Htedoh da stavim na temu unapređenja BG turizma, ali mi se čini da će ovde bolje da pristane.
Seks na vodi.
„Egzit, Guča, noćni život u Beogradu – sve je to već desetak godina formulisano kao nekakav brend, a podtekst tog brenda upravo je jeftin provod. Seks u širem smislu je pritom veoma važan deo putovanja, jer se putnik odvaja od svoje realnosti, istražuje drugu, slobodan je. (...) Takođe je karakteristično da kod nas ne dolaze izuzetno bogati poslovni ljudi, već srednja, menadžerska kasta, koja na Zapadu ne može da ima moć kakvu ima ovde.
Zanimljivo je u tom ključu razmišljati o projektu ’Beograd na vodi’, jer se njime zapravo vodi borba da se otvorimo prema Ruskim i Arapskim klijentima. Stalno se pominju hiljade novih radnih mesta, ali kakvih tačno radnih mesta? Šire uzev, legalne prostitucije. Arapski ulagači će sagraditi svoje tri kule i dolaziće na provod kod siromašnih, potkupljivih Evropljana, što je stereotip na koji nisu navikli“.
Rečju, ko želi da priča o propasti društvenih vrednosti, neka počne od kritike kapitalizma. I nek’ usput pomene da je projekat od državnog značaja uistinu projekat seks-turizma. Uostalom, nije slučajno onaj toranj onako oblikovan.
Stefan Slavković – „Škola za strane udvarače“ NIN 30. jun 2016.