Svako ko ima ikakvog znanja o materiji, jer je zbog dosadašnje male potražnje litijum dobijan na najjeftiniji mogući način, isparavanjem na odromnim plitkim jezerima , pa svakako ta metoda nije bila prikladna za naseljena područja.
www.021.rs
Ovo i nije istrazivanje, ovde su samo profesori koji su medijski vec angazovani protiv RT skupili sve svoje tvrdnje i prezentovali kao 'naucni rad'.
Da budemo posteni, rad nije objavljen u Nature casopisu nego Scientific reports koji izdaje Nature Research.
Imamo vec nacrt studije koji je znatno detaljniji od ovoga.
Za profesore fakulteta, koji pisu o nekom lokalnom problemu za koji oni cak ni u zemlji nema previse kvalifikovanih recenzenata, i nije toliko tesko.
Ovo je zaista naivno razmisljanje. Po Vasoj logici ja, kao naucni radnik, mogu da objavim rad da u mojoj ulici ne vazi Njutnov zakon gravitacije. Zaboga, radi se o lokalnom problemu i posto su jako male sanse da jos neko od naucnih radnika zivi u istoj ulici mogu da objavim moj "naucni rad". Realnost je drugacija. Svako istrazivanje mora da se oslanja na postojecu naucnu literaturu i teorijske okvire. Metodologija koja se koristi u istrazivanju mora biti jasno opisana kako bi bilo jasno kako su podaci prikupljeni i analizirani. Zakljucci rada moraju biti logicno izvedeni iz prezentovanih podataka i analiza. I sve to ide na peer review. I bilo koji casopis koji drzi do svoje reputacije ce odbiti rad ukoliko nije baziran na cinjenicama.
Jeste, studije koje niko ne proverava su validnije od radova koje neko ipak proverava. /stri studije o uticaju na životnu sredinu su radili profesori sa ozbiljnih fakulteta univerziteta u bg... kakav časopis, njihovo je da provere tehnički da li je sve u skladu sa pravilima, citiranost, uvod, zakljičak... niko se tamo ne bavi kvalitetom rada. Objaviće ti i rad o prestanku važenja Njutnovog zakona ako povežeš razne radove i izneseš svoj zaključak.. i ako platiš
Naravno, kada bi se zezali. Upravo ste pokazali da ne znate kako funkcionise objavljivanje naucnog rada.tri studije o uticaju na životnu sredinu su radili profesori sa ozbiljnih fakulteta univerziteta u bg... kakav časopis, njihovo je da provere tehnički da li je sve u skladu sa pravilima, citiranost, uvod, zakljičak... niko se tamo ne bavi kvalitetom rada. Objaviće ti i rad o prestanku važenja Njutnovog zakona ako povežeš razne radove i izneseš svoj zaključak.. i ako platiš
OK, moze i bez persiranja.
Да ли верују молеру Ђуки и лепо монтираној анимацији коју је поделио?
Jos jednom, da se ne siri netacna informacija, rad nije objavljen u casopisu Nature vec Scientific reports koji izdaje Nature research. U postu vise ima link gde su navedeni svi casopisi koje oni objavljuju. Najpoznatiji je naravno Nature.
Naivno je misliti da su recenzenti do detalja upuceni u lokalnu situaciju. Ovde je npr glavni problem to sto se zagadjenje arsenom pripisuje iskljucivo istraznim busotinama, iako je bilo poplava u rudnjiku Stolice jos ranije. Upitan je i ovaj podatak da se od poljoprivrede tu uzme 17k po hektaru godisnje (jedino ako Koluvija tu gaji svoje proizvode), pa onda poredjenje samo sa rudnom rentom sto ne stoji.
Naivno je verovati da zakoni fizike ili hemije nisu isti u Gornjim Nedeljicama, mojoj ulici ili bilo gde na svetu. Recenzent i ne treba da bude upucen do detalja u lokalnu situaciju. Ali treba da bude strucan da oceni da li predstavljeni istrazivacki rad ima naucnu vrednost i da je baziran na naučnim činjenicama. Naprimer, ako se vrsi analiza uzorka dobijenog u laboratoriji, koji moze da ima neka svoja karakteristicna svojstva, recenzent nije duzan da bude upoznat konkretno sa vasim uzorkom i da ga prvo sam analizira. Ali ste zato Vi kao autor duzni da ukazete u radu na koji nacin je dobijen uzorak i kako je vrsena analiza. Na osnovu toga, neka druga istrazivacka grupa moze, ukoliko zeli, da izvrsi ista ili slicna merenja i da potvrdi, modifikuje ili ospori vase nalaze. Inace, pomenuti rad ne treba uzimati kao sveto slovo. Vrlo je moguće da bi detaljnija analiza dala drugačije rezultate.
Naravno da rad objavljen u naucnom casopisu ima, upravo zbog recenzije koju prolazi, vecu tezinu nego clanak u novinama. Ali isto tako ne treba uzimati jedan rad kao apsolutnu istinu koja nije podlozna promenama.
