Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[spatiotecte]

@Zuma
Ovo je skroz ok sirina javnog prostora.
Dakle slicna situacija kao u Nici.

 

[milos.tro]

tzoran1 » Wed Jul 06, 2016 3:37 pm[/url]":3a562y5h]

milos.tro » Wed Jul 06, 2016 1:42 pm[/url]":3a562y5h]


Ako bi računao za neko vreme npr. (10-24h) znači da bi oko 60.000 pešaka tu moglo da cirkuliše komforno da komfornije ne može biti,što bi bilo duplo više od ukupnog broja stanovnika BNV-a po prostornom planu. i to samo po promenadi da isključim plato kod Kule,Centralni park,park kod Novog Zelezničkog mosta ....

Ako postavimo duz setalista komunalne policajce sa bicevima, mogli bi da ubrzamo njihovo (pesaka) kretanje bar za 100% a to znaci 120 000 od 10-24h. Naravno, dozvoljeno je da samo jednom prodju setalistem.
E sad da vidimo kako da ih organizujemo da dolaze ravnomerno od 10-24 h. Na primer majke sa malom decom od 10-12 h, penzioneri 12-14 h,majke sa vecom decom 14-16, zaposleni 16-18 h....itd
Za 10 dana ceo Beograd moze da prodje setalistem.1. 11. i 21. u mesecu stanovnici Savskog Venca.. 2. 12. i 22 stanovnici Vracara, 3.13.23. u mesecu Zvezdara i tako redom :bash:
mislim, svasta ...

Nisu potrebni komunalci sa bičevima,dovoljno je samo obezbedjenje da sačuva ono što je novo i tek izgradjeno od bahatih,nažalost.

 

[Zuma]

spatiotecte » 06 Jul 2016 04:28 pm[/url]":2nl2i0do]
@Zuma
Ovo je skroz ok sirina javnog prostora.
Dakle slicna situacija kao u Nici.

Ako se meri samo apsolutna širina, onda da, ali ne u relativnom smislu, koji je ovde jedini relevantan. Sem toga dužine se znatno razlikuju. Znači odnos ponude i potražnje javnog prostora mora biti isti da bi i ovde postojao isti nivo usluge i kvaliteta kao i tamo (a ne njihove apsolutne vrednosti). Bitna razlika je u okolini dva parka. Zato sam pitao za visine zgrada u Nici, da bi ih ti sam uporedio sa onim što se planira u BNV-u, pa sam video da je ovde javni prostor i samo zbog toga morao da bude veći nego tamo, a ne obrnuto.

 

[spatiotecte]

Sto li mora prostor u SA da bude iste duzine kao i ovaj u Nici?
Svaki grad ima svoju urbanu tipologiju i svoje specificnosti.

Ti smatras da park u SA nije dovoljno dugacak. A on ima duzinu citavih 5 blokova, malo li je?
I to sto ima par solitera od 12 spratova u blizini parka ne menja nista bitno jer je prosecna spratnost oko parka P+6 sa izuzetkom tih 3-4 kula. Dakle situacija je veoma slicna onoj u Nici. Pri tom to sto je u Nici nije ni park, zapravo je siroka zelena Aleja cak sira i od Jelizejskih Polja u Parizu i da li sad parizani treba da budu ljubomorni na stanovnike Nice zbog toga ili da traze prosirenje Jelizejskih polja?
Pri tom
- na obe slike ima saobracajnice sa jedne i druge strane parka
- na obe slike ima tramvaj koji prolazi na tom potezu.
- na obe slike postoje razni drvoredi
- na obe slike postoji parkovsko uredjenje

Dakle skroz slicna situacija.
Ovaj primer Nice sto je postavljen da kontrira BnV je zapravo samo potvrdio da je bar ovaj Park u BnV dobro koncipiran i dobro osmisljen.

 

[Zuma]

Ne, ne mislim samo na dužinu nego na ukupnu površinu. Ista širina, veća dužina, jednako veća površina. Uz malo uprošćenje prilično komplikovanog problema, bitan je odnos potražnje za javnom površinom i njene raspoloživosti. Dakle koliko neke javne površine otpada na svaku osobu koja bi želela da je koristi i ima društveno opravdanu potrebu za tim. Što su okolne zgrade više, to tu ima više ljudi, pa njima treba više javnog prostora. Zato je obično (ali ne u BNV-u) razmak između solitera i njegovih okolnih objekata veći od razmaka između niskih zgrada. Drugi faktor je privlačnost nekog kraja grada, i koliko ljudi iz drugih krajeva dolaze na to mesto. To može biti zbog kupovine, provoda, prirodnih lepota, druženja itd. Što ih više dolazi sa strane (a ne stanuju ovde) to i za njih treba odvojiti više javnog prostora. Dakle pričam o odnosu ponude i ukupne potražnje. Veliki koeficjent izgrađenosti, orjentacija ka uslugama i privlačnost Savske obale sami po sebi kreiraju ogromnu potražnju za javnim prostorom skoncentrisanu na relativno maloj ukupnoj površini. Javni prostori na takvom mestu bi MORALI to da prate. To zbog niskih zgrada nije slučaj u Nici, pa smo i zato gori od njih.

A što se tiče visina. Uz ovaj BNV park će biti zgrade od, redom, 80, 90 i 100 metara (30 spratova?), a dugačak je nekih 350 metra (ne znam tačno, ali valjda toliko). A uz onaj u Nici su zgrade od maksimalno 4 sprata, a dužina javnog prostora je 1100 metara.

 

[spatiotecte]

Zumo,
Gde ti vidis zgrade od 30 spratova pored parka na ovoj slici????

Trudis se da pises dugacke postove gde spominjes sve i svasta da bi osporio neosporivo.
Jednostavno si postavio primer koji te potpuno demantuje.
Izgubio si ovu raspravu i to nije nista strasno, prihvati to.

 

[Zuma]

Pa zatim ...

Pogledajte ovo bogatstvo raspoloživog prostora! Ili uređenje. To je pravi trg i pešačka zona. Ovde IMA mesta. A okružuju ih zgrade od četri sprata. Ne od 80, 90 i 100 metara. A kod nas?

 

[spatiotecte]

Zumo ako imas dioptriju zrikave krtice ja ti ne mogu pomoci!

Postavljam ti pitanje jos jednom.
GDE ti vidis zgrade od 80,90, 100 metara pored parka na ovoj slici??????

 

[Zuma]

spatiotecte » 06 Jul 2016 05:39 pm[/url]":3mrkubxt]Zumo,
Gde ti vidis zgrade od 30 spratova pored parka na ovoj slici????

Trudis se da pises dugacke postove gde spominjes sve i svasta da bi osporio neosporivo.
Jednostavno si postavio primer koji te potpuno demantuje.
Izgubio si ovu raspravu i to nije nista strasno, prihvati to.

Ne, ništa nisam izgubio, nego ti pišeš o stvarima koje nisu proučio. Renderi su udica za naivne. Takve zgrade sam našao u prostornom planu. Pogledaj parametar Hmax za svaki blok u regulaciono nivelacionom planu. Nema teorije da će u obalskom pojasu ići na zgrade niže od dozvoljenih. Ionako je vrlo verovatno sam investitor originalni izvor tih brojeva iz PP-a. I ova prve dve imaju tačno onoliko koliko ovde piše da je maksimum.

http://www.rapp.gov.rs/sr-Latn-CS/zasti ... ad-na-vodi

 

[spatiotecte]

Ali to sto postoji parametar Hmax od 80,90 ili 100 metara ne znaci da ce takva kula biti postaljena pored parka, i to se vidi iz prilozenog na slici.
Druga stvar, Hmax je samo maksimalna visina koja je dozvoljena a to ne mora da znaci da ce takva visina i biti dostignuta u stvarnosti.

A sto se tice rendera kao udice za naivne, pa Zumo ti si prvi sve svoje detaljne analize i silna merenja upravo uradio iz tih ISTIH rendera.
Onda o cemu pricas?

 

[Aleksandar1]

Zuma je tokom citave ove teme pre svega analizirao fotografije i prostorni plan, a ne rendere.

Meni smeta sto taj park u BNV nema nista na pocetku i kraju, ne izlazi na reku, a trebalo bi ipak da bude spona izmedju necega, zar ne?

 

[Zuma]

Aman, pa koliko misliš da su široki ti blokovi? Šta je par metara napred ili nazad za zgradu od 100 metra visine? A u svakom slučaju je aneks od 4 sprata do samog parka, pa se iz njega diže kula. Kakva je razlika iz kog tačno dela ovog ogromnog aneksa koji pokriva 70% placa izvire sama kula? A da li će iskoristiti maksimalnu visinu, pročitaj još jednom prethodnu poruku.

Još jednom ponavljam, sve je ovo nebitno u odnosu na glavni parametar: koliki je odnos potreba za javnim površinama (koliko ljudi se može smestiti u 2.000.000 kvadrata, plus svi koji dolaze sa strane, tj šta je zbir njihovih potreba), a koliko je ukupna površina koja se nudi, kao i raspodela kvaliteta tog prostora. Naprimer, stariji ljudi se neće lomiti po stepenicama nižih nivoa i savlađivati ukupnu visinsku razliku od 6 metara, isto kao i svi oni koji hodaju, a ne stoje pored vode, ili ne žele duže da planinare po kosim rampama, ili da se sudaraju sa biciklistima u eventualnom "donjem bici prolazu", pa je za taj podskup populacije nebitno što postoje i donji nivoi, jer je ovaj gornji sve što se njima nudi. Ti će možda otići u park i tamo praviti gužvu. Tako da je ukupna ponuda njima korisnog prostora premala u odnsu na ukupne potrebe svih takvih grupa, a da li su 80, 90 i 100 metarske kule dvdesetak metara levo ili desno je savršeno nebitno, gleda se celina BNV-a.

 

[spatiotecte]

Zumo,
ja mogu da razumem da se kritikuje sirina setalista, da se kritikuje rusenje Savamale, da se kritikuju BW kule zato sto lice na hotele pored mora, ali ne razumem da toliko kritikujes ovaj park koji je najnesporniji element u celom BnV. Ja i dalje ne vidim sta tebi smeta kod njega.

 

[Zuma]

Ponekad imam utisak da pišem na nekom stranom jeziku. Uopšte ne kritikujem park. Kažem samo to da svih javnih prostora zajedno ima premalo u odnosu na ono što se ovde planira i u odnosu na prirodne kvalitete samog mesta, dakle u odnosu na njegovu buduću privlačnost. Visoke zgrade pominjem samo zato što u njima ima puno ljudi koji kreiraju veću potražnju koja se mora zadovoljiti većim javnim prostorom. Uzeo sam primer Nice gde je taj odnos bolji, a usput se tu vidi i kvalitet projektovanja, a ne samo veličina tog prostora u odnosu na broj ljudi. Sve ostalo su detalji vezani pa pojedina mesta u BNV-u.

 

[Aleksandar1]

spatiotecte » Wed Jul 06, 2016 6:45 pm[/url]":1kgnng7i]... kritikuju BW kule zato sto lice na hotele pored mora ...

Zanimljivo, nisam takvu kritiku dosad uocio. Da li mozes da mi postavis link ka takvoj kritici?

 

[spatiotecte]

Mrzi me da sad trazim ko je sve to napisao ali brdo ljudi ima to misljenje na forumu ukljucujuci i mene.

 

[milanche]

milos.tro » 05 Jul 2016, 19:00[/url]":1ww6kct4]

Milose, sirina priobalnog pojasa se racuna od regulacione linije a ne od zida nadzemnog dela objekta. Regulaciona linija je gde je onaj L zid, tj do ivice temelja.

 

[Вожд]

Парк треба да буде од Саве до Савске.

 

[tzoran1]

milanche » Wed Jul 06, 2016 9:15 pm[/url]":2gyikeyi]

milos.tro » 05 Jul 2016, 19:00[/url]":2gyikeyi]

Milose, sirina priobalnog pojasa se racuna od regulacione linije a ne od zida nadzemnog dela objekta. Regulaciona linija je gde je onaj L zid, tj do ivice temelja.

Znaci da ce morati da naspu jos deset metara kamena i suze korito Save na duzini od 900 metara da bi imali obalu u okviru gradjevinske dozvole ?

 

[milos.tro]

@Milanče,hvala na ispravci :kk:
@TZoran1,neće se nasipati čitavih 900 metara,naime prema gradjevinskoj dozvoli je planirano da širina obale u najužem delu (deo kod Kule) bude 20 metara,tu bi obaloutvrda bila nalik delu kod Beton Hale (barem je tako najavljeno u jednoj od emisija BNV-a).

 

[Earthmoving]

Kula visine 168m (tolko beše po novom?) na svega 20m od reke je preprepreblizu. Kao toliko viša od ostalih zgrada trebala je biti mnogo uvučenija od reke nego one, npr. 50-60m. Ne razumem koji je fazon taj trend da se neboderi prave tik do vode (npr Marina Dubai). Ali koji je običan čovek (sem pojedinih arhitekata) video išta smisleno i lepo u modernoj arhitekturi... Grčka arhitektura je imala uticaj preko 2000 godina, a proizvodi ove nove su posle par godina, decenija već ruglo. Ali po meni je problem mnogo dublji, jer kreće od bezličnosti new world ordera, pa se prenosi na niže preko njihovog propagiranja multikulturalizma i anacionalnosti, a zatim se preko medija (ili u prevodu "posrednika") spušta na umetnost: film, muziku, književnost, arhitekturu... a onda se to prenosti dalje do banan država kao što smo mi, a i cela Evropa. Sve ove navedene oblasti koje bi trebale biti kreativne su tolko bezidejne zadnjih decenija iz prostog razloga što su drugačije ideje koje ugrožavaju ove na vrhu zabranjene. Sve je bezlično i preslikano, ovo što se gradi ovde može se videti i u novoj gradnji u: arapskim zemljama, na Zapadu, Kini... Shvatili su naši političari da naši ljudi sada više putuju i misle da ćemo svi biti presrećni ako nam preslikaju deo Dubaija ili tako nečega ovde. Ali zeznuli su se, ima ljudi koji preziru i to ceo trenutni svetski sistem čiji je to odraz u ogledalu. Zidar je pre nekoliko strana stavio blok 18 u ogledalu ali možda bolje da je stavio Dubai ili neki od šund centara sa te strane, čije je ovo bleda kopija. Ali to ne s druge strane ne znači da ovaj prostor treba ostaviti prazan, poveriti ga Udruženju arhitekata (bolje orginal falsifikata nego falsifikat falsifikata, tj nek ga bar rade ovi što diktiraju šund trend po svetu), isparcelisti domaćim gramzivim tajkunima kao onom iz Hercegovačke koji je mislio da on gradi zgrade tamo... ili ovim političarima u pokušaju iz "Ne davimo Bg". Jedino dobro rešenje bi bilo da imamo suverenu i jaku državu koja bi u interesu svog naroda i po svojim pravilima napravila nešto za svoj narod, a ne da za sve trče po direktivu kod Kurte i Miurte. Iako NBg nema egzotične zgrade kao što je imala Kraljevina Srbija ili SHS, mora se odati počast da je to najmasovniji, najorganizovaniji, najdisciplinovaniji građevinski poduhvat, a koji je bio moguć samo pod pokroviteljstvom jake a ne banana države. Toliko javne površine (parkova, širokih blevara, parkinga, šetališta...) više nigde nikad nećemo videti da se gradi u Bg. Dok god se ne skine sadašnja ekipa koja vlada svetom, a i nama kao njihovim podanicima.

 

[tzoran1]

@Earthmoving
Uglavnom dobro zboris, osim da NBG sad krcme gradeci na ranije ostavljenim povrsinama predvidjenim uglavnom za javne sadrzaje i uredjene parkove, jos poneku stambenu zgradu na radost domace gradjevinske mafije. I da li ce BnV da gradi jedan ili deset "investitora" je za Beogradjane nebitno, trebalo je prvo uraditi plan pa sklapati ugovore.
@Milos.tro
Dobro, ne nasipa se 900 vec 800 metara, ali nije ni desetak vec 10-15 metara, da bas ne sitnicimo...stotinak hiljada kubnih metara kamena buc u reku.

 

[Zuma]

Obaloutvrde se obično rade tako da budu zakošene. Na taj način, što je viši vodostaj, rečno korito je sve šire, pa lakše može da primi drastično povećanu količinu vode. Zbog toga je loše da obaloutvrde budu vertikalne, kao u pristaništima. Tako se štedi obalsko zemljište, ali se šteta pravi na drugoj strani. BNV je naravno odabrao lošiju mogućnost. Još gore je ovo što si rekao. Prostor koji je bio odvojen ne samo kao kolski prilaz reci, nego i zbog proširenja korita pri visokom vodostaju će biti zatrpan. To je najveći deo ovog prostora, dakle najveći deo zapremine koju vidite na sledeće dve slike:

Još uvek ne znamo čak ni koliko će duboko ići unutar rečnog korita, na desnu stranu, pogotovo uzvodno od ovog mesta gde je obala bila DALEKO bliže putu od ovog, bivšeg teretnog pristništa (na svega dva ili tri metra!). Posledica će biti promena hidrološkog režima, dakle ubrzavanje rečne struje, veća erozija i veći pritisak na stubove mostova, i na sve nepomične objekte na reci. To se lepo vidi na mojoj staroj skici. Put, trotoari i biciklistička staza su bili javne površina u vlasništvu grada, a sada su bez ikakvog pitanja ili konsultacija nečijom anonimnom i arbitarnom odlukom prosto pretvoreni u privatno vlasništvo (plava boja = privatno). Ko će da odgovara zbog toga? Da li ćemo čak i saznati ko je to odlučio? Dalje, gornji deo prostora za širenje vode pri visokom vodostaju je kompletno nasut, i tako je postao novo šetalište (crveno). Ali, kao što vidite, pomeren je u reku i uzet od prostora koji je bio odvojen za vodu, a ne za nas.

Zeleno i žuto su prostor za buduće niže nivoe obaloutvrde, pa će I TO BITI NASUTO, mada ne znamo ni koliko visoko, niti koliko će se još proširiti u reku. A sve zbog pohlepe, da bi neko zaradio na račun gradskog vlasništva i javnih potreba. Kobajagi, reka je ničija, ničemu ne služi, niko ne zarađuje na njoj, pa hajde da je pretvorimo u građevinsko zemljište i uzmemo neku kintu.

To se vidi i po alokaciji placeva za vezivanje splavova. Neko je ladno isparcelisao SVE BEOGRADSKE OBALE, i predvideo da maltene svuda mogu da uzmu pare od prava na vez. Računaju da Beograđani ionako nemaju razloga da gledaju u vodu ili vide reke pored kojih žive, pa što da od svih Beogradskih obala ne bi napravili klasične ulice, samo što će ulični front zgrada u temeljima umesto šipova imati pontone. U gornjem delu se neće puno razlikovati. Jedini izuzetak je Sajmište, ali samo zato što ne žele da zbog holokausta na vratu imaju Jevrejsko-Američki lobi koji upravlja MMF-om, i stari Zemunski kej ... koji su već načeli gigantskim brodom koji niko ne može da ukloni. Jeste da nemaju dozvolu, jeste da su im dolazili inspektori i isključivali vodu, ali oni je posle uključe ponovo ... i još uvek su tamo. Sad neka mi neko objasni da je država kao slabija od nekog tipa koji prosto parkira 90-metarski brod u sred 100 godina starog keja...

SVE ostale obale su odavno predviđene da budu zauzete splavovima i "poslovnim plutajućim objektima", a sada su, eto, i reku počeli da nasipaju.

Divnog li vidika...

 

[dekac]

Zuma » Thu Jul 07, 2016 7:40 pm[/url]":24a0nl0u]
Divnog li vidika...

Ne znam da li zbog peticije ili neceg drugog, ali je brod u subotu premesten nizvodno na staru lokaciju.

 

[Zuma]

Znači tačno tri meseca tobože nisu mogli da ga uklone. Ranije bih rekao "Dobro da su to i sada uradili", a sledila i neka mala pohvala (što rade svoj posao?), ali sam nedavno shvatio da su takve pohvale posle ovoliko odugovlačenja ustvari loše, jer je to proračunati metod, a ne stvarna želja da se radi dobro i po zakonu. Naime, u pitanju je čista statistika. Radiš šta ti padne na pamet, pa gledaš kakve su reakcije. Ako se podigne velika galama protiv toga, onda u neko doba energično istupiš i kažeš tako da te svi dobro čuju: NE MOŽE TO TAKO! Da ste to ODMAH ispravili !!!

A ako se ispostavi da je stvar tiho i relativno neprimećeno prošla, onda nikom ništa, i niko se ne oglašava. Tako na kraju recimo 20% nelegalnih pokušaja propadne, 80% prođe (procenat nije bitan), pa ste opet profitirali više nego da ste se držali zakona "kao pijan plota", po onoj nezaboravnoj formulaciji.