Istorijsko saznanje i istorijska svest
Autorka knjige Dominantna i neželjena elita, profesorka Latinka Perović, na kraju se zahvalila svojim kolegama na učešću u razgovoru o knjizi i dodala da na promocijama uvek sebi dozvoljava da samo izloži nekoliko napomena koje smatra bitnim o istoj.
- Pre svega, ja razlikujem istorijsko saznanje od istorijske svesti. Istorijsko saznanje je rezultat proučavanja, rezultat iskustava, upoređivanja sa drugima, rezultat znanja. Dakle, to je ono što je saznajno. Ono je, nažalost, po nekom nepisanom usudu naše istorije, često inferiornije od istorijske svesti koja je sazdana od sećanja, legendi i mitova koja je vrlo važna za egzistenciju jednog naroda, ali nije izraz onoga što je saznajno, što je egzaktno, sigurno i pouzdano. Profesor Miodrag Popović je to tumačio činjenicom da mi još nismo izišli iz faze romantizma. Pripadam njegovim đacima, i zajedno sa, možda njegovom poslednjom generacijom, mislim da nije stvar samo u dugom trajanju romantizma nego je stvar u našoj percepciji naše istorije i našem odnosu prema razdobljima 19. i početka 20. veka. Nikada nisam, zajedno sa svojim brojnim kolegama – naročito onim srednje generacije, pripadala onoj istoriografskoj školi koja je vršila redukciju u prošlosti i birala poželjne junake za istoriju. Naša je istorija takva kakva jeste i mi nju moramo prvo poznavati, zatim, ako je ikako moguće, razumevati, i to razumevanje smatrati nekim rezultatom.
Kada je Slobodan Jovanović pitao svoga oca čiji je život bio jako vezan za Novi Sad i Vojvodinu, prvog ideologa liberalizma u Srbiji –
zašto ste toliko romantizovali prošlost, Vladimir Jovanović je rekao:
Ali mi nismo imali od čega drugog da pođemo. Od tada je prošlo više od 150 godina i mislim da bismo mi u osvrtu na našu istoriografiju mogli da kažemo da već postoje neki slojevi na koje se možemo osloniti umesto da sebi pričamo bajke, legende i mitove.
Veliki je napredak što postoji pluralna istoriografija u Srbiji ma koliko to vama slučajno izgledalo, ali smem sa sigurnošću da kažem da smo mnogo više uradili nego što je pročitano. Ponekad, ne bole samo ruke istoričara od teških knjiga u kojima je sažeta ta naša istorija, nego i od pitanja koje ti izvori postavljaju a o kojima mi ne govorimo.
Mislim da naš bilans na prelazu u 21. vek nalaže da mi pokušamo ne samo da postavimo pitanja, nego i da tražimo odgovore i da na taj način pripremamo jednu drugačiju elitu koja bi krčila put jednom, kako je to rečeno, zapuštenom narodu, siromašnom narodu i zaostalom narodu, još uvek. To su neke odgovornosti i obaveze istoričara i mislim da svako treba da radi ono što može. Istorija mora biti odvojena od dnevne politike, od propagande, od banalizacije i mora biti shvaćena kao ozbiljan poziv ne samo profesionalaca već i intelektualaca koji imaju znanja, ali i morala.
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/lat ... _id=311951