BEOGRAD - GRAD BUDUĆNOSTI Razvoj zasnovan na štednji energije
Struja iz vetrenjača duž Dunava
LANA GEDOŠEVIĆ | 28. 05. 2010. - 00:02h | Foto: AFP | Komentara: 0
Najsavremenija LED rasveta u Bulevaru kralja Aleksandra, kao i solarna rasveta na Adi Huji, samo su neki od projekata koji bi trebalo da doprinesu smanjenju potrošnje i poboljšanju energetske efikasnosti u prestonici. Ispituje se i mogućnost proizvodnje električne energije pomoću vetrenjača, ali i korišćenje biomase, uglavnom za zagrevanje prostora.
Postavljanje LED osvetljenja u Bulevaru praktično će biti pilot projekat za ovakvu vrstu rasvete. Ova tehnologije troši nekoliko puta manje energije od sijalica koje se inače koriste za osvetljenje ulica.
DUGO TRAJU
- Ova vrsta rasvete daje odlično osvetljenje, mnogo bliže dnevnom svetlu, a potrošnja struje je u proseku četiri do šest puta manja. Te sijalice bi trebalo da traju 20 godina, odnosno 50.000 sati, za razliku od ovih koje se sada koriste i čiji je rok oko 15.000 sati. U startu one možda jesu skuplje, ali troše manje energije, bolje svetle, traju duže, i nema održavanja - kaže za „Blic“ gradski arhitekta Dejan Vasović.
Prema njegovim rečima, kompletna svetska industrija kreće se u tom pravcu, tako da će u narednih nekoliko godina sve svetiljke biti LED tehnologije.
Projekat koji će izvesno biti realizovan ove godine je postavljanje solarne javne rasvete na keju na Adi Huji. Te svetiljke (ukupno 50) će se snabdevati strujom iz solarnih panela, koja se tokom dana akumulira u baterijama, a tokom noći troši iz njih.
- Rasveta koja tamo postoji biće demontirana i iskorišćena da osvetljava dolazne puteve do Ade Huje. U isto vreme, na keju će biti postavljena najmodernija solarna rasveta. Projekat košta devet miliona dinara i trebalo bi da bude završen u septembru - kaže Marko Stojanović, direktor Uprave za energetiku.
Okvirna projekcija je da bi na ovaj način godišnje moglo da se uštedi oko 20.000 kilovat sati struje (oko 30 tona uglja), dok bi zagađenje (emisija ugljen-dioksida) bilo svedeno na minimum.
Uprava za energetiku trenutno radi i na istraživanju potencijala energije vetra i pronalaženju najpovoljnijih mesta za izgradnju vetroelektrana. Potencijalne lokacije su pojas oko Ade Ciganlije i deo grada iznad Ade Huje prema Višnjičkom brdu, a početne procene su da se u Beogradu može proizvesti oko 10 mega vati, uz prosečno godišnje iskorišćenje od 2.000 sati.
GREJANJE NA SLAMU
Korišćenje alternativnih izvora energije nije novina, ali su kod nas takvi projekti tek u povoju. Jedan od njih sprovodi JKP „Beogradske elektrane“, koje koristi biomasu (baliranu slamu) za zagrevanje staklenika PKB-a u Padinskoj skeli.
- Ova biomasa se ne mora posebno pripremati. Slama se samo ubaci u ložište, gde sagori i pređe u toplotnu energiju. Ideja je da se napravi veće postrojenje koje bi na biomasu zagrevalo i prostorije PKB-a, ali i susedne, stambene objekte, školu... Takav projekat je već urađen, a njegove dobre strane su i ušteda u korišćenju gasa i struje, kao i smanjenje zagađenja - objašnjava Vasović.
Prema njegovim rečima, „Beoelektrane“ su na Senjaku preradile jedan od kotlova koji sada radi na pelete (presovana piljevina), i na ovaj način se zagreva izvestan broj stanova.
- Od ove vrste energenta ostaje vrlo malo pepela jer je velika iskorišćenost materijala, a emisija ugljen-dioksida praktično je neutralna - kaže Vasović ističući da se ovaj energent trenutno kupuje od raznih proizvođača.
Gradske vlasti imaju nameru da u saradnji sa JKP „Gradsko zelenilo“ naprave peletarnica, za šta bi se koristilo granje i trupla koja se sada uglavnom ne koriste nizašta. Taj biootpad bi se mleo, briketirao i prodavao „Beoelektranama“. Ilustracije radi, „Zelenilo“ godišnje sakupi oko 10.000 kubnih metara granja i 500 kubika trupaca drveta. Procena je da bi se od te količine godišnje moglo proizvesti oko 3.000 tona briketa, čija je vrednost na tržištu oko 360.000 evra.
Izvor:
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/191393/Struja-iz-vetrenjaca-duz-Dunava