[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=479565#p479565:3cawhgps je napisao(la):
spatiotecte » 22 Sep 2017 10:47 am[/url]":3cawhgps]
Zumo opet dajes primere koji tebi idu u prliog negirajuci realnost savskog amfiteatra.
Ovo sto si postavio vazi ako je zapremina novog objekta ista ili slicna starom objektu koji se rusi.
Takodje kosta boga oca da se napravi tako nesto.
A ja koliko vas razumem zelite da uradite potpuno drugacije zgrade, postavljene na potpuno drugim mestima, dakle drugih gabarita u svakom slucaju i onda takva tehnika koju ti prikazujes ne moze da se primeni.
Već sam ti dao niz linkova gde se opisuje kako se to radi, pa i sliku koja je odgovor na tvoje pitanje, ali ti to ne čitaš. Pominju se čak primeri kako se dešava da na istom gradskom placu bude tokom vremena građen i rušen čitav niz zgrada od kojih svaka ostavlja svoje šipove za sobom, pa se opisuje kako se ta gužva u zemlji onda rešava i koje su opcije tada najbolje. Tako da procedura nije ni retka, ni komplikovana, ni skupa. I sigurno ne košta "boga oca". Ukratko:
Visina, zapremina i pozicija novog objekta nije ni na koji način uslovljena starim objektom i njegovim šipovima. Slobodno se projektuje novi objekat gde god se želi. Onda, ako su stari šipovi izvan osnove nove zgrade, jednostavno se zatrpaju. Ako nisu, ako se osnove zgrada delimično ili potpuno preklapaju, gleda se gde bi trebalo da dođu novi šipovi. Pa, ako padaju između starih šipova, jednostavno se postave novi. Ako međutim padaju na stari šip ili zahvataju neki njegov deo, onda postoji više mogućnosti od kojih su neke predstavljene na slici koju sam već postavio.
U tom slučaju, ako je pozicija i nosivost starog šipa odgovarajuća (recimo ako se pravi manja zgrada kao što bi ovde verovatno bio slučaj) onda se prosto iskoristi stari šip. Tako ne da nije skuplje nego se ustvari štedi na ceni nove zgrade (ako je to moguće u većem obimu), što je jedan od motiva za korišćenje starih šipova koji se u literaturi navode. A ako nosivost nije dovoljna, ili mu je pozicija malo pomerena iz ose u kojoj deluje vertikalna sila, ili je potrebno na drugačiji način prihvatiti bočne sile, onda se stari šip može pojačati novim i povezati sa njim, ili potpuno premostiti (sve je takođe elementarno i svodi se na dodatni šip potrebnog oblika i pozicije), ili, u krajnjem i daleko najređem slučaju, izvaditi i zameniti novim koji ima nešto veći prečnik (postoji više razrađenih metoda za vađenje). Međutim, verovatnoće su takve da se u daleko najvećem broju slučajeva stari šipovi prosto ignorišu, budući da je najverovatnije da novi padaju negde između njih. Tek se ponekad dešava da se stari i novi šip poklapaju. Pa se ove komplikacija (koje i kad se pojave nisu skupe) pojavljuju na vrlo malom broju šipova (ako se stari ne može prosto iskoristiti takav kakav je).
Ukratko, to što pričate jednostavno NIJE TAČNO. Sami za sebe, šipovi nisu nikakva smetnja novim zgradama, a priča o vađenju 6000 šipova i fantastičnoj ceni nema veze sa vezom i ne razumem zašto se forsira.
Poslednja slika je skica načina na koji je ogroman toranj u Londonu iskoristio deo šipova prethodnih objekata.
The Pinnacle is the latest giant to join the cluster of skyscrapers in the City of London. At 62 storeys and 290m-high, the twisting, turning tower - dubbed the helter skelter - will be the tallest in the UK when completed in 2012.
To make matters worse, the Bishopsgate site of the Pinnacle covers the footprint of three previous buildings and is cluttered with piles, including 1.5m diameter bored piles and 4.5m underream bells of the former Standard Chartered Bank building.