo Menhetn je bio vredan zato što ga je kao ostrvo bilo lako braniti, i što ima dugačku obalu koja je bila pogodna za stare jedrenjaka jer je zaštićena od vetra i talasa otvorenog mora. Ta vrednost zemljišta više ne postoji, sada je ostrvo zbog ograničenih saobraćajnih veza već mana. Međutim tako je počela gradnja koja se završila gustim klasterom ogromnih zgrada. Vrednost Menhetna danas čine zgrade, novac uložen u njihovu gradnju, ne teren na kome je sagrađen. On je skup ZBOG zgrada. Tu se tlo ne može ni videti, a apsolutno beznačajan procenat ukupnog broja čovek-sati se provede izvan tih zgrada. Tako teren i njegove DRUGE vrednosti (sem da posluži kao temelj neke zgrade) postaju irelevantni. Ti ljudi ga skoro i ne koriste. Kad bi neko čitav Menhetn pomerio nekoliko kilometara na bilo koju stranu, skoro ništa od njegove trenutne vrednosti i funkcionalnosti ne bilo izgubljeno, ćak bi verovatno drastično dobio na vrednosti izgubivši silne tunele i mostove kao tačke saobraćajnog zagušenja. Dok bi sam teren na kome je Menhetn postao ponovo interesantan za korišćenje druge vrste, baš zbog svojih prirodnih kvaliteta koje nemaju veze sa postojećim zgradama (ostrvo, obala mora, mostovi kao vidikovci, odmarališta, zabavni i kulturni centri, dakle sve ono što otvoreni, osunčani i prijatni prostor omogućuje, a senke, zagađenost i visoke zgrade aktuelne verzije Menhetna onemogućuju).
Kad povučemo crtu ispod gubitaka i dobitaka: Veliki poslovno stambeni klaster kreira vrednost zemljišta čak i kad ga ono pre njegove gradnje nema. Ljudi nemaju razloga da dolaze na praznu livadu, pa je njena vrednost mala. Ako na takvom, malo vrednom zemljištu napravite klaster, vi ste oplemenili tu livadu i podigli joj vrednost. Ako ga napravite tu, na livadi, a ne na obali reke, kreirali ste novu, višu vrednost tog zemlišta a sam klaster u zamišljenoj "seobi" sa obale reke nije puno izgubio od svoje funkcionalnosti i vrednosti, ustvari je dobio zbog većih mogućnosti za prilazne puteve, pošto ih reka i stari objekti više ne ograničavaju. Ljudima ne nedostaje toliko lepši ambijent obale reke jer su tu ionako zatvoreni u zgradama, pošto im je tu posao. Tu dolaze da bi radili, a ne da bi gluvarili ispred zgrada, ili gledali kroz prozor (koga većina na poslu i nema). I još ste dobili obalu reke da na njoj pravite nešto što je stvarno vezano za reku, nešto što ne možete napraviti na onoj praznoj livadi. To je optimizacija korišćenja prostora. Ako se svaki dovoljno redak prostor koristi tako da se maksimalno eksploatišu njegove posebne prednosti, ono što drugde ne postoji, ukupni dobitak u kvalitetu urbanog prostora je najveći. Ako postoji površina koja ima takve prirodne prednosti bi puno ljudi samo zbog toga dolazilo na to mesto (obala reke), onda pravljenjem poslovnog klastera na drugom mestu dobijate DVA bloka skupog i korisnog zemljišta. Ako ga napravite na mestu koje je i samo za sebe vredno, dobijate samo JEDAN blok, i još gubite neke kvalitete, moguće usluge, i njihove mušterije.
Stalno se moraju razdvajati slučajevi novog projekta čitave jedne potpuno prazne gradske oblasti, gde imamo slobodu racionalnog planiranja i optimizacije prostora, i pogrešnog izvlačenja zaključaka iz kompleksne igre uzroka i posledica u postojećim gradovima gde je poreklo vrednosti nečega krajnje komplikovan problem. To što negde uočimo korelaciju klastera visokih zgrada i trenutne vrednosti zemljišta, vrlo nam malo pomaže ako pravimo popuno nov projekat za drugo vreme i na drugom mestu.
Други разлог је тај што се штеде ресурси друштва кластер принципом градње. Град треба да иде у висину а не у ширину. Широк град=скуп град. Београд је скуп град и наши врли урбанистички "стручњаци" својим фикс идејама и страховима од свега преко пет спратова гурају овај град у финансијску смрт! Од метроа нема никаквих назнака, од регионалне железнице тек ... али зато се граде ламеле по Борча гредама, Лединама и осталим вукопустахијама, а земљиште које не изискује коришћење јавног превоза и штеди немероватне ресурсе стоји под складиштима ...
Mi sve vreme govorimo samo u užem središtu starog dela grada, a Savski amfiteatar je danas njegov deo. Treba li TU praviti ostrva visokih i gustih poslovnih kula? Tamo gde su urbana matrica i visine davno formirani? Gde je saobraćaj nikakav, a takav će i ostati? U delu grada koji se postepeno formira kao pešačko-turističko-uslužna zona? Kakva je prednost te vrste nasilnog prepravljanja istorije? Ne mešajte uklanjanje rugla, revitalizaciju, obnavljanje starih i pravljenje novih zgrada. Niko nije protiv toga. Ukoliko se uklapaju. Pričam o nameri radikalne promene opšteg imidža, spratnosti i izgrađenih korisnih površina za čitave redove veličina u odnosu na postojeće stanje, SAMO u ovom delu grada. Svuda unaokolo nije problem i niko se do sada nije bunio. Čuvamo li identitet starog jezgra ili ne? Da li u njemu podstičemo one ekonomske aktivnosti za koje je on najbolje prilagođen i koji mu najmanje smetaju, ili ubacujemo i klasičan masovni biznis i masovno stanovanje za koje su drugi krajevi grada mnogo bolji? I to u enormnim količinama. Dva miliona dodatnih kvadrata u starom gradu?? Gde je studija koja razmatra sve moguće posledice i kaže da je to JEDINI mogući put? Nemamo puno kulture i istorije koja još stoji, ali ovo imamo, a deo istorije je i opšti vizuelni identitet centra grada i pretežni karakter korišćenja njegovog prostora. Što se tiče preostalog dela grada, niko se ne protivi tome što kažeš.
Sem toga, kad je u pitanju Savski afiteatar zahtevi uopšte nisu nerazumni. Što se mene tiče, ovde je dovoljno povući se malo od obale, a u prednjem delu smanjiti stepen izgrađenosti i visine, pa je sve u redu.
2. И свега о чему ти причаш ће бити у СА ... и јавних простора и клупица и фонтаница и травице и јавних установа ... ако си мислио да у СА треба САМО то да се налази онда не разумеш како свет функционише и живиш у неком утопистичком свету који ће можда бити могућ после трећег светског рата ...
Neće ih biti (u odnosu na stepen izgrađenosti ovde, kao i potrebe ostatka Beograda) i nisam mislio da samo to treba da bude.
3. Визуре ... чувене визуре од ничега ка ничему ... чувамо поглед са ничега на ништа ... пошто је све то толико безначајно сад смо се сетили да употребимо и фенси филозофске изразе - "дубина града" ... не верујем шта читам ...
Ako je to sve što vidiš ... ne znam šta da ti kažem. Mogu samo da predložim da odeš ponovo i pogledaš.