Čudno je kako zabavljeni sopstvenim svakodnevnim problemima ponekad ne primećujemo čak i događaje koji su od trajne, civilizacijske važnosti. Ova slika će verovatno postati klasika, deo udžbenika koji opisuju kraj početne faze istraživanja Sunčevog sistema i otvaranja jedne potpuno nove i sasvim različite. Ne znam da li ju je kod nas uopšte neko i preneo. A ipak smo 17. Septembra na bivšoj i degradiranoj planeti Plutonu bukvalno otkrili jedan sasvim novi svet za koji niko nije ni pretpostavljao da može postojati. Ljudi su se davno zasitili istih slika i prestali da obraćaju pažnju na to šta ima u Sunčevom sistemu. Jer sve što smo videli je bila ili jednolična površina izbrazadana kraterima, ili beskrajna kamena pustinja Marsa, ili savršeno neprovidne površine gasovitih planeta. I, kad je svet već prestao da obraća pažnju, ispostavlja se da poslednja nepoznata, i najdalja sa starog spiska "planeta" ustvari nudi pejsaž koji je najsličniji Zemlji. Petnaest minuta posle prolaska pored Plutona sonda "Novi Horizonti" se okreće unazad i pravi ovu neverovatnu fotografiju u kojoj se rub Plutona ocrtava naspram dalekog Sunca. Kliknite za veću rezoluciju i razgledajte ... ako vam klik za nju radi. Pošto kod mene to iz nekog razloga ne funkcioniše, ispod svake slike sam za svaki slučaj stavio i direktne linkove.
Zadivljujuće je da ovde postoji minimalno 12 različitih slojeva retke, ali ipak prave atmosfere, ogromne planine od skoro 4000 metara visine potpuno napravljene od vodenog leda koje se uzdižu iznad krivine horizonta, azotna mora sa lednicima koji teku. U "vazduhu" se vide prave magle i izmaglice, kao na Zemlji, postoje vremenske prilike koje se možda i svaki dan menjaju, sante leda koje se sudaraju i lome, glečeri koji teku, aktivni azotni ciklus tačno kao Zemaljski vodeni ciklus (voda->isparavanje->oblaci-> kiša->voda).
Zamislite kakav bi vidik bio stajati na vrhu jedne od ovih planina gledajući ispod sebe zakrivljen horizont male planete načičkan planinama i morima? Sve se to ne vrti oko neke daleke i nama nedostžne zvezde, nego je ovde kod nas, takoreći u "komšiluku". I što je najlepše, taj komšiluk u obliku interesantnog dela Sunčevog sistema se upravo
znatno proširio. Jer Pluton je samo prvi od bezboj malih i verovatno sličnih objekata Kuiperovog pojasa koji, kao što smo sada videli, uopšte ne moraju biti mrtvi i neaktivni zato što su tako daleko od Sunca. Umesto svega 8 planeta i jedne bivše i degradirane, dobijamo desetine i stotine hiljada velikih i malih objekata od kojih su mnogi možda baš ovakvi, dinamični i aktivni.
http://www.nasa.gov/sites/default/files ... inal_0.png
http://www.nasa.gov/sites/default/files ... 7-15_0.png
http://www.nasa.gov/sites/default/files ... pdated.png
http://www.nasa.gov/sites/default/files ... -17-15.jpg
http://www.nasa.gov/sites/default/files ... -17-15.jpg
http://www.nasa.gov/feature/pluto-wows- ... t-panorama