Šta je novo?

Rudnici Litijuma u Srbiji (Rio Tinto...)

Posle citanja ovog ne znam kako iko moze da bude ZA rudarenje. Ovo je kljuc:
Svako ko ima ikakvog znanja o materiji, jer je zbog dosadašnje male potražnje litijum dobijan na najjeftiniji mogući način, isparavanjem na odromnim plitkim jezerima , pa svakako ta metoda nije bila prikladna za naseljena područja.

Takođe, lažu da je ovo prvi takav projekat, ima ih koji su već daleko više odmakli od ovog našeg, već više puta postavljano na temi, a to ne odgovara trenutnoj histeriji.
 
Lazljivi profesori i akademici iz RS i USA urotili se protiv Rio Tinta i kamarile barona Minhauzena.
Od falsifikovanih potpisa do ekonomskih neistina.

Stigla i naredba partijskim papigama da dele objavu o zelenom Jadru.
...
 
referenca link ka članku telefraf rs :confused:
 
@Defke

Da li znate kako se uopste objavljuje naucni rad? Prvo rad pregleda urednik (editor), koji posle toga, ukoliko porceni da je rad dovoljno kvalitetan da bi se objavio u tom casopsiu, ga salje na recenziju. U zavisnosti od casopisa obicno budu dva, nekada i tri recenzenta. To su obicno ljudi koji poznaju materiju koja se obradjuje u datom radu. Tako da, ako mislite da je tako lako objaviti "naucni rad", posebno u casopisu ciji je impakt faktor 3.8 u zabludi ste.
Za one koji ne znaju, svaki naucni casopis poseduje impakt faktor koji u sustini odredjuje vaznost casopisa. Ako je preko 10 radi se o izuzetnom casopisu. Prosecni impakt faktor svih casopisa je oko 1.
 
„Kompanija je zakonski odgovorna za primenu svih mera zaštite životne sredine, a njen rad bi nadzirale državne institucije koje građani mogu da kontaktiraju ako sumnjaju da kompanija ne radi u skladu sa zakonom“.


Da li zastupnici rudnika na forumu veruju državi i državnim institucijama?
 
Sada je šansa za pro-rudnik stručnjake da napišu svoj tekst za "Nature" i opovrgnu ove tvrdnje. Čekamo.

Budžet i sve resurse imaju.
Imamo vec nacrt studije koji je znatno detaljniji od ovoga.

Ali ko zna, mozda i objave u 'Nature'.
@Defke

Da li znate kako se uopste objavljuje naucni rad? Prvo rad pregleda urednik (editor), koji posle toga, ukoliko porceni da je rad dovoljno kvalitetan da bi se objavio u tom casopsiu, ga salje na recenziju. U zavisnosti od casopisa obicno budu dva, nekada i tri recenzenta. To su obicno ljudi koji poznaju materiju koja se obradjuje u datom radu. Tako da, ako mislite da je tako lako objaviti "naucni rad", posebno u casopisu ciji je impakt faktor 3.8 u zabludi ste.
Za one koji ne znaju, svaki naucni casopis poseduje impakt faktor koji u sustini odredjuje vaznost casopisa. Ako je preko 10 radi se o izuzetnom casopisu. Prosecni impakt faktor svih casopisa je oko 1.
Za profesore fakulteta, koji pisu o nekom lokalnom problemu za koji oni cak ni u zemlji nema previse kvalifikovanih recenzenata, i nije toliko tesko.
 
Imamo vec nacrt studije koji je znatno detaljniji od ovoga.

Ali ko zna, mozda i objave u 'Nature'.

Za profesore fakulteta, koji pisu o nekom lokalnom problemu za koji oni cak ni u zemlji nema previse kvalifikovanih recenzenata, i nije toliko tesko.
Ovo je zaista naivno razmisljanje. Po Vasoj logici ja, kao naucni radnik, mogu da objavim rad da u mojoj ulici ne vazi Njutnov zakon gravitacije. Zaboga, radi se o lokalnom problemu i posto su jako male sanse da jos neko od naucnih radnika zivi u istoj ulici mogu da objavim moj "naucni rad". Realnost je drugacija. Svako istrazivanje mora da se oslanja na postojecu naucnu literaturu i teorijske okvire. Metodologija koja se koristi u istrazivanju mora biti jasno opisana kako bi bilo jasno kako su podaci prikupljeni i analizirani. Zakljucci rada moraju biti logicno izvedeni iz prezentovanih podataka i analiza. I sve to ide na peer review. I bilo koji casopis koji drzi do svoje reputacije ce odbiti rad ukoliko nije baziran na cinjenicama.
 
tri studije o uticaju na životnu sredinu su radili profesori sa ozbiljnih fakulteta univerziteta u bg... kakav časopis, njihovo je da provere tehnički da li je sve u skladu sa pravilima, citiranost, uvod, zakljičak... niko se tamo ne bavi kvalitetom rada. Objaviće ti i rad o prestanku važenja Njutnovog zakona ako povežeš razne radove i izneseš svoj zaključak.. i ako platiš ;)
 
tri studije o uticaju na životnu sredinu su radili profesori sa ozbiljnih fakulteta univerziteta u bg... kakav časopis, njihovo je da provere tehnički da li je sve u skladu sa pravilima, citiranost, uvod, zakljičak... niko se tamo ne bavi kvalitetom rada. Objaviće ti i rad o prestanku važenja Njutnovog zakona ako povežeš razne radove i izneseš svoj zaključak.. i ako platiš ;)
Jeste, studije koje niko ne proverava su validnije od radova koje neko ipak proverava. /s
 
tri studije o uticaju na životnu sredinu su radili profesori sa ozbiljnih fakulteta univerziteta u bg... kakav časopis, njihovo je da provere tehnički da li je sve u skladu sa pravilima, citiranost, uvod, zakljičak... niko se tamo ne bavi kvalitetom rada. Objaviće ti i rad o prestanku važenja Njutnovog zakona ako povežeš razne radove i izneseš svoj zaključak.. i ako platiš ;)
Naravno, kada bi se zezali. Upravo ste pokazali da ne znate kako funkcionise objavljivanje naucnog rada.
I sto se tice placanja, takodje. Ne placa se objavljivanje rada vec open access. Zato naprimer bilo koji rad koji objavljuje Nature research moze da se skine sa bilo kog racunara. Ali isto tako postoje casopisi gde se prilikom objavljivanja ne placa nista ali zato je ogranicen dostup.
 
je l persiramo ovde na temi? nije običaj na forumu pa da znam da ne uvredim nepoštovanjem...

ne sumnjam da postoje ozbiljniji časopisi, koji možda i imaju širu kritičku analizu rada. Ali ovde sam ubeđen da je nije bilo. Čak ovaj rad možda i nije netačan, ali zakljiučak nije ono čemu se ovde ljudi nadaju većinom. Zaključak je da su rudnici uglavnom u pustinji a eto ovaj je u prirodi i zato ga ne treba sprovoditi. OK, to je legitiman stav, ali nije se dotakao suštine.
 
ne znam, uzmem samo dnevnicu i ne zadržavam se mnogo.
 
je l persiramo ovde na temi? nije običaj na forumu pa da znam da ne uvredim nepoštovanjem...

ne sumnjam da postoje ozbiljniji časopisi, koji možda i imaju širu kritičku analizu rada. Ali ovde sam ubeđen da je nije bilo. Čak ovaj rad možda i nije netačan, ali zakljiučak nije ono čemu se ovde ljudi nadaju većinom. Zaključak je da su rudnici uglavnom u pustinji a eto ovaj je u prirodi i zato ga ne treba sprovoditi. OK, to je legitiman stav, ali nije se dotakao suštine.
OK, moze i bez persiranja.
Naravno da postoje. Primera radi postotak prihvacenih radova u casopisu Nature (ne brkati sa Scientific reports) je oko 8%. Dakle 92% radova bude odbijeno. Da se ne lazemo, postoje i casopisi gde je verovatno moguce objaviti sve i svja ali to su obicno casopisi ciji je impakt faktor mizeran i koji nemaju nikakvu vrednost. Scientific reports je dobar casopis i cisto sumnjam da bi objavili nesto sto nije naucno utemeljeno. Da komentarisem sam rad ne zelim, nisam strucan.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Mel
Ne znam, preporučujem svima koji misle da je naučni rad iz Nature-a neutemeljen, da odu i da popiju vodu sa tih lokacija. Evo može predsednik da da lični primer i na taj način da garancije kako je voda tu okej.
 
Ne znam, preporučujem svima koji misle da je naučni rad iz Nature-a neutemeljen, da odu i da popiju vodu sa tih lokacija. Evo može predsednik da da lični primer i na taj način da garancije kako je voda tu okej.
Jos jednom, da se ne siri netacna informacija, rad nije objavljen u casopisu Nature vec Scientific reports koji izdaje Nature research. U postu vise ima link gde su navedeni svi casopisi koje oni objavljuju. Najpoznatiji je naravno Nature.
 
Evo moja greška Scientific reports koji izdaje Nature research-a a koji je opet deo Nature-a. Šta je tebi relevantniji izvor informacija: isečak iz politike ili ovo?
 
Ovo je zaista naivno razmisljanje. Po Vasoj logici ja, kao naucni radnik, mogu da objavim rad da u mojoj ulici ne vazi Njutnov zakon gravitacije. Zaboga, radi se o lokalnom problemu i posto su jako male sanse da jos neko od naucnih radnika zivi u istoj ulici mogu da objavim moj "naucni rad". Realnost je drugacija. Svako istrazivanje mora da se oslanja na postojecu naucnu literaturu i teorijske okvire. Metodologija koja se koristi u istrazivanju mora biti jasno opisana kako bi bilo jasno kako su podaci prikupljeni i analizirani. Zakljucci rada moraju biti logicno izvedeni iz prezentovanih podataka i analiza. I sve to ide na peer review. I bilo koji casopis koji drzi do svoje reputacije ce odbiti rad ukoliko nije baziran na cinjenicama.
Naivno je misliti da su recenzenti do detalja upuceni u lokalnu situaciju. Ovde je npr glavni problem to sto se zagadjenje arsenom pripisuje iskljucivo istraznim busotinama, iako je bilo poplava u rudnjiku Stolice jos ranije. Upitan je i ovaj podatak da se od poljoprivrede tu uzme 17k po hektaru godisnje (jedino ako Koluvija tu gaji svoje proizvode), pa onda poredjenje samo sa rudnom rentom sto ne stoji.

Inace je sve sto su naveli navedeno i u studiji uticaja na zivotnu sredinu. Nista epohalno novo i skriveno nije objavljeno. Barem su u ovom radu prestali da pricaju o zagrevanju kiseline na 240 stepeni (sto se kao 'cinjenica' vrti na svakom drugom instagram postu) vec lepo kazu da ce biti na 90 stepeni kao sto je navedeno u projektu.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Mel
Naivno je misliti da su recenzenti do detalja upuceni u lokalnu situaciju. Ovde je npr glavni problem to sto se zagadjenje arsenom pripisuje iskljucivo istraznim busotinama, iako je bilo poplava u rudnjiku Stolice jos ranije. Upitan je i ovaj podatak da se od poljoprivrede tu uzme 17k po hektaru godisnje (jedino ako Koluvija tu gaji svoje proizvode), pa onda poredjenje samo sa rudnom rentom sto ne stoji.

Inace je sve sto su naveli navedeno i u studiji uticaja na zivotnu sredinu. Nista epohalno novo i skriveno nije objavljeno. Barem su u ovom radu prestali da pricaju o zagrevanju kiseline na 240 stepeni (sto se kao 'cinjenica' vrti na svakom drugom instagram postu) vec lepo kazu da ce biti na 90 stepeni kao sto je navedeno u projektu.
Naivno je verovati da zakoni fizike ili hemije nisu isti u Gornjim Nedeljicama, mojoj ulici ili bilo gde na svetu. Recenzent i ne treba da bude upucen do detalja u lokalnu situaciju. Ali treba da bude strucan da oceni da li predstavljeni istrazivacki rad ima naucnu vrednost i da je baziran na naučnim činjenicama. Naprimer, ako se vrsi analiza uzorka dobijenog u laboratoriji, koji moze da ima neka svoja karakteristicna svojstva, recenzent nije duzan da bude upoznat konkretno sa vasim uzorkom i da ga prvo sam analizira. Ali ste zato Vi kao autor duzni da ukazete u radu na koji nacin je dobijen uzorak i kako je vrsena analiza. Na osnovu toga, neka druga istrazivacka grupa moze, ukoliko zeli, da izvrsi ista ili slicna merenja i da potvrdi, modifikuje ili ospori vase nalaze. Inace, pomenuti rad ne treba uzimati kao sveto slovo. Vrlo je moguće da bi detaljnija analiza dala drugačije rezultate.
 
Evo moja greška Scientific reports koji izdaje Nature research-a a koji je opet deo Nature-a. Šta je tebi relevantniji izvor informacija: isečak iz politike ili ovo?
Naravno da rad objavljen u naucnom casopisu ima, upravo zbog recenzije koju prolazi, vecu tezinu nego clanak u novinama. Ali isto tako ne treba uzimati jedan rad kao apsolutnu istinu koja nije podlozna promenama.
 
Radi bez dozvole, ali po najvišim ekološkim standardima.

I pazite sad. Ovde imamo članove koji veruju baš ovim državnim institucijama. Oni veruju 🙏

Screenshot_20240726-161805.png
 
Vrh