Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.749
- Pohvaljen
- 25.874
Pa naravno da treba da se ruši samo ako stvarno postoji razlog. Ne znam ko je ovde ikada tvrdio nešto drugo. Tužna je ironija da su baš oni koji po svaku cenu žele da u upravljanje gradom uvedu totalno iracionalni princip, da rušenja ne sme biti čak i u slučaju da za njega POSTOJI razlog, toliko zapeli da suprotnu stranu nazovu zadrtom iako je po stavu koji brane očigledno ko jeste a ko nije takav.
Još je veća ironija ovako intenzivna odbrana tekovina političke gradnje i tajkunskih interesa, a pogotovo strah od presedana. Zar nikome ne pada na pamet da bi se upravo ovim stavom uvela nova norma u ponašanju, pa bi presedan bio da ONA promeni. Dakle, ako je politički projekat norma, nepravda čije tekovine treba čuvati, onda će sledeća politička opcija, koja na vlast može da dođe samo ako veoma glasno napada ono što radi prethodna i zato daje SVOJA politička obećanja, takođe da ima svoj politički projekat i svoje obaveze? A on će biti da sruši ono što je napravila prethodna, bez obzira da li je rušenje štetno ili nije, zato što je to obećala onima koji su je doveli na vlast. Pa će se tada pojaviti novi zagovornici statusa kvo: "Eto, srušili su, pa šta sad da radimo, vlast je to, nego bolje da mi gledamo u budućnost."
A ako zbog straha od presedana rezultati tajkunskih interesa takođe postanu zaštićeni i legitimni, kako će da zarade budući tajkuni, vezani za buduću vlast? Ako ovi sada zauzmu sve dobre placeve, pa ih više ne bude, neći li oni budući tajkuni vršiti pritisak da se ruši, pod izgovorom opšte koristi, a ustvari da bi i oni na isti način zaradili?
Kao što neko reče, ovo je otvaranje Pandorine kutije, ali se ona ne zatvara tako da se jedna nepravda zamrzne i čuva sa naivnom nadom da se nasilje koje je jednom bilo prihvaćeno i uspešno neće upravo zato ponoviti, nego tako što se uvek čuva zakonitost, strogo profesionalan rad i upravljanje gradom u interesu svih, a ne samo nekih. Pa se UVEK ispravljaju SVE greške i nepravde, bez obzira kad su se desile, u maksimalnoj meri koja je moguća a koja i dalje štiti opštu korist. Dakle i restitucija komunističkih uzurpacija tamo gde je moguće i rušenje štetnih objekata ako analiza pokaže da je tako bolje. A ne stalno prihvatanje i zamrzavanje prethodnih nepravdi i neracionalnosti koje se upravo zato produžavaju u beskonačnost i polako uništavaju grad. A njegovi resursi nisu neograničeni toliko da uvek možemo preći na novi prazan plac, umesto da, ako je tako bolje, srušimo ono što ne valja na prethodnom.
Još je veća ironija ovako intenzivna odbrana tekovina političke gradnje i tajkunskih interesa, a pogotovo strah od presedana. Zar nikome ne pada na pamet da bi se upravo ovim stavom uvela nova norma u ponašanju, pa bi presedan bio da ONA promeni. Dakle, ako je politički projekat norma, nepravda čije tekovine treba čuvati, onda će sledeća politička opcija, koja na vlast može da dođe samo ako veoma glasno napada ono što radi prethodna i zato daje SVOJA politička obećanja, takođe da ima svoj politički projekat i svoje obaveze? A on će biti da sruši ono što je napravila prethodna, bez obzira da li je rušenje štetno ili nije, zato što je to obećala onima koji su je doveli na vlast. Pa će se tada pojaviti novi zagovornici statusa kvo: "Eto, srušili su, pa šta sad da radimo, vlast je to, nego bolje da mi gledamo u budućnost."
A ako zbog straha od presedana rezultati tajkunskih interesa takođe postanu zaštićeni i legitimni, kako će da zarade budući tajkuni, vezani za buduću vlast? Ako ovi sada zauzmu sve dobre placeve, pa ih više ne bude, neći li oni budući tajkuni vršiti pritisak da se ruši, pod izgovorom opšte koristi, a ustvari da bi i oni na isti način zaradili?
Kao što neko reče, ovo je otvaranje Pandorine kutije, ali se ona ne zatvara tako da se jedna nepravda zamrzne i čuva sa naivnom nadom da se nasilje koje je jednom bilo prihvaćeno i uspešno neće upravo zato ponoviti, nego tako što se uvek čuva zakonitost, strogo profesionalan rad i upravljanje gradom u interesu svih, a ne samo nekih. Pa se UVEK ispravljaju SVE greške i nepravde, bez obzira kad su se desile, u maksimalnoj meri koja je moguća a koja i dalje štiti opštu korist. Dakle i restitucija komunističkih uzurpacija tamo gde je moguće i rušenje štetnih objekata ako analiza pokaže da je tako bolje. A ne stalno prihvatanje i zamrzavanje prethodnih nepravdi i neracionalnosti koje se upravo zato produžavaju u beskonačnost i polako uništavaju grad. A njegovi resursi nisu neograničeni toliko da uvek možemo preći na novi prazan plac, umesto da, ako je tako bolje, srušimo ono što ne valja na prethodnom.