Знам да се ово вероватно никад неће спровести у дело, али шта кажете на идеју да се свим факултетима БУ (осим Пољопривредном факултету и ФДУ) понуди да им држава изгради нове зграде факултета на месту ГСП депоа у блоку 66 и делу блока 66А ближем Булевару хероја са Кошара, а они би заузврат држави дали зграде у центру града где им се тренутно налазе факултети и онда би те зграде или држава реновирала и дала им неку другу намену, или би их продала неком инвеститору који би их срушио и на том месту изградио стамбено-пословне зграде, а продајом тих зграда и плацева држава би надокнадила трошкове градње нових зграда факултета. Паралелно с овим завршило би се са изградњом станова за младе научнике у блоку 32, док би у блоку 39 био изграђен Нови студентски град за 10.000 београдских студената који немају решено стамбено питање, а може евентуално и на углу Омладинских бригада и Милутина Миланковића да се изгради нова зграда за неки факултет ако остане места.
Избећићу да користим неке теже рећи него сулудо и ирационално. Да се у Блоку 39 евентуално изгради нова зграда за неки од факултета који кубури са простором, и дели просторије са другим факултетом, то је у реду. Премда, пренећу вам став, који ми је пренео један студент Биолошког факултета (а ситуација је вероватно слична са неким другим факултетима): категорички против пресељења било где ван "Круга двојке", па макар у истом имали и само једну шупу. Има ту до статусног симбола, и центропомодарства.
"Круг двојке" је зона такве густине градских садржаја, са тако малим саобраћајним површинама, да свега око 12% потреба је могуће обавити колима. Остало мора бити или пешке, или површински јавни превоз, или бицикл, или метро кога нема, или воз и међуградски аутобус који су укинути. Оно што је карактеристично за вишу средњу класу и елиту која себи може да купи стан у центру, то је да већина њих ни не признаје друго превозно средство осим кола. Због неатрактивног, спорог, непоузданог, прљавог јавног превоза, и немогућности функционисања колима, стара трговинска црта Круга двојке је нестала. Али је остала другоразредна трговинска зона, туризам, студенти, староседеоци... Односно центар и даље није пропао. Оно што треба да остане, а што се обично дешава са уским старим центрима у разумним друштвима, он остаје зона туриста, наследника станова, неких врста бизниса, центар администрације, неких врста трговине и услуга, културе, уметности и... образовања и студената! Дакле, у питању су групе корисника које нису јако везане за лична кола, а да притом да због разноврсности и живости у сваком углу не дође до фавелизације и гетоизације. Врло важан фактор је и већ изграђена огромна универзитетска инфраструктура, зграде наменски пројектоване баш за студије.
Чак је и Нови Београд пренасељен у односу на своју инфраструктуру. Ако постоји потражња за новим становима и квадратима, то треба да буде пре свега у новим уређеним насељима, везаним пре свега за БГ:ВОЗ и/или метро, у најгорем случају неки унапређени трамвај. Чак и нове факултетске зграде се могу планирати у односу на мрежу масовог шинског превоза, па и нови студентски домови. Један од парадокса је и то да је једино Факултет драмских уметности на пешачкој раздаљини од Студентског града. То иде у прилог томе да се неки од факултета који кубуре са простором преселе баш у Блок 39.
Даље, Београд је пре 10 година имао 90.000 студената државних факултета, од којих је (рецимо), половина из унутрашњости. Има само 10.000 места у студентским домовима. Цена изнајмљивања стана је ужасна. Градњом нових студентских домова се дампигује цена станова, обара се номинални БДП, али расте БДП по куповној способности, смањују се социјалне разлике и читав систем последица које вуче неједнакост. Али, ти нови студентски домови требају бити позиционирани тако да се смањи средње путовање студената до факултета. Дакле, лева обала Саве има вишак места у студентским домовима у односу на број студената и места на факултетима, а десна обала Саве, има "вишак факултета у односу на места у студентским домовима". То значи да, рецимо, ако део Депоа Дорћол иселимо, ту треба да се граде не приватни станови већ студентски дом.
Ако и неку трећу локацију одредимо да се тамо изгради неки факултет, рецимо, Дунавски венац уз Железничку станицу Крњача, или у Раковици, тамо треба да се одмах планирају студентски домови. За студенте из Београда, и за запослене је тешко направити ефекат компактног урбанизма за смањење потреба за моторним саобраћајем, али са студентима из унутрашњости је то могуће формирањем паметног везивања зона факултета и студентских домова.