Šta je novo?
Od:
Filteri

Razvoj novobeogradskih blokova

Za razliku od Spaciotectovog odnosa prema urbanizmu NBg-a i ideji da se sve to može lako srušiti i nešto novo izgraditi, što smatram krajnje neracionalnim i nemogućim u narednim vekovima, što sam sve već u više navrata obrazlagao, njegovo mišljenje o kvalitetu, tj. odsustvu kvaliteta skoro svih modernističkih, brutalističkih objekata u potpunosti podržavam.

Te zgrade su izrazito lošeg kvaliteta, u većini slučajeva nemaju fasadu uopšte, usled direktne izloženosti armiranog betona dejstvu klimatskih parametara, njegov vek je značajno skraćen, toplotna izolacija objekata ugl. ne postoji i samim tim većina objekata ima jako nizak toplotni koeficijent, te su pravi rasipnici energije, pa bi po logici stvari, vlasnici ovakvih stanova, morali da plaćaju značajno više cene infostana po jedinici površine u odnosu na objekte sa dobrom toplotnom izolacijom. Objekti su zaista ružni i depresivni, jer estetika tada nije imala skoro nikakav značaj. U pitanju je bila socijalna gradnja, pa se gradilo, što je jeftinije moglo. Te zgrade ugl. nemaju ni uređena stepeništa, već je najčešće u pitanju polirani beton, nemaju krovove, slivnike za kišnicu itd.....

I pored svega nabrojanog, zaljubljenici u ovaj užasni pravac, ne žele to sebi da priznaju, već tvrde kako je sve sjajno i bajno, što je naravno nerealno, a još su manje realne cene tih stanova na NBg-u, naročito ako uzmemo u obzir da cena izgradnje novih, kvalitetnih stambenih zgrada iznosi oko 500 evra po kvm u proseku, što sve govori da ove zgrade u stvarnosti vrede značajno manje. Cene su visoke, ne zbog lokacije, nego zbog prostog neznanja i neprosvećenosti većine stanovništva.

U te zgrade bi bilo neophodno uložiti jako mnogo novca da bi se sve saniralo i značajno poboljšalo i to bi bilo moguće, ali sam ubeđen da se to u našoj zemlji neće desiti još decenijama, ako se uopšte ikad i desi.

Sve će tavoriti, propadati i biće sve gore i gore u narednim decenijama, ali se ništa značajno neće preduzimati, što sve govori i da pametni, mladi ljudi nikad ne treba da kupuju papreno skupe stanove u takvim zgradama.
 
Ono malo pretjerujes koja to nema slivnike za kisnicu i ravni krov je vrsta krova
Dobar dio tih zgrada moze da se upristoji
 
Nađi mi jedan ravni krov u Beogradu, star preko 15 godina, koji ne prokišnjava, pa ću ti verovati da je u pitanju krov. I ne interesuje me koliko je građevinskih inženjera u Srbiji doktoriralo na ravnim krovovima, sve te doktorate mogu da ostave u stanovima ispod tih krovova, da pokisnu i istrule.

Što se tiče preuređenja, to je naravno moguće, ali tvrdim glavom, da se to nikad neće desiti spontano. Ne možeš ti Srbina da ubediš da njegova privatna svojina ne valja i da on mora da uloži mnogo novca da to poboljša, a naročito ne da se dogovori sa svim komšijama u zgradi, po tom pitanju.
 
stvarno me zanima sta su po profesiji forumasi unedfined, propeler...da li su te procene o stanju zgrada, o troskovima izgradnje i slicno stavovi potkrepljeni obrazovanjem i iskustvom u oblasti gradjevine ili pausalne amaterske ocene...
 
Postoje zgrade i starije od 15 god sa ravnim krovom koji ne prokisnjava npr zgrade ratka mitrovica iznad sumarskog instituta. Stan odmah pod krovom nisu prokisli evo sad ce 50 godina mozes misliti
Kao sto se na kosim krovovima zamjeni koji crijep ili lim tako isto se i ravni krov mora odrzavati ...
 
Iskreno, ja sam JAKO JAKO iznenadjen kolicinom forumasa na ovoj temi koji smatraju da su zgrade na NBG u dobrom stanju i koji konstantno negiraju alarmantno stanje tih objekata. Sta vise bas naprotiv predstavljaju NGB zgrade kao modele savrsenih zgrada sto one NIKAKO ne mogu da budu ni po kojim arhitektonsktim ni gradjevinskim parametrima.
A tek o zivotnom veku tih zgrada za koje smo imali forumase koji tvrde da mogu da traju nekoliko stotina godina.
Ovde se vodi ozbiljna bitka da se umanje problemi i da se na svaki moguci nacin ubedi auditorijum Beobuilda da nema razloga za brigu, da za svaki taj problem postoji resenje i da je sve pod kontrolom.
Ali nista nije pod kontrolom na zaslost!
Znaci ozbiljno se bezi od realnosti.
+1 za Propelera, potpuno je u pravu za krovove koji prokisnjavaju jer ne moze ravan krov da ostane vodootporan u sled visedecenijskog neodrzavanja.
 
Ravni krovovi mogu da budu prihvatljivo rešenje za Atinu ili Izrael, npr. Kod nas, apsolutno ne, zbog mnogo većih padavina....

Obrazovanje iz građevine nemam i dobro je što je tako. Manje sam zatupljen :lool: . Kad pogledam šta se sve gradi po Bg-u, a to su većinom projektovale domaće arhitekte, kakav je urbanizam i način na koji se razvija i planira, šta se ceni u građevini, tipa goli, štampani beton, bude mi drago što nisam protraćio vreme na takvim fakultetima :laugh: :vops: . Ovo je naravno šala :kk: .
 
Upravo tako, za Beogradsku klimu uopste nisu pogodni ravni krovovi i apsolutno bi trebalo da se vratimo na resenja iz kraja 19og i pocetka 20og veka sa krovovima na 2 vode kad su zgrade u pitanju.

I na kraju krajeva, treba istina da ispliva na videlo i da se ljudima kaze kako stoje stvari i da se razbije taj stvoreni mit na Beobuildu o zgradama iz doba modernizma koje se ovde dizu u nebesa i prikazuju kao apsolutne alfa zgrade a zapravo realnost je potpuno suprotna od toga.
 
Propeler super, sta da ti kazem. Spatio, zgrade na nbg su prezivele jake zemljotrese od onih u CG do onih u Kraljevu pre par godina, zgrada CK direktno bombardovanje a za nju su pricali da je nestabilna, udare kosave...i rezultat svega toga je da nijedna zgrada nije ni pomerila. To sto su tebi zgrade ruzne ili sto nisu energetski efikasne ne znaci da nisu stabilne. a da zgrada mora da se odrzava pa to je valjda jasno.
 
Ovde ne pricamo o seizmologiji, ja nikad nisam osporavao seizmoloske kvalitete posleratnih zgrada, to je jedan od retkih parametra gde modernisticke zgrade prednjace inace za sve ostalo u eksploatacinom veku su se pokazale potpuno inferiorne u odnosnu na ostale zgrade.
Ali dzabe zgrada koja je dobra protiv zemljotresa ako sve ostalo nije kako valja.
 
Spatio jesu u fr zabranjeni ravni krovovi mozda .
Jesi analizirao neku zgradu na nbg pa znas u kakvom je stanju. Uhvati li vremena za uljepsavanje one zgrade ...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=563291#p563291:38higjd4 je napisao(la):
direktor » 29 Aug 2018 11:05 pm[/url]":38higjd4]Spatio jesu u fr zabranjeni ravni krovovi mozda .
Jesi analizirao neku zgradu na nbg pa znas u kakvom je stanju. Uhvati li vremena za uljepsavanje one zgrade ...
Kliknite za proširenje...

Nisu zabranjeni krovovi u fr pa ni u Srbiji ali to ne znaci da su oni pogodni za svaku klimu.

Ne uhvati vremena za ulepsavanje one tvoje zgrade i iskreno da ti kazem odustao sam od toga jer prosto me ni ne zanima da gubim vreme na tako nesto sto nema nikakve teorijske sanse da se ostvari.
 
Ti hoces da kazes da noseci elementi koji izdrze zemljotrese kad dolazi do ekstremnih naprezanja zgrade u svim pravcima su ostalim slucajevima sa manjim uticajima nestabilni i skloni rusenju. pa to nema logike.
 
To da li ce nesto da izdrzi zemljotres ga ne cini zasticenim od vlage! Kako ne razumes to ti sto si gradjevinski inzenjer.
Ako tebi voda ulazi u nezasticeni goli beton posto nemas fasadu i stvara poroznost u tom istom betonu i grize armaturu unutra, ta struktura vremenom i gubi na krutosti.
Te modernisticke zgrade kad im udje vlaga to je kao da imaju karcinom, unutra sve puca i postaju nebezbedne, oronuli beton spada sa fasada, pocinje da se vidi armatura i metal truli.
 
Ako armatura propadne zbog vlage ona ce svoju slabost pokazati prilikom najvecih naprezanja. dakle kod zemljotresa. prilikom zemljotresa na nbg su padale saksije i nista drugo. ne znam da li si vidjao kako izgledaju konstrukcije gde je vlaga degradirala armaturu. prvo dodje do bubrenja armature a to su veliki precnici, posle dodje do ljustenja zastitnog sloja, sve sa velikim tragovima procurivanja zardjale armature. to sto se na nekim nekontruktivnim elementima vidi neka tanka armatura je vise stvar kozmetike i ne znaci da ce ta zgrada da se srusi. ne razumem kako ti to nije jasno. to ne znaci da ne treba raditi nista po pitanju prevrncije i odrzavanja vec da stanje nije ni izbliza alarmantno kako ga ti predstavljas.
 
Moze jedno pitanje, uvek se provlaci ta tema kvaliteta stare gradnje po pitanju potresa.
Kada sam se odlucio za novogradnju i raspravljao sa mnogima zasto novo a ne staro, recimo da su sve prednosti i mane jedne i druge opcije sazvakane, uvek je ostala ta cuvena opaska: stara gradnja nema sanse da se srusi, misleci naravno na te zgrade poput NBGD, a sa novogradnjom si se gotovo pomirio sa sudbinom ako bude zemljotres.

Kada gledam kako se grade ove nove zgrade, recimo A Blok, Savada, Zemunske kapije, Vozdove kapije, meni to dosta lici kao sistem gradnje tih zgrada osamdesetih, AB konstrukcije, betonski elementi i sl. U cemu je onda caka tih starijih zgrada? Sta one to imaju a sto ove nove nemaju po pitanju te vrste bezbednosti. Naravno uvek mislim na ovu korektnu novogradnju koja ima dozvole i neki nadzor. Sta je to sto te zgrade cini boljim u tom smislu?
 
To je isti sistem gradnje kao zgrade iz 60ih, koriste stubove i AB ploce i isto toliko su otporne na zemljotrese.
Usudio bi se da kazem da ove nove zgrade su mozda cak i bolje jer je kvalitet betona napredovao u odnosu na pre 50 godina a i nove su. Tako da po pitanju seizmologije to je skoro pa isto.
 
Hvala.
Kad god sa nekim pricas o stanovima, ne samo laicima vec i nekim arhitektama, toliko se istice ta karakteristika stanova osamdesetih da se neki cesto odluce za te zgrade najvise zbog toga.
Obisao sam mnoge stanove, stan kao stan moze biti super, ali to neodrzavanje samog objekta me prosto odbijalo.
Ispada da se o tim zgradama stvara urbani mit kao o nekim Supermenima.
 
Zato sto su ljudi Jugonostalgicari, pamte zlatna vremena, ako je izgradjeno za vreme SFRJ, onda mora da je dobro jer smo tada ziveli u prosperitetu.
Smatra se da je sve sto je izgradjeno posle 1991te teski krs, a sve sto je izgradjeno pre 1945te iz doba Isusa Hrista i tako se dobija urbani mit.
 
Spatio evo kako izgleda prefabrikovani nosač radjen početkom sedamdesetih. Most je na putu Raška-Novi Pazar i preko njega svakodnevno prolaze hiljade automobila, kamiona, autobusa...Ovo je posledica višedecenijskog delovanja vlage koje je dovelo do korozije armature, kablova i potpune degradacije betona. Takav proces je veoma uočljiv i nosivost mosta je alrmantno ugrožena. Takvim konstrukcijama nema pomoći i one se ruše.
Pogledajte prilog 2
Na ovoj slici u donjem desnom uglu možeš videti oštećenja obalnog stuba usled greški prilikom ugradnje armature, betoniranja, malih zaštinih slojeva...takve pojava se relativno često mogu videti na zgradama od prefabrikovanih elemenata ali i onim livenih na licu mesta.
Pogledajte prilog 1
Zbog takvih stvari niko neće rušiti objekat već se vrši čišćenje armature, premazivanje AK zaštitom, izmalteriše se i premaže zaštitnim premazima..
Što se tiče izgradnje u SFRJ i ona je prolazila kroz raznorazne faze. Bilo je perioda kad se nije radilo kvalitetno, pa se onda učilo na sopstvenim greškama i gradilo se bolje. Konkretno onakvi nosači kao na prvoj slici su prestali da se proizvode jer su brzo isplivale na videlo njihove mane i već krajem sedamdesetih su počeli da se rade objekti sa većim zaštitnim slojevima, masivniji nosači...kao recimo ovaj koji posle skoro 40 godina izgleda sasvim prihvatljivo.

Razlika u starosti ova dva mosta je samo 7-8 godina.
A da smo doživeli regresiju u svim oblastima pa i u građevinarstvu u odnosu na period SFRJ nije stvar nostalgije nego zdravog razuma.
 
A u kakvum je stanju stanica nbg. Sta je tamo propalo noseci elementi ili samo ploce posto je izolacija i pokrivka propala
 
Ne znam, ali obzirom da ide rekonstrukcija pruge pretpostavljam da će se raditi i rekonstrukcija objekata. Tako je barem bilo kad su rađene ostale deonice ka Budimpešti.
 
@Miki, ma jasno mi je to sto hoces da kazes i skroz mi je poznat taj fenomen.
Zmam kako izgleda aramatura koja je popila vodu, lici na koru od bureka i te krhotine mozes prstom da skida.
Ne osporavam ovo sto si opisao uz pomoc slika, to je taj proces trulenja o kom pricamo.
Ja smatram da voda kad udje u beton nece uciniti da zgrada kolabira u smislu da se urusi u potpunosti, znaci kad kazem alarmantno stanje nisam prevashodno mislio na to ali ce ta voda da stvara razne hazarde koji mogu da ucine zgradu na odredjenim mestima nebezbednom ili sanitetski nezdravom za zivot.
Znaci to su prvenstveno problemi vlage u stanovima i prokisnjavanja kojih ima u tim zgradama.
Onda tek dolaze problemi poput pucanja armature i padanja betonskih ograda ili fasada.
Ali za mene takvi dogadjaji su alarm da teba nesto da se ucini da se ne bi takvi dogadjaji ponavljali.
 
Ja lično ni najmanje ne sumnjam u kvalitet armiranog betona, količinu armature, konstrukciju i statiku tih objekata. Verujem da je sve to dobro proračunato i dosledno izvedeno, ali ovde uporno pišemo da su ti objekti faktički poluzavršeni, i to zbog štednje, pa je sve na najnižem kvalitetu po pitanju završne obrade, koje faktički ni nema, a ona čini maltene polovinu vrednosti kvalitetnih objekata, ako ne i više.

Sve to se ujedno manifestuje i na dugovečnost samog AB i o tome je Spatio već pisao....

Ne mogu da prihvatim da mnogi na forumu predstavljaju te objekte kao remek dela arhitekture i kao izuzetno kvalitetne, ne samo po pitanju betonskih konstrukcija, nego uopšte, a to prosto nije tako.

Zamislite sad da neko ko ima kuću sa stepeništem od poliranog betona i ogradom od flaha tvrdi da je to stepenište bolje od onog obloženog pločama granita sa ogradom od kovanog gvožđa i rukohvatom od mahagonija. Zar taj čovek ne bi delovao smešno?
 
А можеш ли да прихватиш ситуацију у којој је моја стрина (дивна жена, већ неколико година нажалост покојна) неке 1987, или 1988, не сећам се тачно, пала са све терасом у понор Светозара Марковића улице на Славији?

Да, тераса се откачила од зграде на ПРЕДРАТНОЈ (каква титула, јбт!) згради, тада тек педесетак година старој, и умало убила жену.
То се, наравно, никад није догодило на НБ, нити ће се, вероватно, догодити, али се овде разматра баш та могућност.
Помиње се и некакво рушење зграде, да ли саме од себе (?! - римски Пантеон је, подсећам, бетонска грађевина), или од земљотреса, иако Београд није нарочито угрожен њиме, и упркос томе што не постоји сачуван податак да се макар и једна зграда у њему икада срушила услед подрхтавања тла. И то хипотетичко рушење се доводи у везу са влагом (ње, као што сви знамо, нема у ПРЕДРАТНИМ зградама, и њихови подруми су потпуно суви, и не осећају се на мемлу).

Да ли можеш, даље, да схватиш да се толико велича некаква ПРЕДРАТНА градња, кад је готово све од архитектуре што смо имали у Србији до доласка руске емиграције после Великог рата, дакле, не тако много пре Другог, осим дела двојице-тројице неимара, али буквално, било трећа европска лига? Једино што, у Новом веку, од изворно српске архитектуре вреди, то је модерна/модернизам (за које Спасиотект, мимо овде важеће академске традиције, тврди да није једно те исто, као да не постоји дијалектички ток промене који може да их обједини, а јасно је да постоји, као и јасан дисконтинуитет са академским стиловима).

Ја бих рекао да овде имамо посла са менталитетом мој муж је "официр", а мој деда је био "краљев официр" - иако је деда догурао евентуално до капетана, пио је и шамарао војску, а муж је пуковник - а то ми је једнако прихватљиво колико и актуелни, дебилни и кичерски "антифашизам-антиревизионизам" Вулиновско-Дачићевског типа.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh