Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[neshaoct]

Kurs se održava zaduživanjem i to non stop.

Spoljni javni dug Srbije je trenutno malo manje od 11 milijardi evra.
Na kraju 2012. spoljni javni dug Srbije je bio 9.5 milijardi evra.
Tokom cele 2012. godine spoljni dug javnog sektora povećan je za 1.4 milijarde evra.

Mekbejn je napisao da se veštački kurs održava prodajom deviznih rezervi, što je apsolutno tačno, ali se one pune zaduživanjem

Ali, nama su devizne rezerve ~jednake javnom spoljnem dugu.
Ispada po tebi da smo svaki evro koji smo se zadužili kao država stavili u devizne rezerve i onda one tako tu stoje...jer ako se troše na održavanje veštačkog kursa, otkud i dalje te pare kod NBS??? Kao što možeš videti iz njihovog kretanja u poslednje 3-4 godine, držimo devizne rezerve na nivou između 10 i 12 milijardi evra.
Matematika te demantuje.
Usput, informiši se dodatno kako se uopšte formiraju devizne rezerve NBS i kolika je tu uloga domaćih poslovnih Banaka na ime obavezne rezerve koju moraju da drže kod NBS, itd. itd...

Već sam napisao da je javni dug - dug Republike Srbije premašio 21,1 milijardu evra

Kada se kaže ''javni dug Srbije'', u to ulazi:
centralna vlast (Republika) + regionаlna (AP Vojvodina) + lokаlna (opštine, grаdovi i Grаd Beogrаd) + fondovi socijаlnog osigurаnjа (zdrаvstveno osigurаnje, penziono invаlidsko osigurаnje, službа zа zаpošljаvаnje) + svа jаvnа nefinаnsijskа preduzećа + jаvne finаnsijske institucije bez obzira da li se duguje nerezidentima (spoljni javni dug), ili se duguje domaćim pravnim subjektima, tj. fizičkim i pravnim licima (unutrašnji javni dug).

Tih 21 milijarda evra javnog duga obuhvataju spoljašni javni dug plus unutrašnji javni dug.
Odnos između ta dva (spoljni i unutrašnji) je skoro izjednačen, odnosno blaga je prednost na strani spoljneg javnog duga.

Kao što država duguje domaćim građanima i privredi, tako i građani, odnosno domaća pravna lica duguju državi (od republičkih organa vlasti, pokrajinskih, organima lokalne samouprave, neuplaćeni doprinosi za penziono, zdravstveno, itd.). Ali, to što građani, domaća privreda, domaće Banke...sve to što oni duguju državi nije javni dug.
To sve ulazi u cifru ukupnog duga. Npr. sve što Simpo duguje državi, ili JAT, ili FAP, ili pitaj Boga koliko firmi koje su dobijale i dobijaju subvencije, ili nisu uplatili porez, ili pri isplati plata nisu uplaćivali staž (fondu PIO), ili isplate plate, a ne isplate doprinose za zdravstveno, itd, itd...

Ti isti građani, firme, Banke duguju ne samo unutra, nego duguju i spolja, odnosno strancima. Ni taj dug nije javni, ali ulazi u kategoriju duga Srbije. Npr. kada se neka firma direktno zaduži u inostranstvu kod neke strane Banke, to ulazi u dug Srbije, ali nije javni dug nego privatni dug, itd, itd.

Suština je da se razume da je trenutno javni dug strancima oko 11 milijardi evra.
Obaranjem kursa (devalvacijom), tj. odustajanjem od ovog, kako pojedini kažu ''veštačkog'' kursa, država bi ustvari mogla preko noći da znatno smanji javni dug (onaj deo koji obuhvata unutrašnji javni dug) i to bi bila katastrofa za sve one domaće kojima država (republika, pokrajina, lokalne samoupave, fondovi...) duguje.

 

[毋不敬，儼若思，安定辭]

Треба планирати моторни саобраћај у СА према капацитетима мостова а не обрнуто.

Ako se vodimo tom lokigom onda komotno mozemo da izgradimo bar upola manje kvadrata u SA nego sto je predlozeno. Pa ni Jovin nije negirao potrebu da se zona razvije i da to bude saobracajno ispraceno metro drumskim mostom. Dovoljno je imati tzni centar i problem je napravljen jel ce on dovuci veliku kolicinu saobracaja ljudi koji inace ne stanuju i ne rade u SA.

По логици 'моторни саобраћај прилагодити мостовима', после бомбардовања нисмо требали обнављати мостове, већ се једноставно прилагодити новом стању на терену. Наравно да се инфраструктура мора стално развијати, али, такође, мора се имати у виду капацитет инфраструктуре.

У градовима широм Србије саобраћај постаје огроман проблем. Улице су закрчене, оцртавају паркинг места на тротоарима - укратко, постојећа градска инфраструктура не може да поднесе количину моторног саобраћаја. Да ствари буду горе, аутомобил је постао нека врста болесног статусног симбола, па и људи који живе у центрима градова попут Ниша, Новог Сада итд. - у којима ништа од онога што им може затребати није даље од једно два километра -, виде потребу за не само једним, већ и више возила. Премда је у овим градовима апсолутно немогуће повећати капацитет постојеће инфраструктуре, јер би проширење улица захтевало рушење грађевина, морају се предузети мере за смањење моторног саобраћаја. Ја мислим да би једна опција било повећање пореза на регистрацију више од једног возила на адресу у појасу од два километра од центра града, као и конструкција подземних паркинга, уз елиминацију праксе паркирања на тротоару, која је Ниш и неке друге градове учинила непроходнима за пешаке.

 

[毋不敬，儼若思，安定辭]

Suština je da se razume da je trenutno javni dug strancima oko 11 milijardi evra.
Obaranjem kursa (devalvacijom), tj. odustajanjem od ovog, kako pojedini kažu ''veštačkog'' kursa, država bi ustvari mogla preko noći da znatno smanji javni dug (onaj deo koji obuhvata unutrašnji javni dug) i to bi bila katastrofa za sve one domaće kojima država duguje.

То није сасвим тачно, ако под смањењем 'нивоа дуга' - овде се заправо ради о смањењу вредности новца који се дугује, у односу на стране валуте - подразумевате позитиван исход за државу. Одустајањем од вештачког курса, и под претпоставком да би дошло до девалвације - што је, наравно, очекивано -, реална вредност унутрашњег државног дуга у динарима, сразмерно другим валутама, би свакако опала, али то се не дешава у изолацији, и исто тако би опала и вредност државних динарских залиха. Да ли је држава у добитку, би зависило од тога у којој мери би девалвација резултирала у порасту цена - првенствено увезених добара - и колико државниг новца је у динарима, па самим тим, колика је нова реална вредност државних залиха новца, девизних и динарских, сразмерно новом стању у систему. Наравно, потребно је имати на уму и чињеницу да би смањење вредности новца који се дугује, заиста могло бити "katastrofa za sve one domaće kojima država duguje", што би и само могло имати негативне последице по државу. А ту је и могућност пораста цена без пораста плата, што би имало негативан утицај на потршњу, па тиме и економију уопште. Значи, није то тако једноставно.

 

[Karlo del Ponte]

Удружење љубитеља железнице се поново огласило:

Саопштење: Железница у функцији Београда на води
Posted on 14.05 by vozoljubitelji srbije
Удружење љубитеља железнице подржава преуређење приобалног подручја Београда, али не и изостављање брзих шинских система из предлога пројекта „Београд на води“, приградску железницу и метро, а без којих ће доћи до потпуног саобраћајног колапса.

- Градимо у Београду „Менхетн“ уз Саву, а заборављамо да тај исти Менхетн има, метро, приградске и међуградске железнице, и да би без тих подсистема био потпуно нефункционалан – изјављује Карло Полак, дипломирани саобраћајни инжењер. – Шта више, најважнији пословни садржаји Њујорка се налазе управо у близини две највеће железничке станице: Пен и Гранд централ станице. Конкретно у случају Београда на води за толику густину стамбених и пословних простора на 90 хектара, ако би се све транспортне потребе задовољавале аутомобилима, било би потребно око 400 хектара површина улица и паркиралишта. Лако је схватити да би са садашњим усмерењем на аутомобиле и аутобусе, дошло до потпуног колапса града, чак и ако би се са та два вида превоза задовољавало свега пола потреба тог новог дела града.

До пре неколико година, две највеће железничка станица у Бечу је са техничким колосецима заузимала велику површину на јужном ободу центра града. Беч је одлучио да преуреди цело то подручје, али је на том месту направио нову модерну железничку станицу на такав начин да заузме најмању површину и буде срце нове пословне четврти.

- Највреднији пословни простори у уређеним државама којима тежимо, су управо око великих железничких станица. Није се железница напрасно појавила у центру града, него се град развијао у свим правцима од железничке станице и захваљујући железници. Никада у историји Србије нисмо имали гори однос према железницама него у последњих 25 година, а економске, еколошке, енергетске и социјалне последице су огромне. – упозорава Полак.

Планови потпуне урбане реконструкције подручја око садашње Главне железничке станице у Београду датирају још од пре Другог светског рата, уз напомену да је у свим плановима остављана путничка железничка станица. Разлике у плановима шинског превоза од Савског трга према југу су биле само у томе да ли да то буде регионални метро или класична приградска железница, као што је према важећем ГУП-у.

Могуће штете од предложеног решења заснованог на аутомобилско аутобуско камионском превозу су:

• Поскупљење горива, јер складиште НИС неће моћи користити железнички саобраћај.
• Остају само два колосека у средишту железничког чвора што је премало за Србију, велике негативне последице на регионални развој.
• Прокоп не испуњава ни минимум услова повезаности са градом, а минималне саобраћајне везе за функционалан Прокоп би биле далеко скупље од самог Прокопа.
• Већ сада је штета од загушења аутомобилског и аутобуског саобраћаја у Београду преко 150 милиона евра годишње. Једино метро и приградске железнице могу решити саобраћај у граду величине и структуре Београда, а по тренутном мастер плану се онемогућује развој и једног и другог система превоза.
• У супротности са Генералним урбанистичким планом, којим је предвиђен останак Старог железничког моста у функцији саобраћаја(а не кафићи), као и главне станице приградске железнице за Младеновац, Лазаревац, Врчин и Обреновац.
• По Генаралном плану предвиђен је и још један друмски мост, кога нема у мастер плану Београд на води.
• По свему, са тако лошим планирањем саобраћаја и комуникација, уколико не дође до измена у мастер плану, требаће нам да оснујемо Јавно хеликоптерско предузеће, јер ће једино тај превоз евентуално функционисати.

Конкретни предлози Удружења љубитеља железнице

1) Искористити приобалну пругу од Панчевачког моста око Калемегдана до Аде Циганлије за приобалну лаку железницу у форми брзог трамваја. Тај подсистем би имао намену повезивања прибалног подручја.

2) Стубове Старог железничког моста искористити за нову кострукцију моста за лаку железницу ка Бежанији, аеродрому и Сурчину. Директна линија брзог шинског система до аеродрома је врло важна за пословну активност „Београда на води“. Могуће је формирати чак и „Сити терминал“ , где би се чекирали летови и одатле одлазило лакошонским возом директно на аеродром.
3) Направити део метро линије 1 по пројекту из 1976. од Теразија до Сава центра, преко северног дела Београда на води. Паралелна градња насеља и метро-а је економски најуспешнији концепт градње метро система.
4) Останак два колосека од Раковице до „Београда на води“ за приградски и регионални саобраћај ка Младеновцу, Пожаревцу, Ваљеву и Обреновцу, јер тиме се зона утицаја „Београда на води“ повећава за преко пола милиона становника Србије. Кроз сам „Београд на води“, пруга може бити и у плитком тунелу, што би у овом случају било исплативо.

 

[direktor]

 

[Zuma]

Znači sve šine su skinute. Tj ove koje se nisu koristile. Da li na tom prostoru gde su skinute šine, može da se izgradi tržni centar? Da li je time raščišćen prostor za izgradnju tržnog centra ili mora da se ruši nekoliko zgrada još?

Ne može. Očišćeni deo ili hvata sam ćošak lokacije tržnog centra ili ne zahvata ni jedan njen deo. Ovako, po sećanju, mislim da očišćeni deo otprilike odgovara početku trase nove ulice koja u blagom luku ide po sredini SA, u pravcu paralelnom Savi.

 

[Zuma]

Čitava priča oko veličine duga je sasvim suvišna i gubljenje vremena. Posmatrajte to inženjerski, tj izdvojite samo najbitniji faktor, a zanemarite sve što je manje značajno. Ono što nas oko duga je ustvari interesuje je ODNOS duga i naše sposobnosti da zarađujemo (i tako vraćamo taj dug). Drugim rečima, veličina duga koga neka država može podneti bitno zavisi od snage njene privrede. Pošto je naša sposobnost da se uključimo u svetsku podelu rada i da redovno budemo u plusu, apsolutno nepostojeća, i u ovom trenutku, i u doglednoj budućnosti, u prvoj i dovoljno dobroj aproksimaciji tačan iznos našeg duga je sasvim beznačajan. Znamo da je veliki u odnosu na naše mogućnosti zarade, i znamo da ga, koliki god da je, ne možemo vraćati bez ogromnih odricanja jer nas tek čekaju troškovi ozbiljnog restruktuiranja čitave privrede, pa čak i čitavog društva i njegove socijalne strukture (penzije, javni sektor, ozbiljna otpuštanja ...).

Prema tome, pošto je tačna vrednost duga manje važna od njegovog, u svim varjantama očigledno nepovoljnog odnosa prema sposobnosti zarađivanja, definitivno smo prezaduženi, i možete da zaboravite vreme olakih investicija, bez obzira koliko one na dugi rok možda bile korisne. Samo razvojne dolaze u obzir. To ne znači da smemo uništavati grad zbog zarade. Apsolutno ne, to bi bilo još gore, ali znači da ne smemo birati projekte koji su sumnjivi, rizični, ili investirati sada u nešto što vraća novac tek mnogo kasnije. I to je sve što je sada bitno.

 

[owim]

Svidja mi se. Koja ce to guzva da bude kad nezaposleni krenemo u ritejlove:


Pomama za ritejl parkovima u Srbiji

Sreda 26.3.2014 | 21:05 | Izvor: eKapija
Zainteresovanost investitora ne jenjava kada je reč o izgradnji ritejl parkova u Srbiji, piše portal eKapija.

S obzrom na to da bi do jeseni trebalo da budu otvorena tri maloprodajna objekta ove vrste, da uskoro kreće izgradnja još jednog kompleksa, a da ih je u pripremi još nekoliko, čini se čak da je koncept kupovine na otvorenom u našoj zemlji u punom zamahu.
Kako za eKapiju kaže Ivan Simić, direktor kompanije "Danos", koja je angažovana za izdavanje prostora u skoro svim ritejl parkovima u našoj zemlji, i dalje postoji zainteresovanost investitora za ulaganja u ritejl parkove.
"Kompanije su zainteresovane za investiranje, ali za određene gradove. One prave detaljnu analizu, pre nego što se odluče za investiciju. Potencijal za ulaganje postoji u svakom gradu koji ima više od 70.000 ljudi, a da tamo već ne postoji ritejl park ili manji šoping mol", kaže za "eKapiju" Simić.
Umesto zatvorenih tržnih centara sa veštačkim svetlom i klima uređajima, ritejl park nudi šoping na otvorenom, u zelenilu i sa dosta pratećih sadržaja za celu porodicu. Ritejl parkovi su pozicionirani van centralnih gradskih zona jer se prostiru na većim površinama. Ritejl parkovi su objekti na jednom nivou, bez podruma i spratova, koji se sastoje iz niza zasebnih lokala spojenih u jednu celinu. Ta celina je najčešće u obliku ćiriličnog slova p, u koju se ulazi direktno iz spoljnog okruženja, koga čine pristupne saobraćajnice sa parking mestima i plato sa zelenim površinama i šetališnim zonama duž ulaza u lokale. Mesečni zakup u ritejl parku u odnosu na tržni centar je dosta jeftiniji, a niže su i cene održavanja.
Prvi novi ritejl park otvoriće vrata 3. aprila, potvrđeno je "eKapiji" u kompaniji "Poseidon Group", koja je uz "Yu Kapital" investitor šabačkog tržnog centra. Izgradnja "Capitol parka" počela je sredinom prošle godine. Objekat će imati 17 radnji površine između 109 i 3.000 m2, a kupcima će na raspolaganju biti i 395 parking mesta.
U Zemunu na Novosadskom putu uskoro će biti završena izgradnja ritejl parka "One Zemun" površine 15.000 kvadrata. Kako "eKapija" saznaje, kupcima će biti na raspolaganju 50 prodavnica, a najavljeni zakupci su "Univerexport" na 2.500 m2, "Home centar" na 2.000 kvadrata, igraonica "Space" površine 50 m2.
"Već smo potpisali ugovor sa sportskim brendovima "Đak", "N Sport" i "Treff", kao i sa kompanijom "Lilly". Kada je reč o brendovim odeće i obuće, ne želimo još da otkrivamo imena, ali obećavamo kupcima da će biti brendovi drugačiji od ponude u postojećim tržnim centrima", kažu za "eKapiju" u izraelskoj kompaniji "Industrial Buildings Corporation" (IBC), koja je investitor kompleksa.
Kako najavljuju iz te kompanije, otvaranje ritejl parka "One Zemun" će biti u septembru ove godine ili u martu 2015. Osim tržnog centra, posetiocima će na raspolaganju biti i zabavni park na otvorenom za decu i odrasle na 20.000 m2.
Novi tržni centar na otvorenom ove godine dobiće i Jagodina. Izgradnja "Vivo šoping parka" počela je polovinom decembra 2013. godine, a vreme je poslužilo građevince tako da radovi napreduju brže od planiranog.
Kako kažu investitori, veliko je interesovanje zakupaca za taj ritejl park.
"U našem tržnom centru naći će se velika imena, tako da će kupci biti veoma zadovoljni. Otvaranje ritejl parka očekujemo u trećem kvartalu ove godine", kaže za "eKapiju" Pavle Andrić, direktor kompanije "Vivo Shopping Park"
Prema najvama investitora, i Čačak bi trebalo da dobije ritejl park. Slovenačka kompanija "Toming inženjeringa" je 2007. godine kupila zemljište u Čačku, ali je zbog tržišnih kretanja tek u ovoj godini odlučila da krene sa projektom. Ritejl park bi trebalo da bude površine 7.000 kvadratnih metara, sa oko 240 parking mesta koji će imati više od 10 lokala. Iako je najavljeno da će radovi početi krajem marta, "eKapija" saznaje da će rokovi biti pomereni zbog papirologije.
Takođe, najavljene izgradnje "Big CEE" u Šapcu i "Pluto parka" u Leskovcu zasada su stopirane.
Već nekoliko godine posluju "Aviv Park" u Pančevu, "Delta park" u Kragujevcu, novosadski "Big CEE" i "Fashion park" u Inđiji.

Sent from my M8 pro using Tapatalk

 

[GOJE]

Низак курс је од користи у извозу. Имавши у виду чињеницу да врло мало извозимо, изузетно је важно да одржимо курс, али не по цену презадуживања.

Ovo je važno da ostane zabeleženo - da mogu da koristim protiv tebe ako se budemo "posvađali",

 

[Feanor]

Hahahahah sad sam hteo da mu odgovorim...

 

[毋不敬，儼若思，安定辭]

Низак курс је од користи у извозу. Имавши у виду чињеницу да врло мало извозимо, изузетно је важно да одржимо курс, али не по цену презадуживања.

Ovo je važno da ostane zabeleženo - da mogu da koristim protiv tebe ako se budemo "posvađali",

Чекај, јесам ли побркао.. Студирао сам нешто економије, али морам признати да ми никада није била драга. Ипак, мислим да је ово тачно. Низак курс је у користи у извозу, јер смањује цену домаћих производа на страним тржиштима, која користе друге валуте. Зар то није тачно? Ми мало извозимо, а доста увозимо, па нам виши курс одржава платежну моћ, у односу на стране производе.

(Хајде да се не свађамо, за сваки случај ..)

 

[belka]

Hvala Neshaoct što je potvrdio ovo oko javnog duga Srbije koji je premašio 21,1 milijardu evra. Postoji na to dug privrede (javne i privatne) od 19 milijardi evra (i spoljni i unutrašnji) i dug stanovništva od 6 milijardi evra i dug banaka od 3-4 milijarde evra. Sve ukupno uupan dug je preko 50 milijardi evra. Narastao je nekih 7-9 milijardi evra za vreme Vučićeve vlade, s tim što imamo trend jasan da se privreda razdužuje, a država zadužuje. U sklopu ovih cifara treba razmišljati i o Beogradu na vodi.

Što slabiji dinar, to jači izvoz. Što jači dinar, to bolje i lakše uvoznicima. Kurs je morao da prati stopu inflacije. I sada da bude 240 dinara. To bi donelo normalnu makroekonomsku ravnotežu. I prosečnu platu od 170 evra. A ne platu od 380 evra, kolika je danas. Sve je to nadomešteno zaduživanjem.

Što se tiče deviznih rezervi, one se pune i zaduživanjem, i to permanentno. Jedan ekonomista je lepo objasnio, akonto navodno velikih 11 milijardi evra od deviznih rezervi: kada od toga odbijemo obaveznu rezervu banaka po osnovu plasmana i depozita, ostane nekih čistih 6 milijardi evra. A kolika je obaveza Srbije u otplati javnog duga samo za ovu godinu, glavnica + kamate? 5,7 milijardi evra. Pa šta nam nesretnima vrede naše devizne rezerve? Jedan godišnji anuitet glavnice i kamate po uzetim kreditima i prodatim obveznicama? Šta ćemo sledeće godine? I gde su te devizne rezerve? Plasirane u hartije od vrednosti najjačih centralnih banaka. Po kojoj kamatnoj stopi? Pa recimo nekih 0,25% godišnje. Ali to su prvoklasne hartije. Pa jel ima neka centralna banka da nam te iste naše pare pozajmi po stopi od 2,3% godišnje? Pa ima. Pa kakav je tu naš interes? Pa nikakav. Pa šta smo onda mi? Pa id***, šta drugo.

 

[neshaoct]

Hvala Neshaoct što je potvrdio ovo oko javnog duga Srbije koji je premašio 21,1 milijardu evra. Postoji na to dug privrede (javne i privatne) od 19 milijardi evra (i spoljni i unutrašnji) i dug stanovništva od 6 milijardi evra i dug banaka od 3-4 milijarde evra. Sve ukupno uupan dug je preko 50 milijardi evra.

Sve sam do sada mislio da je samo potrebno objasniti stvari i ti ćeš prihvatiti argumente...ali sa svakim tvojim sledećim postom se vidi da je u pitanju klasična zlonamernost sa tvoje strane, lupetanje gluposti i pisanje laži.

Još jednom, u cifru od 21 milijardu evra ulaze dugovi svih organa vlasti i javnih ustanova, fondova (republika, pokrajina, lokalne samouprave, grad Beograd, PIO fond, fond zdravstvenog osiguranja, služba za zapošljavanje, svа jаvnа nefinаnsijskа preduzećа, sve jаvne finаnsijske institucije...i to kako ono što se duguje inostranstvu, tako i ono što se duguje unutra. To je sve javni dug. I gotovo. Nema više ništa javnog duga (ono što se vraća iz budžeta).

Imaš još toliko onoga što je privatni dug.
Ali, neću ja vraćati tvoj kredit koji si uzeo npr. za auto ili stan. To se ne vraća od zajedničkih para, od poreza koji uplaćujem u budžet, zato se i kaže da nije javni, nego privatni dug.
Sam si ga uzeo i sam ćeš ga vraćati, nemam ja ništa sa tim. To se ne sabira u javni dug.

Nije to nikakva tajna, sve cifre, detaljno (sa rokovima dospeća, direktne, indirektne obaveze...) imaš na sajtu Narodne Banke Srbije, nemam ja tu šta da ti potvrđujem, nisi ti otkrio neke super mega, giga tajne podatke.
Nije dobro sebi toliko pridavati na važnosti.

A kolika je obaveza Srbije u otplati javnog duga samo za ovu godinu, glavnica + kamate? 5,7 milijardi evra.

Ovo je laž. Gnusna laž.

Rashodi po osnovu otplate kamata na domaće kredite > 464.17 miliona evra
Rashodi po osnovu otplate kamata na strane kredite > 401.3 miliona evra
Otplata kamata po osnovu aktiviranih garancija > 76.22 miliona evra
Prateći troškovi zaduživanja > 8.35 miliona evra

Ukupno: 950.04 miliona evra

Pošto ja ne bih umeo kraće i bolje da objasnim, poslužiću se pisanjem sa jednog drugog foruma:

>>> Situacija nije sasvim ista sa zaduženjem pojedinca jer se država zadužuje malo drugačije. Kroz rate ne otplaćuje glavnicu i kamatu, nego samo kamatu, pa na kraju dolazi glavnica na naplatu. Rate za kamatu su uključene u budžet (eto ti ih gore), ali otplata glavnica nije. Sva dospela glavnica se ponovo pozajmljuje...i u sledećoj godini eto i te kamate opet u rashodima budžeta.
''Servisiranje duga'' se odnosi na plaćanje samo kamate, bez otplaćivanja glavnice. Mi ne samo da ne otplaćujemo glavnicu, nego je povećavamo. Da bismo otplaćivali morali bismo umesto deficita da pravimo suficit u budžetu. <<<

by ing.glick

Pogledaj šta piše u Zakonu o budžetu oko otplate glavnice.
Kao što piše gore sva dospela glavnica se ponovo pozajmljuje.

------------------

Znači sve šine su skinute. Tj ove koje se nisu koristile.

Evo, opet zlonamernost.

Znaš da su rekli da uklanjanje, u okviru ove prve faze koju su nam predstavili, treba da traje 6 do 8 meseci. Siguran sam da znaš.
Znaš da sigurno nisu mogli za nepunih mesec dana da urade ono što su sami rekli da će raditi 6 do 8 meseci. Siguran sam da znaš.

Ali, sve to što znaš ti ne smeta da kažeš...''znači skinuli su sve šine, može li da se gradi u SA''?
To je onda samo malicioznost.
Ja više zato sa tobom ne diskutujem. Ne vredi.

 

[Arahne]

Gledao sam pre neko veče kako kinezi podižu zgrade za 2 meseca od prefarbikovanih elemenata. I to poveće zgrade. Valjda sprat za dan i po. Pa nećemo se mi nigde pomaći ako dižemo pragove 6 do 8 meseci. Nema ovde još uvek sistema koji će da natera ljude da upregnu čuvenu srpsku inventivnost, i da se svi pomaknemo iz bare.....Venecije.

 

[Борчанац]

Требало би расписати неку радну акцију. Да се добије само ручак по неки и препорука за радну биографију (већини познато као си-ви) Па да видимо где смо, чему се незапослена младеж нада
Да се зову за све позиве људи
При томе спустимо и трошкове, да се не брину људи око издатака рашчишћавања, градње обилазница, станица... Младима треба искуство, некима и акција, зар не?

 

[Zuma]

Evo da skratim muke. Ako zanemarimo statističke fluktuacije u kojima nam neko ponekad može ponuditi povoljniji kredit za vraćanje starog, zato što se nada da će nam veće pare isisati na drugi način, vraćanje kredita uzimanjem novih kredita tokom vremena nužno u proseku poskupljuje nove kredite jer onaj ko pozamljuje ima sve očiglednije dokaze da dužnik svoje dugove ne može vratiti, pa povećava kamatu na račun povećanog rizika. Što opet povećava ukupan dug, i čini novo vraćanje još težim, a nove kamate još većim. To je piramidalna šema koja se već po matematičkoj nužnosti ubrzo raspada. Pa se sve svodi na to možemo li nekako naglo da povećamo ono što zarađujemo (ako uopšte zarađujemo više nego što trošimo, u kom slučaju je spirala propasti još mnogo brža) jer ovo sada očigledno nije dovoljno za vraćanje dugova. Pošto je stepen zaduživanja već ozbiljan, po bilo kojoj računici, a naglo povećanje zarade je jednostavno nemoguće, kredite MORAMO trošiti na ono što najbrže proizvodi novi novac, a ne na jezivo skupo izmeštanje infrastrukture i uređivanje zapuštenog zemljišta na kome će se pri ovakvoj potražnji za prostorom investicija možda isplatiti kroz X decenija. Mi nemamo X decenija.

Pretpostavljam da sam ukratko pokrio sve što je bitno, pa bi sad mogli da se vratimo na priču kako najbolje urediti SA onda kad za to bude novca, ili bar ugovori počnu da se pripremaju javno tako da svi znaju i rizike i mogućnosti?

 

[MilisaV]

ako je neko upisao informtiku na fonu ne vidim kako čupanje šina može da mu bude neka preporuka u CV-ju ( Curriculum Vitae)

 

[Arahne]

Pa ti mladi su skapirali da treba da se učlane u političke partije. Sad sam gledao koliko ovaj grad i pojedinačne opštine u Srbiji izdvajaju za svaku političku partiju godišnje. Ima sve na sajtu agencije za borbu protiv korupcije, finansijski izveštaji partija za 2011. godinu. Mislio da inventivnost podrazumeva da jedan čovek zadužen za raščišćavanje tog prostora pozove firme koje su zainteresovane za reciklirani materijal i kaže ovde su moji ljudi koji će da mere i broje sa vama, ovde ćete uplatiti izračunati iznos i gotovo, ćao. Nema šta da se čeka mesecima. Pa posle tih 6 meseci će da raspišu tender, pa će tri meseca da čekaju žalbe na tender. Jel vi ne znate kako funkcioniše ova država i zašto smo ovde gde smo? Mislim stvarno, pa 6 meseci dizanje šina.....

 

[Arahne]

Ovo sam napisao zato što mi je muka više da gledam kako se podrazumeva državna tromost i birokratski postupak se slepo poštuje zanemarujući životne potrebe. Ali mi smo već na ivici egzistencije, pored ostalog i zbog nepostojanja funkcionalnijeg sistema upravljanja. Kao što su nam u najekskluzivnijim ulicama Beograda olupani ivičnjaci, razvaljeni potapajući kontejneri, zjape rupe u kolovozu, vise žice po krovovima i između bandera, tako smo se utopili u najluđu birokratiju kakva samo može da se smisli na Balkanu. Problem je mentaliteta i nespremnosti da se napravi iskorak ka uređenijem životu i urbanizaciji.

 

[Борчанац]

ako je neko upisao informtiku na fonu ne vidim kako čupanje šina može da mu bude neka preporuka u CV-ju ( Curriculum Vitae)

Не али може да направи упутства за безбедан рад, процедуре, распоређивање...Зар не?
Мислим, важно је учествовати, зашто се строго држати струке

Мало сам хтео да мрднем тему у још по неки правац

 

[MilisaV]

Ja sam ipak za to da se svako drźi svog posla i da za to bude adekvatno plaćen

Послато са GT-N7100 уз помоћ Тапатока

 

[Борчанац]

И ја сам за неисцрпну, чисту (еколошку) енергију...
Колико посла имамо, можемо да школујемо до 1000 људи, ако их и толико нађе посао у струци. Негде где је баш неопходно запослити некога уместо пензионисаног човека. Чекаће и ови твоји информатичари ове Дачићеве ИТ фирме из америке, колико и 200 000 радника на СА.
Али ме је занимало да ли млади могу да пођу стопама њихових дедова. Обзиром да их много не ради, пропада по крајевима и не зна шта ће од себе. А за посао увек траже неко искуство, што може да им олакша живот...

 

[Arahne]

Da sam ja menađžer Beograda na vodi i osoba odgovorna za taj projekat ispred srpske strane, trudio bih se da ono što je naša obaveza završim i pre roka. Kapiram ja da toj osobi nije lako i da ima milion stvari koje ne mogu da se pomere sa mrtve tačke, ali ovakve stvari tipa uklanjanje šina koje nisu u funkciji, mogu da se završe i ranije. To je prvo dobar marketinški pomak, drugo stavljaš inostranog investitora pred svršen čin, tj. oćeš ulažeš-nećeš ulažeš, odluči se.

 

[svsavic]

Da sam ja menađžer Beograda na vodi i osoba odgovorna za taj projekat ispred srpske strane, trudio bih se da ono što je naša obaveza završim i pre roka. Kapiram ja da toj osobi nije lako i da ima milion stvari koje ne mogu da se pomere sa mrtve tačke, ali ovakve stvari tipa uklanjanje šina koje nisu u funkciji, mogu da se završe i ranije. To je prvo dobar marketinški pomak, drugo stavljaš inostranog investitora pred svršen čin, tj. oćeš ulažeš-nećeš ulažeš, odluči se.

Da li si ti normalan , mi nešto da završimo pre roka, da si rekao malo posle isteka roka, pa ajde, budimo realni.

 

[Arahne]

Pa ja onako iskreno, komunistički .