Šta je novo?

Razvoj novobeogradskih blokova

Bul.Mil.Milankovica uz prugu. Verovatno priprema iza skode...
20241214_104229.jpg
 
Наплаћују силне паре од рекламе на крову, а жале се да не могу сами да реше проблем. Звекнуо би им ја пар казну од неколико десетина хиљада, па да видиш како ће не моћи, већ морати да реше проблем. Фолиранти.
 
Наплаћују силне паре од рекламе на крову, а жале се да не могу сами да реше проблем. Звекнуо би им ја пар казну од неколико десетина хиљада, па да видиш како ће не моћи, већ морати да реше проблем. Фолиранти.
Kao neko ko ima poznanika u toj zgradi znam da naplaćuju bedne pare. Boje se da promene cene pa da im odu reklame.

Ja sam se zezao sa drugarom, za te pare ja ću sa zakupim i da imam svoje ime na vrhu zgrade. Verovatno agencija više plati struju nego mesto za reklamu.


Elem to je opet nešto evrica više nego druge zgrade bez reklama. Stvarno je nedopustivo da zgrada dodje u takvo stanje + da se još traže pare od grada za obnovu.

Da se traži novac za energetsko sređivanje zgrada razumem..
 

Ove nadstrešnice su u jezivom stanju, ovo bi trebalo porušiti pod hitno pa zameniti ih u istom obliku nekim laganijim materijalom, ne deluju mi baš racionalno projektovane sa ovako masivnim pločama i tankim nosačima. Sve te zgrade imaju veliki broj stanova i pojedinačno ne bi morale da se izdvoje ogromne pare za sanaciju fasade, radi se očigledno o tome da ljudi ne žele da brinu o zajedničkoj imovini, ali će izgleda većina biti prisiljena ako ne žele da im svaki izlazak napolje bude kao u ratnoj zoni.
 
@Вожд "naselje Sunca otrgnuto od močvare" a na fortografiji se bukvalno vidi kultivisana njiva. Mora da su je obrađivale žabe i kormorani.

Povraća mi se više od današnjeg papagajskog ponavljanja davno raskrinkanih propagandnih komunističkih mantri o nikad viđenom progresu i napredovanju.

Kad bolje razmislim, imaju dosta savremen prizvuk.
 
Знам ја то, обрати се за исправку аутору текста..
 
Данас – 23.12.2024. објављен је рани јавни увид за потребе израде ПДР простора између булевара Хероја са Кошара, комплекс ССГ, улице Омладинских бригада и инфраструктурног појаса железничке пруге. Све имате овде https://www.beograd.rs/cir/gradski-...a-i-infrastrukturnog-pojasa-zeleznicke-pruge/

Реч је о делу блока 41А који се налази између постојеће бензинске станице (комплекс ССГ-Станица за Снадбевање Горивом) и железничког надвожњака који је у градњи. Радиће се комерцијални садржаји и с обзиром да је инвеститор предузеће Ауто Свет доо (Auto World) које се бави увозом и прометом возила и резервних делова, овде ће бити и салон половних возила, продавнице ауто делова и додатне опреме. Сада имају објекат у насељу Ледине у Виноградској улици и мањи плац (у закупу) у насељу Бежанијска коса у Недељка Гвозденовића.

Планом је предвиђено да улаз у будући комерцијални комплекс буде једносмерни који се одваја са постојећег улаза у бензинску станицу. За излаз из комплекса се планира саобраћајница ЈС_1 која ће ићи иза постојеће бензинске станице и постојећег ауто центра „Петошевић“ и излазиће на Омладинских бригада. С обзиром да ће се комплекс градити поред железничког насипа и да ће та нова саобраћајница ићи дуж насипа, „Инфраструктура железнице Србије“ је дала своје мишљење, а сагласно проширењу самог железничког насипа за још по један колосека са сваке стране насипа. Заокружио сам црвеним шта је битно у мишљењу.
Неколико скица и ортофото.

Ортофото_
ортофото_.JPG


Ортофото-граница ПДР-а
ортофото.JPG


Катастарске парцеле
катастарске парцеле.JPG


Неизграђено земљиште
неизграђено земљиште.JPG


Постојеће коришћење земљишта
постојеће коришћење земљишта.JPG


Планирана намена површина
планирана намена површина.JPG


Улаз и излаз из комерцијалног комплекса
улаз у ауто плац.JPG


Мишљење инфраструктуре железнице
мишљење железнице1.JPG
мишљење железнице2.JPG
 
Ove nadstrešnice su u jezivom stanju, ovo bi trebalo porušiti pod hitno pa zameniti ih u istom obliku nekim laganijim materijalom, ne deluju mi baš racionalno projektovane sa ovako masivnim pločama i tankim nosačima. Sve te zgrade imaju veliki broj stanova i pojedinačno ne bi morale da se izdvoje ogromne pare za sanaciju fasade, radi se očigledno o tome da ljudi ne žele da brinu o zajedničkoj imovini, ali će izgleda većina biti prisiljena ako ne žele da im svaki izlazak napolje bude kao u ratnoj zoni.
Niste upoznati sa situacijom u tim zgradama a dajete sebi za pravo da komentarisete desavanja u istim. Dakle, kao neko ko zivi u tim soliterima i ko se u zadnjih godinu dana bavi svojom zgradom, sa jos nekolicinom komsija i profesionalnim upravnikom, mogu da kazem da nasa zgrada ima oko 3500e mesecnog budzeta od investicionog odrzavanja, koje je uvedeno pre tacno godinu dana i da na sve nacine pokusavamo da dodjemo do firme koja bi htela da radi ovu sanaciju koja je vrlo kompleksna, jer su zgrade stare, a pritom imaju 17 spratova, ali smo od svih firmi koje smo kontakrirali bili odbijeni, jer ova sanacija nije toliko isplativa i sve gradjevinske firme vec imaju i previse posla da bi usle u ovo. Podizanje energetskog pasosa za nase zgrade je jako skupo, ali smo takodje konkurisali i za to, na konkursu EBRD. U poslednjih par meseci smo pritiskom na Gradsko stambeno uspeli da dodjemo do firme Concord West koja nam je dala ponudu za projekat za kompletnu sanaciju fasade koji iznosi 14 400e, dakle samo projekat, dok o cifri za izvodjenje radova nisu hteli nista da nam kazu, makar ni okvirno. Da podsetim da je Blok 30 zasticen od Zavoda za zastitu spomenika, pa svako izvodjenje radova na zgradama zahteva i njihovo odobrenje, kao i vracanje u prvobitan izgled. Sada smo dosli i do ponude Vojne ustanove koja odrzava zgrade, koja bi za 30ak hiljada eura ugradila konzolne nosace na svaku terasu i tako obezbedila da ne dodje vise do padanja betonskih blokova, kao sto je do sad bio slucaj.
Sto se tice nadsresnica, one se nalaze na gradskom gradjevinskom zemljistu, pa samim tim nismo sigurni da zgrade mogu da rese taj problem, jer nije na parceli zgrade, s toga i jeste upitan grad za pomoc, ali do sad nismo dobili nikakvu pomoc, osim postavljanja ograda.
Ako ovde na forumu postoji neko ko moze da nam pomogne da isteramo ovu pricu sa sanacijama fasade na pravi nacin, neka mi se slobodno javi preko dm.
Srdacan pozdrav
 
То је чланак из Политике из 2019.године

Недеља, 03.03.2019. у 11:04, Бранка Васиљевић

Насеље сунца отргнуто од мочваре​

 
Знам да се ово вероватно никад неће спровести у дело, али шта кажете на идеју да се свим факултетима БУ (осим Пољопривредном факултету и ФДУ) понуди да им држава изгради нове зграде факултета на месту ГСП депоа у блоку 66 и делу блока 66А ближем Булевару хероја са Кошара, а они би заузврат држави дали зграде у центру града где им се тренутно налазе факултети и онда би те зграде или држава реновирала и дала им неку другу намену, или би их продала неком инвеститору који би их срушио и на том месту изградио стамбено-пословне зграде, а продајом тих зграда и плацева држава би надокнадила трошкове градње нових зграда факултета. Паралелно с овим завршило би се са изградњом станова за младе научнике у блоку 32, док би у блоку 39 био изграђен Нови студентски град за 10.000 београдских студената који немају решено стамбено питање, а може евентуално и на углу Омладинских бригада и Милутина Миланковића да се изгради нова зграда за неки факултет ако остане места.
Избећићу да користим неке теже рећи него сулудо и ирационално. Да се у Блоку 39 евентуално изгради нова зграда за неки од факултета који кубури са простором, и дели просторије са другим факултетом, то је у реду. Премда, пренећу вам став, који ми је пренео један студент Биолошког факултета (а ситуација је вероватно слична са неким другим факултетима): категорички против пресељења било где ван "Круга двојке", па макар у истом имали и само једну шупу. Има ту до статусног симбола, и центропомодарства.

"Круг двојке" је зона такве густине градских садржаја, са тако малим саобраћајним површинама, да свега око 12% потреба је могуће обавити колима. Остало мора бити или пешке, или површински јавни превоз, или бицикл, или метро кога нема, или воз и међуградски аутобус који су укинути. Оно што је карактеристично за вишу средњу класу и елиту која себи може да купи стан у центру, то је да већина њих ни не признаје друго превозно средство осим кола. Због неатрактивног, спорог, непоузданог, прљавог јавног превоза, и немогућности функционисања колима, стара трговинска црта Круга двојке је нестала. Али је остала другоразредна трговинска зона, туризам, студенти, староседеоци... Односно центар и даље није пропао. Оно што треба да остане, а што се обично дешава са уским старим центрима у разумним друштвима, он остаје зона туриста, наследника станова, неких врста бизниса, центар администрације, неких врста трговине и услуга, културе, уметности и... образовања и студената! Дакле, у питању су групе корисника које нису јако везане за лична кола, а да притом да због разноврсности и живости у сваком углу не дође до фавелизације и гетоизације. Врло важан фактор је и већ изграђена огромна универзитетска инфраструктура, зграде наменски пројектоване баш за студије.

Чак је и Нови Београд пренасељен у односу на своју инфраструктуру. Ако постоји потражња за новим становима и квадратима, то треба да буде пре свега у новим уређеним насељима, везаним пре свега за БГ:ВОЗ и/или метро, у најгорем случају неки унапређени трамвај. Чак и нове факултетске зграде се могу планирати у односу на мрежу масовог шинског превоза, па и нови студентски домови. Један од парадокса је и то да је једино Факултет драмских уметности на пешачкој раздаљини од Студентског града. То иде у прилог томе да се неки од факултета који кубуре са простором преселе баш у Блок 39.

Даље, Београд је пре 10 година имао 90.000 студената државних факултета, од којих је (рецимо), половина из унутрашњости. Има само 10.000 места у студентским домовима. Цена изнајмљивања стана је ужасна. Градњом нових студентских домова се дампигује цена станова, обара се номинални БДП, али расте БДП по куповној способности, смањују се социјалне разлике и читав систем последица које вуче неједнакост. Али, ти нови студентски домови требају бити позиционирани тако да се смањи средње путовање студената до факултета. Дакле, лева обала Саве има вишак места у студентским домовима у односу на број студената и места на факултетима, а десна обала Саве, има "вишак факултета у односу на места у студентским домовима". То значи да, рецимо, ако део Депоа Дорћол иселимо, ту треба да се граде не приватни станови већ студентски дом.

Ако и неку трећу локацију одредимо да се тамо изгради неки факултет, рецимо, Дунавски венац уз Железничку станицу Крњача, или у Раковици, тамо треба да се одмах планирају студентски домови. За студенте из Београда, и за запослене је тешко направити ефекат компактног урбанизма за смањење потреба за моторним саобраћајем, али са студентима из унутрашњости је то могуће формирањем паметног везивања зона факултета и студентских домова.
 
Градњом нових студентских домова се дампигује цена станова, обара се номинални БДП, али расте БДП по куповној способности, смањују се социјалне разлике и читав систем последица које вуче неједнакост.
Претпостављам да си то и мислио када си рекао "расте по куповној способности" али стварање нове вредности у виду студентксих домова у пракси никако не обара БДП, нити би па и да охлади цену кирије (за шта не мислим да би имала толико значајан ефекат). Идеја новопечених пилићарских капиталиста на Балкану да државно улагање у нову вредност штети економији ако отежава профитирање на сиротињи просто не пије воду и нема економску логику

Не само да би држава требала да улаже у студентске домове ради задовољења постојећих потреба већ би требала да их гради и више у циљу стратегије привлачења страних студената од чега може само да има користи

(слажем се све са тобом, само се надовезујем јер ме тај генерални аргумент о економској "штети" социјално корисних улагања излуђује)
 
Ако и неку трећу локацију одредимо да се тамо изгради неки факултет, рецимо, Дунавски венац уз Железничку станицу Крњача, или у Раковици, тамо треба да се одмах планирају студентски домови.​
Eno nam na Košurnjaku DIF i pored njega studentski dom, pa opet studenti koji tu studiraju nemaju prednost prilikom konkurisanja za mesto.​
 
Vrh