Razvoj novobeogradskih blokova

[Bender Rodriguez]

Pa to. Mislim lakše je tako. Povući ću paralelu sa muzikom, pošto je i ona u prošlom veku isto tako prolazila kroz te radikalne promene kad god bi se broj desetice promenio. Eto u slučaju roka, imamo rok 70ih, 80ih, rok 90ih, rok 2000ih... Sad, svaki od njih ima neki svoj naziv i žanr, ali retko ko to tako pamti. A ovako kad kažeš nekome Rok te i te decenije... odma u glavi ima generalnu (i prilično tačnu) sliku o čemu pričaš. Čak i pored toga što je svaka decenija imala po 10 žanrova, opet je svaka imala neke elemente koji su bili zajednički vim žanrovima i postali ''trademark'' te decenije.

Ista analogija, reko bih, važi i u arhitekturi. Posebno na našim prostorima. Na svetskom nivou je naravno malo teže, mada sam i u Evropi i Americi primetio slične šablone i lako raznavao šta je iz koje decenije.

@Pantografe,
Epa da, onda su sve te sa ravnim fasadama najverovatnije iz 1950ih. Eto napokon da sebi odgonetnem tu pitalicu.

 

[Пантограф]

Bender Rodriguez » 01 Sep 2018 11:07 pm[/url]":gipz3avb]Pa to. Mislim lakše je tako. Povući ću paralelu sa muzikom...

Ista analogija, reko bih, važi i u arhitekturi. Posebno na našim prostorima. Na svetskom nivou je naravno malo teže, mada sam i u Evropi i Americi primetio slične šablone i lako raznavao šta je iz koje decenije.

Да, добар систем, посебно за нашу архитектуру.

 

[spatiotecte]

Posto smo otisli daleko u off topic, predlazem Igoru da prebaci sve ove postpove o beogradskim stilovima arhitekture u neku novu temu za koju predlazem da dobije naziv:

Istorija Beogradske arhitekture kroz nase oci.

 

[Дошљак]

Тих да кажемо по фасади најпростијих зграда имамо широм града и по мом мишљењу су естетски најпроблематичније. Чак има и доста надоградња предратних зграда са богатим фасадама у том стерилном одбојном сивом стилу. И искрено,ако би се кренуло са рушењем старијих стамбених зграда по било ком основу, не бих жалио те „кутије",мада мислим да се и њима могу извући неке „линије" на фасади да се исте учине естетски занимљивијима. Сличних зграда има доста и по осталим градовима у Србији, и рекао бих да су по годишту ту негде од краја 40их до негде почетка 60их. Оне ми одају мало и утисак транзиције у технологији саме изградње, као и преласку са неке предратне станоградње на нову социјалистичку, где је естетика жртвована зарад масовности.

 

[Пантограф]

Iskreno, mislim da tu nije problem.
Kao prvo, estetika takvih zgrada se znatno, ali znatno popravlja već higijenskim tretmanom fasade, a kamoli krečenjem.
Ono što je meni zanimljivo, mnogi elementi takvih, veoma jednostavnih građevina, i danas su prisutni u novogradnji u jednoj Nemačkoj. Recimo, oblik prozora na nekim novim zgradama tamo mi je zapao za oko (nisam slikao).
Može sve to vrlo pristojno da izgleda.

 

[Drakche]

Izgradnja Novog Beograda je bio astronomski skok u buducnost za Beogradjane i doseljenike, iz carsije u metropolu, takoreci. Mnogima koji su se doselili to je bio pocetak dostojanstvenog, gradjanskog zivota, prilika da se pobegne od malogradjanstine - kao sto se sada bezi u inostrastvo u neki novi pocetak, u anonimnost. Ono sto Beograd cini metropolom, u odnosu na np. Zagreb, je bas Novi Beograd.

 

[spatiotecte]

ALi kao sto postoji Novi Beograd, tako postoji i Novi Zagreb, imaju i oni njihovo modernisticko naselje.

 

[Пантограф]

Имају, додуше умањену верзију у односу на НБ, али су процеси слични: у новије време НЗ је добио многе садржаје попут НБ (шопинг мол, Арену...) и знатно му је порасла популарност у односу на раније.

@Dragche

Ono sto Beograd cini metropolom, u odnosu na np. Zagreb, je bas@DragcheNovi Beograd.

Иако сам ја од већих НБ локал-патриота на форуму, ипак, мислим да је пресудан осећај зрелог, великог европског града кад се уђе у Кнез Михаилову улицу са Трга (ту, бар мени, уметнуте модернистичке зграде уопште не одузимају на снази урбаног доживљаја, баш напротив). На том плану, рекао бих, загребачка Илица не може да се одржи као такмац, већ нагиње ка провинцијалном граду.

 

[Дошљак]

Мислим да многи градови у Србији имају тако нове делове града, углавном величине једног НБГ блока.

 

[Пантограф]

Практично сви. Добро, Нови Загреб је много више од једног блока, има стотинак хиљада становника.

 

[unedfined]

Дошљак » Ned Sep 02, 2018 8:58 am[/url]":jdc1gzzz]Мислим да многи градови у Србији имају тако нове делове града, углавном величине једног НБГ блока.

Za razliku od Beograda i još par "Gradova" (sa velikim G) koji su možda i ličili na nešto pre rata, da nema te proklete zle komunističke gradnje veći deo Srbije bi i dalje bio 19-to vekovna mahala, u najboljem slučaju. Pod zlim komunistima su mnoga sela i manje varoši iz srednjeg veka direktno prešli u 20-ti. Ali bože moj, ako nije KRALJ pravio onda ne valja ništa.

 

[Дошљак]

Па ево добар пример су сва насеља у БГ доурбанизована тада, да нису изграђена, данас би смо имали брдо села око Београда, која ко зна како би се развијала стихијском градњом ала-калуђерица.

 

[Bender Rodriguez]

Nekoliko puta sam razmišljao o tome kako bi izgledao Beograd danas da:

1) se nastavio urbanizam kakav je bio na snazi do smrti Tita (uzimam Tita kao obeležje te jedne epohe, ne kao kritični element u svemu tome)
2) se nastavio urbanizam kakav je bio i posle Tita ALI da nikad nije došlo do nasilnog cepanja zemlje, ratova i sankcija, i samim to kompletnog urušavanja društva, institucija, struke i zakona.

Čisto bih voleo da mogu da simuliram kako bi Beograd danas izgledao u ta dva odvojena fiktivna scenarija...

Kažem to jer mi se x puta desilo da idem kroz grad i vidim nešto što je (g)rađeno u vreme SFRJ i pomislim ''vidi kako je ovo bezveze osmišljeno''. Ali zato posle kad na mapi gledam širu sliku, kad gledam okolinu te zgrade ili ulice, i njen položaj u odnosu na ostalo oko njih... shvatim da je to ipak bio deo nekog plana i rasporeda. Samo što je on sproveden 40% pa se ne vidi i ne razaznaje krajnja zamisao, koja bi, na 100% bila itekako dobra i smislena.


P.S.
Kad kažem ''da se nastavio urbanizam''... ne mislim na to da se u 2018. godini primenjuju sve ista rešenja koja su bila ''in'' 1950ih i 1960ih. Ono, autoput kroz grad i tako to. Ne mislim na to. Nego me samo zanima kako bi Beograd danas izgledao, i kako bi srpski/jugoslovenski urbanizam evoluirao i menjao se kroz naredne decenije (1970te,1980te,1990te,2000te...) da nije bilo raspada Jugoslavije i svog haosa koji je on doneo.

 

[direktor]

Autoput je jedan denivelisani bulevar kroz grad kad bude obilaznica gotova u fulu to ce definitivno biti
Sve zahvaljujuci lukavosti branka pesica i brane jovina 3 longitudinala postala je autoput kako bi bio placen iz sredstava federalnog budzeta a ne od gradskih para

 

[Пантограф]

Плаћен је од савезних, републичких и градских пара.

 

[Propeler]

Da nije bilo i da nema tog denivelisanog bulevara, Beograd bi kao grad davno kolabirao.

 

[Giorano Angelo]

Добар пример стамбене заједнице - у току је мењање металних површина ограда лођа на једној стамбеној кули Шест каплара.

 

[astrodule]

Večeras oko 20h je bila velika gužva u Blevaru Mihajla Pupina u smeru ka gradu. Razlog je vrv blokiran Bulevar Nikole Tesle (zbog raščišćavanja posle trka).

Baš čudno za nedelju veče.

 

[Drakche]

direktor » 02 Sep 2018 04:17 pm[/url]":3c17jjmd]Autoput je jedan denivelisani bulevar kroz grad kad bude obilaznica gotova u fulu to ce definitivno biti

Pa i kada bi postao bulevar i dalje bi ostao isti, kao da je autoput, jer mu je citava infrastruktura sa izlazima, nadvoznjacima itd. tako napravljena. Nece valjda da postavljaju pesacke prelaze preko i semafore.

Ono sto bi, pak, moglo je jedna dugacka tramvajska linija (da ne spominjem metro).

 

[spatiotecte]

direktor » 02 Sep 2018 04:17 pm[/url]":219krrdo]Autoput je jedan denivelisani bulevar kroz grad kad bude obilaznica gotova u fulu to ce definitivno biti
Sve zahvaljujuci lukavosti branka pesica i brane jovina 3 longitudinala postala je autoput kako bi bio placen iz sredstava federalnog budzeta a ne od gradskih para

Taj autoput kroz grad i ako je praktican za vozace je jedna od najvecih budalastina u ovom gradu.

 

[laki72]

Jedina budalastina je sto nemamo jos jedanu takvu dijagonalu kroz grad i 2-3 prstena oko centra grada.

Animoziteti prema nekom drustvenom i ekonomskom sistemu su nesto sto jeste realno, razliciti ukusi i afiniteti po pitanju arkitekture i urbanizma isto tako, ali slepo pljuvanje svega iz nekog perioda samo zato sto je to period vladanja politickih neistomiljenika je ipak nesto cega bi se trebali uzdrzavati, isto kao sto bi trebali razmilsiti dal je profit i kapital najbitniji faktor pri donosenju svih odluka!
Da, jasno je da investitoru jeste, ali grad nije firma!
Grad ima pravo, ali i obavezu da zivot stanovnika ucini sto kvalitetnijim.
Stoga je po meni, uguravanje objekata u vec formirane celine novobeogradskih blokova nedopustivo, bez obzira dal je atinska povelja napustena ili nije, a posebno bez obzira dal je arhitektura objekata ba NBG lepa ili ne.
Jer UBUDZIVANJEM novih objektata blok nece biti bolji, a ni lepota postojecih objekata se nece promeniti.

Sva ova pravdanja degradiranja zivota desetina hiljada stanovnika NBG zarad EXTRA profita investitora nisu nista razliciti nego pravdanje divljih i DIVLJACKIH nadgradnji i dogradnji sirom grada, pa i kalemljenja visespratnih nadogradnji na predratne zgrade.



Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk

 

[astrodule]

Vozim kola tek poslednjih par godina, do tada sam koristio samo bicikl i javni prevoz i nikada mi auto-put nije smetao. Od kada imam kola, auto-put mi je najbolja i najkorisnija stvar za vožnju.

Da li u starom delu grada on pravi neki problem - ne znam, ali kao što @laki72 ne bi smetalo da imamo još takvih brzih saobraćajnica kroz grad, a o prstenima (kompletnim) da ne pričam.

 

[spatiotecte]

Pored jednog autoputa istok zapad kroz centar grada, vi bi ste jos jedan sever jug. Da ne pricamo o tome koliko bi zgrada trebalo da se srusi da prodje jedna nova saobracajnica od 6 traka kroz centar grada.
I onda se cudite sto nemamo metro?
A sami se zalazete za automobilski koncept razvoja grada.

To jedino u Beogradu je normalno da autoput prolazi kroz centar grada i sece grad na 2 dela. Da se razumemo koristan je taj autoput, ja ga prvi bas koristim ali sa urbanisticke tacke gledista to je katastrofa za grad.

Saobracajni prsteni, svakako da, oni teraju saobracaj van centra, autoput kroz centar grada neka hvala.

 

[astrodule]

Taj auto-put će postati brzi bulevar (kao u Zagrebu) kada se napravi obilaznica.

O kakvom metrou pričamo. Funkcionalna metro linija se neće napravati još barem 20 godina.

Ne verujem da nemamo metro zato što imamo auto-put kroz centar grada, a dok ne dobijemo metro, potrebne su nam široke ulice.

Tek kada dođe metro, autbusi i tramvaju će biti pristojno sredstvo za prevoz jer će ih manje ljudi koristiti.

A kada dođe metro, broj automobila na ulicama se neće mnogo smanjiti

 

[spatiotecte]

laki72 » 03 Sep 2018 11:57 am[/url]":1kb23fqv]
Da, jasno je da investitoru jeste, ali grad nije firma!
Grad ima pravo, ali i obavezu da zivot stanovnika ucini sto kvalitetnijim.

Grad funkcionise itekako kao firma, ulaze novac tamo gde mu se najvise isplatitj tamo gde ima povracaj.
Kao sto sam ranije rekao, grad ima svoje zone interesa, i prema tim zonama interesa on raspolaze sredstva.
A to znaci da ce da ulaze milione evra godisnje da sredi fasade i komunalnu infrastrukturu po centru grada zato sto je tu zonu prepoznao kao ambijentalnu celinu, isto tako kao sto je prepoznao centar Zemuna kao ambijentalnu celinu pa ce i tu renovirati fasade zgrada.
A sto se tice Novog Beograda, tu grad nece nikada finansirati renoviranje fasada jer arhitektonski znacaj u ocima grada ne postoji za tu vrstu arhitekture, zapravo taj znacaj postoji samo na ovoj temi, na ovom forumu.
I sve to nema nikakve veze sa nekim politickim uredjenjem vec sa tim da drustvo ne priznaje neki urbanizam kao vrednim i ne zeli da ulaze novac u taj isti.
Resurs Novog Beograda su svoje prazne livade izmedju zgrada, posto grad smatra da arhitektura i urbanizam tog NBG nisu vredni ulaganja on ni ne moze da se postavi zastitnicki prema toj istoj arhitekturi.
Otud i prodaja zeleznih povrsina investitorima. Jer grad je vlasnik tih povrsina i grad odlucije sta ce sa njima da radi, nema sta grad da se pravda stanarima koji nisu vlasnici tih istih praznih terena.

Grad Beograd gleda na izvornu arhitekturu Novog Beograda kao na jednu drzavnu firmu koja pravi velike dugove i sa kojom ne zna sta da ucini, i pusta je da propada.
Kad dodje do totalnog propadanja onda ulazi privatni kapital. To se upravo desava na NBG sa izgradnjom praznih placeva.

Da li je ovakav sistem dobar? Pa nije, ali veoma je logican u trzisnoj ekonomiji.