Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Sine su iz 1947 i 1926 kazu da ce biti uklonjeno oko 50 km to sa skretnicama
 
laki72":1uj9dy8v je napisao(la):
Kilogram bakra po ceni od 447 dinara ????

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

па кило секундарног бакра кошта око 500, тако да је ово и ок цена
 
dsc06495.jpg

hm bg na moru ovaj bar mozda ovako nesto
 
Dosta je bilo diskusije ovde na forumu o saobracajnom resenju predloga BnV, ali se uglavnom ticalo izostanka kapacitetnog sinskog saobracaja za tako veliko podrucje. Sada medjutim vidimo da je i sinski koridor planiran, ako je suditi po renderu i jednoj recenici. Ubedjen sam da je na to u velikoj meri uticalo i udruzenje lj. zeleznice, Karlo i njihov argumentovan istup u medije i ako su posle imali velika osporavanja, svaka im cast na tome.
Osvrnuo bi se sad na drumski saobracaj i njegov uticaj na ostatak grada. Naime, master planom saobracaja u Beogradu iz 2005g i novim urbanistickim planom predvidjen je jos jedan most u SA. Master plan je analizirao vise varijanti tj vise pozicija prelaska Save, a po njima je najbolje pozicija neposredno uzvodno od mosta Miladina Zarica. Sa druge strane GUP je predvidjao most na sredini SA.

gup.jpg


S obzirom da sigurno nije radjena studija uticaja planiranih sadrzaja na postojeci i planirani saobracajni sistem, to ce neminovno dovesti do toga da Brankov most i Gazela budu bukvalno preoptereceni i ceo sistem drumskog saobracaja ce biti doveden pred kolaps. Ono sto je dobro u celoj prici, sto ce verovatno se posle prve faze stati, odnosno nastati veca pauza u izgradnji i sto ce morati da se vrsi revizija sadasnjeg predloga BnV koji ce ukljuciti jos jedan most i njegovu inkorpoaciju u postojeci i planirani sistem saobracaja.
 
Ja sve vreme ponavljam da je to fundamentalna mana ovog, nazovimo ga, idejnog projekta.
Imamo dva mosta koji su preopterećeni u špicevima, a planira se izgradnja novog kvarta između njih. Logično je da je potreban još jedan most za motorna vozila.
A taj novi most zahteva, ponavljam, pristupne puteve. Da li su to rampe, petlje ili kombinacija, zajedničko je da one treba da zauzmu poveliku površinu na mestu gde se planira BnV. A na svim renderima, planovima, maketama vidimo samo gusto postavljene zgrade (investitorski urbanizam) a nigde mesta za pravi most.
 
Газела би се вратила на ону оптерећеност пре изградње моста на Ади. Како би изгледао трамвајски и Бранков може се само наслутити. Нови мост је ту потребан, а ако крене ширење јужног Београда још један узводно после Аде.
 
Никакве рампе,петље и чудеса не треба градити на евентуалном (метро)-друмском мосту у СА.По једна раскрсница у нивоу на оба краја моста и ништа више. И много већи градови са много већом густином насељености имају такве мостове.А има га и Београд.

Мука ми је од помућене свести грађана о одрживом саобраћају и урбанистичким вредностима.
 
A kako bi se vozila popela sa nivoa tla na kolovoz eventualnog mosta?
 
Висине насипа са обе стране реке су сами по себи "полунивои",потребна додатна висина се може добити луком моста или краћом рампом или комбинацијом оба.

У сваком случају,никакве петље и керефеке не треба измишљати у СА,простор је превише драгоцен за такву девастацију а аутомобилски саобраћај ту не сме да има предност. Ако тај нови центар буде за основу имао аутомобилски и аутобуски транспорт слободно можемо град ставити под катанац а кључ бацити у Саву.
 
Feanor":2ks4dqe7 je napisao(la):
Kako se penju na most Miladina Zarica?

Kao što svi znamo, penju se rampom koja se nazi na nasipu.
I kao što znamo, od početka uspona do obale Save ima oko 250 metara (desna obala).
Svi znamo i svi ponavljamo da je most nizak. Za viši most nam trebaju duži prilazi.
Zarićev most je uzan, samo sa po jednom trakom u oba smera. Ne bih mogao da zamislim most u SA bez po tri trake. To se odnosi i na pristupne puteve.

Kako god, treba pogledati visinu Brankovog i dužinu pristupne rampe sa NBG strane, pošto su kote NBG i SA od prilike u istom nivou.
Ako hoćemo most, a ja ne vidim kako bi Beograd funkcionisao sa ovom novom četvrti samo sa postojećim mostovima, trebaju nam pristupne rampe, široke koliko i most, sa određenim pojasom oko njih u kojem se ne bi nalazile zgrade.
A može i drugačije, samo nam treba "studija" koja će utvrditi da sve može da funkcioniše sa postojećim mostovima i da slobodno mogu da se dižu zgrade na celoj površini SA.
 
Метро-друмски мост који је Јовин замислио као замену за Зарићев је сасвим довољан за повећај саобраћаја у урбанизованом СА. Треба планирати моторни саобраћај у СА према капацитетима мостова а не обрнуто.

Не треба планирати град према аутомобилу, него аутомобил према граду.
 
Kako to da nas niko ne obraduje snimcima dela raščišćenih i odnetih šina, za početak, da nam se razmagli malo relalizacija projekta? Molim, ako nije bezobrazno da neko od stručnjaka za pravljenej i stavljanje tih sličica, ulepša našu maglovitu predstavu o tome šta se to radi na terenu, kako bi bistrije glave, mogli dalje da pišemo o ovome.

Kurs dinara je veštački, a ne lažan. Lažno je iskazan BDP u evrima, jer se bazira na nerealnom, veštačkom kursu dinara od 115 dinara umesto 240 dinara za 1 evro. Kurs se veštački održava da bi se debili i ološ predstavili neukom narodu kao ljudi koji bolje upravljaju od prethodnika koji nisu dali narodu da troši ono što nije zaradio. Zato će se zauvek zvati debili. Da bi se veštački kurs evra održao takvim, potreban je permanentan upliv deviza spolja u zemlju, a pošto se to ne može obezbediti izvozom, pristupa se prvo rasprodaji državne i društvene imovine ispod svake cene, a zatim sumanutom zaduživanju, koje kad odmakne, niko nema petlju da narodu saopšti da je završena terevenka i da prosečna plata može da bude onolika kolika realno može da bude a to je maksimum 150 evra. Ko ne razume, šta ću mu ja, ovo što sam mu ovde napisao vredi 5.000 evra pameti, ali kad neko neće da bude pametan, šta ću mu ja.
 
Off: koliko ja znam, veštački kurs se sada održava prodajom deviznih rezervi a ne zaduživanjem.
Ima li neki ekonomista da pojasni?
 
stf":3qe57mns je napisao(la):
Треба планирати моторни саобраћај у СА према капацитетима мостова а не обрнуто.

Ako se vodimo tom lokigom onda komotno mozemo da izgradimo bar upola manje kvadrata u SA nego sto je predlozeno. Pa ni Jovin nije negirao potrebu da se zona razvije i da to bude saobracajno ispraceno metro drumskim mostom. Dovoljno je imati tzni centar i problem je napravljen jel ce on dovuci veliku kolicinu saobracaja ljudi koji inace ne stanuju i ne rade u SA.
 
mekbejn":mj4r64xd je napisao(la):
Off: koliko ja znam, veštački kurs se sada održava prodajom deviznih rezervi a ne zaduživanjem
Nema veštačkog kursa. To samo belka kreira još jednu svoju teoriju. :D

Nisu devizne rezerve bunar u koji tako malo-malo grabimo, a u kome devize nekim čudom stalno stoje na istom nivou, tj. vrtimo se u rasponu od 10 do 12 milijardi evra poslednjih nekoliko godina.

16. 07. 2010.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije u junu su bile 10.49 milijardi evra.

06. 11. 2010.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u oktobru iznosile 9.7 milijardi evra.

15. 04. 2011.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u martu iznosile 9.92 milijarde evra.

12. 08. 2011.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u julu dostigle nivo od 10.38 milijardi evra.

11. 01. 2012.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju decembra dostigle nivo od 12.05 milijardi evra.

14. 05. 2012.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su 10.39 milijardi evra.

14. 05. 2013.
Devizne revizne na kraju aprila iznosile 11.16 milijardi evra, saopštila je Narodna banka Srbije.

11. 12. 2013
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju novembra iznosile 10.36 milijardi evra.

11. 03. 2014.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju februara iznosile 10.83 milijardi evra.
 
belka":tlgt3qmt je napisao(la):
Kako to da nas niko ne obraduje snimcima dela raščišćenih i odnetih šina, za početak, da nam se razmagli malo relalizacija projekta?
Slike imaš na temi, a baš juče su Železnice ponudile na prodaju nešto što nisu ni skinule...dakle, ponudili su na prodaju neki bakar, šine, pragove...koje nisu skinule, tako da će svi kupci ustvari kupiti vazduh. A, biće takvih ponuda za prodaju onoga što nije skinuto iz SA još, ovo im je samo prva tura onoga što nisu skinuli, tj. prva tura prodaje vazduha. :D
 
Igor":vxan2yv4 je napisao(la):
stf":vxan2yv4 je napisao(la):
Треба планирати моторни саобраћај у СА према капацитетима мостова а не обрнуто.

Ako se vodimo tom lokigom onda komotno mozemo da izgradimo bar upola manje kvadrata u SA nego sto je predlozeno. Pa ni Jovin nije negirao potrebu da se zona razvije i da to bude saobracajno ispraceno metro drumskim mostom. Dovoljno je imati tzni centar i problem je napravljen jel ce on dovuci veliku kolicinu saobracaja ljudi koji inace ne stanuju i ne rade u SA.

Tome treba dodati i da bi taj saobraćaj imao veliku komponetu orjentisanu na prevoz robe, a ne samo ljudi, tako da eventualni metro (koga ionako veoma dugo neće biti) može da reši samo jedan deo problema. "Najveći tržni centar na Balkanu" mora da obezbedi nesmetan protok kolone velikih kamiona koji non stop dovlače potrošnu robu, koju zatim kupci svojim kolima odvlače. Pretpostavljam da će mali procenat ukupnog broja njegovih mušterija da stanuje u granicama SA, pa će glavno opterećenje da imaju okolne ulice, a ne one koje će biti izgrađene unutar njega. A čak i za mušterije koji stanuju u SA, kamioni koji dovoze robu opet dolaze izvan njega.

Na slici je sudar dve jedrilice zato što je jednoj jarbol zapeo za most, čisto da vidite koliko visoki mogu biti jarboli jedrilica čak i za rekreativnu plovidbu. Usput bi trebalo pretpostaviti da će jedrenje biti jedna od "elitnih" aktivnosti "elitnih" kupaca stanova na samoj obali. Na ovo treba dodati potrebe modernih teretnih brodova. Sumnjam da smemo plovidbu Savom trajno ograničiti gradnjom niskog mosta. Stari železnički most je već isuviše nizak, pa će pre ili kasnije biti bar poželjno, a verovatno i neophodno da se on preradi.

jarbolima-opet-zapeli-za-most-gotovo-sat-i-pol-su-ih-izvlacili-400x600-20130833-20130819165254-35ed68fb0fc5fa503c2f69e434779be1.jpg
 
Kurs od 115 dinara je veštački kurs. Naučili me najpametniji ljudi u Srbiji. Kurs se održava zaduživanjem i to non stop. Probajmo da se ne zadužimo u naredna 3-4 meseca 1 milijardu evra, pa ćemo odmah imati kurs od 150 dinara, probajmo još 4 meseca da izdržimo, a da se ne zadužimo 1 milijardu evra, eto kursa od 190 dinara, i probajmo još 4-5 meseci iza toga da ne uzmemo ne 1 nego 3 milijarde evra, i eto kursa od 240 dinara. Voleo bih da sam toliko pametan da mogu da napravim neku svoju teoriju, ali samo mogu da gledam i učim, a volim od najpametnijih, takav sam, šta ću.

Mekbejn je napisao da se veštački kurs održava prodajom deviznih rezervi, što je apsolutno tačno, ali se one pune zaduživanjem, tako da je to samo tehnikalija koja može da se koristi dok imaš da ubaciš devize u devizne rezerve, a kad ne budeš mogao da ih ubaciš, nećeš moći ni kurs da braniš na ovom nivou. Već sam napisao da je javni dug - dug Republike Srbije premašio 21,1 milijardu evra, kada se proknjiži 700 miliona evra uzetih od UAE, koji se vraćaju za 10 godina sa kamatnom stopom od 2%, dakle svake godine glavnica miruje, plaća se kamata od 14 miliona evra, i posle 10 godina, vraća se čitavih 700 miliona evra odjednom. E sad bih samo podsetio da je Vlada Mirka Cvetkovića 2011. godine izvela prvi udarac u tom smeru kada nas je zadužila za 1 milijardu dolara prodavši obveznice sa dospećem 2021. godine sa kamtom od nekih ako se ne varam 6-7%. Dakle, svake godine plaćamo nekih 60-70 miliona dolara, da bismo 2021. godine imali anuitet od 1 milijarde dolara ili 700 miliona evra odjednom. Da podsetim da je posle toga usledilo još 1 ili 2 takve prodaje pod tom Vladom, a zatim je Vučićeva Vlada odmah po formiranju imala 2 ili 3 udarca ovog tipa, pa zatim 2013. još 1 ili dvaput i na kraju ovih 700 miliona evra od UAE. Tvrdim i potpisujem da nema teorije da dočekamo septembar bez još jednog udarca ovog tipa (milijardu dolara), a verovatno ni decembar.

Nema slika o skidanju šina i o količini skinutih šina, pa zamolih, pošto ja to ne znam, ako neko može da postavi sliku, neko od ljubitelja slike, da vidimo koliko je skinuto i kako napreduju radovi. Nadam se da ovaj post niko neće razumeti kao post političkog ismevanja i provociranja, već post doprinosa kontstruktivnoj raspravi o mogućnostima realizacije, kao i samoj realizaciji projekta Beograd na vodi.
 
belka":12370iar je napisao(la):
Nema slika o skidanju šina i o količini skinutih šina, pa zamolih, pošto ja to ne znam, ako neko može da postavi sliku, neko od ljubitelja slike, da vidimo koliko je skinuto i kako napreduju radovi.

Imam ja gomilu lepih fotografija snimanih u nekoliko navrata od početka radova do sada. Čekam neki lep dan da snimim konačno stanje, pa će biti jedna reportaža o tome. Ukratko, skinuli su sve sem par koloseka iz dela koji se ionako već godinama nije koristio, a koji je uostalom i dalje zatvoren sa obe strane kolosecima koji se i dalje koriste. Šta će dalje biti ostaje da vidimo, ali ovo je dušu dalo za divan travnjak, stazu za trčanje ili nešto slično.
 
Znači sve šine su skinute. Tj ove koje se nisu koristile. Da li na tom prostoru gde su skinute šine, može da se izgradi tržni centar? Da li je time raščišćen prostor za izgradnju tržnog centra ili mora da se ruši nekoliko zgrada još?

Družim se sa drugovima, valjda se to tako zove.
 
Низак курс је од користи у извозу. Имавши у виду чињеницу да врло мало извозимо, изузетно је важно да одржимо курс, али не по цену презадуживања.
 
Vrh