Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

Železnice ipak neće baciti sve šine
Izvor: B92
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=829330 (ceo tekst)

"Radnicima problem pravi voda koja se pojavljuje."

:lol:

 

[c26]

Pozdrav svima!

Suština je da se razume da je trenutno javni dug strancima oko 11 milijardi evra.
Obaranjem kursa (devalvacijom), tj. odustajanjem od ovog, kako pojedini kažu ''veštačkog'' kursa, država bi ustvari mogla preko noći da znatno smanji javni dug (onaj deo koji obuhvata unutrašnji javni dug) i to bi bila katastrofa za sve one domaće kojima država (republika, pokrajina, lokalne samoupave, fondovi...) duguje.

Ovde ipak moram da pojasnim, kad je već suština - tačno je da bi mogla tako da smanji dinarski dug (preračunat u evre), kao što smo u hiperinflaciji otplaćivali dinarske kredite, ali bi istom tom logikom istovremeno i za isto toliko (pošto je odnos unutrašnji-spoljni dug kako kažeš pola-pola) povećala devizni (spoljni) dug preračunat u dinare. E sad, pošto znamo da država ima prihode u dinarima, efekat koji bi nas pogodio i to jako je upravo taj drugi - rast javnog duga (i to za 0,5% za svakih 1% devalvacije).

Spoljni javni dug Srbije je trenutno malo manje od 11 milijardi evra.
Na kraju 2012. spoljni javni dug Srbije je bio 9.5 milijardi evra.
Tokom cele 2012. godine spoljni dug javnog sektora povećan je za 1.4 milijarde evra.

Cifre su na mestu ali ako ti je cilj bio da pokažeš da se država manje zadužila od 2012. na ovamo, ne vidim zašto ne računaš rast ukupnog duga javnog sektore (+- 5 mlrd. evra rast). Inače, Beograd i gradovi/opštine ne ulaze u javni dug, sve ostalo što si nabrojao da.

A to ko sve u Srbiji duguje državi za poreze doprinose i ko zna šta je nebitno jer 90% toga može da se otpiše (propala preduzeća, simpo ) dok država strancima mora sve da vrati.

 

[milos.tro]

U stampanom izdanju Blica 29.3 izašao je tekst o stanarima kraja u kojem treba da bude izgradjen Beograd na vodi
"Čekamo već 30 godina da nas rasele"

 

[milos.tro]

Železnice Srbije su objavile da se izmeštanje šina iz železnicke stanice u Savskom amfiteatru odvija brže nego što je planirano.
U proteklih 20 dana demontirano je 7km šina.Rok za završetak radova je 6-8 meseci.
Ceo tekst u štampanom izdanju Politike 29.3

 

[neshaoct]

Cifre su na mestu ali ako ti je cilj bio da pokažeš da se država manje zadužila od 2012. na ovamo, ne vidim zašto ne računaš rast ukupnog duga javnog sektore (+- 5 mlrd. evra rast).

Nemam cilj da pokažem da se neko manje ili više zadužio, nego samo da prestane tumačenje cifri od strane pojedinih forumaša koje ne odgovara realnosti. :wink:

Srbija se ove godine nije dodatno zadužila 5 ili 5.5 milijardi ili koliko već...nego će se zadužiti dodatno 1.5 milijardu.
4 koje će uzeti ove godine je ionako već dugovala...nema povećanja duga za tih 4 jer se on već računa, to smo već bili dužni. To je ono što sam rekao da mi ne samo da ne otplaćujemo glavnicu, nego je uvećavamo. Eto, ove godine ćemo je uvećati za oko 1.5 milijardu evra. To je potpuno uporedivo sa npr. 2012. godinom.

Inače, Beograd i gradovi/opštine ne ulaze u javni dug, sve ostalo što si nabrojao da.

Eh...ima 101 metodologija.
Svetska Banka svoju, MMF svoju, EU svoje kriterijume, mi opet svoju...ustvari, mi smo imali dve definicije u dva različita Zakona koji nisu bili međusobno usklađeni. Ne znam jesu li do danas to konačno uskladili po preporukama fiskalnog saveta.

Zakon o javnom dugu ga definiše kao zbir duga Republike i svih garancija na zaduživanje koje je izdala Republika.
Prema Zakonu o budžetskom sistemu, kojim je definisano i fiskalno pravilo o gornjoj granici javnog duga, u javni dug je uključen i ukupan dug fondova socijalnog osiguranja i lokalne samouprave.

Po metodologiji Ministarstva finansija spoljni javni dug ne obuhvata obaveze Narodne banke Srbije, neregulisane obaveze Republike Srbije uključujući klirinški dug, kao ni deo duga lokalne samouprave i državnih agencija bez garancije države. Dakle, oni sabiraju sve obaveze lokalnih samouprava za koje je republika izdala garancije, tj. rade po Zakonu o javnom dugu.
Kada treba taj iznos koji su sabrali da uporede prema BDP, Ministarstvo finansija i NBS različito računaju.
Ministarstvo upoređuje u odnosu na projektovani BDP za tu godinu, a NBS prema BDP ostvarenom u poslednja 4 kvartala, što će automatski značiti da zahvataju i prethodnu godinu, pa im se pojave razlike u procentima.

Kada MMF pregovara sa nama, oni ne uzimaju ni računicu ministarstva, ni NBS, nego imaju svoju. Oni uzimaju najširi pojam ''opšte države'' (republika, pokrajina, lokalne samouprave, fondovi...plus i određena kašnjenja u isplati obaveza), tako da smo po njima uvek par procenata više zaduženi u odnosu na BDP nego što mi sračunamo.

Kada nam EU računa dug, oni primenjuju svoje kriterijume iz Mastrihta po kojima ne računaju automatski sve dugove drugih pravnih subjekata za koje je država garantovala, nego samo ono za šta je država garantovala i što je izvesno da će biti aktivirano, tj. da će država morati to da vraća kao garant. Zato smo po njima uvek par procenata manje zaduženi nego što mi sami sračunamo, a nekih dobrih 5 i više procenata manje u odnosu na ono što sabere MMF.

I EU koristi u računici kriterijum ''opšte države'', ne samo zaduženja na nivou Republike. Oni računaju sve što duguju lokalne samouprave (bez obzira da li Republika garantuje ili ne), ali za onaj deo gde Republika garantuje ne računaju ono što se uredno vraća, tj. gde garancija Republike neće biti aktivirana (kada preduzeća, Banke uzmu), ali kada lokalne samouprave uzmu, onda to računaju odmah jer lokalna samouprava ulazi u pojam ''opšte vlade''.

Primer kako zaduženje lokalne samouprave, konkretno grada Beograda ulazi u naš javni dug:

Republika Srbija, Narodna Skupština
Drugo vanredno zasedanje
27.02.2012. godine

Za drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini određeni je sledeći dnevni red:

6. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke "Grad Beograd most na Savi/A, Grad Beograd most na Savi/B i prilazni putevi", koji je podnela Vlada...

Ili, drugi primeri (za preduzeća), sa iste sednice Skupštine:

2. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd po zaduženju Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj Jat Airways a.d. Beograd, koji je podnela Vlada

1. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, Erste GCIB Finance I.B.V. Amsterdam, UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd i AIK banke a.d. Niš po zaduženju Galenike a.d. Beograd, koji je podnela Vlada

Itd, itd.

EU ne računa odmah sva ova zaduženja u javni dug, nego samo ako se u godinama koje dolaze pokaže da onaj koji treba (u konkretnim primerima Jat, Galenika) ih ne otplaćuje i da će država morati da preuzme.
MMF odmah sve sabira, ne zanima ga da li će preduzeća to vraćati ili neće, odmah sabira sve u javni dug jer je Republika garantovala odlukom Skupštine...ali garancija može da znači da neće ni evro biti dat iz budžeta, a možda i hoće.

Mišljenja sam da kada lokalne samouprave uzmu kredit bez garancije države i to se ima računati u javni dug jer se od poreza vraća...nije porez samo kada se plati Republici, plaća se i lokalnim samoupravama, nema razlike.
Zato i postoji pojam ''opšte Vlade (države)'' kada se govori o zaduženosti.

-------------------------

A to ko sve u Srbiji duguje državi za poreze doprinose i ko zna šta je nebitno jer 90% toga može da se otpiše (propala preduzeća, simpo ) dok država strancima mora sve da vrati.

Jeste bitno jer ulazi u cifru ukupnog duga, a dobar deo toga može jednom odlukom sutra da prestane da postoji (da se otpiše, što će se i dogoditi u budućem periodu, slažem se) i tako utiče na smanjenje ukupne cifre.
Moglo bi se reći da imamo milijarde evra koje se računaju u dug, a da to stvarno nisu jer ih niko nikada neće platiti, niti država računa da će joj biti plaćeno...ali dokle god ne bude odgovarajućeg papira oko toga, sabiraće se.

Država ni strancima ne mora sve da vrati, koliko nam je samo otpisano od 2001. godine do danas.
Ne treba na to računati kao na izvesnu okolnost, niti čvrsto smatrati da će to biti, ali...ne treba ni misliti da će se obavezno vratiti svaki uzeti evro. Ko kaže da nam i ubuduće neće biti ponešto otpisivano tu i tamo...npr. kada dođe vreme da se uđe u NATO (ako će se ulaziti)...ili kada dođe vreme da se ne koči Kosovo ovde ili onde (UN, put ka EU), itd, itd. :wink:

 

[direktor]

Igore iskopaj temu o budzetu ekonomiji pa prebaci ekonomske postove tamo evo link

viewtopic.php?f=3&t=3041&start=75

 

[c26]

Izvinjavam se ostalima sto trollujemo temu, ali mozda i nije lose da se neke stvari objasne posto se prica sve i svasta na temu duga.

Cifre su na mestu ali ako ti je cilj bio da pokažeš da se država manje zadužila od 2012. na ovamo, ne vidim zašto ne računaš rast ukupnog duga javnog sektore (+- 5 mlrd. evra rast).

Srbija se ove godine nije dodatno zadužila 5 ili 5.5 milijardi ili koliko već...nego će se zadužiti dodatno 1.5 milijardu.
4 koje će uzeti ove godine je ionako već dugovala...nema povećanja duga za tih 4 jer se on već računa,

OK tacno ali jasno je da nisam rekao ove godine nego "od 2012." kao sto si i ti pominjao rast spoljnog duga od 2012. Dakle da bude jasno svima: od 2012. smo povecali dug za 5 mlrd. evra. Ove godine cemo povecati dug za recimo 1,5 mlrd (a uzecemo kredita/obveznica za oko 5 mlrd, od cega se oko 3,5 odnosi na zanavaljanje starih kredita.)
Poenta price je da teza "uzimamo kredite da vratimo stari dug" stoji ako neko prethodno kaze "zatuzicemo se 5 mlrd ove godine" ali ne stoji ako kaze "zaduzili smo se 5 mlrd. od 2012." jer smo u tom periodu stvarno za toliko uvecali dug. (cifre su ultra okvrine ali to je taj red veličine).

Eto, ove godine ćemo je uvećati za oko 1.5 milijardu evra. To je potpuno uporedivo sa npr. 2012. godinom.

Tacno tako. Ali pritisak raste jer sto je veci dug to su vece kamate. Ove godine cemo na kamate dati basnoslovnih 3% GDP-a (=milijardu evra=autoput Južni Jadran, recimo, U JEDNOJ GODINI), što je rezultat svog prethodnog zaduživanja.

Inače, Beograd i gradovi/opštine ne ulaze u javni dug, sve ostalo što si nabrojao da.

Eh...ima 101 metodologija.
Svetska Banka svoju, MMF svoju, EU svoje kriterijume, mi opet svoju...ustvari, mi smo imali dve definicije u dva različita Zakona koji nisu bili međusobno usklađeni. Ne znam jesu li do danas to konačno uskladili po preporukama fiskalnog saveta.

Nisu uskladili... Ubi sa metodologijama Dakle, javni dug koji se spominje u medijima (računica Uprave za javni dug) ukljucuje kao što si rekao onaj deo duga lokalnih samouprava za koji je garancija dala republika (a to je oko 1/3 duga gradova i opština- detaljan prikaz ovde: http://www.javnidug.gov.rs/upload/Stanj ... RILICA.pdf).

Mišljenja sam da kada lokalne samouprave uzmu kredit bez garancije države i to se ima računati u javni dug jer se od poreza vraća...

Sasvim ok, u tom slučaju treba dodati oko pola mlrd. evra na javni dug koji inače spominjemo (dakle 20,4 + 0,5 = 20,8 mlrd. evra krajem februara).

A to ko sve u Srbiji duguje državi za poreze doprinose i ko zna šta je nebitno jer 90% toga može da se otpiše (propala preduzeća, simpo ) dok država strancima mora sve da vrati.

Jeste bitno jer ulazi u cifru ukupnog duga, a dobar deo toga može jednom odlukom sutra da prestane da postoji (da se otpiše, što će se i dogoditi u budućem periodu, slažem se) i tako utiče na smanjenje ukupne cifre. Moglo bi se reći da imamo milijarde evra koje se računaju u dug, a da to stvarno nisu jer ih niko nikada neće platiti, niti država računa da će joj biti plaćeno...ali dokle god ne bude odgovarajućeg papira oko toga, sabiraće se.

Da bude jasno u ovom delu pričamo o dugu republici Srbiji a do sad smo pricali o dugu republike Srbije. Pa pazi, ako već gore kažeš da treba u javni da se racuna dug lokalaca jer ce biti placen iz poreza, onda znači da gledamo neko fakticko stanje a ne surovo pravno. U tom smislu, ako i sam kazes da nesto nece biti naplaceno nego je samo na papiru, realno je da ga mi ovde i sad otpisemo . Dakle svaka prica da mozemo da umanjimo onih 21 mlrd. jer ko zna koliko domaca preduzeca duguju srbiji je samo na papiru. U stvari je 21 mlrd.

Država ni strancima ne mora sve da vrati, koliko nam je samo otpisano od 2001. godine do danas.
Ne treba na to računati kao na izvesnu okolnost, niti čvrsto smatrati da će to biti, ali...:

Zapravo, samo pariski i londonski klub (ako ne grešim) po oko 65% duga. Ali to je drugo, to je nasledjen dug iz stare države, koja je prošla kroz rat i sankcije. Vanredne okolnosti.

Inače, nama je generalno u interesu da ne postoji mogućnost da nam se dug otpiše - zvuči paradoksalno - ali taj NATO koji pominješ nije taj koji nam daje kredite, nego komercijalne banke (MMF je tu gotovo beznačajan). Šta misliš, koliku bi one kamatu tražile ukoliko bi procenile da postoji šansa da nam se dug otpiše? (NATO im neće nadoknaditi gubitak, nismo dovoljno vazni).

Grčkoj jesu otpisale banke čini mi se oko 50% duga, ali ne dao nam bog da dođemo u tu situaciju - otpisali su im tačno onoliko koliko su znali da ne mogu ni u teoriji da naplate, ali su to uslovili tolikom štednjom da je zemlja otišla u siromaštvo. Dakle otpis, ali prvo zemlja u sirotinju, i toliki otpis koji će omogućiti kreditorima da se najviše naplate. Dakle nemojmo se kladiti na to.

 

[direktor]

sa ssc

 

[direktor]

 

[milanche]

Osvrsnuo bih se na ovo saopstenje Jovania i AAS-a. Mislim da 'ne ciljaju dobro', pokusacu da objasnim na sta mislim i zbog cega.

Srbija, za 1,6 milijardi evra (poreskih obveznika), treba da opremi zemljište i obezbedi dozvole, da bi 2017. godina, sa izgrađenim “Beogradom na vodi”, bila godina – ”novog rođenja Srbije”…

Tacno je da ce celukupno opremanje verovatno kostati oko 1.6mld e, ali je notorna laz da toliko treba da se ulozi do 2017.god. Jako je lose kad se u 'strucnom' tekstu pojavljuju ovakve lazi i poluistine. Takodje, u kontekstu ovog neminovnog ulaganja, jako je bitno reci da se gradi u fazama sto omogucava i dalje koriscenje postojece zel. stanice. To je novina u odnosu na sve predhodne projekte koje su predvidjale kompletno izmestanje svih funkcija - odmah i jednovremeno.
Dakle, celokupno potencijelno investiranje od strane drzave bi se rapodelilo u 4 faze.

Ako se otrgnemo od politike bar na kratko i pogledamo ove faze i kolicinu objekata koje treba izgraditi, shvatilo bi se koliko je vremena potrebno da se sve izgradi. Ako se, recimo, jedna zgrada gradi samo godinu dana (sto nije bas realno) videlo bi se da za jednu fazu je potrebno izmedju 10-15 godina. Dakle u najoptimisticnijem scenariju celokupno podrucje bi se izgradilo za 40 godina! To znaci da bi spomenuta potencijalna investicija od 1.6mld e razlozila na 40 godina i iznosila 40mil e godisnje.

Drgo. Sto se tice ostataka teksta, da ne citiram sve, a tice se potrebe izmestanja zel. infrastrukture, stice se utisak da to nas Arapi puskom teraju i da je to nekakvo zlo. A upravo je suprotno, upravo u tekstu pise da je od 60-tih planirano izmestanje zel.infrastrukture iz SA i da je to prosto potreba kao nesto neophodno za nastavak razvoja i izgradnje grada. Dakle to radimo zbog sebe, radi nas samih, a ne nekakvih Arapa ili ko zna cega.

E sad, sta jesu opravdane kritike ovog projekta, sto je u ovom tekstu samo malo ili ni malo naznaceno, dotaknuto, a jako je vazno. Citiracu delove teksta Nebojse Bakareca, ne zbog stranke ili politike, vec zato sto je lepo srocio zamerke koje i ja imam

Читава замисао „пројекта“ „Београд на води“ јесте крајње неозбиљна, аматерска и, што је још важније, опасна, а нарочито начин на који се планира његово извођење. Прво, уместо да реализација таквог једног значајног подухвата за Београд (највећи градитељски подухват у Београду, још од краја Другог ветског рата и изградње Новог Београда), буде утемељена на Законима и прописима, догађа се управо супротно. Према пројекту „Београд на води“, кројиће се Закони, подзаконски акти и све што буде неопходно за његову „успешну“ реализацију. Имајући у виду значај овог великог изазова, пре свега за грађане Београда, крајње је недопустиво да се читава ствар спроводи успутним кројењем и уподобљавањем законске и планске документације, или како слутимо да је замишљено, чак и без икаквог плана. Овакво „франкенштајновско“ прекрајање и креирање најатрактивније престоничке локације није само опасно због могућих злоупотреба, већ превасходно због сазнања да грађанима за најобичније интервенције на фасади или доградњу веранде уз кућу, на сопственом плацу, треба мноштво докумената, због тога што постоји тачно утврђена законска регулатива (која јесте компликована и коју треба поједноставити), а да за грађење милиона квадрата није потребно ништа. Звучи невероватно, али је врло лако могуће......
....Да бисмо аргументовали горе изнесене чињенице, навешћемо да Генерални план представља једну комплексну студију, која укључује све релевантне податке за планирање (економске, демографске, ...). На основу тога се ради један дугорочан плански документ, који поред усвојених , садржи и смернице за даљи развој. Он представља полазни документ на основу кога се даље разрађују и доносе Детаљни регулациони планови. Детаљним регулационим плановима се тачно дефинишу урбанистички параметри за поједине зоне (степен заузетости парцеле, коефицијент изграђености парцела, проценат озелењавања итд...), па се на крају питамо: Како је могуће да се пренебрегну сва правила низа струка, односно наука, и да нешто што представља плод озбиљног рада и анализе, буде замењено допадљивошћу једне макете

Ove zamerke, i ako nisu upecatljive i zvucne kao "1.6mld e do 2017.g" su mnogo znacajnije i 'gadjaju metu'. U predhodno postu sam govorio o nedostatku mosta, losem uticaju na saobracaj u gradu, kao i ignorisanju planskih dokumenata. Izrazio sam sumlju da nisu uradili i analizirali sve aspekte ovog projekta kao i njegov uticaj na ostatak grada. Da bi potkrepio ovo postavicu dve slike rendera
prva: jan-feb 2014. - trzni centar iza kule, stambeno naselje do reke

druga: mart 2014. - trzni centar do reke

Za mene krajnje neverovatno,jer pokazuje 'frljanje' sa lokacijama gde ce sta da bude, bez ozbiljne analize.

Jos jedna neozbiljnost a tice se rekonstrukcije Zadruge. Siluje se vreme da se zavrsi sto pre, na racun kvaliteta i pravila izvodjenja radova, da bi se prezentovao BnV i prodavali 'stanovi' kojih pritom nema, jer nema ni projekta, nema ponudjene kvadrature, pa nema ni sta da se kupi, za sada. Apsolutno se nista ne bi izgubilo da je rekontrukcija trajala 6-8 meseci, da se sve izvede kako treba, jer i ovako pre tog vremenskog roka nece biti isprojektovani niakakvi stanovi da bi se tu prezentovali i prodavali.

 

[Zuma]

Ako se otrgnemo od politike bar na kratko i pogledamo ove faze i kolicinu objekata koje treba izgraditi, shvatilo bi se koliko je vremena potrebno da se sve izgradi. Ako se, recimo, jedna zgrada gradi samo godinu dana (sto nije bas realno) videlo bi se da za jednu fazu je potrebno izmedju 10-15 godina. Dakle u najoptimisticnijem scenariju celokupno podrucje bi se izgradilo za 40 godina! To znaci da bi spomenuta potencijalna investicija od 1.6mld e razlozila na 40 godina i iznosila 40mil e godisnje.

Nažalost nije tako. Pristizanje zarade od lokacije je ravnomerno raspodeljeno duz ukupnog vrememena potrebnog da se napravi sve (ako zarade uopšte bude, i ako bude dovoljno velika), tj onako kako se budu gradili novi objekti, dok su troškovi čišćenja fiksni, nezaobilazni, i imaju tendenciju da budu sabijeni na početak radova. Tako se pravi dug koji će u nekom svom promenljivom, ali izgleda bitnom delu i do 40 godina biti nepokriven. Ovde se po najavama gradi elitna zona, pa će biti vrlo teško elitnim kupcima u svetu i kod nas prodati priču da u elitnoj zoni treba da preskaču šine i čekaju na rampi, odnosno da se guraju sa delovima preostarih industrijskih objekata koji još nisu preseljeni jer još nije stigla njihova "faza". Buka, prašina i kamioni nisu baš poželjni. Očigledno zbog pritiska Arapa, priprema zemljišta koja će se preterano dugo razvlačiti po mnogim fazama se i ne najavljuje, samo veoma postupna fazna izgradnja NOVIH objekata koja prati stvaranje potražnje za prostorom (tako investitor ne rizikuje). Upravo suprotno, tvrde da će SA očistiti najvećom mogućom brzinom. Tek tako ambijent prvih objekata na obali može da bude dovoljno elitan da bude u skladu sa cenom koju će investitor sigurno želeti da traži za njih. Dakle, postoji i postojaće strahoviti pritisak investitora da mi naše pare za čišćenje potrošimo što pre, i tako što pre povećamo vrednost njihove do tada plasirane investicije. Pošto se oni ne odbijaju, rezultat je jasan. A čak i na samom početku, pre nego što se ukloni železnička stanica i preostali deo šina, opet se praktično odmah mora ukloniti sve ostalo, pa je i to sasvim siguran početni trošak, iako zarada još nije ni na vidiku. Zbog toga sam spominjao vremensku asimetriju troškova i zarade i problem koridora za pristup od koga zavisi udobnost korišćenja prvih objekta na obali.

Naravno, sve ovo pod pretpostavkom da se uopšte ozbiljno namerava vrhunska gradnja koja će biti u skladu sa najavama, a ne samo tržni centar i par ne preterano skupih zgrada koje eksploatišu samu obalu, i to za domaće, jeftine kupce. Međutim rekli smo da će mo za početak pretpostaviti da su sve najave stvarne.

Drgo. Sto se tice ostataka teksta, da ne citiram sve, a tice se potrebe izmestanja zel. infrastrukture, stice se utisak da to nas Arapi puskom teraju i da je to nekakvo zlo. A upravo je suprotno, upravo u tekstu pise da je od 60-tih planirano izmestanje zel.infrastrukture iz SA i da je to prosto potreba kao nesto neophodno za nastavak razvoja i izgradnje grada. Dakle to radimo zbog sebe, radi nas samih, a ne nekakvih Arapa ili ko zna cega.

Ako neku površinu uređujemo zbog nas samih, to valjda znači da ćemo od nje nekada imati i neke koristi. Ali u trenutku velike zaduženosti, ako ta korist nije u obliku živog novca, i to nekog koji dolazi odmah, onda je bolje investiciju koja se u tom smislu brzo ne vraća odložiti za bolja vremena. Prostor neće propasti, kako vreme prolazi može biti samo skuplji. Jednostavno je nemoguće videti kakva je (opšta, a ne privatna) korist od žurbe, ako posao ne donosi pare onda kad su nam neophodne, a moramo odmah da se JOŠ zadužujemo da bi se on mogao započeti.

E sad, sta jesu opravdane kritike ovog projekta, sto je u ovom tekstu samo malo ili ni malo naznaceno, dotaknuto, a jako je vazno. Citiracu delove teksta Nebojse Bakareca, ne zbog stranke ili politike, vec zato sto je lepo srocio zamerke koje i ja imam

Potpuno se slažem da ovim. Tu je suština, pa bi upravo o tome moralo da se govori najviše. Kompleksnost, važnost i rizici projektovanja i izgradnje čitavog dela jednog ogromnog grada je tako velika da je to teško i pojmiti. O ovakvim stvarima se razmišlja i raspravlja decenijama. Aktuelni pristup spada u domen potpunog apsurda. Spomenuto dugotrajno postojanje jednog novog duga zbog bitnog kašnjenja zarade u odnosu na trošak, je samo dodatni argument, jedan od mnogih, koji govori o totalnoj nepripremljenosti i lošem vođenju ovako velikog projekta. Ili, u najmanju ruku, o netransparentnosti ako oni ipak sve rade na najkvaliteniji mogući način samo iz nekog nepojmljivog razloga neće da o tome javno govore ??

 

[milos.tro]

Ako neku površinu uređujemo zbog nas samih, to valjda znači da ćemo od nje nekada imati i neke koristi. Ali u trenutku velike zaduženosti, ako ta korist nije u obliku živog novca, i to nekog koji dolazi odmah, onda je bolje investiciju koja se u tom smislu brzo ne vraća odložiti za bolja vremena. Prostor neće propasti, kako vreme prolazi može biti samo skuplji. Jednostavno je nemoguće videti kakva je (opšta, a ne privatna) korist od žurbe, ako posao ne donosi pare onda kad su nam neophodne, a moramo odmah da se JOŠ zadužujemo da bi se on mogao započeti.

Potpuno se slažem sa ovom konstatacijom.
Drugari da se opet vratim na tekst "Sta Beograd dobija od grada na vodi" (videti ranije postove).Korist bi trebalo da imamo tek za 6 godina i to 1/3 novca od prodatih kvadrata stambeno- poslovnog prostorasta bi po mom mišljenju bilo pogubno jer je pitanje koliko će se toga izgraditi.Priče o milionima kvadrata stambeno poslovnog prostora(kada imamo pad cena nekretnina,možda ćemo imati neku stabilizaciju cena u narednom periodu,trećinu neiskorišćenog poslovno prostora) mi zvuče nerealno.
Kao što sam i ranije naglašavao treba sačekati master plan (on bi po najavama trebao da bude u narednih mesec dana završen),isparcelisati zemljište i krenuti sa prodajom za svaku podfazu projekta .Kako se bude gradilo tako se treba i prodavati.
Po mome mišljenju projekat Beograd na Vodi je pre svega profitabilan projekat za arapskog invenstitora i on će tako i graditi. Šoping mol i eksluzivni hoteli (koji nedostaju Beogradu i mogu da ostvare profit,jeftina radna snaga,više cene usluga u odnosu na okruženje itd).Komercijalno -poslovni prostor bi se gradio zgrada po zgrada i u skladu sa prodajom,kakvo će biti interesovanje videćemo.(priče o unapred prodaji stanova za jedan dan na pomen imena investitora mi zvuče nerealno)
Beograd na vodi treba da bude profitabilan projekat i za Grad beograd , a to se može ostvariti samo prodajom zemljišta ( i kako reče Zuma "živim novcem") za podfazu po podfazu projekta,čekanje 6godina i 1/3 novca od prodaje komercijalno - stambenog prostora bi bio jako loš potez po mom mišljenju.

 

[nensav]

Koliki postovi oko neceg sto se nikada nece izgraditi. Moram da se izvinim uopste ih nisam citao, ne mogu da citam ogromne postove, ali deluje mi kao da dzabe prosipamo energiju na dokazivanje neceg.
Nego intresujeme nesto drugo, posto nisam ekonomista, a ovde vidim ima takvih.
Koliko je vazno imati rast BDP ako nam populacija pada. Dali ako nam je rast na pr. 0-1%, a pad stanovnistva 0,5 % u stvari mi imamo veci rast po glavi stanovnika, posto manje ljudi raspolazu sa vise para?

 

[milanche]

Ako se otrgnemo od politike bar na kratko i pogledamo ove faze i kolicinu objekata koje treba izgraditi, shvatilo bi se koliko je vremena potrebno da se sve izgradi. Ako se, recimo, jedna zgrada gradi samo godinu dana (sto nije bas realno) videlo bi se da za jednu fazu je potrebno izmedju 10-15 godina. Dakle u najoptimisticnijem scenariju celokupno podrucje bi se izgradilo za 40 godina! To znaci da bi spomenuta potencijalna investicija od 1.6mld e razlozila na 40 godina i iznosila 40mil e godisnje.

Nažalost nije tako. Pristizanje zarade od lokacije je ravnomerno raspodeljeno duz ukupnog vrememena potrebnog da se napravi sve (ako zarade uopšte bude, i ako bude dovoljno velika), tj onako kako se budu gradili novi objekti, dok su troškovi čišćenja fiksni, nezaobilazni, i imaju tendenciju da budu sabijeni na početak radova. Tako se pravi dug koji će u nekom svom promenljivom, ali izgleda bitnom delu i do 40 godina biti nepokriven. Ovde se po najavama gradi elitna zona, pa će biti vrlo teško elitnim kupcima u svetu i kod nas prodati priču da u elitnoj zoni treba da preskaču šine i čekaju na rampi, odnosno da se guraju sa delovima preostarih industrijskih objekata koji još nisu preseljeni jer još nije stigla njihova "faza". Buka, prašina i kamioni nisu baš poželjni. Očigledno zbog pritiska Arapa, priprema zemljišta koja će se preterano dugo razvlačiti po mnogim fazama se i ne najavljuje, samo veoma postupna fazna izgradnja NOVIH objekata koja prati stvaranje potražnje za prostorom (tako investitor ne rizikuje). Upravo suprotno, tvrde da će SA očistiti najvećom mogućom brzinom....

Koliko sam ja shvatio sliku gde su prikazane faze uklanjanja zel.infrastrukture, glavna stanica, postrojenja za negu kola, radionice kao i deo gde su smestene lokomotive (ne znam kako se to zove strucno) se uklanjanju u drugoj fazi (plavo obojeno). U tek trecoj fazi se uklanja kolosek prema Pancevackom mostu i tek tada je potrebno uraditi most kod Vince i obilaznicu. Ostavljam mogucnost da nisam dobro shvatio i da sam pogresio

To znaci, da izgradnja TPS Kijevo, TPS Zemun, obilaznica i most kod Vince, izgradnja stanicne zgrade na Prokopu i sl se nece graditi odmah, tj ne zahteva se upumpavanje ogromnog novca odmah i jednovremeno da bi se bilo sta gradilo na tom potezu. To je jedan lavovski deo novca od onih 1.6mld e koje ne moraju odmah da se utrose. Ono sto je potrebno za prve dve faze gradnje (naravno uz ogradu ako se bude gradilo posle kule i TC) je izmestanje zel. infrastrukture "faza1", a prema slici gore, koje cini mi se negde spomenuto kostaju oko 65mil e /verovatno da je uracunato i izmestanje kontenjerskog terminala/. Mislim da je ova faznost izgradnje jako bitna i dobra.
Sto se tice neophodne infrastrukture, a u slucaju da se gradi celokupna prva faza, potrebno je uraditi kanalizacioni i vidovodni, toplovodni i elektro vod odmah i to kroz "savski bulevar" ili kako ga vec zovu. S tim sto se toplovodni vod moze postepeno siriti fazau po fazu, nije kao kod kanalizacionog i vodovodnog voda. Namerno pisem "vod" a ne "mreza" jer se grananje do objekata izvodi naknadno i obicno spada u troskove investitora. To je ono sto je potrebno odmah izgraditi, i uloziti pare, a sto je cini mi se ni 10-ti deo od onih 1.6mld e.

Ako neku površinu uređujemo zbog nas samih, to valjda znači da ćemo od nje nekada imati i neke koristi. Ali u trenutku velike zaduženosti, ako ta korist nije u obliku živog novca, i to nekog koji dolazi odmah, onda je bolje investiciju koja se u tom smislu brzo ne vraća odložiti za bolja vremena. Prostor neće propasti, kako vreme prolazi može biti samo skuplji. Jednostavno je nemoguće videti kakva je (opšta, a ne privatna) korist od žurbe, ako posao ne donosi pare onda kad su nam neophodne, a moramo odmah da se JOŠ zadužujemo da bi se on mogao započeti.

Mislim da smo mi navikli da se prvo nesto izgradi po mogucstvu celo naselje, pa tek onda uvoditi kanalizaciju. Ali to tako ne ide. Prosto posteje odredjeni korac koje se ne mogu izbeci. Oslobadjanje ovog zemljista dela zel.infrastrukture, i opremanje komunalnom infrastrukturom svakako stvara mogucnosti gradnje i urbanizacije tog dela Beograda, ne vezano za bilo kog pojedinacno investitora bilo on Seik, Miskovic, Beko ili neko stoti. Ja to vidim kao korist i to pre svega kao opstu. Ne vidm zurbu u rasciscavanju SA jer to cekamo vec 60 godina, ali s druge strane, vidim zurbu u smislu preskakanja odredjenih institucija, ignorisanje planskih dokumenata, ne dovoljne analize uticaja i dr sto sam vec bio spomenuo. Sto se tice troskova, u predhodnom pasusu sam naveo sta bi moralo odmah a sta postepeno.

Korist bi trebalo da imamo tek za 6 godina i to 1/3 novca od prodatih kvadrata stambeno- poslovnog prostorasta bi po mom mišljenju bilo pogubno jer je pitanje koliko će se toga izgraditi.

Ovde se slazem sa tobom, da je bolje prodavati zemljiste odmah. Inace i investitori po Bg, jako tesko pristaju na isplatu u kesu za zemljiste (ako se rusi kuca za izgradnju zgrade), vec svi nude stanove po igradnji zgrade.

Priče o milionima kvadrata stambeno poslovnog prostora(kada imamo pad cena nekretnina,možda ćemo imati neku stabilizaciju cena u narednom periodu,trećinu neiskorišćenog poslovno prostora) mi zvuče nerealno.

Naravno da tako ogroman broj kvadrata zvuci nerealno pogotovu u kontektu stanja na trzistu. Ono sto vidim kao prednost ovoga je konacno rasciscavanje dela zel.infrastruktre, omogucavanje faznosti izgradnje i faznosti novcanih ulaganja od strane Republike. Na taj nacin, nadam se da ce kasnije, svaki investitor moci da dodje i gradi, tj postojace i tehnicka mogucnost za tako nesto, jer zbog stanja na trzistu sumnjam da ce se Arapski investitor dugo zadrzati ovde.

 

[dosen]

Bez komunikacija i infrastrukture nema razvijenog centra. Po tom kriterijumu i mnogim dugim, bolje mesto za poslovno-stambeni centar je Zepter Brodogradiliste. Zajedno sa susednim blokom do/oko centrale na NB ima priblizno 2/3 povrsine SA.
Tu se nalazi ili ce se nalaziti:
-nova autobuska stanica,
-jaka zeleznicka stanica,
-Beovoz,
-moguce je povezati lokaciju direktno sa centrom preko starog zeleznickog mosta- tramvajskom linijiom.

Za to ne treba metro, niti izmestanje pola infrastrukture Bg. o trosku drzave.

Zasto Zepter ovu lokaciju ne razvija-ne znam. Verovatno je u pitanju procena trzista i troskovi konverzije i uredjena zemljista, jer za razliku od Arapa, Zepter to mora da plati.

Naravno da Arapi zanju da je SA sa punim programom neisplativ, cak i sa ovim suludim subvencijama drzave. Ali isto tako zanaju da se trzni centar isplati. I da ne moraju resto da izgrade, vec samo ono sto donosi ekstra profit.

Delimicno potencijal postoji u zoni SA kod Sajma. Tu recimo ima logike prosiriti centar sa hotelima, do recimo Gazele.
Ostatak poteba za hotelima moze da resi interpolaciojom i sredjivanjem postojecih blokova na rubu SA.
Ako vec hoce Arape bez tendera, treba da im ponude taj deo kao prvu/drugu fazu.

Ne vidmim razlog zasto ne bi ostavili postojeci zeleznicki koridor, centralni zel. terminal i iskoristili postojecu infra da povezemo recimo Pan. most sa Sajmom i dalje. To daje mogucnost da se u buducnost pametno urbanizuje i Luka na Dunavu, jer trenutno nema nikakvu vezu sa svetom.
Za sredisnji deo SA, nema bolje namene od gradskog parka sa sportskim/kult. sadrzajima ili jednje manje neformalne clubbing zone.

 

[dosen]

Izgleda da Vucic hoce da stavi svoj pecat u sred grada. To je klasican mentalitet srpskog vlastodrsca koji ne gradi novi deo grada vec "ozida" najvecu zgradurinu tako sto, najcesce, porusi centar grada u kome je rodjen. Izgleda da su ovde impresionirani, bar delimicino sa grandioznim Skopje 2014, tj dugorocnim uticajem velelepne izgradnje na javno mnjenje. Problem je u nivou civilizovanosti vlastodrsca , nivou struke i nivou pritiska javnosti ( koja ne postoji) Toga po Sr ima na pretek.
Tako da po Sr nemamo primere ozbiljno dizajniranih novih delova grada (od recimo 50-h, 60-ih), vec su uglavnom porusena stara jezgra gradova, uz nesto staljinistickih blokova i samoupravnih kula/lamela visoke gustine.

U Bg. -nemamo ni jedan novi kvart kvaliteta infra. Senjaka/Dedinja.
-Postoje staljinisticka naselja 50-ih +,
-zatim satelitska naselja 70-ih,
-postoje divlja naselja od 60-70-80-90-ih,
-monoposlko-prevarantska naselja Stankom tipa 90-h, koja su trosila postojece resurse, punila njive i parkove bledim PM klonovima, bez kvaliteta, urbanizma i infra.
-juris na krovove 90-ih
-investitorska naselja 2000-ih tipa Belvil, Stepa i sada Beograd na Vodi, koja bih jos nazvao - kineskim modelom urbanizma,
-povecanje spratnosti u starim gradskim celinama i unistavalnje karaktera postojecin nasolja - 90-te do danas,
ali ne postoji PROMISLJENI URBANIZAM i KVALITET.
Vrlo malo je izuzetaka od ovog pravila.

Slaba struka + slabi zakoni + jaki investitori sa politickom pozadinom + slabi i bespomocni gradjani = ono sto gledamo.

 

[Zuma]

Koliko sam ja shvatio sliku gde su prikazane faze uklanjanja zel.infrastrukture, glavna stanica, postrojenja za negu kola, radionice kao i deo gde su smestene lokomotive (ne znam kako se to zove strucno) se uklanjanju u drugoj fazi (plavo obojeno). U tek trecoj fazi se uklanja kolosek prema Pancevackom mostu i tek tada je potrebno uraditi most kod Vince i obilaznicu. Ostavljam mogucnost da nisam dobro shvatio i da sam pogresio

To znaci, da izgradnja TPS Kijevo, TPS Zemun, obilaznica i most kod Vince, izgradnja stanicne zgrade na Prokopu i sl se nece graditi odmah, tj ne zahteva se upumpavanje ogromnog novca odmah i jednovremeno da bi se bilo sta gradilo na tom potezu. To je jedan lavovski deo novca od onih 1.6mld e koje ne moraju odmah da se utrose.

U pravu si da je i izmeštanje infrastrukture fazno i da, strogo posmatrano, troškovi čišćenja ne moraju da se pojave odjednom. Međutim, po najvama, čišćenje čitavog SA je bezuslovno odlučeno, i obaviće se, iako po fazama, ipak onoliko brzo koliko je to moguće postići. To je ono što investitor traži jer šine, rampe, kargo terminali, robna stanica, stovarišta uglja i slične stvari ne idu zajedno ni sa imidžom ni sa cenom čak i prvih zgrada koje oni nameravaju da prave. Moja poenta je bila da se zbog toga svi ti troškovi uzeti zajedno ipak pojavljuju DALEKO PRE stizanja glavnog dela zarade. Oni su U ODNOSU na taj ogromni vremenski raspon od 40+ godina praktično trenutni i pojavljuju se skoro odmah i svi zajedno, u samom početku projekta izgradnje čitavog SA. Pri tome pretpostavljam da naš profit od ove investicije izražen u procentima ne može biti baš preterano veliki, pa samo izgradnja skoro čitavog (ili bar najvećeg dela) SA omogućuje pokrivanje tako velike investicije u infrastrukturu čitavog grada. Stvari moramo posmatrati relativno, u odnosu na vreme pristizanja glavnine zarade od ukupne investicije, jer je osnovni kriterijum prezadužene zemlje koliko ćemo još dugo čekati na vraćanje tih para kada ih sve budemo dali, tj pozajmili (što će biti vrlo brzo jer se makar projektovanje svih izmeštanja mora odmah započeti, a i sam rad će najverovatnije u dobrom delu teći paralelno).

Treba razumeti da poznato ime investitora neće ni malo pomoći u prodaji prostora, jer neko kupuje prostor u nekom gradu samo ako tu ima posla, ili tu želi trajno da živi, što se opet svodi na isto, da ima posla. Ovde se gradi grad u gradu, po broju ljudi sigurno jedan od prvih pet u Srbiji (po mom računu čini mi se treći u Srbiji, ali neka bude i u prvih deset, pa je već previše). Mi ćemo dakle videti povraćaj investicije tek onda kada privreda Beograda toliko dobra da bude mogla da podrži novi posao za broj ljudi koji odgovara ukupnom broju stanovnika par najvećih gradova u Srbiji (jer će se tek tada izgraditi i prodati skoro ceo SA). Pošto znate kad se tako nešto može očekivati, smatram da ćemo samo napraviti novi dug koji će predugo ostati nepokriven. Za čim nema potrebe, jer prostor SA i sada funkcioniše sasvim dobro, pa mu ne smeta da čeka još malo. Ako par investitora i dođe sa namerom da investira, to može da radi na gomili dovoljno dobrih lokacija po gradu. Iako bi bilo lepo imati sve ovo sređeno i slobodno, trenutno je ipak preskupo oslobađati im još i ovu lokaciju, po ovako astronomskoj ceni, pri ovakvoj potražnji za poslovnim prostorom, i pri ovakvom stanju duga.

Mislim da smo mi navikli da se prvo nesto izgradi po mogucstvu celo naselje, pa tek onda uvoditi kanalizaciju. Ali to tako ne ide. Prosto posteje odredjeni korac koje se ne mogu izbeci. Oslobadjanje ovog zemljista dela zel.infrastrukture, i opremanje komunalnom infrastrukturom svakako stvara mogucnosti gradnje i urbanizacije tog dela Beograda, ne vezano za bilo kog pojedinacno investitora bilo on Seik, Miskovic, Beko ili neko stoti. Ja to vidim kao korist i to pre svega kao opstu.

To je svakako korist, i to niko ne spori. Problem je samo redosled prioriteta. Kad je i na šta najbolje trošiti novac koga ionako nemamo, pa moramo pozajmljivati.

 

[milos.tro]

"U pravu si da je i izmeštanje infrastrukture fazno i da, strogo posmatrano, troškovi čišćenja ne moraju da se pojave odjednom. Međutim, po najvama, čišćenje čitavog SA je bezuslovno odlučeno, i obaviće se, iako po fazama, ipak onoliko brzo koliko je to moguće postići. To je ono što investitor traži jer šine, rampe, kargo terminali, robna stanica, stovarišta uglja i slične stvari ne idu zajedno ni sa imidžom ni sa cenom čak i prvih zgrada koje oni nameravaju da prave. Moja poenta je bila da se zbog toga svi ti troškovi uzeti zajedno ipak pojavljuju DALEKO PRE stizanja glavnog dela zarade. "

U prvoj fazi gradnje kako je navedeno gradile bi se 4 zgrade (toranj,tržni centar,hoteli) pa me interesuje da li bi mogao neko od stručnjaka iz oblasti ekonomije(nisam te struke) da da orijentaciono procenu koliko bi Grad Beograd prihodovao prodajom zemljišta za prvu fazu izgradnje?

 

[neshaoct]

@ c26
Slažemo se u napisanom.

Samo mala napomena oko opcije budućih otpisa...
Naravno da nigde ne piše da NATO daje kredite, nego da to (i ko zna šta sve još političari stave jednog dana na pregovarači sto) može biti deo ''cenkanja'' oko našeg ulaska ili ne. Ako mozga imamo, takve naše odluke ćemo naplaćivati. Nije od uticaja što je jedan deo zaduženja kod komercijalnih Banaka jer kada (ako) stigne politički signal sve se to bez problema otpisuje, rađeno je tako i ranije, ne samo prema Srbiji...naročito što mi nećemo skoro sesti za takav pregovarači sto, a do tada će te Banke ionako već dobiti na ime kamata ~kompletne glavnice koje su pozajmile.

Ali, to je sve ŠBBKBB...tako da nije optimalno da o tome opširno pišemo.
Trenutna realnost je malo preko 60% BDP-a javnog duga i 7-8% deficita budžeta (videćemo koliko će biti po rebalansu budžeta koji ćemo imati verovatno odmah po novoj Vladi).

...Ali u trenutku velike zaduženosti

...Stvari moramo posmatrati relativno, u odnosu na vreme pristizanja glavnine zarade od ukupne investicije, jer je osnovni kriterijum prezadužene zemlje...

To što ti napišeš 100 puta da je Srbija prezadužena država ne čini da to postane istina. A, kao što vidiš, meni nije teško da to svaki put prokomentarišem. :wink:

Divim se tvojoj sposobnosti da potpuno ignorišeš cifre, podatke koji ti se navode i da bez obzira na to nastaviš da pričaš o prezaduženosti države Srbije. Sistem ''ne sviđaju mi se cifre, ne odgovaraju tezi koju želim da proguram, pa ae da se pravim da tih cifara uopšte i nema''.

Još jednom.
Granice zaduženja se određuju na osnovu BDP-a, i na osnovu deficita budžeta.
Npr. nije isto ako je neka država na 60% zaduženosti u odnosu na svoj BDP, i ima 2% deficita budžeta, ili ima takođe 60% u odnosu na BDP ali i celih 8% deficita budžeta.
U prvom slučaju to je zelena zona, nema problema...tu je npr. Finska ili Luksemburg. Isto je tako i ako imaš 60% u odnosu na BDP i 3% deficita svog budžeta. I to je zelena zona, nije ni za razmišljanje.

Ako imaš 60% zaduženosti i deficit budžeta 4, 5 ili 6%...to je već prvi signal da nešto ne radiš kako treba, ali nije ugrožavajuće, ne ometa funkcionisanje države, nije propast. U toj zoni su ti danas npr. Slovenija, Slovačka.

Ako imaš 60% zaduženosti, a istovremeno 7%, 8% ili još veći deficit budžeta (mi smo tu), to onda nije više samo signal da nešto ne radiš kako treba, to je već signal za uzbunu jer posle par godina takve politike propadaš. Zbog toga je takvo stanje kritično i moraš što pre da preduzimaš mere.

Koje mere?
U našem slučaju, moraš da smanjuješ deficit budžeta. Nije akcenat na smanjivanju zaduživanja, a da ostane defitict budžeta kao danas jer to ni tehnički nije moguće izvesti, sprovesti.

Znaš ono kad mesec dana nisu mogli ni da prebroje koliko imamo zaposlenih u administraciji, pa su se na kraju iznenadili kada je cifra bila preko 700.000 jer su mislili da je dosta manje od toga. E, to moraš da smanjiš, da otpuštaš ljude.
Ili, kada daješ svake godine novac iz budžeta za preko 100 firmi ''u restruktuiranju'' kako ne bi radili ništa, a mogli da podele neke plate...e, i to moraš da okončaš. Da ih prodaš, da nađeš partnera...sve ostalo od tih firmi (a, to će biti većina) što niko više neće da preuzme, što nema perspektivu opstanka, pustiš da ode u likvidaciju, ljudi faktički na ulicu. I to će morati da se uradi.
Reforma penzionog sistema uključujući i smanjivanje rasta penzija...i to će morati da se uradi.

Tako (kao i drugim merama, ali da sada ne pišemo i to), smanjićemo deficit našeg budžeta na 4%, možda i na još manje od toga...i tako ćemo sebi stvoriti prostor da dižemo zaduženost (uzimamo pare za infrastrukturu) i do 80% BDP-a (i preko toga). Sa deficitom budžeta do 3% možeš da dižeš zaduženost sve do 120% BDP-a i bićeš ok. U toj zoni su ti danas npr. Belgija, Nemačka.

Inače, najveći brojh država EU je u zoni zaduženosti između 60% i 120% svog BDP-a i deficita budžeta od 3% do 6%.
Tu je Francuska, Austrija, Holandija, Portugalija...

Ovo su ti sve cifre, poređenja, kriterijumi (SGP, MMF i ostali).
A, ti sad izvoli opet da ih ignorišeš, da pričaš i dalje o Srbiji kao trenutno prezaduženoj zemlji.

 

[Zuma]

Da kratko prepričam tvoj sopstveni tekst, Srbija treba da bude u stanju uzbune jer je kombinacija zaduženosti i deficita budžeta takva da ubrzo propadamo. Naravno ako ne smanjimo deficit. Ali pošto ti zbog meni savršeno nejasnih razloga polaziš od toga da ćemo to SIGURNO i uraditi - iako se upravo to već decenijama bezuspešno pokušava - onda naravno odmah možemo da se zadužimo još mnogo više, do 80% i 120%. I tebi je savršeno proizvoljno lično ubeđenje da ćemo sasvim sigurno ubrzo postati produktivna zemlja trajno uravnoteženog budžeta savršeno dovoljna osnova da odmah podržiš ogromno novo zaduživanje??

 

[direktor]

A da otvorimo kladionicu da li ce se izgraditi kakve su kvote

 

[Arahne]

Zar ne bi trebalo da je do sada urađena analiza podloge. Jel ima neko podatke, jel video neko da su rađene analize tla, bušotine? Jel ima neko nekog u Geosondi, na građevinskom, geološkom?
Da sam ja menađžer ja bih dopremao građevinski materijal železnicom ili brodovima, i odvozio šut i zemlju isto tako. Ne bih puštao kamione u gužvu u Karađorđevoj....

 

[neshaoct]

Da kratko prepričam tvoj sopstveni tekst, Srbija treba da bude u stanju uzbune jer je kombinacija zaduženosti i deficita budžeta takva da ubrzo propadamo. Naravno ako ne smanjimo deficit. Ali pošto ti zbog meni savršeno nejasnih razloga polaziš od toga da ćemo to SIGURNO i uraditi - iako se upravo to već decenijama bezuspešno pokušava...

2005. godine Srbija je imala višak u budžetu, tj. ostvarila je suficit od 1.1%
Kakve crne decenije pokušavanja smanjivanja deficita u budžetu, o čemu pričaš???

A, onda od 2006. godine do danas svake godine imamo kretanje u kontra smeru, tj. od plusa u državnoj kasi od 1.1% dolazimo da današnjeg minusa od 7%-8%.
Kriza stiže i kod nas. Niži privredni rast umanjuje javne prihode, što neposredno utiče na porast budžetskog deficita.
Da nevolja bude veća, mi smo se odrekli i dela prihoda u budžet jer su stupili na snagu SSP (od početka 2009. godine) i CEFTA (od 2007. godine), a iz tih država uvozimo preko 60% našeg ukupnog uvoza, tako da smo se odrekli dela carinskih prihoda koji su značajan izvor prihoda u budžet. Na ime tog odricanja od carina, Srbija u periodu od 2007.-2012. godine nije naplatila malo jače od 1 milijarde evra koje bi inače naplatila.

Plus, političke stranke kreću masovno, kao nikada do tada, da zapošljavaju svu širu, dalju i čak zaboravljenu rodbinu, osnivaju 1001 Agenciju koja ne radi ništa, penzioneri ulaze u Vladu koju onda uslovljavaju rastom penzija u skladu sa platama, SPS preko Bajatovića kontroliše Srbija Gas koji pravi ooooogromne minuse (nije samo to preduzeće problem), upumpavaj u Agrobanku stotine miliona evra (jer su prethodno opet političari, tj. lopovi delili kredite jedni drugima od te Banke kako god su hteli, niko ništa nije vraćao, a onda spašavaj Banku od budžeta), pumpa se iz budžeta u Galeniku, u Sartid, u JAT, u FAP, itd, itd...
Neuspešno poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka iz prethodnih godina će u 2014. koštati državu oko 1.7% BDP-a (600 miliona evra). Pogledaj samo koliko tu možeš da uštediš.

Da ne dužim dalje...
Valjda je sada (posle ovih dodatnih podataka) jasnije da Srbija ne treba ništa da uradi što već nije imala pre samo 5-6 godina...nikakve decenije i decenije pokušavanja nisu u pitanju. Kamo sreće da ove godine imamo deficit kao npr. 2010. godine.

Pročitaj sve:
http://fiskalnisavet.rs/images/izvestaj ... udzeta.pdf

 

[Igor]

Ok a da se vratimo temi Savski Amfiteatar (Beograd na vodi)!

 

[milanche]

U pravu si da je i izmeštanje infrastrukture fazno i da, strogo posmatrano, troškovi čišćenja ne moraju da se pojave odjednom. Međutim, po najvama, čišćenje čitavog SA je bezuslovno odlučeno, i obaviće se, iako po fazama, ipak onoliko brzo koliko je to moguće postići. To je ono što investitor traži jer šine, rampe, kargo terminali, robna stanica, stovarišta uglja i slične stvari ne idu zajedno ni sa imidžom ni sa cenom čak i prvih zgrada koje oni nameravaju da prave.

U prvoj fazi ciscenja terena, a prema onoj slici, se vidi da ostaje samo zel. stanica za putnicki transport sa pratecim sadrzajima (smestaj lokomotiva, radionice i dr.) kao i jedan (ili dva?) koloseka za robni saobracaj prema Pancevackom mostu, sve dok se ne izgradi obilaznica i most kod Vince. Dakle, kargo terminal, stovarista i drugo se uklanja odatle vec u prvoj fazi.

Evo ovde sam uradio montazu sta ostaje i koji prostor se oslobadja za gradjenje vec u prvoj fazi, a po oslobodjenom prostoru delimicno zahvata i drugi i trecu fazu. Crvenom je obelezen kolosek ka Pancevackom mostu. Vidi se da su objekti odvojeni od preostale zel. inrastrukture zelenom povrsinom i ulicom, dakle nisu bas neposredno do sina. Dugo, funkcionisanje postojece zel.stanice ne znaci nuzno zlo za investitora vec naprotiv. To stvara mogucnost da mnogi iz Mladenovca, Valjeva, Stare i Nove pazove, i ostalih mesta, koriste zeleznicu kao najsigurniji i najprihvatljiviji prevoz do nekakvog hipotetickog posla odnosno radnog mesta. Isto tako u mnogm evropskim gradovima, zeleznicke stanice se neretko nalaze neposredno okruzene urbanim gradskim tkivom.

Moja poenta je bila da se zbog toga svi ti troškovi uzeti zajedno ipak pojavljuju DALEKO PRE stizanja glavnog dela zarade. Oni su U ODNOSU na taj ogromni vremenski raspon od 40+ godina praktično trenutni i pojavljuju se skoro odmah i svi zajedno, u samom početku projekta izgradnje čitavog SA.

Iskreno ne verujem bas u realizaciju ovakvog projekta u ovakvom obimu uskoro, tj ne barem u nekoliko decenija. Kao prvo, fizicki je nemoguce sve ovo izgraditi brzo, a kao drugo sto je i glavni razlog moje skepticnosti je nedostatak potraznje za stanovima i poslovnim prostorima A klase. Ono sto se u Beogradu sada najvise zida i prodaje su stanovi od 800-1200e za m2 i to na lokacijama Kumodraz, Mirijevo, Altina, Karaburma, Borca, Kotez i sl, a takav kvalitet stanovanja i arhitekture sigurno nece briti primenjen u SA niti bi trebao.
Uostalom, na dobrom delu ociscenog dela SA ce biti moguca gradnja, pa ce se videti koliko je interesovanje. Ukoliko bude veliko i sve bude prodato, u sta zaista sumnjam, od dobijenih para ce se finansirati izmestanje ostatka. Ukoliko ne bude dovoljnog interesovanja,bez problema moze da funkcionise zel.stanica i dalje. Faznost izgradnje je upravo kvalitet ovog resenja, sto ga u ranijim predlozima nije bilo, i to je ono sto ne moze da se ospori, ko hoce da gleda realno.

Pošto znate kad se tako nešto može očekivati, smatram da ćemo samo napraviti novi dug koji će predugo ostati nepokriven. Za čim nema potrebe, jer prostor SA i sada funkcioniše sasvim dobro, pa mu ne smeta da čeka još malo

Ne mislim da ce investicija za prvu fazu ciscenja SA biti tako dramaticna da ce bilo sta finansijiski da ugrozi, a ujedno otvara dosta prostora za izgradnju. Kao sto rekoh ukliko bude interesovanja bice i profita, ukoliko ne bude, ostaje prostor na kome je moguce graditi. Ne slazem se da SA sada funkcionise sasvim dobro u urbanistickoj, demografskoj, socijalnoj ili kojoj god oblasti i mislim da ce biti civilizacijiski pomak za pocetak samo prostor ocistiti i srediti.

Sa ostalim se uglavnom slazem.