Gete institut oživljava Savamalu: Mikrofabrike, galerije, ateljei...
Tanjug | 12. 11. 2012. - 14:25h | Foto: E. Čonkić | Komentara: 0
-------------------------------------------------------------------------------------
Nekada elitni deo Beograda a danas tranzit kojim tutnje kamioni, autobusi i tramvaji, dok oronule fasade velelepnih građevina sa kraja 19. i početka 20. veka kreče gar i izduvni gasovi, mogao bi zahvaljujući projektu Gete instituta uskoro ponovo da oživi.
Mnogi izuzetni primeri predratne arhitekture u Savamali potpuno su zanemareni, fasade zgrada su oronule, zdanja su postala trošna. Građevine koje su mamile poglede, poput zgrade Beogradske zadruge ili hotela ”Bristol”, danas su podložne propadanju, a Karađorđeva, nekad smatrana najlepšom ulicom u Beogradu, sada je samo jedna bučna i prometna ulica čija je glavna uloga da povezuje delove grada.
Čitava Savamala, nekada dragulj Beograda i potencijalno velika turistička atrakcija, posivela je, izbledela, postala ”nevidljiva”.
Direktor Gete instituta u Beogradu Matijas Miler-Viferig rekao je Tanjugu da su se za Savamalu zainteresovali kada im je predloženo da se presele tamo, jer zgrada u Knez Mihailovoj nije sigurna u slučaju zemljotresa.
Iako su ostali u najpopularnijoj pešačkoj zonu, odlučili su ipak da kroz projekte i radionice, u saradnji sa stanovnicima Savamale, skrenu pažnju na ovaj značajan i zapostavljeni deo grada.
Pod naslovom ”Urbani Inkubator: Beograd” deset grupa će biti pozvano da se nastani u Savamali i spovede projekte u oblasti umetnosti, kulture i socijalnih pitanja.
- Želja nam je da budemo prisutni u Savamali i privučemo lokalne, ali i internacionalne projekte, čija će realizacija trajati najmanje godinu dana, da radimo sa stanovnicima i predstavnicima vlasti na tome kako razviti ideje i vizije u jednom gradskom kvartu, sa umetničkim i socijalnim pristupom - objasnio je Miler-Viferig.
Ako kojim slučajem šetate danas nekom savamalskom ulicom i uđete u neko proizvoljno odabrano dvorište, neće biti ništa čudno da tamo zateknete skup trošnih kućeraka, često od drveta, kako, stisnuti jedan do drugog, krase to skromno dvorište uz neizbežan prizor veša kako se suši na konopcu iznad vaše glave.
- Bilo je mnogo projekata i planova, ali niko nije pitao ljude koji žive tamo šta oni žele od Savamale, kako da ona izgleda, čemu da služi, šta misle o infrastrukturi, novim prodavnicama… Mi ih pozivamo da se uključe i doprinesu svojim idejama, da govore o svojoj istoriji, porodici, životu tamo, kako vide taj prostor, o šarmantnim i ružnim mestima u Savamali - kaže Miler-Viferig.
Za vreme Drugog svetskog rata stradale su mnoge građevine u Savamali, a nakon njegovog završetka u njoj se nije ništa novo gradilo. Mnoga značajna zdanja počela su da propadaju, naročito nakon pretvaranja Karađorđeve u prometnu ulicu.
- Koristićemo mesta i prostore u Savamali koji godinama nisu korišćeni. Posmatramo Savamalu kao šarmantno mesto gde uz male intervencije značajne zgrade mogu doibiti novi duh i upotrebu - istakao je direktor Gete instituta, dodavši da su svi projekti, koje planiraju da realizuju u Savamaloj već primenjivani u Berlinu, Cirihu, Amsterdamu, Hamburgu.
Savamala je, primetio je Miler-Viferig, dugo zanemarivana, kao i ljudi koji žive u njoj, njih oko 2.000, zbog čega su odlučili da primene ideju ”kreativnog grada”, kakvi postoje širom Evrope i Amerike.
U okviru projekta ”Urban inkubator: Beograd” ideja je da se iskoriste postojeće radnje i zanatlijske radionice za pokretanje “mikro fabrika”, a stanovnici su pozvani da iznesu svoje mišljenje kako da se one ožive i razviju.
- Gradnja mikro fabrika ima umetničku i ekonomsku bazu i mogu poslužiti za otvaranje novih prodavnica i radionica. Ideja je da se pokaže kako ove ideje mogu da se pretvore u značajan ekonomski koncept - objasnio je Miler-Viferig.
Središte projekta ”Urban inkubator: Beograd” biće Španska kuća unutar koje će biti podignut paviljon.
Iako se ništa neće graditi, sve intervencije biće vidljive, a realizacija svih projekata u Savamali počinje krajem marta i verovatno će trajati do 2014. godine.
Jedan od projekata, prema rečima direktora Gete instituta, biće prikupljanje zvukova u Savamali - kompozicija, izjava ljudi o sebi, svojoj porodici, utiscima.
Ciriški magazin posvećen arhitekturi ”Camenzind”imaće svoju kancelariju u Savamali, a arhitekte i urbanisti iz Beograda diskutovaće o urbanističkim planovima, revitalizaciji, o tome šta bi se desilo kada bi Savamala doživela investicioni bum, sa ciljem da se uspostavi ravnoteža izmedju umetničkih projekata i investiranja, jer je ovo prvenstveno kulturna ideja.
Biće predstavljen i fizički model Savamale - kakva je bila, kakva je danas i kakva bi mogla da bude.
Za Miler-Viferiga posebno je značajan projekat primenjen u Hamburgu, koji je imao problema sa razvitkom svojih črtvrti, jer se stanovnici i investitori nisu slagali oko načina unapređenja tih krajeva. Zato su seli i jedna i druga strana je iznela svoje ideje, želje i rešenja. ”To je ideja koja, mislim, da je ključna za Savamalu”, ocenio je on.
Prvo što turisti ugledaju kada brodovima ulaze u Beograd, upravo je zapuštena Savamala, koja bi, ako bi joj se vratio status od pre Drugog svetskog rata, mogla da postane važan turistički centar, čime bi žiteljima Savamale bio omogućen bolji i kvalitetniji život, smatraju u Gete institutu.
- Ovaj projekat je prilika da se sagleda situacija u ovom gradskom kvartu i da se nešto povodom toga preduzme. Savamala ima mnogo potencijala, ali trenutno ne izgleda dobro. Ako bismo nekim od projekata uspeli da nateramo ljude da razmisle kako posmatraju svoj kvart, to bi bilo dobro - kaže Miler-Viferig.
On je uveren da će se nakon godinu dana zapaziti promene: ”Primetićemo da su ljudi počeli da razgovaraju međusobno”.
- Na kraju, verovatno 2014. ili 2015. godine, videćemo 10 mesta više koje koriste umetnici, stanovnici, tvrdeći da je to njihovo mesto. Imaćemo 20 ili možda 40-50 novih ljudi koji će raditi u Savamali, koristiće prostore za galerije, ateljea. Biće tu i paralelnog razvoja - biće više noćnih klubova, restorana, na to nemamo uticaj. Siguran sam da će biti više ljudi koji će se preseliti u Savamalu i u njoj prepoznati energiju i svoj prostor, ono što im treba - ocenio je direktor Gete instituta.
Nekada 100, a sada samo jedan bombondžija
Za vreme vladavine Obrenovića, a kasnije Karađorđevića, u Savamali su se gradile zgrade po uzoru na evropsku arhitekturu tog doba i naseljavali su je trgovci i zanatlije.
Ulica Gavrila Principa predstavljala je elitni trgovački i zanatlijski kvart, a u njoj je danas ostala jedino bombondžinica ”Bosiljčić“ (od 100 koliko ih je bilo u predratnom Beogradu) koja radi od 1936. godine.
