Spoljni javni dug Srbije je trenutno malo manje od 11 milijardi evra.belka":2cyr3ig2 je napisao(la):Kurs se održava zaduživanjem i to non stop.
Na kraju 2012. spoljni javni dug Srbije je bio 9.5 milijardi evra.
Tokom cele 2012. godine spoljni dug javnog sektora povećan je za 1.4 milijarde evra.
belka":2cyr3ig2 je napisao(la):Mekbejn je napisao da se veštački kurs održava prodajom deviznih rezervi, što je apsolutno tačno, ali se one pune zaduživanjem
Ali, nama su devizne rezerve ~jednake javnom spoljnem dugu.
Ispada po tebi da smo svaki evro koji smo se zadužili kao država stavili u devizne rezerve i onda one tako tu stoje...jer ako se troše na održavanje veštačkog kursa, otkud i dalje te pare kod NBS??? Kao što možeš videti iz njihovog kretanja u poslednje 3-4 godine, držimo devizne rezerve na nivou između 10 i 12 milijardi evra.
Matematika te demantuje.
Usput, informiši se dodatno kako se uopšte formiraju devizne rezerve NBS i kolika je tu uloga domaćih poslovnih Banaka na ime obavezne rezerve koju moraju da drže kod NBS, itd. itd...
belka":2cyr3ig2 je napisao(la):Već sam napisao da je javni dug - dug Republike Srbije premašio 21,1 milijardu evra
Kada se kaže ''javni dug Srbije'', u to ulazi:
centralna vlast (Republika) + regionаlna (AP Vojvodina) + lokаlna (opštine, grаdovi i Grаd Beogrаd) + fondovi socijаlnog osigurаnjа (zdrаvstveno osigurаnje, penziono invаlidsko osigurаnje, službа zа zаpošljаvаnje) + svа jаvnа nefinаnsijskа preduzećа + jаvne finаnsijske institucije bez obzira da li se duguje nerezidentima (spoljni javni dug), ili se duguje domaćim pravnim subjektima, tj. fizičkim i pravnim licima (unutrašnji javni dug).
Tih 21 milijarda evra javnog duga obuhvataju spoljašni javni dug plus unutrašnji javni dug.
Odnos između ta dva (spoljni i unutrašnji) je skoro izjednačen, odnosno blaga je prednost na strani spoljneg javnog duga.
Kao što država duguje domaćim građanima i privredi, tako i građani, odnosno domaća pravna lica duguju državi (od republičkih organa vlasti, pokrajinskih, organima lokalne samouprave, neuplaćeni doprinosi za penziono, zdravstveno, itd.). Ali, to što građani, domaća privreda, domaće Banke...sve to što oni duguju državi nije javni dug.
To sve ulazi u cifru ukupnog duga. Npr. sve što Simpo duguje državi, ili JAT, ili FAP, ili pitaj Boga koliko firmi koje su dobijale i dobijaju subvencije, ili nisu uplatili porez, ili pri isplati plata nisu uplaćivali staž (fondu PIO), ili isplate plate, a ne isplate doprinose za zdravstveno, itd, itd...
Ti isti građani, firme, Banke duguju ne samo unutra, nego duguju i spolja, odnosno strancima. Ni taj dug nije javni, ali ulazi u kategoriju duga Srbije. Npr. kada se neka firma direktno zaduži u inostranstvu kod neke strane Banke, to ulazi u dug Srbije, ali nije javni dug nego privatni dug, itd, itd.
Suština je da se razume da je trenutno javni dug strancima oko 11 milijardi evra.
Obaranjem kursa (devalvacijom), tj. odustajanjem od ovog, kako pojedini kažu ''veštačkog'' kursa, država bi ustvari mogla preko noći da znatno smanji javni dug (onaj deo koji obuhvata unutrašnji javni dug) i to bi bila katastrofa za sve one domaće kojima država (republika, pokrajina, lokalne samoupave, fondovi...) duguje.