18. 12. 2012.| 14:23
Novi centar urbanog Beograda - Kako od abadžijske čaršije Savamala postaje kvart za kreativce
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Obnovljen je park Luke Ćelovića. Počeo je da radi prvi srpski dizajn inkubator "Nova Iskra". Otvoreni su novi kafići i klubovi. Turisti pune lagume. Održan je "Mikser festival". "Gete Institut" oživljava "Špansku kuću"... Sve ove novine desile su se na potezu desne obale Save od autobuske stanice do Kalemegdana. Čini se da Savamala "živi" skoro kao u vreme kneza Miloša kada je odlučio da abadžijsku čaršiju pretvori u privredni centar Beograda.
Kakvi su planovi Savskog venca za razvoj Savamale pitali smo tu gradsku opštinu:
- Naš fokus je sada razvijanje pojedinačnih projekata i programa po ugledu na KC "Grad", "Mikser", "Novu iskru" i "Most". Pokušavamo da održimo karakter ambijentalne celine, s tim što fasade na kapitalnim objektima nećemo uređivati dok se ne izmesti teretni saobraćaj iz Karađorđeve ulice. Inicirali smo izradu Plana detaljne regulacije za zonu između Brankovog i Tramvajskog mosta – rekao je za "eKapiju" Dušan Dinčić, predsednik opštine Savski venac.
Ulica u kojoj je nekad kvadrat stana bio pet puta skuplji od onog u Knez Mihailovoj, koja je bila centralna trgovačka zona i gde je nekad radilo 15 evropskih hotela trebalo bi da povrati bar deo starog sjaja. Kako najavljuju iz službi grada Beograda, Karađorđeva će na red za rekonstrukciju doći u 2013. godini. Dok se i to čudo ne dogodi, savamalska čaršija dobija nove raznolike sadržaje.
Urbana revitalizacija Savamale
http://www.ekapija.com/dokumenti/nova_iskra_121212.jpg
Početkom decembra svečano je otvoren dizajn inkubator "Nova Iskra". Jedinstveni multi-funkcionalni radni prostor namenjen podršci mladim kreativcima iz sfere dizajna, arhitekture, enterijera, vizuelnih komunikacija i srodnih oblasti. "Nova Iskra" ima kapacitet za 18 radnih pozicija i tih 18 mesta svake godine će se popunjavati kroz godišnji konkurs.
Prostor od 350 m2 u Ulici Gavrila Principa je kompletno rekonstruisan prema projektu arhitektonskog studija "Petokraka". Osim 18 opremljenih radnih stolova koje je specijalno za ovaj prostor dizajnirao studio "Antipod", a proizvela kompanija "Simpo-Šik" Kuršumlija, mladi profesionalci iz širokog polja dizajna imaće priliku da koriste i prateće sadržaje neophodne za profesionalni rad - konferencijsku salu, modelarnicu, foto-korner, dizajn biblioteku, personalizovani orman, kancelarijsku opremu i kuhinju.
Glavni tehnički partner dizajn inkubatora "Nova Iskra" je kompanija "Samsung", uz ostale tehničke partnere: SBB, "Dremel", "Canon", "Division", "Art Media Group", "Geze", "Global Press", AWS, "Doncafe", "Staklarija Pavle", "Ecolab" i "Beohouse". To su upravo i kompanije sa kojima će članovi "Nove Iskre" ostvariti prve konkretne partnerske projekte u budućnosti.
Umetnički miks
Nakon ovogodišnjeg uspešnog festival "Mikser", organizatori su najavili da će jubilarni peti, najveći regionalni festival kreativnosti i inovativnosti, biti održan na prostoru Savamale, na proširenom potezu uz reku, od Bristol hotela do Beton hale, od 28. maja do 2. juna 2013. godine.
Ovogodišnji "Mikser" je tokom devet festivalskih dana u beogradsku četvrt Savamala privukao više od sto hiljada posetilaca, predstavio je dve i po hiljade učesnika u programu, uspostavio saradnju sa više od 20 internacionalnih institucija kulture i izazvao veliki medijski odjek u zemlji i regionu. Jedan od rezultata međunarodnog proboja festivala jeste i internacionalna turneja "Mikser"-ovih izložbi u Zagrebu, Sofiji, Skoplju, Parizu, Rovinju, kao i u Budimpešti, Ljubljani, Sarajevu i Briselu.
Za sam festival otvoreno je šest novih lokala, galerija, klubova, prodavnica. U revitalizaciju četvrti se veoma ambiciozno uključio i Gete institut, kao i drugi kulturni centri poput švedske ambasade, Autrijskog kulturnog foruma i Francuskog instituta u Srbiji, u želji da Beograd napokon dobije svoju umetničku četvrt koja će, osim kulturne misije, biti i turistička razvojna šansa Beograda.
U 2013. godini biće realizovano sedam projekata u okviru programa Gete instituta "Urbani incubator Savamala: Preporod gradske četvrti", čiji je cilj revitalizacija tog dela prestonice. Prvo će biti redizajnirana takozvana "Španska kuća". Stakleni umetnički paviljon koji bi trebalo da bude postavljen sledeće godine u tom zdanju u Ulici braće Krsmanović 2 mogao bi da bude slamka spasa za ovu ruiniranu građevinu bez krova i prozora.
Nataša Bajc, direktorka "Urbis Design"-a, međunarodnog studija za dizajn, sa predstavništvima u Beogradu i Los Anđelesu, objašnjava da je prakasa i u svetskim metropolama da u napuštenim delovima grada dolaze prvo mladi umetnici koji onda privuku različite delatnosti u taj kraj.
- Mladim kreativcima obično fali novca, tako da je dobra ideja da počnu da rade u napuštenim delovima grada. Sviđa mi se ideja "atraktora", odnosno kada dođe jedna firma ona privuče druge firme u taj kvart. To se desilo sa Čumićevim sokačetom, gde su dva mlada umetnika privukla ostale dizajnere, sa zgradom nekadašnjeg "Bigza", gde je jedna po jedna dosta firmi otvorilo svoje kancelarije. U delu Beograda koji se zove Savamala, prvo je otvoren KC "Grad", koji je kasnije privukao druge prostore za kulturna dešavanja, galerije, klubove – kaže za "eKapiju" Bajc.
U delu Savamale rade i klub "Mladost", "Ludost", "Brankow"…
Podzemni turizam
Gotovo sto godina stara ideja o izmeštanju glavne železničke stanice, podgrejana je počecima izgradnje stanice "Prokop", čime je nanovo aktuelizovana i ideja o "Varoši na vodi" u tzv. "Savskom amfitetru". Taj mitski projekat ponekad izranja na videlo javnosti, ali se niko nije uhvatio u koštac sa realizacijom.
(Turisti istražuju podzemni Beograd)
U fazi zamisli je i povezivanje savskog pristaništa i kalemegdanskog parka. U toku je izmena plana detaljne regulacije Kosančićevog venca koji obuhvata Beton halu kako bi idejno rešenje japanskog arhitekte Šou Fudžimotoa postalo njegov sastavni deo. Posle usvajanja plana sledi izrada tehničke dokumentacije. Međutim, za ovaj projekat još nije obezbeđen novac, pa ni rokovi za početak izgradnje nisu poznati.
Uprkos stagniranju sa novim projektima koji bi bili privlačni posetiocima Beograda, u Savamali ne manjka ideja. Osim "Miksera", u ovaj kraj turiste privlače i lagumi kojih na prostoru od Brankovog mosta do Kalemegdana danas ima 13.
Turističke agencije "Eurojet" i "Go2Serbia" organizuju posete podzemnim objektima Kalemegdana i laguma u Karađorđevoj ulici, a vodiči su autori knjigi "Beograd ispod Beograda" Zoran Nikolić i Vidoje Golubović.
Nikolić smatra da Savamala ima ogroman potencijal i vidi je kao "beogradski Monmartr".
- Perspektiva ovog dela grada je vrlo dragocena, jer su odavno pomenute ideje da izmeštanjem teretnog i tramvajskog saobraćaja iz Karađorđeve ulice Beograd može da dobije svojevrsnu umetničku koloniju, jedan nesvakidašnji "beogradski Monmartr". U sklopu stare ideje da se grad spusti na reke ovakva ideja bi bila više nego dobrodošla, ali je na gradskim vlastima da tako nešto privedu realizaciji – kaže u razgovoru za "eKapiju" Zoran Nikolić, novinar i pisac knjiga "Beograd ispod Beograda", "Masonski simboli u Beogradu" i "Tajna Novog Beograda", "Dekada", "Globalizacija za neupućene" i "Grad tajni".
Deo ture "Podzemnim Beogradom" je lagum u Karađorđevoj 31 koji je pretvoren u vinski podrum gde se odigravaju značajne kulturne manifestacije zbog autentičnosti ambijenta. Vlasnici su u potpunosti sačuvali šmek starih, boemskih vremena, sa drvenim klupama i jednom vrstom "vremeplova" u koji posetilac ulazi.
- U veštačkim pećinama iskopanim u blizini pristaništa zvanim lagumuma lagerovala se roba pre više od 200 godina kada hladnjače i frižideri nisu postojali. Od Brankovog mosta do Kalemegdana danas postoji 13 laguma, od kojih su neki, opet, sačinjeni od više spojenih podzemnih veštačkih pećina. Mnogi Beograđani su potražili spas upravo u ovim podzemnim građevinama za vreme Drugog svetskog rata. Možda baš zato su mnogi lagumi i posle rata ostali tajna, jer ih je vojska čuvala kao rezervno mesto za sakrivanje stanovništva u slučaju ratne opasnosti – prenosi nam deo duha starog Beograda Nikolić.
Savamalska čaršija je u 19. veku onima uspešnijima služila za početak, a kako bi se ko od njih obogatio selio bi se u neki od otmenijih krajeva, dok bi na njegovo mesto dolazio drugi koji bi tu započinjao svoj beogradski život. Sve do Luke Ćelovića - Trebinjca koji je, obogativši se, odlučio da se ne seli u centar nego da centar grada dovede u Savamalu.
U njegovo vreme, Savamala je to i bila, a nama ostaje da verujemo da će prošlonedeljni potpis ugovora o kuvajtskom kreditu za izgradnju "Prokopa" (čija izgradnja je jedan od preduslova za izmeštanje glavne železniče stanice) biti bar jedan korak ka realizaciji "Beograda na vodi". A do izgradnje "Srpskog Menhetna" uživajmo u kulturno-turističkim sadržajima Savamale.
Suzana Obradović
